Operacija BERNHARD

[kosmonaut]

Imamo mi takvih slicnih primjera "specijalnog djelovanja" iz nase zajednicke recentne proslosti.

Smatram da ovo ne spada pod t.11 jer se desilo prije sukoba, iako se mnogima nece svidjeti ali je princip isti, samo nema falsifikata.

Upad u monetarni sustav zbio se 26. prosinca 1990. godine. SR  Srbija je tajno upala u monetarni sustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i uzela, devizne pričuve Narodne banke Jugoslavije. Time je Socijalistička Republika Srbija zapravo probila čitav financijski sustav SFRJ.

To je bio krajnji izraz političke samovolje.

Bio je to i očiti iskaz nastojanja da se saveznu državu u cijelosti podredi partikularnim interesima: na prijedlog Vlade (“Izvršnog veća”) Srbije, Skupština te republike donijela je niz tajnih zakona kojima je odobren upad u monetarni sustav Jugoslavije, gdje se u optjecaj pustilo, bez znanja saveznih vlasti (uključivo Narodnu banku Jugoslavije, koja je bila jedina ovlaštena za puštanje novaca u optjecaj), više od 18 milijuna tadašnjih dinara, tj. protuvrijednost tadašnjih 2,6 milijardi njemačkih maraka.

Spomenuta su sredstva bila namijenjena za poboljšanje standarda i mirovina u Boegradu i Srbiji pred višestranačke izbore na kojima SM htio osigurati socijalni mir. Dakako, taj je potez Socijalističke Republike Srbije izazvao žestoke reakcije u ostalim republikama SFRJ. Istovremeno, Srbija je odlučila zadržati iznos od 50 % poreza na promet za financiranje vlastitih potreba, iako je prema saveznom zakonu smjela zadržati samo 25 %.

[Prvačić]

 više od 18 milijuna tadašnjih dinara, tj. protuvrijednost tadašnjih 2,6 milijardi njemačkih maraka

Ovdje kurs nije dobar. Kada je na snagu stupila denominacija, 1.1.1990. 1 njemačka marka je vrijedila 7 dinara. Do kraja godine je bilo devalvacije.


Kroz istoriju je bilo primjera ubacivanja u opticaj "bivših" novčanica u opticaj dijela države, poslije raspada jedne veće države.
Poslije 1.SR austrougarske krune su ubacivane u Kraljevinu SHS. 1948. je zapadna NJemačka ubacivala Rajhsmarke u istočnu Njemačku.

[kosmonaut]

Ne znam za kurs, nisam isao u detalje, ali sto se tice prebacivanja novca bilo je prebacivanja Yu dinara iz RH u BiH 1991. kada je RH uradila konverziju na Hrvatski dinar koji se koristio prije uvodjenja Kune.

[Prvačić]

Kako god 18.000.000 dinara nikako nije moglo vrijediti 2.600.000.000 njemačkih maraka.
Možda su tri nule viška?
Pa bi došlo da je 18.000.000 dinara jednako 2.600.000 maraka. Tj. kurs bi bio 6,92:1..
Kurs dinar-marka je 1.1.1990, kada je uveden tzv. markovićev dinar bio 7:1.
Po kursu 1.1.1990. bi 18.000.000 dinara bilo 2.571.429 maraka. Ali do decembra je dinar devalvirao, bar na crnom tržištu.

Evo zvanični kurs:
http://www.kunalipa.com/katalog/tecaj/yu-dinar-1966-1991.php

[vitez koja]

Da nastavim dalje sa operacijom BERNHARD...



Jula 1942. godine, Rajhsfuhrer Heinrich Himmler je ponovo aktivirao operaciju, s tim da je cilj operacije izmenjen.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dok je prvobitni plan bio da se sruši britanska ekonomija ispuštanjem iz aviona novcanica nad Velikom Britanijom, Himmlerova nova namera bila je da se falsifikovanim novcem finansiraju nemačke obaveštajne operacije. Službe bezbednosti pod kontrolom Himlera bile su slabo finansirane, a falsifikovana sredstva korišćena su za pokrivanje nedostataka finansija u prihodima od Reichsbanke. U tu svrhu Schutzstafel (SS), osnovao je visoko profesionalnu štampariju u koncentracionom logoru Sachsenhausen u blizini Berlina.

SS major  Bernhard Krüger zamenio je Alfreda Naujocksa,  šef odeljenja za falsifikovanje pasoša Službe bezbednosti u vreme kada je započinjala operacija „Andreas“.

