Lekcije za Srbiju sa Nagorno-Karabaha

[MOTORISTA]

Lekcije za Srbiju sa Nagorno-Karabaha
IZVOR: TANJUG PETAK, 13.11.2020.

Brisel -- Prašina se sleže nad spornim regionom Nagorno-Karabaha na Kavkazu.

Za to vreme pojavljuju se lekcije koje su od presudne važnosti za budući izbor Srbije u geopolitičkom i vojnom partnerstvu, piše za Nju Jurop analitičar Jovan Kovačić. U tekstu se navodi da analitičari tvrde da je ruski predsednik Vladimir Putin želeo da jermenskom premijeru Nikolu Pašinijanu pokaže lekciju o "udvaranju" Zapadu, pa tako Rusija "nije uspela" da priskoči u pomoć Jermeniji, koja je, za razliku od Azerbejdžana, punopravni član Organizacije za ugovor o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

Budući da Srbija ima zamrznuti sukob u svom dvorištu sa Prištinom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u četvrtak da je sukob oko Nagorno-Karabaha savršen primer onoga što želi da izbegne. Vučić je primetio kako se zamrznuti konflikt lako može odmrznuti i pustiti da eksplodira u istinski krvavi sukob i katastrofu, prenosi Nju Jurop. U tekstu se navodi da Beograd insistira na svom putu ka članstvu u EU i Partnerstvu za mir sa NATO-om, održavajući pritom dobre odnose sa Rusijom, koja je podržala Beograd u Savetu bezbednosti UN kad god se postavilo pitanje Kosova. Ipak, kako piše Kovačić, tokom proteklih nekoliko meseci postignut je određeni napredak u razgovorima između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom SAD i EU.

"Ono što se dogodilo u Nagorno-Karabahu oštro je upozorenje i Srbiji da se ne može osloniti na Moskvu. Trebalo bi ozbiljno da preispita svoju vojnu politiku “, citira Kovačić analitičara Bena Džuda. On je, kao i mnogi analitičari, istakao da je svet, izuzev nekoliko izjava, pokazao vrlo malo sklonosti da interveniše.

"Rat u Nagorno-Karabahu i sve njegove geopolitičke spletke i posledice retko se pominju u Briselu, Berlinu, Varšavi ili Londonu. Jednostavno se ne raspravlja o tome zašto Evropa nije planirala da spreči rat u svom susedstvu ili da učestvuje u njenoj rezoluciji “, primetio je Ben Džuda.

"Očigledno je da se u svetu dešava novo deljenje karata i da se na kraju uvek mora računati na sopstvene snage“, rekao je Vučić, podseća Nju Jurop.

Izvor: www.b92.net

[dead1]

Lekcija za Srbiju je:

Nemozes se oslanjati na Ruse.

Udi u NATO!

[torpedo011]

Мислим да ми морамо да се прво ослонимо на своје снаге и своје способности па тек онда на туђе.

[dead1]

Мислим да ми морамо да се прво ослонимо на своје снаге и своје способности па тек онда на туђе.

U pravu ste.  Samo sto Srbija nema novca/kapaciteta za pravu vojnu, diplomatsku ili ekononomsku samostalnost.

Sto se tice vojske, nije u pitanju Bugarska ili Hrvatska ili Ruminija itd nego sto su sve te drzave dio NATO pakta.  A usput su cesto i dio EU.

Znaci one potencijonalno mogu da idu protiv Srpskih interesa i da imaju podrsku NATO/EU. 

[torpedo011]

Тачно је то да су све околне државе у НАТО, сем Босне у којој опет седи НАТО, али ми морамо прво да иакористимо све своје потенцијале и средства до краја. Људе, новац, технику и знање. Морају прво да се јасно дефинишу циљеви, да се стави на сто чиме располажемо, да видимо шта нам треба, а онда да наставимо даље.

