Fazan,
Inace napadac uvijek mora trositi vise snaga nego branitelj da uspije ofenzivnu akciju (najmanje 3:1 ako ne i vise). Znaci nije u pitanju novacan vrijednost.
Znaci u pitanju je da li si obavio vojne ciljeve i sprecio neprijatelja da obavi svoje ciljeve.
Ruska PVO tehnika ne postize ciljeve a zasiguro ne sprijecava da neprijatelji poput Israel ili Turska ili Amerika obavi svoje ciljeve.
Sto se tice Saudi Arabije totalno se slazem. Mislim da je dokazano da PVO/obrambeni sustavi sve vise kasni iza ofenzivnog naoruzanja. U biti cini se da vise sistemi PVO nicemu ne sluzu - ako S300+Buk+Pantsir(+S125+2K12 Kub+S200 ITD) ne moze sprijeciti ili cak zausporiti Izraelske udare na Damascus ili Patriot nemoze zaustaviti raketne udare u Saudi Arabiji onda je pitanje da li ce FK3 + Pantsir + 2K12 = itd uspijeti braniti Beograd od NATO pakta (sto je najveca prijetnja Srbiji). Moje misljenje je da je u takvom slucaju FK3 ili S300 ili cak S400 nece nista pomoci Srbiji.
A cak izgleda da Rusi nemaju povjerenje u te sisteme - njihova doktrina je i dalje da je napad najbolja odbrana.
https://warontherocks.com/2019/09/its-time-to-talk-about-a2-ad-rethinking-the-russian-military-challenge/Russian military thinkers and strategists have long identified the main challenge in the initial period of war as U.S. aerospace blitzkrieg: a massed aerospace assault, much of which will involve precision-guided weapons. In their view, Western ground operations will be preceded by a large air campaign. The Russian military has little expectation that air defenses alone will successfully deny the United States such an attack because it is simply impossible given the nature of modern warfare.
The Russian military does not see defensive capabilities as granting a sanctuary of defensive bubbles. On the contrary, Russian military writing reflects a keen awareness of the vulnerability of modern air defenses to penetration via aerospace assault, long-range precision-guided weapons, unmanned systems, electronic warfare, stealth, and saturation with false targets/drones.
The Russian vision also includes destroying an adversary’s ability to execute such a campaign by achieving information superiority and functionally degrading their operations by eliminating their ability to effectively command and control their forces.
Thus the operational problem is not just integrated air defenses, but rather the defense/offense combination of Russia’s strategic operations.
Znaci ako nemozes vrsiti ofenzivne akcije protiv neprijatelja, onda je PVO za vraga zato sto neprijatelj drzi inicijativu i moze rastaviti PVO kako god zeli.
ПВО је средство одвраћања, јер поскупљује цену напада. Не ради се само о парама, него о потенцијалним жртвама. За неке земље је губитак пилота прихватљив, неке друге су пуно осетљивије. Међутим, ПВО сам по себи сигурно није довољан, потребни су и авиони.
Америка и Израел су погрешни примери, јер се ради о државама са огромним војним буџетима. И једна и друга земља не полазе од цене непријатељског оружја, него од потенцијалне штете коју то оружје може да направи. Зато је за Израел прихватљиво да ракетама од 70-80 хиљада долара обара палестинске пројектиле који коштају по пар хиљада долара.
Србија покривањем ваздушног простора до 27 км поскупљује цену евентуалног напада.
За дронове ће се релативно брзо наћи решење, јер су претња свима. Панцир је на добром путу, мислим да ће се користити и ласери. Добар софтвер који ће брзо доносити одлуке и постављати приоритете ће решити добар део проблема. Као и на берзи, људи су спори да реагују. Не тврдим да неће бити могући напади беспилотним летеливцама, али оно што се десило у Саудијској Арабији неће бити изводљиво за пар година.
Што се тиче Србије, оно што се десило 1999. се више неће поновити. Не ради српске ПВО, него ради промењене геополитичке ситуације. Данас ни економске санкције против Србије (оне из 1992/1993) не би могле да прођу савет безбедности. Америка је исцрпљена ратовима и уморна. У јуну 1999. је на крају скидала нуклеарне главе са томахавка, јер је потрошила оно што је имала са конвенционалним пуњењем. Шансе да се данас смањи нуклеарна моћ ради неког регионалног рата је равна нули. Данас Америка више није у стању да води два озбиљна регионална рата у исто време. Ни Русија ни Кина нису оно што су биле пре 20 година.
Ако све то оставимо на страну, Америка данас нема ни разлог/повод ради кога би могла да нападне Србију. Ни највећим албанским лобистима у Америци не пада на памет идеја да се Србија ратом присили да призна Косово.
Мислим да превише значаја дајеш чланству у НАТО. Од оснивања НАТО, захтев за колективну одбрану је упућен једном, након 9/11, за напад на талибане у Авганистану. Напад на Србију 1999. је био резулат креативног тумачења мандата који је НАТО добио од Савета безбедности. Колективна одбрана не подразумева помоћ у нападу чланице НАТО на другу земљу. Ни један сусед Србије не би могао да нападне Србију и позове НАТО у помоћ. Србији не прети опасност од НАТО.
Постоје два сценарија по којима би Србија могла бити увучена у сукоб, а оба су везана за Косово. И један и други претпостављају да се Америка не меша у сукобе.
