Србија и Мађарска предњаче у системима ПВО малог домета

[MOTORISTA]

недеља, 14.06.2020.
Србија и Мађарска предњаче у системима ПВО малог домета

У региону креће ПВО се креће у распону од музејских примерака до најсавременијих средстава као што су Патриот или Панцир, али само Румунија и Бугарска могу да дејствују по противничкој авијацији на свим висинама

Најреспектабилније ракетне системе ПВО великог домета у региону имају Румунија и Бугарска док по савремености заштите неба ракетама малог домета предњаче Србија и Мађарска, наводи портал Балканска безбедносна мрежа. Тај портал наводи да су, судећи по подацима Милитари баланса за 2020. годину, те четири земље једине у региону које имају ПВО за одбрану територије. Портал наводи да се ПВО годинама сматра слабом тачком армија региона јер су у употреби углавном застарели системи из ере Совјетског Савеза који због техничких карактеристика, бројности и нивоа исправности не могу да обезбеде ефикасан одговор на напад из ваздуха.

„Најозбиљнији искорак направила је Румунија куповином система великог домета Патриот. Мађарска и Србија су набавком Мистрала од Француске, односно Панцира из Русије значајно модернизовале своје ПВО кратког домета. Иако је реч о мањим количинама то је и даље много више од капацитета ПВО готово свих бивших југословенских република”, додаје се.

Највећу ПВО у региону има Румунија, која ове године очекује и испоруку америчких система Патриот. Букурешт је за седам батерија тог система платио 3,9 милијарди долара, док за друго место конкурише Бугарска која једина располаже средством великог домета С-300.

ПВО Војске Србије сконцентрисан је у 250. ракетну бригаду која има пет дивизиона и једну батерију. Два дивизиона за одбрану Београду опремљени су системима средњег домета Нева, док се у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу налазе по један дивизион са самоходним ракетним системом средњег домета Куб-М.

„Недавно је у употребу примљена и једна батерија руског самоходног артиљеријско-ракетног система Панцир С-1Е. Јединица је названа Трећи ракетни дивизион, у знак сећања на јединицу која је 1999. године оборила Ф-117А и Ф-16Ц, али у овом тренутку нема назнака да ће се ићи на додатну набавку Панцира до нивоа дивизиона”, оцењује тај портал.

Такође се подсећа да је Србија од Француске купила 18 ракетних система Мистрал 3+ са укупно 50 ракета, а да ВС у трупној ПВО и јединицама за обрану аеродрома у Батајници и Краљеву располаже и ракетама Стрела 2М и Игла 1, батеријом Стрела 10 и најмање шест батерија Стрела 1 у резерви.

„Од вучне артиљерије у употреби је шест батерија противавионских топова Л/70 Бофорс, калибра 40 милиметара. У резерву су пребачени топови калибра 20 мм, док су из резерве враћени противавионски топови М53/59 Прага, овај пут као ватрена подршка у механизованим батаљонима”, додаје се.

Мађарска је последња земља региона која има интегрисани систем ПВО. Мађари, у зависности од извора, имају од три до пет дивизиона ракетних система Куб а купили су и систем Мистрал 3.

БиХ има један ракетни систем средњег домета Куб-М, наслеђен од Војске Републике Српске, док Словенија, Хрватска, Северна Македонија и Црна Гора имају само лаке преносне или ракетне системе кратког домета и нешто артиљерије у резерви.

„Хрватска нема ракетне системе средњег и великог домета а њени ПВО ефективи су вероватно најслабија тачка целокупних оружаних снага. У време грађанског рата покушана је набавка једног дивизиона С-300, али то није успело. Хрватска никада није имала озбиљније ПВО капацитете, иако је у међувремену та земља куповала и озбиљније и скупље борбене системе за друге родове војске”, додаје се.

Албанија, према извештају Милитари баланса, није пријавила ПВО средства.

Портал закључује да се ПВО у региону креће у распону од музејских примерака до најсавременијих средстава као што су Патриот или Панцир, али да ниједна земља није у стању да покрије чак ни већи део своје територије, док само Румунија и Бугарска могу да дејствују по противничкој авијацији на свим висинама.

„Србија нема ПВО систем за велике висине и даљине а са пет дивизиона покрива само четири највећа града, у којима живи тек нешто више од трећине укупног становништва. Мађарска такође покрива само неколико већих градова и важније војне аеродроме док остале земље и немају територијалну ПВО”, пише тај портал.

Балканска безбедносна мрежа додаје да је ВС куповином Панцира и Мистрала побољшала могућности на малим и средњим даљинама а ти системи имају веће шансе за погодак јер су мање отпорни на ометање.

Ипак, закључује се у тексту, због финансијске кризе постоји опасност да то остану једине набавке у догледно време, преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs