PALUBA
March 29, 2024, 06:41:04 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2]   Go Down
  Print  
Author Topic: Звечан град  (Read 2676 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #15 on: November 28, 2020, 12:50:51 pm »

За историју Звечана у периоду који обухвата крај XII, цео XIII и почетак XIV века, немамо писаних података. Може се претпоставити да је град, услед померања државне границе са Косова Поља према југоистоку, изгубио некадашњи стратешки значај. Тиме су истина били створени повољни услови за развитак подграђа, но о томе немамо податке. Тек се почетком треће деценије XIV века Звечан поново јавља на историјској сцени. У немирима који су после смрти краља Милутина избили око престола, један од претендената – Константин, пошто је изгубио битку против свога полубрата и такмаца, другог Милутиновог сина Стефана, потоњег Уроша III Дечанског, - био је убијен у покушају бекства и потом сахрањен на Звечанском граду. (Према А. Поповићу, битка се одиграла на Димитријевом пољу, код Звечана.)
Следећи податак из историје града односи се такође на Стефана Дечанског. Године 1331., непуну деценију од претходног догађаја, млади краљ Стефан Душан устао је да преотме власт од свог оца Стефана Дечанског. Пошто је из Зете изненада стигао на Косово, Душан је успео да Дечанског зароби у дворцу Петричу где се овај склонио после бекства из Неродимља. После тога, син је, по савету властеле, заточио оца у Звечану где је стари краљ убрзо умро, изгледа насилном смрћу. Тако је још један сукоб династа добио свој епилог међу зидинама Звечанског града.
Захваљујући натпису на порталу цркве св. Николе у Љуботену, у Скопској Црној Гори, сазнајемо да је Звечаном око 1337. године господарио млади син властелинке Даницe, ктиторке овог храма.
Шездесетих година XIV град и жупа звечанска налазили су се у поседу челника Мусе. Муса их је – по одобрењу цара Уроша – уступио кнезу Војиславу Војиновићу у замену за град и жупу Брвеник на доњем Ибру. Кнез Војислав је у том тренутку био најмоћнији великаш у рашком делу Српског царства и добијањем Звечана је заокружио своју област. Саму размену потврдио је повељом цар Урош (1355—1371), а као један од сведока на њој, јавља се и Лазар Хребељановић, са титулом ставиоца, која се, у хијерархијском погледу, налазила испод титуле челника, коју у повељи има Муса.
После смрти кнеза Војислава (1363.) његовом облашћу па према томе и градом Звечаном управља његова удовица Гојислава. М. Динић сматра да приликом њеног уклањања 1368. године, Никола Алтомановић, који је тада завладао Војислављевим областима, није заузео Звечан. Никола је био син Алтомана Војиновића, рођеног брата Војислава. Није познато где се простирала његова област у првим годинама владавине. У историјским изворима се први пут појављује новембра 1366. године. Јула следеће године господари Рудником. Био је веома млад; имао је око 19 година. Настојао је да прошири своју област што му је и успело и то за врло кратко време. Прва на удару нашла се Гојислава. Њој није могао да помогне ни цар Урош, а ни бан Твртко Котроманић који се суочавао са побуном у Босни коју је предводио његов брат Вук. Балшићи су били заузети борбама у Албанији против Карла Топије. Мавро Орбин, у свом делу Краљевство Словена, пише да је жупан Никола Алтомановић бацио стрину и њена два сина, Добривоја и Стефана, у тамницу, где су помрли након седам година. По другој верзији коју такође саопштава Орбин, Никола их је отровао после кратког времена. Истина је другачија. Дубровчани су 20. новембра 1368. године, дакле управо када је Алтомановић освојио Гојиславине територије, одлучили да 'племениту госпођу', која се склонила у Дубровник, превезу у Албанију. У пратњи 'племените госпође' налазио се и Твртков посланик. Дубровчани су превезли Гојиславу у Албанију вероватно због тога што је она потицала из тих крајева.
Године 1370. Звечан је био у власти челника Милоша Повића. Како је Милош две године касније пао у ропство Степоша Степановића, човека жупана Николе Алтомановића, руднички жупан је, према томе, био са њим у сукобу па не би било искључено да је тада привремено завладао звечанским градом. После пораза Алтомановићевог 1373. године, звечански крај припао је Вуку Бранковићу. (Наставиће се.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #16 on: November 30, 2020, 08:23:33 am »

