PALUBA
May 22, 2022, 11:44:35 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3 4 5   Go Down
  Print  
Author Topic: Градине  (Read 5716 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« on: November 21, 2020, 11:32:42 am »

Градине

Градине. – Утврђења ове врсте старог су постанка, почев од неолита. Нарочито су биле бројне у бронзано и гвоздено доба а грађене су и током средњег века. Подигнута су на неприступачним и тешко проходним местима која су и по положају природна утврђења. Готово сва утврђења ове врсте у предању се приписују деспотици Јерини, која је као владарка живела у првој половини XV века и с народом делила најтеже дане наше средњевековне прошлости. Њихово оснивање је, као што је речено, из знатно старијег времена, а у време деспотице Јерине она су обнављана и утврђивана за одбрану угрожене деспотовине од учесталих турских напада. Предања о њима у ствари приказују тешке прилике, када је српски народ, без ичије помоћи, одолевао непрестаним навалама Турака. За град Јелеч казује се да је неки кулучар девет година оправљао град 'о свом круху и руху'. Тадашња утврђења била су, према предањима, довољно јака за одбрану, али су их Турци заузимали лукавствима и разним преварама, пресецањем подземне воде сведене у утврђења земљаним цевима, а коју је обично откривао жедан коњ или гуске улазећи у тајне подземне лагуме, итд . Постоје предања о рушењима утврђења, о закопаним оставама и благу у њима, о градским кључевима, о скакању витезова са женскињем с градских бедема у провалије да не би допали у руке непријатељима. Налазишта остава са егзотичним предметима (оруђе, оклопи,оружје, накит, новаци др.) појачавали су народну машту и легенде о људима који су живели у њима и о њиховим витешким подвизима у борбама. Сва предања, иако су накићена бајкама, крију у себи драгоцене податке о стварним приликама, догађајима и улози градина у прошлости. Потребна су стрпљива истраживања података о њима, макар и по предањима, да би се бар приближно проучио живот људи у опседнутим утврђењима, њихове патње и врлине, као и напади на посаду у утврђењима и тешке борбе.
Према материјалним остацима градина, без археолошких истраживања, могу се извести следећи закључци. Утврђења од дрвета и камена, опкољена рововима и бедемима, подизана су на врховима брда и на литицама, да би се таква места и као природна утврђења искористила за лакшу и успешнију одбрану. Она су редовно подигнута у пасивним крајевима, на више од1000 м надморске висине, у којима се нападачи нису могли лако снабдевати потребном храном у околини утврђених места, па је и услед тога опсада морала кратко да траје. Пошто су градине ове врсте удаљене од главнијих путева, често и од превоја на развођима, претпоставља се да је њихова посада сузбијала непријатеља на отвореном пољу, најрадије у кланцима, на превојима развођа и на местима на којима би се непријатељ појавио или приближио утврђеном граду. Непријатељ није био сигуран у успех ако иза својих леђа остави градску посаду супарника. Услед тога је био принуђен да једним делом своје војске држи посаду у граду и да на тај начин ослаби своје надирање у унутрашњост земље коју је напао. Опсадни део војске требало је да заузме и да поруши град или да под његовим зидинама буде поражен. Тој врсти утврђења припадају она која су подигнута поред значајнијих управних, трговачких и рударских насеља, у која се склањало становништво ради заштите од непријатеља.
По остацима зидина, ровова и бедема види се да су утврђења и зграде у њима подизани од ломљеног камена и блокова, местимично и од тесаног камена и од опека, заливани кречним малтером, а старија су била и од дрвета. Градски зидови дебели су окo 1 м, а на приступачнијим местима још и више. Облик обзиданог простора зависио је од природног положаја места на коме је град подизан. И распоред подизања зграда у граду зависио је од положаја простора и његове величине. Оне су подизане без нарочитог реда, даље од улаза. Күле за осматрање и одбрану подизане су код улазних врата, на истакнутијим местима, а било их је и изван утврђеног простора и имале су улогу предстража. У градском простору подизало се светилиште, касније храм, владарски двор или летњиковац, цистерне за сакупљање кишнице, бунар, у који се вода доводила помоћу земљаних цеви или је био врло дубок, копан до издани воде. Међу порушеним камењем у градини код Калудре нађени су делови разбијених камених жрвњева, који су окретани руком. Пронађени жрвњеви потврђују претпоставку да је у граду морала постојати зграда или неко веће одељење у коме се држала храна за градску посаду у миру и за трајања непријатељске опсаде. Такве зграде или одељења морали су имати и друге градине. Између главнијих зграда су подземни ходници, помоћу којих се пролазило из једне зграде у другу. Под већим зградама било је, изгледа, скривница за оставу предмета од веће вредности, затим мрачних одељења, која су, вероватно, коришћена за затварање криваца и заробљеника. Дебела градска платна служила су као тврди бедем, који је спречавао лак упад непријатеља у унутрашњост утврђеног простора, а с күлама служили су за заклон градске посаде приликом борби.
Срби су вероватно приликом насељавања Полуострва затекли и користили пређашња (не)порушена утврђења поромањеног становништва, обнављали их и подизали нова. Према М. Шуфлају, после VIII века нестали су стари римско-византијски градови, који нису добили особине насеља. Ана, кћи византијског цара Алексија Комнина (с почетка ХII века) забележила је да је на српско-ромејској граници, осим других утврђења, било и кула од дрвета. Из Жития краль срьбьскыихь познато је да је Немања у другој половини ХІІ века порушио многа ромејска утврђења по Србији 'до конца основанија' и од њих није остало 'камена на камену'. Тим податком потврђује се мишљење писаца, да су стари Срби ценили утврђења у ратним догађајима, али су им она била више од штете него од користи, па их је зато Немања у пограничним областима своје проширене земље рушио до последњег камена.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #1 on: November 22, 2020, 02:33:12 pm »

