Краљевско Југословенско Ваздухопловство

(1/9) > >>

JASON:
Краљевско Југословенско Ваздухопловство
пред рат и за време рата 1941. године

I.
Стање Југословенског ваздухопловства пред 1941. г.
Све до 1938. године наше Ваздухопловство није имало скоро ниједну ескадрилу наоружану модерним материјалом, нити иједан модерно опремљен аеродром. Одмах се поставља питање: зашто je било овакво стање и има ли и колико одговорности до надлежних?
Ha челу Краљевског ваздухопловства за последњих десет година пред рат били су наши најелитнији ђенералштабни и ваздухопловни официри. Сви одлични ратници из балканских ратова и Првог светског рата. Ниједном од команданата не би се могло оспорити ни патриотизам, ни довољна војничка спрема, ни схватање важности Ваздухопловства у модерном рату, нити би се могли окривити за пренебрегавање командантских дужности у припреми потчињеног им рода Војне силе за евентуални рат, или пак за помањкање војничког и командантског ауторитета да се њихове представке учињене надлежним за што бољу опрему Ваздухопловства не усвајају. Па ипак, наше je Ваздухопловство затекао рат неспремним да одговори својим задацима. Блаженопочивши краљ Александар I. je такође улагао велике напоре да се наша Војна сила што пре и што боље опреми, али он није могао више учинити, него што је учињено.
У чему је био проблем? Сиромашна земља, слабо индустријски развијена, економска криза настала у целом свету, ратна психоза у Европи , несређено наше унутрашње политичко стање, стална опозиција Хрвата, што се одражавало и на пореске обвезнике да не плаћају порезе a резултат свега овога: слаб кредит Југославије у иностранству за добијање потребних зајмова.
Наш годишњи државни буџет износио je 12—15 милијарди динара (предратних), таман толико колико би стала опрема једне модерно наоружане оклопне дивизије пре рата. A војни годишњи буџет једва je износио 2—3 милијарде предратних динара — једва довољних да задовоље потребе за шестомесечну обуку 100—120.000 регрута, колико се годишње узимало за све родове Војне силе.
И тако, тек пред крај 1939. и у току 1940. године, успело се да се добију неки мањи кредити и приступило се набавци извесног броја модерних авиона, али у томе je већ почео рат у Европи и све индустрије које би нам могле продати ратни материјал заузете су биле испорукама за сопствену земљу. Ипак се успело да се набави око 260 савремених авиона прве линије и око 40 авиона друге линије. Обучених пилота имали смо пред рат око 2.000 тј. трипут више него што се тада располагало материјалом. Недостатак je био у обученим радиотелеграфистима.
У рат 1941. године ушли смо са следећим бројем авиона:
- Ловачка авијација: Авиони прве линије 105.
- Авиони друге линије: 30.
- Бомбардерска авијација: Авиони прве линије: 160.
- Авиони друге линије: 10.
- Извиђачка авијација: 30.
Из овога приближно тачног прегледа види се јасно како je било наоружано наше ваздухопловство. Разумљиво je, да се оно није могло носити и успешно борити са више него десетоструко јачим непријатељским ваздухопловством. Док je оперативно ваздухопловство још и располагало с извесним малим бројем савремених модерних авиона, извиђачко ваздухопловство није имало ни једног јединог модерног авиона, a оно није било довољно ни за једну армијску групу. По једна ескадрила од ове застареле авијације додељена je оперативним армијама. Оне се нису смеле ни подићи у ваздух, a за ноћно летење није било ни потребних постројења ни обучених пилота. Позната je чињеница, да без довољног броја добрих летилишта не може ни једна авијација успешно да ради. Слабије ваздухопловство треба да има што већи број летилишта, да би маневровањем пo овима избегло уништење од стране надмоћнијег непријатељског ваздухопловства. И у овом погледу наше Ваздухопловство je у многоме оскудевало.
Због оваквог стања, у почетку рата једва да смо имали довољно летилишта за смештај ионако слабе авијације. О неком маневровању noлетилиштима није могло бити ни речи, јер са њима нисмо располагали. Известан број наших расположивих летилишта убрзо je постао неупотребљив, јер су се налазила на подводном земљишту, док су нека, налазећи се у близини фронта била изложена ефикасно непријатељском бомбардовању. Ово се показало већ првог дана рата, јер je известан број авиона затечен на самим летилиштима био уништен од непријатељског ваздухопловства.