Датум пада Звечана у Турске руке није утврђен. На основу народног предања (песма о Бановић Страхињи и др.) и неких летописа и белешки, сматра се да су Турци Бањску и Звечан заузели још пре косовског боја. А Поповић (Горњи ибар средњег века, 165) истог је мишљења и претпоставља да се то догодило због тога што сви ибровци нису бранили овај град који није припадао њиховој политичкој области, док су рашани били касно обавештени о опасности. Наиме Поповић верује да је крајем XIV века жупа Горњег Ибра, која је дотле представљала јединствену целину, била подељена на три дела: југоисточни са Трепчом у држави Вука Бранковића, северни са Копорићем као важним рударским местом, у области кнегиње Милице и њених синова док је југозападни део са Звечаном и Бањском чинио нову жупу. М. Гвоздић забележио је народно предање о томе како су Турци на лукав начин заузели град. Турци су, наиме, за неког свог великодостојника испросили ћерку неког звечанског властелина. Кад је дошао уговорени дан свадбе, Турци су дошли у град са оноликим бројем људи колико је било предвиђено споразумом а довели су и известан број мазги са сандуцима за девојачки тал. Кад је свадбена гозба била у највећем јеку а Срби били загрејани пићем, Турци су поотварали сандуке из којих су изашли наоружани Арапи и тако на превару заузели град.
М. Динић верује да га је Вук Бранковић држао до 1396. године када се најзад морао покорити Турцима и када је највећи део његових поседа био предат Стефану Лазаревићу док су Турци узели Звечан, Јелач и неке друге градове. Турски кефалија Фериз јавља се на Звечану први пут 1399. године. Погодан стратешки положај звечана Турци су веома ценили и користили за своју експанзију, нарочито у правцу Босне, те су у граду и надаље задржали своју посаду. После великог турског пораза код Ангоре 1402. године, његов положај остао је непромењен. За разлику од Стефана Лазаревића који се тада привремено ослободио зависности од Турака, Бранковићи су и даље остали турски вазали па се мишљење Ст. Новаковића и А. Поповића, према којем је Звечан у то време био ослобођен и враћен Србији, не би могло усвојити. (Ст. Новаковић, ослањајући се на вести Константина Филозофа, сматра да је тада деспот Стефан истерао Турке из градова по Србији па су се 'и Звечан и Бањска без сумње опростили Турака.'
Неколико докумената из XV века садржи извесне, веома оскудне, податке у вези са Звечаном који ћемо изнети у недостатку подробнијих вести. Године 1415. Турци су у Звечан довели заробљенике после победе над угарском војском у Босни. Из једне тужбе поднете дубровачком суду сазнајемо да су Турци, 1438. године, пред Звечаном опљачкали товар сребра неких дубровачких трговаца. Нешто касније, 1444. године, Турци су из Звечана опет напали и опљачкали друге дубровачке трговце. Још један помен Звечана из овог времена налазимо код Л. Халкокондила који бележи да се Јанко Хуњади, после пораза угарских трупа на Косову 1448. године, бежећи према Дунаву прошао поред Звечана 'града царевог' тј. султановог.
Више података о Звечану и околној области добиће се када турски дефтер вилајета Звечана, Јелача и неких других градова буде објављен у целини. Пошто је дефтер писан у времену од 9. до 18. Маја 1455. године, види се да су Турци посели ту област нешто пре коначног пада Новог Брда 1. јуна 1455. године. (Наставиће се.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #17 on: November 30, 2020, 08:36:00 am »

