Operacija BERNHARD

[vitez koja]

Obrada štamparske forme, graviranje bakra i galvanizacija

Štamparske ploče su dolazile iz fabrike Augusta Petricka u Berlinu i ispitivane su na svakih 100 komada. Blokovi za štampu za izradu novčanica izrađeni su u radionici SD u Friedenthalu, oko tri kilometra od Oranienburga. Proizvedeni su fotomehaničkim postupkom i prerađeni u radionici za gravuru bakra u koncentracionom logoru Sachsenhausen. Šest gravera radilo je u sopstvenoj sobi, koristeći specijalne alate za ponovno graviranje linija i šiljaka iz šablona izrađenih u Friedenthalu na galvanizaciji.
 
Ovaj postupak za ponovno oblikovanje ploče visokog pritiska zasnovan je na galvanizaciji i bio je veoma složen. Svrha tehnologije bila je zaštita stvarne forme za štampu i izrada verne kopije (faksimila) forme. Tokom galvanizacije, štamparska forma je presvučena tankim slojem bakra elektromagnetnom metodom. U tu svrhu je napravljen otisak voska od šablona za visoki pritisak i okačen zajedno sa bakarnom pločom u kadu napunjenu rastvorom bakarne soli. Otisak je pažljivo premazan najfinijim grafitom. Kada  je zatim bila  pod naponom i čestice bakra poznate kao talog bakra migrirale su na matricu voska. Vosak je pažljivo ispran ključalom vodom, ostavljajući finu bakarnu kožicu u koju je rastopljena limena folija. Ovaj pocinkovani bakarni kalup je malo savijen na ivicama i pod pritiskom ispunjen mekim olovom. Rezultat je bila forma za štampu nazvana Galvanoplastik ili Galvano, koja je bila pogodna za posebne zahteve kvaliteta i velike stampe.

Pored novčanica koje je izdala centralna banka Engleske u Londonu, falsifikovane su i novčanice iz filijala u Bristolu, Birminghamu, Leedsu, Liverpoolu i Mančesteru, mada u manjem iznosu.

[vitez koja]

Stampari

Štamparija radionice bila je veće odeljenje sa različitim mašinama. Nakon što su novcanice iz serije „A“ kompanije „Andreas“ uglavnom izrađivane na masini za štampu tipa Victoria-Tiegel, „serija B“ bila je masovna proizvodnja pa je zahtevala mašine sa većim kapacitetom štampe zbog veće potražnje za novčanicama. U tu svrhu postavljene su četiri moderne brze prese ravnog oblika.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Njima se upravljalo električno i odgovaralo je najnovijim dostignućima. Tamošnji predradnik bio je zatvorenik Leo Krebs, štampar iz Nemačke. Članove odeljenja za falsifikovanje uputio je majstor štampe August Petrick iz Berlina, koji je bio u ugovoru sa SS.

[vitez koja]

Numerisanje i secenje
Sve stampane novčanice britanske funte, dobile su uzastopne serijske brojeve, koje je Engleska banka koristila kao zaštitno sredstvo protiv falsifikata. Dešifrovanje šifre broja predstavljalo je veliku prepreku za SS pored proizvodnje papira. Za numerisanje je korišćena mašina sa slovima i brojevima pričvršćenim za rotirajuće prstenove. Znak fonta reljefnih brojeva odgovarao je karakteru stvarnih novcanica. Štampana numeracija odgovarala je brojevima koji se koriste u papiru u obliku vodenog žiga. Listovi papira proizvedeni su u fabrici papira Hahnemuhle sa osam panela i veličine 60 x 50 cm.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Budući da su novcanice štampane u četiri primerka, zatvorenici su prvo morali da prerežu listove na pola. Pored toga, listovi su imali prorez ugrađen u papir, što je olakšalo kidanje. Nakon štampanja, numerisanja i faze sušenja, koja je trajala do šest dana, listovi su presavijeni. Novcanice su imale otrcane ivice, što je tipično za ručno izrađeni papir, tako da su radnici koji sui h sekli morali da rade sa posebno izrađenim alatima, suprotno uobičajenim tehnikama kidanja i sečenja. Za ovo su korišćeni lenjiri ili ne preoštri noževi. Mašinsko odvajanje nije bilo moguće. Zatim su novcanice pakovane u pakete od po 1000 komada.