JASON:
II.
Какви су били наши ратни планови пред почетак рата 1941 године.
Армијски ђенерал Петар Косић, бивши Начелник Главног ђенералштаба, поднео je Ђенералштабу ЈНА 31. јула 1946. године у Београду следећи извештај: 'Још у почетку 1940. године појављује се потреба да се изради нови Ратни план, пa je томе одмах и приступљено. У рано пролеће План je већ био израђен и назван je 'П -40'. Основна идеја тог Ратног плана била je углавном оваква: Одбрана према немачким снагама које би продирале из Аустрије и Мађарске; према италијанским снагама на нашем Западном фронту, укључујући ту и фронт према Албанији: да се нападом наших трупа заузме Скадар; према Румунији — пo потреби опсервација, a према Бугарској акција у духу Балканског пакта.
Али се ни при овом тек израђеном Ратном плану није могло дуже времена остати, јер се наша војно-политичка ситуација и даље мењала и све више погоршавала. To нарочито долази до изражаја у јесен 1940. године. Тада Мађарска ступа у Пакт са Немачком и Италијом , a потом, њима се придружује и Румунија. Између Италије и Грчке настају затегнути односи, a потом долази и до рата између њих (крајем октобра те године) и операције почињу на њиховим границама. Немачке трупе улазе у Мађарску a потом и у Румунију. Ha Бугарску се врши притисак да приђе немачко - италијанском пакту. Ha обавезе Румуније и Грчке у вези са Балканским пактом није се могло рачунати. Стога се и Ратни план 'П -40' мења и доводи у склад са новим околностима. Приступа се изради Плана 'П -41'.
Нови Ратни план 'П -41' завршен je половином фебруара 1941. године. У њему се предвиђа употреба само наших снага на свима фронтовима.
Основна идеја тога Плана била je углавном оваква: Одбрана на свим фронтовима, сем према Албанији, ради задржавања непријатеља. Према Албанији офанзива у циљу да се што пре ухвати додир наших трупа са грчким, које се боре са Италијанима, као и да се омогући пролаз наших трупа преко албанске територије. Задар да се заузме препадом. Под јачим непријатељским притиском постепено се повлачити у општем правцу на Југ. У случају да се не будемо могли задржати у нашој земљи, онда би се одступило у Грчку, те да се тамо организује фронт у заједници са Грцима, a евентуално и са другим пријатељским снагама (мислило се на енглеске трупе).