Негде од половине XV века, нарочито од пропасти српске деспотовине и босанске краљевине, Звечан почиње да губи војни значај и све ређе се помиње. Међутим, у граду ће и даље остати турска посада. У то време на обали Ибра, јужно од тврђаве, дошло је до развоја нове насеобине, назване по оближњој цркви св. Димитрија (чији је траг изгубљен) – Димитровице. Нова насеобина је по свом лако приступачном положају у равници више одговарала Турцима од предграђа звечанског града па је ускоро прерасла у трговачки и привредни центар околног подручја.
О судбини Звечана у каснијим вековима мало се зна. Једини помен из XVI столећа потиче од Б. Курипешића који је забележио да су Звечан и Јелеч 'крајински градови где хришћани кад још Босна бијаше у њиховим рукама, јуначки се борише с Турцима и жестоко их бранише.' За Звечан каже да се 'јуришем узети не може.' Курипешић је овај текст илустровао једним цртежом звечанске тврђаве (дрворез Ј. Brue-a млађег) који се и поред несумњиве хипотетичности ипак може употребитим као ликовни извор. Француски путник Жан Палери Форезјен, саопштава 1582. године, да се на Звечану налази стража од тридесет војника. После Евлије Челебије који је половином XVII века пролазио овим крајем – о чему је раније било речи – Звечан је 1684. године видео скопски надбискуп Петар Богдани. Он бележи да се у тврђави налази само један јаничер (?) који пази на кретање путника у равници и да је ово место 'Најважније у целој Србији'. У Аустро-турском рату, 1689. године, Турци су град упорно бранили. Зна се да је тада генерал Пиколомини послао пуковника Strassera-a са три батаљона и осам топова да заузме Звечан, који је, благодарећи свом тешко приступачном положају, остао неосвојен. На одјек ових борби наилазимо у дневнику дубровачког поклисара Маројице Качана на путу за Цариград, записао је да је то једина тврђава која се одржала пред ћесаровом војском. У дневнику дубровачког посланства које је 1792. године, на путу за Цариград, такође прошло поред Звечана, забележено је да је тај град пуст.
О изгледу Звечана током XIX века, сазвајемо из бележница познатих путописаца: А. Буеа, А. Гиљфердинга и Т. Ипена, који су показали доста интересовања за његове напуштене рушевине. Занимљиво је да они Звечан називају краљевском градом-замком и наводе да се у њему налазила владарска палата на основу чега би се могло помислити да је град представљао једну од дворских резиденција Немањића. Међутим, према расположивим писаним и археолошким подацима Звечан би тешко могли сврстати међу оне градове у којима су наши владаоци редовно или повремено боравили и у њима, према томе, имали и дворове. Да ли је Звечан заиста био 'краљевски град' у овом смислу, вероватно би нам о томе извори пружили неки податак. Мишљења о дворском карактеру града настала су, по свој прилици, у вези са заточењем Дечанског и, евентуално, и, евентуално, вешћу о сахрани Константина на Звечану.
Почетком XX века Б. Нушић је, обишавши Звечан, забележио неколико интересантних података о којима је већ било говора. Према његовом казивању, црква у граду је нарочити страдала 1884. године када је, по наређењу Јусуф-бега, команданта гарнизона у К. Митровици, камење са ове грађевине пренето у Митровицу за зидање моста на Ибру. Турска касарна у Митровици такође је подигнута од камена са звечанског града. Камење са тврђаве одношено је и приликом израдње черкеских кућа под Звечаном.
И после ослобођења од Турака 1912. године, пропадање Звечана није престало. Приликом постављања ибарске пруге 1928. године, делови североисточног обимног зида цитаделе рушени су и ваљани низ падину брега, до Ибра. За време изградње колоније рудника Трепча у северозападном подножју звечанске купе, на тзв. Лисич Пољу, отворен је каменолом на високом платоу западне стране брега који је претио да сасвим измени изглед овог простора. Међутим, експлоатација камена је убрзо била обустављена па је силуета звечанског града остала сачувана.
У таквом, оронулом стању, одавно напуштен и заборављен, Звечан је дочекао своје прве испитиваче. 1962/63. су на граду вршена археолошко-конзерваторска испитивања са циљем да се његови преостали делови проуче, сачувају од уништења и учине приступачним најширој публици. На тај начин Звечан ће не само у науци већ и у савременом животу добити оно место које му је одредила његова бурна историја.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #18 on: December 02, 2020, 10:36:03 am »

