Društvo izgrađeno na kaznama nije društvo.
Зависи како се посматра. Лице које ради приговора савести не може да служи војни рок не би требало да буде у могућности да добије дозволу за оружје. Мислим да се око овога углавном сви слажемо?
У државним установама је, ради ризика од терористичких напада, потребно да одређен број запослених буде оспособљен да употреби оружје, а оружје се (за ”не дај Боже”) треба налазити у установи. У том контексту, способност у руковању оружјем може да буде услов за добијање посла.
Држава може да стимулише СВЕ послодавце (и приватни и јавни сектор) да запошљавају војне ветеране. Може да им да порески кредит.
Нема никаквог разлога да лице на цивилној служби не може да служи у касарнама. Може да чисти клозете, распрема кревете, гули кромпир, даје пожарство...
Међутим, потребна је нова парадигма: Србија је слободна зато што има народну војску, војску која је ослободила и одбранила Србију. Када су наши преци узели оружје, узели су судбину земље у своје руке. Престали су да буду кметови и постали слободни људи. Наравно, Србија не може никоме да забрани да се исели из земље, ако му се то не свиђа. Али они који желе да живе у Србији требају да преузму и обавезу да је бране.