[vitez koja]

Bernhard Krüger

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bernhard Krüger bio je član NSDAP-a, SS Sturmbannfuhrer (major) tokom Drugog svetskog rata i vođa Odeljenja VI F 4a, dela SD-filijale u Glavnoj kancelariji bezbednosti Rajha (RSHA).

Ova kancelarija Službe bezbednosti nacističke stranke (SD) bila je odgovorna između ostalog za falsifikovanje pasoša i dokumenata. U okviru operacije Bernhard, SD je u velikom broju napravio visokokvalitetne falsifikovane britanske funte. Ova operacija falsifikovanja dobila je ime po Krugeru, koji je vodio operaciju “Bernhard”.

Operacija falsifikovanja funte završila se 1944. godine. Međutim, Kruger je uspostavi novu operaciju kovanja američkih dolara. U maju 1945. njegov tim zatvorenika prebačen je u koncentracioni logor Ebensee u Austriji, gde su oslobođeni.

Posle rata, majora Krugera Britanci su zadržali dve godine, a zatim su ga predali Francuzima koji su ga zadrzali jos godinu dana falsifikujući im dokumenta.

Pušten je 1948. godine bez podizanja optužnice i vraćen u Nemačku. Pedesetih godina otišao je pred sud za denacifikaciju, gde su zatvorenici pod njegovom sluzbom u Sachsenhausenu davali izjave koje su rezultirale njegovom oslobađajućom presudom. Na kraju je radio za kompaniju koja je proizvodila specijalni papir za falsifikate u operaciji Bernhard.

Bernhard Krüger je preminuo  1989. godine.

[vitez koja]

Da bi započeli novu operaciju trebali su im posebno vešti ljudi. Po naređenju SS Rajhsfuerera Hajnriha Himlera, Bernhard Kruger je falsifikatore pronašao u nacističkim koncentracionim logorima medju jevrejskim zatvorenicima kako bi se osigurala tajnost i poboljšao kvalitet. Iz tog razloga Kruger je sugerisao SS-pukovniku Hermanu Doerneru da napravi spisak od 28 „Papierfachleute“ - specijalista za papir - zatvorenika među različitim koncentracionim logorima. Zatvorenici iz koncentracionih logora koji su ranije uglavnom radili u fabrikama grafičke industrije angazovani su za proizvodnju velike količine falsifikovanog novca i dokumenata.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Po uputstvu SS-Sturmbannfuhrer Bernharda Krugera, Glavni ekonomski i administrativni ured (VVHA), centralne uprave koncentracionih logora, izdao je naredbu 20. jula 1942. godine zapovednicima logora da prijave sve jevrejske zatvorenike koji su bili graficki radnici pre deportacije. Jevrejski zatvorenici mogli su biti strane nacionalnosti, ali su morali znati nemački jezik.

Odlučio je da u koncentracionom logoru Sachsenhausen, u blizini grada Oranienburg, oko 35 kilometara severno od Berlina, postavi stampariju i zatražio upotrebu baraka 18 i 19 u „malom kampu“, prvom proširenju Sachsenhausena.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zbog blizine Berlina, koncentracioni logor Sachsenhausen bio je posebno pogodan kao eksperimentalno mesto za SS i idealno mesto za proizvodnju falsifikovanih novčanica.

 

[vitez koja]

Blokovi su od ostatka logora izolovani dodatnim ogradama od bodljikave žice, a jedinica SS-Totenkopfverbande određena je za stražu. SS-Totenkopfverbande („Glavne jedinice smrti“) bila je SS organizacija odgovorna za upravljanje nacističkim koncentracionim logorima i logorima za istrebljenje nacističke Nemačke.

Koncentracioni logor Sachsenhausen trebao je da podvrgne zatvorenike apsolutnoj kontroli SS-a.  Zatvorenici koncentracionih logora deportovani su u Sachsenhausen iz „rasnih“, ideoloških i političkih razloga. Morali su da nose etiketu na jakni i pantalonama radi identifikacije.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sastojao se od broja zatvorenika i obojenog trougla za jevrejske zatvorenike (žuta), političke zatvorenike (crvena), homoseksualne muškarce (ružičasta). Strani zatvorenici takođe su morali da koriste prvo slovo zemlje porekla (na primer F za Francusku, P za Poljsku ili N za Norvešku). Tako je rad jevrejskih specijalista u grafičkoj industriji u koncentracionom logoru Sachsenhausen odlikovao potpuni nadzor SS-a, sveprisutna smrtonosna pretnja zatvorenicima i zahtevi za savršenstvom štampe.