Paketi su bili presovani, a zatvorenici su turpijom pravili pohabani oblik na ivici, što je bilo svojstveno ručno rađenom papiru.

[vitez koja]

Kontrolno odeljenje, ispitivanje, sortiranje

Prostorija za sortiranje nalazila se u istoj sobi kao i soba za secenje. Provera pojedinačnih novčanica nije trajala dugo, svaki čovek je morao detaljno da pregleda 500 novčanica dnevno, omogućavajući u proseku nešto manje od dve minute za svaku. Inspektori su u početku radili u sedmodnevnoj smeni kako bi sprečili iscrpljenost očiju, ali kako se tempo proizvodnje intenzivirao, radili su 10 sati dnevno. Bio je to iscrpljujući test nerva i vida, jer je svaki zatvorski inspektor odgovarao za propuštanje bilo kakvih mana, koje bi mogle biti bukvalno veličine uboda.Prva grupa zatvorenika kontrolisala je samo vodeni žig, druga samo štampanje i nanošenje boje, a treća grupa interakciju vodenog žiga i štampe. Ostali zatvorenici su na novcanicama proveravali greške u boji, korespondenciju sistema numeracije i usklađenost sa brojnim bezbednosnim karakteristikama novčanica od funte. U ovom odeljenju radili su zatvorenici koji su ranije radili u bankarstvu.
  
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Novcanice su klasirane u četiri nivoa kvaliteta I-IV, u zavisnosti od kvaliteta: novčanice bez nedostataka ili sa mrljama koji su inspektori ocenili kao izuzetno niske, svrstane su u kategoriju I (vrlo dobri). Bile su namenjeni diplomatama koje su neophodne sirovine nabavljale u neutralnim stranim zemljama ili u „rafiniranim“ zemljama i obavljale devizne transakcije. Novčanice nivoa II (dobre) imale su najmanje nedostatke i bile su namenjene tajnim agentima nacističkog režima i saboterima aktivnim u inostranstvu. Novčanice nivoa III nazivale su imale malih grešaka u štampi. Trebalo je da ih avionom bace iznad Velike Britanije kako bi destabilizovali sistem plaćanja. Novčanice kategorije IV pokazale su značajne nedostatke i uništavane su.

Veza između nivoa kvaliteta novčanica i sistema distribucije bila je posebno tajna stvar za RSHA. Čak i šef operacije, Bernhard Kruger, nije bio upoznat sa sistemom distribucije. SS lideri vodili su racuna da proizvodnja i prodaja budu strogo odvojeni. Tokom rata postojala su brojna naređenja Adolfa Hitlera da niko nije smeo da zna više o nekoj akciji nego što je bilo apsolutno neophodno za njegov posao.

[vitez koja]

Distribucija i skladištenje

Distribucija posiljki i skladistenje su bili da izgledaju kao da su korišćeni. Paketi i posiljke su bile zgužvane zaprljane, ispisane ili odštampane falsifikovanim markama, kakve su koristili bankari u Velikoj Britaniji. Za natpise i marke korišteno je pravo englesko mastilo, koje je palo u ruke nacističkog režima kao ratni plen. Svakom novčanicom je trebalo manipulisati na takav način da se steklo utisak da je već korišćena kao sredstvo plaćanja. Trebalo je puno vremena. Radnici su bili tako rasporedjeni da je svaki je imao drugačiji zadatak: neko je gužvao novčanice, neko ih je savijao kao da su stavljeni u novčanik, neko ih je urezivao i udarao, neki su ispisivali engleske reči ili brojeve - kao što su to nekada radile blagajnice banaka na novčanici na vrhu pakovanja da označi ukupan iznos. Kod velikih i hitnih tiraža bila je neophodna podrška štampača i gravera koji su morali da zaustave svoj rad. Takođe je postao simbol koji su koristili zaposleni u britanskim bankama umetnutu u novcanice za brzu identifikaciju novčanica. U zavisnosti od vrednosti banknote, kontrolori su dodali malu suzu, takozvani urez na ploči, na desnoj strani novcanice. Prilikom prebrojavanja hrpe novčanica, službenici banke mogli su odmah da vide da li su u paketu novčanice drugih apoena. Brzo brojanje bez „ureza na tanjiru“ zahtevalo je maksimalnu koncentraciju, jer su novčanice, koje se razlikuju po vrednosti, proizvedene u jedinstvenom formatu papira sa vrlo sličnom štampanom slikom.