Опис града.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Град Звечан састоји се из три главна дела: цитаделе на врху брега, једног ниже постављеног заштитног појаса (D), који се може пратити на горњим падинама брега и зида (Е) који је штитио трг у подграђу. Иако смештене на различитим висинама, све три фортификације биле су у конструктивној вези чинећи јединствену стратешку целину. Посебно место у комплексу тврђаве заузимају рушевине двеју грађевина на северној односно североисточној падини брега, изван градских зидина. Једна с налази на извору 'Јамбулина' а друга на извору 'Заграђе'. Њихова намена није сасвим јасна.
Мада су сви главни делови тврђаве грађени на начин какав је у Средњем веку код нас био уобичајен за овакву врсту објекта (ломљен и притесан камен и малтер од негашеног креча) услед чега им се зидови изгледом не разликују, мало је вероватно да су они могли настати једновремено. Већ смо истакли да Ана Комнина, почетком XII века Звечан назива 'градићем', термином који се не би могао односити на цео комплекс фортификације које чине Звечан, једним од наших већих средњовековних градова, већ по свој прилици – само на цитаделу. Ако назив Ане Комнине 'градић' прихватимо као адекватан, Звечан би се у доба жупана Вукана састојао само од цитаделе на врху брега. Сигурно да цитадела постоји пре 1091. године и да представља најстарији део градског комплекса. Захваљујући своме тешко приступачном положају она је остала најбоље сачувани  део града.
Да је насеље у подграђу било заштићено показују трагови обимног зида (Е) који се запажа на терену југозападно, јужно и југоисточно од цитаделе и њеног нижег одбрамбеног појаса. Они се могу пратити скоро искључиво по конфигурацији земљишта. Својим северозападним и североисточним крацима овај зид се спајао са нижим заштитним појасом цитаделе чинећи највећи саставни део целокупног комплекс звечанске тврђаве. Северозападни крак овог зида полазио је од југоисточног дела нижег заштитног појаса цитаделе (од места означеног тачком L1, на сл. 1.) и спуштао са падином брега до превоја који раздваја звечански брег од каменитог брда Мали Звечан. Одатле се пео и даље у правцу југоистока, све до врха Малог Звечана да би нагло скренуо ка југозападу спуштајући се до данашњег пута који повезује рударску колонију Звечан са селом Мали Звечан (раније звано 'Черкези'). Од пута, зид скреће ка северозападу и његови трагови могу се јасно пратити идући уз хрбат гребена који се пење а затим спушта до Дола где се трагови губе. Зид се поново јавља на југозападној падини брега, што показује да се он пео у правцу североистока, вероватно све до нижег заштитног зида цитаделе са којом се, по свој прилици, спајао у близини места означеног тачком L2 (сл. 1.). Каква је била конструкција овог зида, да ли је можда био утврђен кулама – није познато. Судећи по његовим остацима на месту означеном тачком Р (сл. 1.), могли ви претпоставити да је рађен у истој техници као и остали делови града. Земљиште подграђа претставља долину (тзв. Дол) и данас је већим делом обрађено. Пошто је у Долу ерозија током векова наносила земљу са суседних падина и мењала конфигурацију терена, не може се ништа поуздано рећи о постојању остатака насеља односно трга, његовој величини и карактеру. Велика површина земљишта у подграђу указује на могућност да је један његов део био обделован. Тачан положај самог насеља и трга није утврђен. За сада, њихов једини видљиви траг представља једна грађевина која се, међутим, не налази у Долу већ на превоју између цитаделе и брда Мали Звечан (сл. 1., F). Остатке њених зидова оцртава конфигурација земљишта. Морамо водити рачуна о томе да је већина стамбених зграда у подграђу рађена од лаког материјала и да због тога недостају остаци архиректуре на овом простору.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
За сада први познати писани податак о постојању трга под Звечаном јавља се у Светостефанској повељи при одређивању граница селима на левој обали Ибра, око Бањске. Мада подаци из повеље – састављене 1315. године – не омогућују тачније одређивање положаја трга у подграђу Звечана, они сигурно показују да трг постоји већ у другој деценији XIV века. Недостатак других писаних података наводи на помисао да трг и поред погодног положаја града и пространог земљишта у подграђу није био нарочито развијен – бар не до тридесетих година XIV века. Неки догађаји као да поткрепљују оваку претпоставку. Тако, на пример, избор тамнице Стефану Дечанском показује изузетан положај Звечана у односу на суседне градове. Поставља се питање: зашто је баш овај град одређен за место заточења свргнутог владара? Чини се да разлоге за то не би требало тражити искључиво у повољном положају и одбрамбеном особинама његове цитаделе или у пуној лојалности посаде према младом краљу већ и у карактеру тадашњег градског трга који је морао одговарати оваквој намени тврђаве. Томе у прилог говори један дубровачки документ од 30. јула 1326. године из кога сазнајемо да је Стефан Дечански намеравао затворити властелина Браноја Бранивојевића у Звечан. Наиме, сва је вероватноћа да би постојање већег трга у подграђу условило велики промет путника чиме би се умањила изолованост тамнице и сигурност затвореника, нарочито у данима унутрашњих политичких превирања. Насупрот томе, усамљена тврђава са мањим тргом у подграђу које није имало карактер развијеног насеља пре би одговарала циљевима узурпатора. У каснијим годинама, када се Звечан налазио у поседу моћне властеле, могло је лако доћи до проширења трга. Мишљење А. Соловјева да Звечан приликом размене 1363. године између кнеза Војислава и челника Мусе није представљао богат трговачки град изнето је без образложења. Са више поузданих података о тргу располагаћемо када буду извршена археолошка испитивања звечанског подграђа. Војислав Јовановић, Средњевековни град Звечан, Старинар 13-14/ 1963.