Deportacija štampara, gravera i slovoslagaca u koncentracioni logor Sachsenhausen izvrsena je u drugoj polovini 1942.g. i leto 1943.g. Prvih sedam zatvorenika u Blok 19 dovedeno je 23. septembra 1942. A do kraja meseca oko trideset ljudi. Ukupno 142 muskarca. Veliki broj je došao iz Poljske (55 muškaraca), Nemačkog rajha (20), Mađarske (15) i Čehoslovačke (10).


U materijalima za temu naisao sam na razne podatke. Negde se pominje broj od 140 a negde 144. Razlog za ove različite informacije mogao bi biti taj sto su SS-ovci streljali sedam bolesnih zatvorenika*, a dva zatvorenika su pobegla malo pre nego što su oslobođeni krajem rata.

*Kada se jedan od zatvorenika razboleo, iako ne ozbiljno, direktno je eliminisan bez odlaska u ambulantu kako bi se izbeglo moguće curenje informacija. Jedan od falsifikatora, Adolf Burger preživeo je rat i izjavio da je major Kruger bio je ubica kao i svi drugi, šest nedelja pre završetka rata naredio je streljanje šest ljudi samo zato što su bili bolesni. Nije mogao da ih pošalje u bolnicu u slučaju da kažu nešto o operaciji, pa ih je ubio.


U predhodnim logorima zatvorenici su svakodnevno bili podvrgavani ponižavanju i premlaćivanju od strane stražara koncentracionih logora. Najmanja krivična dela strogo su kažnjavana. Dela poput otpora ili pokušaja bekstva često su prikrivane radnjama koje su u stvarnosti bila ubistva. Bilo je masovnog mučenja sa trajanjem radnog vremena od 5 do 23 sata, bilo po vrućini, kiši ili mrazu.

[vitez koja]

Bernhard Kruger se lično obratio novopridošlim zatvorenicima. Naglasio im je da su „izabrani“ da formiraju odred za falsifikovanje. Najavio je sva paklena mučenja, ako bi se neko usudio da pusti ovu tajnu da prođe kroz reč, gest, belešku ili nešto drugo. Kruger je rekao da će zatvorenici ostati živi sve dok proizvode dobre štampane proizvode, ne budu bolesni i da nemaju bilo kakvih opasnosti od razvoja dogadjanja na frontovima.

Budući da su stručnjaci za falsifikovanje novca bili potrebni, pojedinačno nazvani „izuzetno bitnim radnikom“, SS-ovci su se ophodili prema njima mnogo bolje nego što je to bilo pre deportacije u logor Sachsenhausen. Zatvorenici su spavali na pojedinačnim krevetima, a ne na standardnim drvenim iz koncentracionih logora sa tri ili četiri zatvorenika na polici. Takođe su im dodeljeni lični ormarići a njihove prugaste uniforme zamenjene su upotrebljenom civilnom odećom obojenom širokom crvenom prugom na nogavicama pantalona i crvenim krstom na jakni. U mnogim slučajevima odeća nije bila sjajna, ali je bila toplija i udobnija od zatvorskih krpa. Zatvorenicima je takođe bilo dozvoljeno da imaju kosu i tako zadrže deo svoje individualnosti.

Novopridošlim su izdati peškir i sapun, posuđe i pribor za hranu ( inož, viljuška i kašika). Jeli su za drvenim stolovima, a obroci su im bili crni hleb i supa od spanaća. Zvala se supa od spanaća, mada je u njoj najmanje bilo spanaca, u njoj su vremenom bile razne trave, lišće paradajza i krompir. Dobijali su i malo sledovanje cigareta od 10 cigareta, a ponekad su im servirali džem, pa čak i margarin. Većina nemačkih i čeških zatvorenika bili su samo delimično Jevreji i imali su nejevrejske žene ili rođake kojima je bilo dozvoljeno da im šalju pakete sa hranom dopunjavajući njihovu ishranu.

Nedeljom su ih hranili supom od krompira i kiselog kupusa, i nedelja je bila dan odmora za igranje šaha, karata, ping-ponga i slušanje državnog radija sa kojeg su mogli da se informisu o toku rata. Svake nedelje su ih vodili na kupanje, gde su sadistički stražari bez upozorenja prebacivali vodu sa vrućeg na ledeno hladno.