Лекција из Карабаха каже да је Турска тренутно најагресивнија и да потпомаже своје савезнике да се упуштају у сукобе. Ентитет звани Косово је један од турских савезника, а припадници косовских снага иду у Турску на обуку док Турска Косову шаље наоружање. Слична ситуација је и у БиХ.

Поставља се питање зашто НАТО дозвољава Турцима да раде то што раде, а видимо и да Турска не преза ни од Грчке која је исто у НАТО. На Грке не сме да удари, не зато што су они у НАТО, већ зато што имају јаку војску. То је један од основа.

Друга ствар, уласком у НАТО Србија би можда могла да спречи даље распарчавање, али Косово остаје ван контроле, а и ми се нисмо претерано трудили да сачувамо постојећу контролу над КиМ.

Дакле, увек треба почети од себе.

[micha]

   Turska ne sme da udari na Grčku i zbog drugog , malo poznatog istorijskog razloga. U periodu raspada Otomanske imperije i anarhije, a neposredno pre Ataturkove sveobuhvatne reforme početkom 20. veka Turskom su harale naoružane grčke paravojne bande koje su se svetile nezaštićenom stanovništvu i pljačkale slično kao što su Osmanlije harale porobljenim zemljama tokom okupacije. Turad to nisu zaboravila i jako se dobro sećaju šta Grci mogu da im naprave. Za razliku od Srba koji se nikome od zavojevača nikad nisu adekvatno revanširali. Zato i imamo uspavane tempirane mine sa većinom suseda. Slično je i sa Rusko-Nemačkim odnosom. Kada je Rus po teći put zauzeo Berlin osvetio im se, doduše samo za mali deo zverstava koje su Švabe činile tokom rata i držali ih podeljene 40 godina. Zato i dan danas Nemačka ne uvodi sankcije Rusiji iako ih SAD brutalno pritiskaju da to učine. Strana čizma se ne zaboravlja tako brzo kada je posledica revanša za sopstvene zločine.

[BrankoBananko]

Svaki rat je poseban slucaj, neke lekcije se mogu izvuci ovoga sukoba. Medjutim, pogresno bi bilo da se bilo koja armija priprema za ovakav rat. Ovaj rat su odobrile sve velike sile, ukljucujuci i Rusiju, nevazno sta govore svojem narodu. Za nas bi postojala druga pravila. Kao da nismo to prosli i izvukli pouke. Najveca lekcija iz ovoga rata je da drzava nije sama. Odnosno da ima snaznog saveznika.

Historijski gledano od oslobodjenja Srbije od Turaka pa do danas. Srbija deli sudbinu sa Rusijom voleli mi to ili ne. Ne zato sto oni nas vole ili mi njih, nego zato sto se nasi interesi poklapaju. Rusiji treba prijateljska Srbija na balkanu. A Srbiji treba snazan saveznik. Sami protiv svih nemozemo, niti smo mogli u ustancima, balkanskim ratovima, prvom svetskom ratu, drugom itd.

Nazalost ovo je balkan. Rat ovde nikada nije prestao. Ovo nereseno stanje nece zauvek i svi su svesni toga. Trenutno su sve drzave balkana pod ekonomskim okupacijama, ogroman kapital, radna snaga pa i znanje se crpi i odlazi na zapad.
U svim bivsim republikama je stanje zalosno. Samo prosle godine sam upoznao najmanje 10 novih ljudi sto su dosli ovamo na kraj sveta. Makedonci, Hrvati, Srbi, Bosanci. Kod mene u firmi mala Jugoslavija. To je najveca pretnja bivsih jugoslavena. Nestacemo a da neprimetimo. Jel to nije rat? Svaki put kad cujem u vestima rec investicija ili investitor ja to dozivljavam kao napad na moj narod i pljackanje buducnosti sledecim generacijama. Lako smo izgubili slobodu a da bi je vratili moracemo da se naoruzamo do zuba. I teske bitke da vodimo. Bez snaznog saveznika nemamo sanse.