* Основа комплекса звечанске тврђаве.jpg (209.64 KB, 838x907 - viewed 34 times.)

* Основа цитаделе.jpg (213.83 KB, 1316x728 - viewed 35 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #19 on: December 16, 2020, 07:03:12 pm »

П. Балкански, Кроз гробље: опажања и белешке приликом путовања кроз Српску Земљу под Турском 1892. године, Дело II, Београд 1894, стр. 60 – 62.

Још одмах кaд сам био оставио Вучитрн, ја сам према северу угледао био брдо, које ми је и издвојеношћу и обликом својим нарочито привлачило погледе. Изгледало ми је, да га је неко нарочито ту поставио, тако је одвојено од осталих планина које се око њега нижу, а, бешумно како је, сунцем озарено, учинило ми се као да је све од корала. То је Звечанско брдо, које се налази одмах више Митровице и, кад сам му ближе пришао, могао сам, између оног голог крша, уочити развалине града Звечана, у којем је одиграна она крвава трагедија између оца и сина. Тамо сам отишао из Митровице. Прешавши мост, што се на Ибру налази, и који сам ти мало час поменуо, у брзо сам се дохватио самог брда, и, скоро по козјем путу, испео се за сахат и четврт на врх му, где се налазе остаци Звечана. Преда мном се указа Вучитрн и све Косово, преко којег пратим беласкаву Ситницу, чије ставе с Ибром угледах ту одмах испод брда. Шар ми је облацима заклоњен; исто тако и Копаоник.
Општи утисак, који су на мене звечански остаци учинили, казао ми је, да је то био некада велики град. Зидине, које су се још одржале времену и људима, говориле су ми да је он био страховит и снагом и величином својом. На једном делу платна познају се и данас три зида један поред другог; први од цигаља, друга два од камена, укупно од прилике три метра дебљине. Поред мене налази се један бунар, скоро са свим затрпан, да му се једва траг познаје. Дечак, који се онде нашао рече ми: 'ту је удављен Свети Стеван'. На највишем врху брда угледах остатке као неких подрума, на броју их је два. На једном су сводови, кojи су га покривали, са свим разрушени, а на другом остали су за једну четвртину. Једни ми рекоше да су то биле апсане, а друга два Митровичанина да да су биле цркве, и уверавали су ме да су се на зидовима им, до пре неколико година, видели натписи и живопис. Сад од свега нема ни трага. Поглед ми се отима доле, скоро средини Звечанског брда, на прилично одржане остатке једне куле. То је једини остатак који ми је могао дати појма о облику и обиму грађевине иза које је остао. Кула је облика потпуно округлог, и, по мом рачуну, зидови што су јој остали имаће висине 4.5—5 метара. Морала је имати више спратова, јер се и данас виде у зидовима греде, које су, бесумње, делиле спратове. Улаз у њу још се познаје, само су до врха пропали сводови који су га засвођавали. У пречнику кула мери 7 корака, и на једном од спратова још се виде три прозора, у којима се такође налазе добро одржане греде. Она даје нарочити декор свима већ растуреним остацима града Звечана, и дуго су ми се очи задржале на њој, нарочито кад сам на врху јој угледао неколико чобана, Арнаута, чије су велике силуете изазивале у мени осећања и пустоши и дивљине, у којима сам се находио, и жалости на данашње стање тврђаве, у којој је наставао наш најсилнији цар.