III
Сходно Ратном плану 'П -41' извршено je и груписање нашег Ваздухопловства, тако, да се покрију сви угрожени фронтови. Мада се није располагало потребним бројем авиона, ратна формација нашег Ваздухопловства била je јако развијена, са циљем да се накнадним добијањем материјала попуњују већ формиране ратне јединице. Из ових разлога мобилисане јединице Ваздухопловства остале су делимично непопуњене потребним наоружањем. У рат се ушло са четири бомбардерска и четири ловачка пука. Ранији 2. извиђачки пук, пред почетак рата, преформиран je у ловачки пук, a његове трупе постале сам осталне извиђачке трупе армијског ваздухопловства, наоружане само са неколико старих типова 'Бреге' 19/17.
Поред наведених јединица била je формирана и 11. група за даљно извиђање, наоружана авионима 'Бленхајм' али и она je доцније била употребљена углавном као бомбардерска група.
Распоред наше авијације уочи рата био je угдавном следећи:
— 1. пук — две бомбардерске групе наоружане авионима 'Бленхајм' али у недовољном формацијском броју. Командант пука — пуковник Фердо Градишник. Једна група са штабом пука смештена на аеродрому код Бијељине — у Босни, a друга на истакнутом аеродрому 'Давидовац' код Параћина — у Србији.
— 3. пук — две бомбардерске групе пo три ескадриле, наоружане у довољном броју авионима 'Д.17'. Командант пука - пуковник Зденко Горјуп. Једна група била je смештена на аеродрому 'Петровац' — код Скопља, a друга се налазила на једном аеродрому на Косову.
— 7. пук — три бомбардерске групе — наоружане у довољном броју тешким тромоторним бомбардерима 'Савоја Маркети'. Командант пука — пуковник Хинко Драгић. Пук je са једном групом био смештен на аеродрому 'Прељина' код Чачка, a друга група на аеродрому код Уж. Пожеre. Tpeћa група била je на аеродрому код Мостара.
— 8. пук — са две бомбардерске групе, наоружане авионима 'Бленхајм' и 'Херикен' али у недовољном формацијском броју. Командант пука - пуковник Станко Диклић. Пук са обе групе био je смештен на аеродрому код Босанске Градишке.
— 2. пук са две ловачке групе. Једна група наоружана авионима 'Месершмит-Ме-109' у довољном броју и смештена на аеродрому код Крагујевца. Друга група била je тек у наоружавању авионима 'Херикен' налазила се у почетку на аеродрому код Краљева a доцнија на аеродрому код Кнића — код Крагујевца. Ова група у почетку рата није још била оспособљена за акцију. Командант пука - пуковник Фрањо Пирц.
— 4. пук са две ловачке групе, наоружане авионима 'Херикен' у недовољном броју. Пук je био смештен на аеродромима код Бањалуке и Босанске Градишке. Командант пука - ппуковник Радисав Ђорђевић. — 5. пук са две ловачке групе — наоружан у недовољном броју застарелим ловачким авионима 'Хаукер-Фури'. Може се слободно рећи да овај пук није уопште био способан за акцију пред непријатељем наоружаним модерним материјалом. Пук je био смештен на аеродрому у близини Лесковца. Командант пука - ппуковник Леонид Бадњак.
— 6. пук са две ловачке групе, од којих је једна наоружана авионима 'Meсершмит Ме-109' a друга група само делимично са Ме 109а делимичмо са авионима ИК.З. Командант пука - ппуковник Божидар Костић.
— 11. група за даљно извиђање била je смештена на аеродрому код Шапца. Наоружана у недовољном броју авионима 'Бленхајм'. Командант групе - мајор Божидар Лазаревић - потчињен непосредно команданту Ваздухопловства.
Поред наведеног груписања снага оперативног ваздухопловства, извиђачко ваздухопловство, са потпуно застарелим материјалом, било je распоређено на теренима армија у чијем je сектору намењено за дејство. — Ваздухопловне школе биле су груписане код Сарајева, Мостара, Никшића и Граба. Нелетачке ваздухопловне установе - Команде база биле су распоређене пo целој територији.

JASON:
IV
а) Командант Ваздухопловства био je бригадни ваздухопловни ђенерал Боривоје Мирковић.
Његов Начелник штаба: ђенералштабни пуковник Драгутин Савић, који je био само номинални, пошто je уочи рата отпутовао за Москву са југословенском делегацијом за закључење Пакта о пријатељству са Совјетским Савезом. - Помоћник начелника штаба: ђенералштабни ппуковник Миодраг Лозић.
б) Летачке јединице биле су формиране у бригаде и то:
— I ваздухопловна бригада — ловачка: командант пуковник Драгутин Рупчић. У саставу бригаде: 2. и 6. пук.
— II ваздухопловна бригада: командант пуковник Јаков Ђорђевић. У саставу бригаде: 4. ловачки пук и 8. бомбардерски пук.
— III ваздухопловна бригада — мешовита; командант пуковник Никола Огуњан. У саставу бригаде: 3. бомбардерски и 5. ловачки пук.
— IV ваздухопловна бригада — бомбардерска — 1. и 7. пук.
— Самостална бомбардерска група Приморске армије — командант мајор Мил. Достанић.
— Самостална група за даљно извиђање: командант мајор Драг. Лазаревић.

V
Племенска припадност виших команданата у Ваздухопловству:
— Команданти бригада: 2 Србина, 2 Хрвата (бив. аустроугарски официри ).
— Команданти пукова: 3 Србина (од којих један бивши аустроугарски официр), 2 Хравата, 2 Словенца (бив. аустроугарски официри ) и 1 Рус. - Сличан однос био je и код осталих старешина и летећег особља.