Zatvorenici pakeri takođe su imali zadatak da iglom probuše male svežnjeve novčanica, pošto su u Ujedinjenom Kraljevstvu mnogi građani u jaknama nosili novčanice od pola funte osigurane iglom. Pritom su logoraši - očigledno u nameri da sabotiraju - koristili trik koji je omogućio identifikaciju novčanica štampanih u koncentracionom logoru Sachsenhausen čak i decenijama nakon završetka „kompanije Bernhard“: Namerno su bušili gravuru „Britannia“ prikazan gore levo. Jednom nedeljno, Bernhard Kruger je podizao novcanice u paketima i prosleđivao ih RSHA u Berlinu.

[vitez koja]

Oprema i mašine

Čitav obim mašinskog parka u falsifikatorskoj radionici ne može se u potpunosti rekonstruisan jer je dokumenta o njemu SS uništio pre kraja rata ili su rasuti u arhivima u Nemačkoj, Austriji, SAD i bivšem Sovjetskom Savezu. Poznato je da su u upotrebi bile štamparske mašine sa imenima Poly, Victoria-Tiegel, Elka i Monopol. Mašine su nabavljene od kompanija Rudolf Stenz i tadašnje izdavačke kuće Ullstein-Verlag.  

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Nastavice se....

[vitez koja]

Štampani proizvodi iz radionice za falsifikovanje

Štampanje novčanica britanskih funti bio je ubedljivo najveći posao štampača i grafičara u radionici za falsifikovanje. Ipak, pored toga  proizvodili su i razne štampane materijale. Konkretno, dokumenta, lične karte i sertifikate, kao i novčanice, potrebne za opremanje agenata službe bezbednosti i SS-a.


Novčanice iz Jugoslavije

Početkom 1943. godine radionica za falsifikovanje je pored novčanica britanske funte sampala i jugoslovenski novac. U Jugoslaviji su delovale jake partizanske snage, koje su oslobadjale delove zemlje od fašističke okupacije. 1942. godine osnovano je Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, koje je bilo odgovorno za upravljanje oslobođenim područjima. U januaru 1943. godine AVNOJ je proglasio opšti narodni zajam čija je vrednost iznosila 500 miliona dinara .Većina jugoslovenskog stanovništva zamenila je razne valute za obveznice narodnog zajma, uključujući dinare, rajhmarke i vrednosne papire. Tako su podržani partizanski pokret i antifašističko veće, a veće je obveznice otplacivalo stanovnicima putem uspostavljenih narodnih odbora. Cilj nemačke SD bio je da nanese sto vecu  štetu ionako oslabljenoj ekonomiji oslobođenih jugoslovenskih krajeva kompromituje i oslabi vrednost „narodnog zajma“.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U tu svrhu proizvedene su trobojne novčanice u visokoj stampi (letterpress) u Sachsenhausenu. Izrada ovih novcanica bilo je „relativno lak posao“. Sve komponente novcanica, uključujući papir, štampu i sigurnosne funkcije, realizovane su su u skladu sa originalom. Teško je bilo razlikovati falsifikat od originala. Štampan izgled novcanica sastojao se od kombinacije brojeva, slika i linija i talasnih obrazaca, a sadržala je i sistem numerisanja. Novac je 1944. distribuiran preko ogranka Tajne državne policije (Gestapo) u glavnom gradu Hrvatske Zagrebu.

[vitez koja]

„Operacija vodeni talas“ (»Unternehmen Wasserwelle«)

1943.godine,  vođa SS-a Heinrich Himmler naredio je izradu britanskih poštanskih maraka u propagandne svrhe pod nazivom „Operacija vodeni talas“. Hteli su se narugati britanskoj vladi i celoj državi. Ranije su britanski avioni bacali velike količine falsifikovanih kartica za sledovanje hrane i improvizovana plaćanja preko teritorije Nemačkog rajha kako bi izazvali zabunu i sukobe među stanovništvom. Vodeni žig koji se koristio za ovo sastojao se od talasastih linija, što je Himmler iskoristio kao priliku da formira kombinaciju reči i da sledeće falsifikovane marke označi kao „Operation Wasserwelle“.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na osnovu ovih uputstava za rad, štampane su marke koje zapravo nisu bile falsifikati, već su njihovi motivi bili vrlo slični pravim markama, ali su trebali da se značajno razlikuju od motiva stvarnih maraka. SS je nabavio potreban papir od postojećih zaliha, a u radionici za falsifikovanje marke su prvo fotografisane, višestruko uvećane, a zatim precrtane u velikom formatu. Promene su napravljene na takav način da su marke mogle biti jasno prepoznatljive kao falsifikati. U prvom projektu sa uočljivijim otiskom, 1944. godine iskovana je tamnozelena posebna marka pejzažnog formata. Original je objavljen povodom „srebrnog“ jubileja kralja Džordža V u Engleskoj 1935. Iako su zamenjeni gotovo svi elementi originala, brz pogled nije ga prepoznao kao lažnu zbog boje, tipografije i izgleda koji je bio sličan originalu.