Стари градови у доњем Полимљу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Стари градови у доњем Полимљу.jpg (174.58 KB, 896x767 - viewed 12 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #2 on: November 22, 2020, 03:08:16 pm »

Клек на Увцу. За Клек на Увцу знамо из студије М. Динића, Земље Херцeга Светога Саве. Тврђава је спорне убикације. М. Динић сматра да се налазила између Самобора и Милешевца. Исти аутор износи мишљење да би је можда требало тражити у долини Увца, где се налазе три Клека: један у доњем и два у средњем току. Код првога према картама не виде се никакви остаци града док у близини остала два, у околини села Селишта налази се локалитет Град са рушевинама на самом Увцу, а мало узводно налази се локалитет Градина на којој су такође означене рушевине. Динић сматра да ту можда треба тражити Клек, који би затварао долину Увца.  
С. Мишић дао је убикацију да се Клек налазио на локалитету Градини у Рутошима, јер је северније село Радохиња било у поседу кнеза Лазара. Тврђава Клек у селу Рутоши налази се на оштрој окуци реке Увац, па је природно окружена се три стране реком, тако да је прилаз једино био могућ са југозападне стране. Изграђена је на заравњеном врху стене, приступачана једино једним уским усеком у стену, док се са осталих стена налазе вертикалне литице. Тврђава је обликом и величином прилагођена конфигурацији терена, односно прати његов природни издужени облик. Бедеми су откривени само на појединим местима простирања, али је видљиво да идеално прате ивицу заравни. Остаци четвороугаоне куле налазе се на самом врху, па је извесно да се радило о кули-осматрачници, изграђеној од ломљеног и притесаног камена у малтеру. На терасастим заравнима налазе се трагови мањих зграда. Ово утврђење је малих димензија, у њему је стално боравила само војна посада задужена да контролише и чува пролаз долином Увца. У подножју, на југозападној страни од узвишења на коме је град, према археолошким налазима простирало се подграђе. У близини има и других остатака утврђења непознатог имена и порекла.
Клек се помиње у три повеље. У првој – од 19. фебруара 1444. године – арагонско-напуљски краљ Алфонс V  потврђује Стефану Вукчићу његове поименица набројане поседе, између осталих и Chechnauchoy castello con lo contatto; другој од 20. јануара 1448. чини то исто 'римски краљ' Фридрих III (castrum Klekh) и трећој од 1. јуна 1454. (civitate Clech cum castris et pertinentiis suis), која такође потиче од краља Алфонса.
М. Динић име града разјашњава из назива Chechnanсhoy: 'Према томе има се Chechnanсhoy разделити у Chech – где је прво h очигледно заменило l погрешком писара или издавача – и nanсhoy, што нам је остало кад смо од Chech-nanсhoy одузели Клек, могло би се у томе случају тумачити као на Увцу'.
Велики број утврђених градова наведених у повељама из 1444., 1448. и 1454. године налази се на простору средњег и доњег Полимља. Утврђени градови са војним посадама штитили су важне путеве и пролазе, а према распореду у повељама може се сагледати организација одбрамбеног система. Већина њих има велики стратегијски значај: контролишу долину Лима или бране прилазе кроз кањоне мањих река које се на овом простору уливају у Лим. У војној организацији Стефана Косача ова утврђења су имала изузетан значај. Била су то кључна упоришта одбране од којих је зависила судбина одређених области. Чин освајања био је незамислив, без заузмања утврђеног града. Јака утврђења и системи фортификација представљали су гаранцију опстанка државе. У повељама на поменутом простору пописано је шест тврђава: Милешевац, Ковин, Оштрик, Клек, Северин и Хрсовац