VI
Почетни оперативни задаци појединих бригада били су ови:
— I бригада: спречавање непријатељског дејства на простору Срема и Србије до закључно линије Копаоник-Јастребац, с тим да нарочито штити Београд, као политички центар, a потом: Крагујевaц, Краљево, Чачак и Крушевац, као важ не индустријске центре;
— II бригада: задатак двојак. Са 8. пуком дејствовати према Аустрији и Мађарској, a са 4. пуком спречавати непријатељско дејство са ових праваца;
— III бригада: задатак двојак. Са 3. пуком дејствовати правцима који воде из Бугарске a са 5. пуком штитити Ниш и Скопље, као и спречавати дејство непријатељске авијације из Бугарске;
— IV бригада: са 1. пуком дејствовати правцима према Румунији a 7. пуком дејствовати правцима према Албанији.
— Самостална група Приморске армије имала je дејствовати у оперативној зони те армије.
— 11. група за даљно извиђање — непосредно потчињена — Команданту Ваздухопловства за евентуалне задатке стратегијског извиђања.

VII
У Ваздухопловству везе су одржаване између појединих јединица углавном радио-средствима. Телефонске везе су употребљаване само за локални саобраћај. Свака ваздухопловна група имала je радио-станицу типа 'Бига' као и штабови пукова и бригада. Штаб Ваздухопловства имао je неколико оваквих станица, као и једну велику радио-станицу типа 'Лоренц' — мање покретљивости.

VIII
Све летачке јединице снабдеване су из база, које су постојале на свима аеродромима. Поред тога биле су активиране на летилиштим а и неке базе као резервне. Ваздухопловне базе су се снабдевале из ваздухопловних слагалишта на територији целе земље. У Србији, таквих слагалишта било je: код села Лопатице и Брђана као и слагалиште Белимарковац — код Краљева. У јужној Србији: код станице ђенерал Јанковић; у Босни: код Раме—Коњиц и код села Волиње — између Приједора и Бањалуке. У Срему: код Врдника. Поред тога веће количине материјала биле су смештене у долини реке Ибра.