U drugom projektu, posebna marka sa krunisanje Georga VI slično je lažirana. Ukupan utisak je po boji i tipografiji odgovarao originalu.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Značajne promene na marki bile su sledeće:
■ Falsifikat je prikazivao Josifa Staljina pored kralja Georga VI a ne kraljica Elizabetu kao u originalu.
■ Zaglavlje „Prihod od poštarine“ zamenjeno je „SSSR Britannia", koje je umesto dva krsta bilo okruženo sa dve Davidove zvezde.
■ Datum krunisanja „12. maja 1937" promenjen je u „Teheran · 28.11.1943.“ Promenjen je kako bi odgovarao datumu Teheranske konferencije.
■ U kraljevsku krunu postavljeni su čekić, srp i zvezda. Marke su imale slogane i simbole otisnute na kraljevoj slici, uključujući:
■ „Svetski kapitalizam“, sa strana dve Davidove zvezde,
■ „Svetski judaizam“, sa strana dve Davidove zvezde,
■ „Svetsko ropstvo ", sa strane srpom i čekićem i zvezdom,
■„ Svetski boljševizam ", sa strane srpom i čekićem i zvezdom
■„ Ruševina ubistava - Schaffhausen (Švajcarska) “sa dve bombe i
■„ Ruševina ubistava - Monte Cassino “sa dve Bombe.

Marke su distribuirane kroz agenturnu mrežu koju je uspostavila SD, posebno u tada neutralnim državama Švedskoj, Turskoj i Švajcarskoj, ali i u Velikoj Britaniji i Francuskoj. Agenti SD-a su marke lepili na uobičajena pisma i slali ih. Gde god su marke prepoznate i prijavljene, izazvale su senzaciju u politici i medijima. Članci o lažnim poštanskim markama pojavili su se u časopisima u bivšoj Čehoslovačkoj, Belgiji i Švedskoj.

[vitez koja]

Falsifikovanje americkog dolara

U avgustu 1944. Nemačka je izgubila neutralnost Turske, usled promene turske vlade, pa tursko platno koje je uvozeno za proizvodnju papira više nije bilo dostupno. Fabrike papira koje su Krugeru davale papir koristile su krpe nižeg kvaliteta, a kao prvi rezultat proizvedene novčanice nisu prošle test ultraljubičastog svetla. To je bio razlog zašto su Kruger i ostali počeli da obraćaju pažnju na falsifikovanje američkih dolara. U decembru 1944. godine počelo se sa izradom lažnih dolara.

Naredba za štampanje novčanica u dolarima poslata je falsifikatorima u koncentracioni logor Sachsenhausen krajem 1944. godine. Na početku proizvodnje falsifikovanog novca, Hitler je lično odbio da falsifikuje američke dolare jer nemački rajh još nije bio u ratu sa SAD. Na kraju Drugog svetskog rata, propast „Hiljadugodišnjeg rajha“ (Tausendjährigen Reiches) postala je predvidiva za funkcionere NSDAP-a, Wehrmachta, SS-a i njihovih povezanih tela. Razvili su planove za dalje postojanje nacional-socijalističkog pokreta. Dolari su trebali da imaju za cilj i da podrže skrivanje dotičnih osoba.