У рушевинама ових зидина ретко сам где уочио цигљу; свуда је сам камен. Кажу да су некада, не тако давно, сви зидови били много већи, па су их порушили, вадећи из њих цигље за зидање касарне и других зграда у Митровици. Ово, што је још остало, порушиће време; нестаће трага и оном бунару, у којем је, како предање казује, удављен слепи Краљ, а, ако се над Звечаном не разведри небо, више је него cигурно да није далек дан, кад ми, у чијим ће земљама он остати, неће умети ништа рећи о Светитељу, који је овде провео последње тренутке свог живота, уз проклињање часа и кад му га је Бог даровао.
Цело Звечанско брдо морало је некада бити опасано зидом. јер се трагови његови свуда виде, сем на оним потпуно неприступачним местима, која су била довољна заштита становницима старог града Звечана, чији је наследник зар данашња Митровица. То ће рећи сваки Митровичанин, али ми ни један није умео казати никакво предање, из којег бих могао смишљати о потребама или невољама. које су становнике му нагониле прећи на другу обалу Ибра. Можда ће врло простране мисли о томе нагонити остаци добро одржаних греда, које сам видео и у оној кули, а и у појединим зидинама градским.
Управо северно од Звечана показали су ми неугледно село Рударе, знаменито с тога, што га већ трећа година бије гром и пали га. Становници му мисле да ће тому бити узрок састав ових планина, у којима има много руде, и која околност, сигурно, није без значаја и за само име овог села.
Силазећи с Звечанског брда, другим путем к северу а не оним којим сам дошао, сагледао сам кладенац с врло хладном водом, за коју се верује да лечи од грознице. На то ме је, у осталом, подсетило и дрвеће око њега, на којем се налази безброј завезаних и остављених белега. Кладенац ће имати у површини око 4 до 5 квадратних метара; од свода, којим је покривен и сад је приличан део порушен, и жедни ове лековите воде сад у њ ускачу кроз разваљени део свода, пошто вода не протиче више кроз отворе нарочито за то саграђене, и који се још виде. Одмах од кладенца настаје горе према брду мали лагум, којим би се четвороношке могло ићи. То је, вероватно, канал, којим је вода спроведена у кладенац, ну народ верује да је то лагум, кроз који се могло некада пролазити у град. То би и данас, кажу, могло, да не сметају нека гвоздена врата, која се, на 20—30 метара даље од кладенца, у лагуму налазе. Један Митровичанин рече ми, да је он улазио у лагум и дошао био до ових врата. Није их, душа ваља, видео, јер му се свећа угасила баш кад је до њих дошао, али су. на његове ударе руком, одјекивала као да би била гвоздена. Даље од овог кладенца, идући к вароши, наиђох на остатке другог сличног овом, само већег од њега. То место зову рекоше ми, Јамболи, и ништа ми више о њему нису умели рећи.
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #20 on: December 19, 2020, 09:47:13 am »



Zvečan ...