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Откуда име Стефана Вукчића у повељама краља Алфонса V? Наиме, после смрти босанског краља Твртка II у јесен 1443. године отпочело је раздобље непријатељства између новог краља Стефана Томаша и великог војводе Стефана Вукчића - Косача. Краљ Томаш је нашао за савезника Иваниша Павловића у Босни, а од других држава Венеција му је била најприроднија јер је била у рату са Косачама. Млечани су истиснули војводу из Доње Зете, а краљу Томашу и војводи Иванишу пришли су војвода Сладоје Семковић и Радивојевићи. Почетком јануара 1444. године овај савез постигао је велике успехе против војводе Стефана. Савезници су успели да га потисну у долину Неретве, а фебруара 1444. године Косачев Дријевски трг био је у њиховим рукама. У таквој ситуацији Стефан Вукчић је био присиљен да потражи савезника и заштитника на другој страни, и прихвати врховну власт арагонско-напуљског краља Алфонса V.


* Клек на Увцу.jpg (86.64 KB, 830x435 - viewed 10 times.)
« Last Edit: November 22, 2020, 03:14:38 pm by JASON » Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #3 on: November 23, 2020, 12:44:03 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Јужне падине града Клека.jpg (294.7 KB, 894x600 - viewed 9 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #4 on: November 23, 2020, 01:11:55 pm »

Јагад. На левој обали Лима, на врху планине Мали Бић (висинска кота 926 м), налазе се остаци града Јагада (Јагат). Град је имао неправилан четвороугаони облик, са једном кулом у којој се налазила цистерна. Друга кружна кула била је повезана дугим зидом са утврђењем. У Крушевском поменику град се наводи као Јагат, а на другом месту истог поменика као Прибон. Д. Спасић утврдио је да се ради о истом граду. Град Прибон помиње Бенедикт Курипешић у свом путопису 1530. године. Сматра се да је подигнут почетком XV века. - За више података о граду Јагаду погледајте овде.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Лијепи град (Лепи град). Градина на левој обали Лима, југозападно од села Устибра. Ситуирана у углу Лима и његове притоке Сутјеске, 800 м ваздушне линије од Лима. Висинска кота 680 м. Брег на којем се налази уписан је катастарском плану онога краја (к. ч. 66. к. о. Миоче)  из 1899. под именом Градац. Име се сачувало у једном оближњем топониму, а то је пашњак Лијепи град западно од Градца и јужно од потока Прелац. По топографском смештају, изнад саставка Сутјеске са Лимом, очито је, да је Градац имао задатак да осигурава пут долином реке Сутјеске.


* Јагат.jpg (113.98 KB, 560x773 - viewed 8 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #5 on: November 24, 2020, 12:14:08 pm »