Tehnički gledano, istinsko falsifikovanje američkog dolara bilo je mnogo komplikovanije od ostalih projekata „kompanije Bernhard“. Za razliku od funte, novčanica dolara štampana je na obe strane, a crtanje je bilo izuzetno složeno. Brojevi su bili manji, a slika je bila složena kombinacija likova, grafika, zakrivljenih ukrasa, gradijenata i najfinijih nijansi sive. Otisak koji je krasio novcanicu britanske funte sastojao se samo od zakrivljenih reči i složene slike »Britannia«.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zatvorenici iz različitih odeljenja koncentracionog logora Sachsenhausen bili su grupisani u „dolarsku grupu“ (Dollar Group). Članovi „Dollar Group“ bili su Holanđanin Abraham Jacobsen (šef odeljenja za kopiranje), Roger Veill (retušer iz Francuske), Salamon Smolianoff (umetnik i stručnjak za falsifikat iz Sovjetskog Saveza), Norbert Leonard Levi (šef foto odeljenja iz Nemačke) , Adolf Burger (štampar knjiga iz Slovačke) i retušer Leonard Veill.

Grupa je radila pod povećanim pritiskom zbog progresivnih gubitaka Wermahta i sve bliže linije fronta. „Dolar grupi“ su dodeljene posebne prostorije, a profesor iz Berlina je zatvorenike upoznao sa tehnikom Lichtdrucks štampanja. Grupa je započela probnim otiscima, uključujući karte za igranje i razglednice, sve dok polako nisu prešli na svoje prve pokušaje sa američkim dolarom. Od početka je sakupljala sve otiske u album kako bi mogla da uporedi dela.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kolotip je postupak štampe fotografija koji je izumeo francuski fotograf Alphonse Louis Poitevin davne 1856. godine. Zahvaljujući svojoj sposobnosti da sačuva fine detalje u otiscima, postupak je korišćen za stvaranje umetničkih otisaka fotografija dugi niz godina pre nego što su drugi procesi stigli na scenu.

Kolotipska štampa je metoda koja je omogućila izradu dolarskih novčanica koje su proizvedene same za sebe u procesu duboke štampe, sa približno istim kvalitetom.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U ovoj fazi test otisaka složenom tehnologijom kolotipije, zatvorenici su sabotirali proizvodnju štamparske forme. Nadređeni Bernharda Krugera zahtevali su sto pre pokretanje proizvodnje dolara. Ovog puta nailaze na poteškoće: nijedna stampana novčanica nema pravilno imitirano dolarsko pismo. Kruger traži od Himmlerove tajne službe da pronađu stručnjaka za falsifikovanje dolara. Heinrich Himmler je najavio da bi zatvorenici „dolarske grupe“ trebalo da budu streljani ako u roku od četiri nedelje ne bude bilo novčanica.

Oko 250 pokušaja trebalo je štamparima da bi početkom januara 1945. godine mogli da prikažu prve falsifikovane novčanice od 50 i 100 dolara. Bili su izuzetno kvalitetne, tako da ih čak ni Bernhard Kruger nije mogao razlikovati od originala.Uprkos uloženim naporima i nakon mnogih pretnji proizvodnja je dostigla iznos od dvesta novčanica od 100 dolara, što je ekvivalentno 20.000 dolara - koje je Kruger doneo sa sobom kada je pobegao.


Heinrich Himmler i Walter Schellenberg, šef SD obaveštajne službe SD i direktni Krugerov nadređeni, zahtevali su proizvodnju od milion dolara, koja bi trebalo da se štampa u dve smene po deset sati dnevno. Međutim, napravljeno je samo oko 5.000 do 6.000 dolara novčanica.

Pre nego što su novčanice dolara mogle biti masovno proizvedene, radionica za falsifikovani novac demontirana je u proleće 1945. godine i preseljena preko koncentracionog logora Mauthausen u logor Redl-Zipf u Austriji.

[vitez koja]

Adolf Burger
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Adolf Burger je bio jevrejski slovački tipograf i preživeli zatvorenik umešan u operaciju Bernhard.

Tokom Drugog svetskog rata, pre nego što je Slovačka 1942. godine počela da deportuje svoje jevrejske građane u nemačke koncentracione logore, postao je jedan od onih koji su dobili sponzorisanje vlade za odricanje od deportacija kao neko ko ima veštine neophodne za ekonomiju zemlje. Na zahtev članova otpora, Burger je počeo da štampa lažne potvrde o krštenju za Jevreje predviđene za deportaciju, u kojima se navodi da su bili rimokatolici od rođenja ili kršteni pre Drugog svetskog rata. Slovaci sa takvim dokumentima nisu deportovani.

Burgerova aktivnost je otkrivena. Uhapšen je 11. avgusta 1942.g. i deportovan u koncentracioni logor Aušvic. Bio je raspoređen da radi na rampama za izbor dovopridoslih zatvorenika. Posle osamnaest meseci u Aušvic-Birkenauu izabran je za operaciju Bernhard i prebačen u koncentracioni logor Sachsenhausen u aprilu 1944.g.