JASON:
IX.
Априла 5. Главни ђенералштаб добија телеграм од нашег војног изасланика у Берлину Владимира Ваухника, да ће Југославија бити нападнута од стране Немаца у току сутрашњег дана — 6. априла. Разуме се да je телеграм овако важне садржине морао бити саопштен и Председнику владе. Али ни Краљевска влада ни Главни ђенералштаб не придају озбиљну пажњу овом телеграму и не предузимају никакве озбиљније мере предострожности, сем што je садржина телеграма саопштена Команданту ваздухопловства ђенералу г. Б. Мирковићу — са примедбом да се у истинитост телеграма мало верује. Но, Командант ваздухопловства ипак предузима извесне мере предострожности. Позива заступника Начелника штаба потпуковника М. Лозића и наређује му да у току истог поподнева одведе транспортну колону штаба Ваздухопловства у Липовачку шуму, (око 15 км јужно од Београда) тамо преноћи и сутрадан се врати у Земун. Изгледа да je Командант ваздухопловства шифрованим телеграмом известио и остале своје потчињене на целој територији о потребним мерама опреза, a у вези добијеног саопштења о евентуалном сутрашњем нападу од стране Немаца. Неки потчињени команданти вероватно нису примили благовремено тај телеграм, неки гa нису можда одмах дешифровали a трећи му нису придали потребну важност, те су сутрадан њихове јединице претрпеле озбиљне губитке и штете, као на пр. она на аеродром у Петровац — код Скопља, где je једна цела бомбардерска група 3. пука изгубила све авионе – уништене на земљи.
Априла 6. Немачка авијација с аеродрома у западној Румунији, Мађарској и Аустрији предузима изненада терористичке нападе на Београд (3. априла Београд био оглашен за отворен и небрањен град). To je био један од најтежих дотле извршених ваздушних немачких напада који je изведен у току једног дана на један град. У првом нападу учествовало je 234 бомбардера (уз пратњу ловаца) који су у таласима од 6.30-8 часова бомбардовали железничку станицу, електричну централу, зграду поште, телеграфа и телефона, зграде Министарства војске и морнарице, Главног ђенералштаба, Војне академије, Двора на Дедињу, гардијске касарне у Топчидеру, Команду жандармерије, Земунски аеродром, Учитељски дом, гимназијске и школске зграде, болнице, стамбене квартове, нарочито око Славије и Ауто-команде, на Бањици, Топчидеру и Дедињу, склоништа пo парковима итд. Ово бомбардовање покидало je све везе и изазвало забуну код војних и грађанских власти и велику панику код становништва, које je, бежећи из града, закрчило cвe путеве у правцу југа, митраљирано од немачких авиона.
У току дана Немци су трипут бомбардовали Београд. Ваздушна одбрана Београда није била у могућности да спречи ове нападе упркос великом залагању 6. ловачког пука који je оборио десет немачких авиона, изгубивши притом 15 ловаца. Београд je поред огромне материјалне штете у зградама и разним важним инсталацијама имао око 20.000 погинулих под рушевинама. ('Југославија у априлском рату' — ђенерал Вл. Терзић).
Захваљујући издајству усташких и петоколонашких елемената у Главном ђенералштабу и Министарству војске и морнарице, Немци су почетком априла добили скицу мобилизацијских места и склоништа против-аеропланске заштите Београда. Поред тога, ваздухопловни капетан I. класе Владимир Крен, који je као организовани усташа још 3. априла авионом побегао из Загреба у Аустрију и ставио се на расположење команданту немачке 4. Ваздухопловне флоте, ради учешћа у планирању напада на Југославију. Он je том приликом дао податке о свим летилиштима у Југославији и шифру за радио-везу нашег Ваздухопловства, тако да je овај штаб био принуђен да ноћу 5/6 априла измени ову шифру, што je негативно утицало на командовање првих дана рата. За ову издајничку улогу капетан Крен je касније постављен за команданта Ваздухопловства Н Д Х и унапређен у чин ђенерала. ('Југославија у априлском рату' — ђенерал Вл. Терзић ).
Захваљујући веома јаким ваздухопловним снагама, непријатељ је већ првог дана рата загосподарио ваздушним простором на југословенском ратишту и знатно отежао рад југословенске авијације на бојишту. Toг дана je уништено 115 југословенских авиона (38 у ваздуху и 77 на земљи, док су Немци изгубили само 21 авион а Италијани 2. ('Југославија у априлском рату' — арм. ђен. В. Т.).
Од раног јутра овог дана, док Београд гори и руши се у пламену, као и сви важнији објекти у Војводини, Србији и Јужној Србији, тек око подне команданти југословенских ваздухопловних бригада добијају наређење преко радио станица и то отворено 'за напад на циљеве према избору и нахођењу команданата бригада'.