« Last Edit: December 19, 2020, 11:36:42 am by Dreadnought » Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #21 on: December 19, 2020, 12:23:03 pm »



Banjska i Zvečan - 3d rekonstrukcija - Igor Bjelić







Deo sa Zvečanom počinje od linka ispod




Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #22 on: December 25, 2020, 09:38:27 am »




Pogled na Zvečan.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* zvečan.jpg (120.89 KB, 1024x768 - viewed 18 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #23 on: December 27, 2020, 04:30:03 pm »



Banjska i Zvečan - 3d rekonstrukcija - Igor Bjelić




Ovog puta samo snimak rekonstukcije Zvečana.






Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #24 on: January 06, 2021, 12:38:02 pm »



Quote
Tврђава Звечан - Космет Србија


Звечан је значајан српски средњовековни град и тврђава на Космету, недалеко од истоименог насеља, северно од Косовске Митровице, који је сматран једним од најјачих утврђења немањићке државе.

Звечан се налази у близини ушћа реке Ситнице у Ибар, на врху угашене вулканске купе, која се на висини од око 800 метара уздиже изнад реке Ибар. Са кула тврђаве Звечан се пружа поглед на Ибарску клисуру, Копаоник, Рогозну и равницу Косова, а по ведром дану се чак види и део Метохије, оивичен снежно-белим врховима Шар планине. Својим положајем на стеновитом купастом узвишењу, тврђава Звечан доминира долином у којој су се некада укрштали важни каравански путеви, да би касније служила и за заштиту трепчанских рудника.

Постоје подаци да је тврђава Звечан подигнута још за време праисторије и античког периода

Многи владари су се смењивали у Звечану. Најстарији сачувани помени о тврђави су о пограничним борбама Срба са Ромејима на Косову Пољу између 1091. и 1094. године. 1093. године је Звечан био погранична утврда рашког жупана Вукана (крај 11. века) који је одавде кретао у своје походе на Косово,  да би управо у Звечану започео мировне преговоре са Ромејским царем Алексијем 1. Комнином.

Звечанска тврђава се враћа под српску управу 1170. године, после Битке на Пантину. Постоји запис да је Стефан Немања, након победе над Ромејима 1170. године, наложио да се у цркви Светог Ђорђа на Звечану одржи служба за срећан исход битке. У звечанској тврђави се налазио један од краљевских дворова династије Немањић, а у њој је свој живот, на мистериозан начин, 11. новембра 1331. године окончао Свети краљ Стефан Дечански. Краљ Урош је град Звечан доделио челнику Муси, зету Кнеза Лазара. Онда је 1363. град узео кнез Војиислав Војиновић, а затим Никола Алтомановић, а на послетку град Звечан улази у састав српке државе Вука Бранковића.
Управу над тврђавом Звечан Турци су заузели после после косовског боја (1389. године), те је у њему постојала стална војна посада до 18. века, када је град напуштен и препуштен зубу времена.

Град Звечан је чинио утврђени горњи Град на највишем делу узвишења, где се окружени са пет кула, налазе остаци цркве Светог Ђорђа, цистерне и главне Донжон куле, осмоугаоног облика.

Посебну вредност граду Звечану су давала два извора на падини, која су тајним пролазима била повезана за цитаделом на врху. Нижи појас звечанског града се састојао од бедема ојачаних кулама, а обимни зид је обухватао јужне падине и подножје брда. Подграђе Звечана је било заштићено ниским бедемом на југозападној падини и у њему постоји неколико грађевина чија намена није утврђена. Бедеми овог дела града Звечана ојачани су масивним кулама, а на крајњем западном крају се налазио главни улаз у утврђење.

У северном делу Звечана је пронађен подземни лагум који се спустао до извора у подножју брда на коме је град Звечан подигнут, а откривени су остаци једног потенцијалног излаза из подземних подрума.

Данас је Звечански Град већином у рушевинама, али се на основу неколико кула које су опстале и остатака бедема на врху усамљене узвишице и даље може наслутити његова некадашња импозантност. Звечанска тврђава је 1990. године проглашена Спомеником културе од изузетног значаја и под заштитом је Републике Србије. Звечанска тврђава је једно од најстаријих утврђења на Балкану.






Logged
Pages:  1 [2]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 23 queries.