Adolf Burger je bio jedan od 8 izabranih za projekat falsifikovanja novcanice od 100 američkih dolara. Burger je u timu falsifikatora, poznate kao “Dollar Group” radio kao štampar.

Iz zarobljenistva je oslobodjen u logoru Ebensee, gde ga je američka vojska oslobodila 6. maja 1945.g.

Preminuo je 6. decembra 2016. godine u 99 godini.

[vitez koja]

Salomon Smolianoff

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Salomon Smolianoff bio je jevrejski falsifikator i preživeli logoras umešan u operaciju Bernhard.

Salomon Smolianoff je rođen u Kremenčuku u Ukrajini. Slikarstvo je studirao u Rusiji, ali je zemlju morao da napusti 1922. jer su njegovi roditelji bili na pogrešnoj strani Ruske revolucije.

Prošao je celu Evropu, da bi na kraju pokušao da započne novi život u Nemačkoj, gde je upoznao jednog falsifikatora i odlučio da i sam to postane. Za njim je tragalo nekoliko evropskih policijskih snaga pre izbijanja Drugog svetskog rata.

1939. godine SS-a Sturmbannfuhrer Bernhard Kruger, budući šef operacije Bernhard,  uhapsio ga je, nakon cega je osuđen na 4 godine zatvora „Zuchthaus“.  Poslat je u koncentracioni logor Mauthausen, a kao portretista i umetnik koristio je stražarima S.S.

Zbog svojih veština falsifikatora izabran je za operaciju Bernhard i prebačen u koncentracioni logor Sachsenhausen 1944. godine. Tamo se sprijateljio s Adolfom Burgerom jos jednim logorasem izabranim za projekat falsifikovanja novcanice od 100 američkih dolara.

Iz zarobljenistva je oslobodjen u logoru Ebensee, gde ga je američka vojska oslobodila 6. maja 1945.g.

Ubrzo po zavrsetku II sv.rata nasao se na međunarodnim poternicama kao falsifikator, ali se veruje da je falsifikovao emigrantske papire za Jevreje koji su pokušavali da odu u Palestinu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Potom je emigrirao u Urugvaj, gde je falsifikovao ruske ikone. Urugvajska policija mu je usla u trag, pa se Smolianoff 1950-ih preselio u Brazil, gde je krenuo u posao sa igračkama.

Umro je u Porto Alegreu na jugu Brazila 1976. godine.

[vitez koja]

Roger Veill

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Rođen je 26.06.1924. u Strazburu, Francuska. Izbijanjem II sv.rata prikljucio se pokretu otpora u Francuskoj, gde je sa 18 godina imenovan potporučnikom mreže Brut. Nemci razbijaju njegovu mrezu, biva uhapsen, zatvoren i mučen u tvrđavi Montluc u Lionu.  Ukoncentracioni logor Aušvic deportovan je 31. jula 1944. godine.

Po naređenju SS Rajhsfuerera Hajnriha Himlera o pokretanju Operacije Bernhard, a shodno uputstvu SS-Sturmbannfuhrer Bernharda Krugera i naredjenju Centralne uprave koncentracionih logora, od 20. jula 1942. godine za grupisanjem zatvorenika koji su ranije radili u fabrikama grafičke industrije, s obzirom da je bio retušer, izabran je za operaciju Bernhard i prebačen u koncentracioni logor Sachsenhausen 1944. godine. Tamo je izabran za projekat falsifikovanja novcanice od 100 američkih dolara.

Po nekim podacima navodno je umro u Mauthausenu 25.01.1945.g., a po drugim 17.02.1945. (bez dodatnih podataka).

[vitez koja]

Norbert Leonard Levy

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Norbert Leonard Levy rodjen je 1913.g. u Berlinu. Studirao novinarstvo, da bi od 1933.g. radio kao fotograf arhitekture i foto-novinar u Berlinu. Od 1941.g. kao modni fotograf snimao je manekene i uglavnom radio za razne modne časopise i zurnale.

Pocetkom 1942.g. uhapsen i deportovan u koncentracioni logor Aušvic.  Nema podatak zbog cega je uhapsen.