Čitava operacija bila je „Strogo poverljivo“, kako bilo koji drugi zatvorenik nebi saznao šta se dogodja u te dve barake, bili su okruženi dodatnom ogradom od bodljikave žice, prozori su obojeni belom bojom i osigurani dodatnom grupom SS-stražara. Zbog visoke ograde koja je bila oko dve barake, zatvorenici su to područje nazivali „pilećim kavezom“. Pripadnici odreda za falsifikovani novac u početku su bili smešteni u jednom, a kasnije u dva izolovana bloka u kompleksu koncentracionog logora. Zatvorenicima je bilo strogo zabranjeno da napuštaju ovo područje.

[vitez koja]

Schutzstaffel (SS) je planirao da citavu operaciju čuvaju u strogoj tajnosti i da zatvorenike “falsifikatore” po okoncanju posla jednostavno likvidiraju. Zatvorenici su radili sa znanjem da su označeni za likvidaciju kada se posao bude zavrsio. Od početka su se pitali da li bi trebalo da razvuku svoj posao i rizikuju izvršenje sabotaže ili da efikasno izvedu i na taj način ubrzaju sopstvenu smrt. Niko nikada nije sa sigurnošću znao kako ce reagovati nepredvidivi Kruger, ali nastavljajući operaciju, sacuvao je sebe od slanja na ruski front. Ono što su svi ti ljudi govorili i mislili dok su živeli pod ovim Damoklovim mačem čini jezivu, ličnu dramu.


U septembru 1942. godine u bloku 19 izgrađena je kompletna štamparija, izvršena isporuka i montaza mašina, ali one su bile upakovane tako da se nije moglo videti o kakvim mašinama je reč. Prostor je proširen tako da uključuje Blok 18 i dvorište između. Štamparija je imala sopstveni dizel generator koji je mogao napajati mašine električnom energijom čak i u slučaju nestanka struje. Ta dva bloka postala su samostalni objekat u kojoj su zatvorenici spavali, radili i provodili ostatak svog vremena.

Bio je to svet za sebe, sa svojim lekarom, (Poljak Boris Rojzen), berberinom i serviserima. Kada je izbio požar na krovu barake, Krugerovi zatvorenici morali su sami da ga gase i spasavaju sopstveni život formirajući “vatrogasnu” brigadu; mitraljezi izvan žičane mreže sprečavali su bilo koga da pobegne sa tajnama operacije Bernhard ili vatrogascima da uđu i da ih otkriju. Zatvorenici su više puta upozoravani da je smrt kazna za obelodanjivanje bilo čega o operaciji Bernhard.

Operaciju Bernhard “rukovodstvo SS-a u Berlinu je klasifikovalo kao najstrozu tajnu da čak i delovi rukovodećeg osoblja u koncentracionom logoru nisu znali šta se radi u blokovima 18 i 19. To je bilo zbog činjenice da je radionica za falsifikovanje bila podređena službi bezbednosti (SD), a ne, kao što je obično slučaj, samo komandi koncentracionog logora. Čak i noću, SS-ovci radionice, su boravili u svojim sobama u odvojenim blokovima i nisu odlazili u veliki kompleks za smestaj SS-ovaca koji je postojao izvan logora.

[vitez koja]

Blokovi 18 i 19 koncentracionog logora Sachsenhausen

Unutrasnji raspored:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
     
Schlafsaal = spavaonica; Aufenthaltsraum = zajednicka prostorija; waschraum = toilet;  Dollardruckerei = stamparija za novcanice dolara; Retusche = retusiranje; Dunkelkammel = tamna soba; Vorraum = predsoblje; Sortiererei = sortiranje; Kontor = kancelarija; Bank von England = Engleska banka; Setzerei = ?; Wachstube = Strazarnica

(1 = mašina za numerisanje; 2 = kopirna mašina; 3 = SS-Soba vođe bloka; 4 = stalak za sušenje;
5 = štamparija za novčanice engleske funte; 6 = rerna; 7 = dinamo; 8 = polica za čuvanje odštampanog falsifikovanog novca; 9 = sto za pripremu; 10 = stanice za sortiranje; 11 = radni stolovi; 12 = mašina za graviranje; 13 = stakleni laboratorijski sto; 14 = centrifuga; 15 = sudoper)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Prilikom pretraživanja kancelarija koje su koriscene u operaciji Andreas, Krüger je pronašao ploče za gravuru na bakru kao i ostecene žičane uzorake korišćenih za izradu vodenih žigova.   Posle instaliranja štamparije, prvih 25 zatvorenika bilo je primorano da rade na SS projektu.Upućeni su u rad i u početku su započeli sa probnim otiscima. Proizvodnja novčanica započela je u januaru 1943. sa nominalnim vrednostima od pet, deset, 20 i 50 funti. Ova proizvodnja je nazivana „Serija B“ ili „Proizvodnja B“. Stamparijom je rukovodio SS-Hauptscharführer Kurt Werner. Civilni majstor štampe August Petrick nadzirao je i upućivao zatvorenike na mašine. Prva dva nadzornika bili su SS-Scharführer Herbert Marock i SS-Oberscharführer Heinz Weber.