JASON:
Дејство I ваздухопловне ловачке бригаде
Командант бригаде пуковник Д. Рупчић — Хрват. Команданти пукова: потпуковници Д. Костић и Фрањо Пирц — Хрват.
Немачки напад затекао је бригаду и то:
6. пук: једном групом на аеродром у код с. Ирига, једном групом на Земунском аеродрому, једном групом код с. Крушедола.
2. пук: једном групом код с. Кнића и једном групом код Крагујевца. Борбу 6. ловачког пука описује његов командант пука у књиж ици 'Два дана борбе у ваздуху над Београдом', што овде у изводу преносимо:
'При немачком нападу 6. априла у 6.45 часова пук узлеће са обе групе и то:
— 32. група ступа у борбу противу једне немачке мешовите формације долазеће са севера, састављене од бомбардера 'Д-17' и разарача 'Ме-110'. Развила се огорчена борба изнад зоне: Инђија—Попинци—Батајница, наши ловци улећу у густи непријатељски построј и чине чуда од јунаштва иако je бројни однос био 19 наших ловаца против 106 немачких бомбардера и разарача. Борба je трајала око 25 минута. Други напад се врши при повратку ове групе изнад Дунава и Тисе. У тој борби су се нарочито одликовали капетани В. Митровић и В. Коларов и потпоручник Бошковић.
У том првом јутарњем сусрету учествује и једна патрола из 2. пука са аеродрома Крагујевац, која je, кружећи изнад Крагујевца, чула знак за напад и њен вођа, капетан Митровић, пo сопственој иницијативи води патролу над Београд и са својим пратиоцем, поручником Бојовићем, напада непријатеља и гине a потпоручнику Бошковићу немачки ловци пале авион a он са мале висине искаче тешко рањен и опечен и спушта се на аеродром код Земуна.
Капетан Коларов, пo извршеном задатку и обарању два немачка авиона 'Штуке' нападнут немачким ловцима, бива тешко рањен и оборен, али успева да се спасе падобраном'.
51. група узлеће са Земунског аеродрома и на челу са командирима ескадриле — капетанима Т. Гогићем, Милошем Жунићем и С. Пољанцем јуначки се бори са јаким немачким снагама над Београдом. У тој борби гине капетан Жунић оборен од немачких ловаца код с. Јабуке. Његов пратилац — наредник Ђ. Стојановић, после огорчене борбе, обара један немачки авион 'Хајнкел' али и сам буде рањен, спушта се на Годоминско поље и једва се извлачи из запаљеног авиона. Исто тако у борби јуначки гине и потпоручник Д. Борчић и пада у Панчевачки рит, a бивају тешко рањени војни чиновник Е. Банфић и капетан С. Поланак, али успевају да се спусте на полазни аеродром.
У овим борбама, поред именованих, нарочито се одликовао командир 105 ескадриле — капетан И. Влајић и командант групе мајор Ђорђевић.
Од преосталих авиона, неколико се спустило на околним теренима услед оштећења од непријатељских зрна.
У тој јутарњој борби, 6. ловачки пук учествовао je са 37 ловаца противу 352 немачка авиона.
Следећи знаци 'ваздушна опасност' дати су у 10, 12, 14 и 15.30 часова. Ha сваки знак узлетеле су одређене јединице. До већих сукоба није дошло све до 15.30 часова, када je наишла једна немачка бомбардерска група из Румуније, јачине од 80 авиона. Иза ове групе ишла je група од 60 'Штука'. У исто време je наишла из Мађарске једна формација од око 100 авиона. Тада узлеће са аеродрома Крушедол командант пука — потпуковник Костић, и са ескадрилом у приправности сустиже непријатељску колону, напада њено зачеље, обара један авион. Други напад врши при непријатељском повратку изнад с. Јабуке, сустиже један заостали авион и обара га. Патрола са поручником Б. Пресечником и наредником Петровом напада непријатељску колону изнад Титела, али им авион бива упаљен и они се спасавају падобраном.
Овог дана 6. ловачки пук имао je 16 губитака, од којих 14 погинулих и 2 рањена пилота. Немци су овога дана изгубили 34 авиона од укупно 700 колико je 6. априла учествовало у нападу на Београд. (Овај податак не слаже се са подацима студије арм. ђенерала Вл. Терзића. 'Југославија у априлском рату 1941 год .', пo коме су Немци изгубили овога дана 21 авион).
Ноћу 6/7. априла Немци су продужили напад на Београд појединачним авионима, али наша авијација није реаговала, немајући на својим теренима уређаје за ноћно летење. - Овог дана смењен je командант гурпе Адам Ромео и групу примио капетан Т. Гогић, који се показао врло храбар.
2. ловачки пук, пo почетном основном задатку, имао je улогу заштите Крагујевца, Краљева, Крушевца и Чачка. Пук je целога дана остао неактиван, изузев напред поменуте патроле, под вођством капетана Митровића који се иницијативно упућује од Крагујевца у борбу над Београдом. — И док 6. ловачки пук неустрашиво брани Београд, a 1. и 7. бомбардерски пук воде огорчене борбе код Куманова и Скопља, овај пук чека наређење за ступање у борбу. По тврђењу неких официра из тога пука, потпуковник Пирц je спречио полазак пилота са аеродрома Крагујевац, када су ови покушали да узлете и пођу на Београд, a ваздухопловној групи код с. Кнића није уопште дозволио ма какво узлетање.
Командант I. ваздухопловне бригаде, пуковник Рупчић ничим не интервенише да 2. ловачки пук крене у помоћ 6. ловачком пуку или бар 1. и 7. бомбардерском пуку који се тога дана, 6. априла, очајнички боре са десетоструко надмоћнијим непријатељем.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page