Shodno uputstvu SS-Sturmbannfuhrer Bernharda Krugera i naredjenju Centralne uprave koncentracionih logora izabran je za operaciju Bernhard i prebačen u koncentracioni logor Sachsenhausen 1942. godine. Tamo je kao bivsi profesionalni fotograf izabran za projekat falsifikovanja novcanice od 100 američkih dolara.

1945.g. biva sa ostalim logorasima iz logor Sachsenhausen deportovan u koncentracioni logor Redl-Zipf odakle je pobegao u Italiju. Po zavrsetku II sv.rata odlazi u SAD, gde nastavlja da radi kao modni fotograf za razne modne časopise “Film and wife”, “Constanze” i “Burda”.

Umro je 1971 u Gran Kanariji u 58.godini zivota.

[vitez koja]

Sovjetske lične karte

1944. godine radionica je dobila nalog za štampanje 300 sovjetskih ličnih karata, koje su bile namenjene agentima SS-a i zbog toga su morale biti apsolutno verne originalu. Unutrašnji deo dokumenta sastojao se od zelenog papira i korica od crvenog platna sa zlatnim otiskom. Licne karte je bilo jako tesko uraditi jer  glatkom platnu nije bilo moguće dati originalnu strukturu. Bernhard Kruger je tada dao ultimatum od 24 sata uz pretnju da će biti pogubljena četiri zatvorenika ako licne karte ne budu željenog kvaliteta. Pod pretnjom smrću, poljski graver Felix Cytrin predložio je graviranje uzorka originalne lične karte na mesinganu ploču i utiskivanje na platno.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Gotovu ploču montirao je u ručnu presu, ali je platno izgorelo kada je struja dosla u kontakt sa plocom da bi onda ploča i platno došli u medjusobni kontakt. Tada se pojavila ideja da se ploča premaže voskom pre utiskivanja kako platno ne bi izgorelo tokom utiskivanja, već samo istpi sloj voska. Zatvorenici su u roku uspeli da naprave kopiju koja se jedva razlikovala od originala i tako spasu živote četvoro kolega.



Pored gore pomenutih štampanih materijala, u koncentracionom logoru Sachsenhausen proizveden je čitav niz drugih proizvoda koji u literaturi nisu detaljno opisani. To je zbog činjenice da podaci o stampanom materijalu dolazi iskljucivo iz SS evidencije, a ne i iz prikaza samih stampanih materijala.

U SS evidenciji pominjanju se falsifikati: mađarskih platnih knjižica, pasoši latinoameričkih zemalja Venecuele, Brazila i Argentine, lične karte ruske kontraobaveštajne službe, platne knjige SAD, holandske potvrde o krštenju, Uputstva za sabotažu neprijateljskih brodova i aerodroma na različitim jezicima, uključujući holandski, norveški, engleski i nemački.

[vitez koja]

Spoljna logistika

Zahtevi nacističkog rukovodstva za proizvodnju falsifikovanog novca bili su ogromni. Logistika stampanja falsifikata bila je vrlo složeno, jer se proizvodnja papira, proizvodnja štamparskih formi, kao i štampanje i numerisanje odvijalo na tri lokacije, gde su radile tri kontrolisane grupe ljudi koje se nisu poznavale niti su međusobno komunicirale. Odgovorni uredi SD-a bili su odgovorni za kontrolu i komunikaciju. Posebno su nadgledali štampu, jer su se sve tri komponente papir, forma za štampu i numerisanje spajale i morale su biti usklađene.


Boja

Za brojne falsifikate bila su potrebna posebna štamparska mastila koja SS nije naručio direktno od proizvođača boja, već ih je nabavio u Rajhsbanci. Pošto je SS uništio važne dokumente o logističkim procesima u falsifikovanoj proizvodnji, ne postoje osnovni dokumenti o kanalima distribucije korišćenih mastila za štampu.

U koncentracionom logoru Sachsenhausen falsifikatori su trebali različite nijanse crne. Nakon isporuke, hemikalije su dodavane u mastilo za štampu kako bi se ono brzo upilo. U posebno upijajućem papiru, kao što je blot papir, boja prodire srazmerno brže nego u površinski obrađenom premazanom papiru. Dodate hemikalije značile su da je odštampana slika izgledala nešto istrošenije, što je s jedne strane bilo svojstvo britanskih novčanica, a novčanicama je davalo nešto stariji izgled. u koncentracionom logoru Sachsenhausen korišćena je posebna boja nazvana „Frankfurter Schwarz“.