Posao je bio izuzetno težak: zatvorenici su morali da razbiju šifru da bi generisali važeće serijske brojeve, stampane ploče su morale da budu ugravirane i da saznaju od kakvog su materijala prvobitno napravljene novcanice. Zatvorenici su znali da svojim radom ne samo da pomazu nacistima u njihovim ratnim naporima, već i da neće biti potrebni nakon što budu uspešni i da će nakon toga najverovatnije biti ubijeni. Pokušali su usporiti čitav proces, ali im je major SS Kruger na kraju dao ultimatum i zapretio da će ih pobiti ako ne budu gotovi do datuma koji je odredio.

Nekoliko nedelja kasnije, major SS Kruger došao je u kasarnu u Sachsenhausenu i pročitao im pismo Engleske banke u kojem garantuje autentičnost novčanica koje im je poslala švajcarska banka. Stvorili su 100% savršenu kopiju britanske funte!

Kao nagradu za dobar rad, zatvorenici su dobili sto za stoni tenis od majora Krugera.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 

[vitez koja]

Ali da bi falsifikati postali prvoklasni, svaki korak u proizvodnji morao je biti savršen. Bilo je potrebno puno profesionalnih veština, previše mašina i sirovina: u radionici, u fabrici papira i za proizvodnju ploča proizvedenih u SS špijunskoj školi u zamku Friedenthal kod Oranienburga. Radionica falsifikata bila je poslednji korak. Međutim, Bernhard Kruger je organizovao složeni proizvodni lanac svoje fabrike novca.

Bernhard Kruger, redovno je posećivao koncentracioni logor Sachsenhausen da bi se informisao o napretku i kvalitetu falsifikata. Područje njegove odgovornosti bilo je i regrutovanje odgovarajućih SS-ovaca za komandu straže u kampu. Stražarsku službu činilo je 16 SS-ovaca.

[vitez koja]

Organizacija rada je bila tako postavljena da su se zanimanja članova tima za falsifikovanje novca mogla podeliti u tri grupe:

-razni štampari, slovoslagaci, knjigovezci i graveri. Pored toga, zanimanja kao što su crtači, fotografi, restauratori, inženjeri hemije i papira,

-zanimanja iz bankarske i finansijske industrije, kao što su računovođe, trgovci i zaposleni / službenici banaka ,

-ostala zanimanja za održavanje svakodnevnog života, kao što su bravar, zidar, stolar, krojač, električar, optičar i zubar.

[vitez koja]

Proizvodnja britanskih novčanica bio je najveći zadatak radionice za falsifikovani novac. Štamparija je bila u potpunosti usmerena na masovnu proizvodnju funte. Ostali štampani materijali poput pasoša, poštanskih maraka, sertifikata ili vozačkih dozvola proizvedeni su samo u skladu sa posebnim nalozima RSHA. Koordinatori "Operacije Bernhard" uspostavili su strog proces dobavljača, tehničku pripremu, logistiku, štampu, kao i sveobuhvatnu prodajnu mrežu.

Tehnički postupak kampanje „Operacija Bernhard“:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Štamparija je po veličini, performansama štampe i osoblju podsećala po velicini na srednje preduzeće. Procesi proizvodnje bili su strogo organizovani i usavršeni. Za pojedinačne korake rada osnovana su odeljenja i imenovani šefovi odeljenja među zatvorenicima. Ti ljudi, poznati kao predradnici, bili su stručnjaci u svojoj oblasti i bili su odgovorni za to da sve protekne u najboljem redu. U pogledu statusa, bili su zatvorenici kao i svi drugi zatvorenici u koncentracionom logoru. Osoblje SS-a uputilo je predradnike i ostale zatvorenike u rad i proverilo ih. SS stražari nisu bili upoznati sa postupcima štampanja i njihov rad bio je ograničen na održavanje reda i bezbednosti.