Северин. Град на левој обали доњег Лима у Прибојском срезу. У народу је познат као Јеринин град, а у неким специјалним картама унесен је под именом Јеленин град, што је, нема сумње, у оба случаја нетачно. Није искључено да град носи име по једном од римских царева Севера, што би само по себи говорило о старости тога здања. Град је био настањен и у средњем веку; половином XV в. био је у поседу херцега Стефана. У већ наведеним повељама краља Алфонса V  јавља се под именом castrum Serverin. Из времена херцега Стефана имамо  само један дубровачки податак о Северину. У jeдној парници крајем јануара 1449. године поменут је Dmitar Vuchosich qui stat sub Seurino in Polimie, homo domini shercech Stiepani.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Остаци Северина налазе се на врху брда Међустене (око 740 м нмв), два км југоисточно од данашњег насеља Сјеверина код Прибоја. Утврђење има основу облика неправилног троугла и покрива површину од око пола хектара. Два бедема, које чине зидови дужине 57 и око 96 м, дебљине 1,6 м, и висине од 4,5 м, сачувани су и данас. Трећа (источна) страна је провалија изнад кањона реке Сутјеске. Облик тврђаве, који је позициониран уз саму провалију, показује максимално прилагођавање терену. Зидови су зидани с обе стране од крупног камена различитих димензија. На месту где се спајају два зида налази се донжон кула кружног тлоцрта која се мањим делом уклапа у бедемске зидове, а већим делом излази изван линије бедема. Спољни обим куле је 47 м, зид је дебљине 2,4 м, а унутрашња површина око 80 м². Кула је зидана с оплатом на обе стране зида, а средину испуњава камен који је заливен малтером. У њеној унутрашњости виде се удубљења за греде (ширине око 30 cm) које су носиле спратне конструкције. Као додатну заштиту, тврђава Северин је имала и суви шанац. У југозападном делу налазила се капија.
Северин се убраја у мање познате и веома ретко посећиване трговачке караванске постаје у Полимљу. Његова улога била је да контролше пролаз кроз клисуру речице Сутјеске и да брани Дрински пут, од Горажда према Пљевљима и Пријепољу, левом обалом Лима. Не зна се када је подигнут.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ситуациони план утврђења Северин.jpg (95.51 KB, 498x557 - viewed 8 times.)

* Остаци утврђења Северин.jpg (130.88 KB, 498x433 - viewed 8 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #6 on: November 24, 2020, 12:19:35 pm »

Рудска Градина. На левој обали Лима, тачно према данашњем Рудом, а непосредно изнад поља, где је била главнина старог Рудог, издиже се стрмо и пошумљено брдо, местимично прошарано голом стеном, звано Градина. То је нижи огранак, подручје планинског масива Трнова (1280 м), од којег га раздваја шумом обрасла коса Храстим што се протеже у правцу северозапад-југоисток све до села Сјеверина. Испод Градине је било и нестало старо Рудо, а на западној страни локације старог Рудог уклопили су се у воћњаке и ретку шуму засеоци Бресница, Долови, Златари и на најнижој тачци Осредци.
У домаћој археологији утврђено је искуствено правило, да сва места која носе име с основом град, садрже видљиве или невидљиве остатке старих кутура, од којих на првом месту долази илирска. По томе правилу могла је и на рудској Градини некад постојати некаква људска градња. Видљивих трагова, међутим, нема.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #7 on: November 26, 2020, 09:59:14 am »

Заграђска Градина. Утврђење на левој страни Лима, југозападно од Рудог, око сат хода од Лима. Налази се у подручју старог пута што је водио из Рудог за Чајниче, у непосредној близини села Заграђе, по којем је означена у наслову. Брдо је обрасло шумом. Има зидина. Ужу локацију и нешто шири предео народ назива Градином, а, иначе, град приписује 'проклетој Јерини'.
Овај град није идентификован у историографији. Подаци са самога места говоре, међутим, да се овде ради о граду који је био у употреби у средњем веку. У томе смислу говори, пре свега, сама локација (непосредно уз важан средњовековни пут који је из Полимља и читаве средње Србије водио баш овуда у горње Подриње и даље све до Дубровника, а потом и село Заграђе са географским именима Догања и Поддогања, која самим језичким обликом (дубровачки жаргон италијанског имена) показује да је ту била царинарница.
Постоји једна индиција о самом имену тога града. На катастарском плану околине Рудог налази се топоним Оденца као назив комплекса зиратне земље између Заграђанског потока и Стргачке реке, баш у непосредној близини заграђске градине. Није ли у том топониму сачуван назив заграђске градине, а средњовековног града, којем би име могло гласити баш тако, Оденца? Такву могућност нимало не пориче чињеница што града таквог имена нема у попису градова Стевана Вукчића, јер је могао бити напуштен пре 1444. или  једноставно није био у херцеговом поседу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Заграђскa Градина.jpg (182.35 KB, 1160x644 - viewed 9 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #8 on: November 28, 2020, 12:42:47 pm »