Papir

Odgovorni u SS-u imali su najvećih poteškoća sa proizvodnjom papira za funte i odgovarajućeg vodenog žiga. Originalne novcanice funte proizvodila je engleska kompanija Portal iz Hampshira mehaničkim postupkom. Ovaj papir, poznat kao ručno izrađeni papir, ispunjavao je posebne zahteve kao što su otpornost na kidanje, otpornost na vodu i najveća moguća fleksibilnost.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

RSHA je trebao dobavljača papira koji je bio ideološki lojalan nacističkom režimu i koji je sam mogao da razbije i doradi potrebne sirovine. Papir za masovnu proizvodnju operacije "Bernhard" u koncentracionom logoru Sachsenhausen isporučivao je proizvođač papira Hahnemühle GmbH blizu Einbecka u Donjoj Saksoniji.

Tokom kadrovskog restrukturiranja radionice za falsifikovanje novca i preseljenja štamparije u koncentracioni logor Sachsenhausen i masovne proizvodnje koja je s njom započeta, fabrika papira Hahnemuhle izabrana je za proizvodnju papira. Prvi kontakti između RSHA i direktora fabrike papira Richarda Schulla postojali su od septembra 1939. RSHA je znao da fabrika papira ima veliko iskustvo u proizvodnji papira sa posebnim vodenim žigovima, koji se u brojnim zemljama koristio kao papir za čekove i obrasce za menice.

Prema informacijama iz  Hahnemühle GmbH, fabrika je proizvela gotovo 1,5 miliona odštampanih listova postupkom ručnog crpljenja između 1943. i 1945.g. Oni su bili podeljeni u vrednosti od 5 do 50 funti. Tehnički je proces proizvodnje, započet 1943. godine, bio izuzetno složen.


Izrada štamparske forme

U podkampu Friedenthal u blizini Oranienburga, služba bezbednosti vodila je hemijski grafički institut. Bio je deo sistema pod kodnim imenom „ Sonderlehrgang Oranienburg“. Tu je bilo sedište komandnog osoblja SS udruženja (SS-Jagdverbände), koje je vodio SS-Obersturmbann-firer Otto Skorzeny.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tamo su se školovali agenti SD radi upucivanja u inostranstvo. Jezgro kompleksa Friedenthal bio je dvorac i smeštaj za SS-ovce i logoraše. Ponekad je nekoliko stotina zatvorenika prisilno radilo na tom području. Skladiste materijala i opreme za operaciju „Bernhard“ nalazilo se u jednoj zgradi. Kaže se da je to bio tehnički centar radionice za falsifikovanje sa istraživačkim odeljenjem i razvojnom i foto laboratorijom. Pored toga, tamo je bio uskladišten veliki broj stranih viza za pasoše, službena dokumenta i oko 1.700 pečata iz konzulata i ambasada stranih zemalja. Pored toga, SS-ovci su sastavili sveobuhvatnu kolekciju uzoraka različitih valuta, kao i uzorke materijala za upoređivanje novčanica.

U Friedenthalu, SS-ovci su dešifrovali sigurnosne karakteristike novčanica i izrađivali stampane obrasce, takozvane blokove za štampu, za proizvodnju u koncentracionom logoru.


Šabloni za proizvodnju falsifikovanog novca

Za štampu pod visokim pritiskom, sabloni za proizvodnju falsifikovanog novca izrađivani su od bakarne ploče na fotomehanički način i dopremani u koncentracioni logor Sachsenhausen na naknadnu obradu. Hemijsko-grafički institut bio je, između ostalog, opremljen sistemom za izradu galvanizacije. Budući da SD oblik slova (font) koji je koristila Banka Engleske nije mogao da nađe, slova su se morala izradjivati pojedinačno. Pri izradi odgovarajućih šablona za štampu, ilustracija „Britannia“ pokazala se posebno složenom.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iako su zatvorenici radili tri smene na kopiji ove slike, nisu uspeli da naprave prepoznatljivu kopiju. Na falsifikovanom otisku, osoba, ogrtač i pozadina izgledali su zamagljeno i manje plastično nego u originalu.

Tokom proizvodnje u koncentracionom logoru Sachsenhausen, moralo se paziti da odgovarajući obrazac za štampu odgovara odgovarajućem papiru, a zatim sa tačnim brojem - koji je takođe sadržao datum izdavanja u šifrovanom obliku.