Велика Градина у Мрсову, на десној обали Лима. Лежи на стени осредње висине непосредно изнад железничке пруге, од станице Мрсово око 20 минута хода до под стену. Непосрдно пре градине, идући од станице, почиње пут и води удесно и узбрдо у село Бишчевиће. Градина је с три стране заштићена природним стенама, али јој се због релативно ниске локације, прилази од стране Бишћевића путем који према градини има пад. Данашњи назив Велика Градина, узет из народа на месту, не означава апсолутну пространост, него само величину у поређењу са суседном, мањом градином у самим Бишевићима.
У повељама Херцегових градова наводи се године 1444. Creseuac Opolimio, 1448. Hersewetz и 1954. Chrsomnam. М. Динић сва та три имена поистовећује, а оно Opolimio чита у Полимљу и град, заједно са својим претходником Талоцијем, смешта уз Лим низводно од Рудог. Сва три имена су, очито, јако искривљена. Пажњу привлачи Hersewetz као име града, на који се она два друга назначена имена, строго узевши, не морају ни односити. Имајући у виду очите писарске и преписивачке грешке у тексту тих повеља, а водећи рачуна још, посебно, о томе да је баш повеља из 1848., у којој долази облик Hersewetz, објављена у новијем пропису, што је све М. Динић изнео у уводу наведеног дела, држим да се ради о грешци у писању или читању почетног слова имена и да је то стварно 'М' замењено са 'Х', што се десило с обзиром на врло сличну рукописну графију тих великих слова. По томе аутентичан облик имена града гласио је Мersewetz, а томе одговара данашњи језички облик Мрсовац. А кад се, тако, дошло до тога облика као имена, онда, без сумње, произилази да се тако звао град, где је данас Велика Градина, јер се и данас цео онај ужи и шири крај зову именом Мрсово.

Мала Градина је уз само село Бишчевиће, такође на десној обали Лима. Од описане Велике Градине удаљена је у правцу северa око 1500 м, па отуд у народу имена Велика и Мала Градина ради идентификације и оријентације у простору. И селу и градини прилази се описаним путем поред Велике Градине. Локалитет је стеновит, али мало уздигнут и, с тога, приступачан готово са свих страна. Градина се налази на западној страни села, на брегу, изнад Таловог потока. У страни, према Таловом потоку, управо између те градине и Лима је зиратна земља звана Заградница, названа тако, разумљиво, по тој градини и по месту где се налази. На Малој Градини нема трагова зидина изнад земље. Обзиром на то, а и конфигурацију локације, која се не истиче висином, врло је вероватно да се овде ради о праисторијском утврђењу.

Рупавачка Градина. Управо у јужноме правцу Мале Градине у Бишевићима, само с друге стране Лима и око 2500 м ваздушне линије далеко од места Полимља налази се Градина, а то се име протеже и на само брдо на којем се налази. Најближе насељено место је село Рупавци, па се по њему данас у народу та градина најчешће назива именом које је дато у наслову. Испод брда Градине тече Рупавачки поток (лева притока Лима), а под самом градином је извор имена Подградина. О Руповачкој Градини нема историјских података.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #9 on: December 01, 2020, 09:00:46 am »

Град у Гривину. Мало низводно од ушће Руповачког потока у Лим на левој страни Лима уз само корито реке има чудна стена и на њој још чуднији град. Стена је камени масив на осами, округластог облика у хоризонталном пресеку и пречника приближно једнаког од дна до врха. У пречнику није већа од 30 м, а у висини изнад корита Лима највише до 60 м. На самом врху је прилично заравњен плато, а на томе зараванку су субструкције зидова, у висини око 2 м, зарасле у шибље, али се још виде. У раздаљини од којих десетак метара према обали и страни је друга, нешто нижа стена, која, међутим, има компактну везу са страном у позадини, што се уздиже изнад обе те стене. Како се објекту на стени на осами не може ниодакле прићи, осим преко једне друге, ниже стене, јасно је да је та веза постојала само помоћу покретног моста, који је стезао са стене на стену, а испод њега је пуцала провалија дубока којих тридесетак метара.
Овде нема ни говора о граду као тврђави у правом смислу. То је, уствари, кула стражарске функције на старом регионалном путу, који је управо ту, под 'градом' избијао на Лим, а који је као пут пречац повезивао Чајниче са Вишеградом. Кула је штитила прелаз, брод преко Лима, који је био под самим утврђењем.
Има и једна легенда о турском освајању града у Гривину, коју је казивао Ахмо Лика, а записао Алија Бејти. Легенда каже да је турска војска нападала град и није могла дуго да га освоји. Бранила га је владарица девојка која је живела у том граду. Њезини преци који су владали тим истим градом, покопани су у Гривну под оним великим мраморовима, онамо изнад саме Лохђе.
Кад се Турска војска приближила граду, владарица девојка је војску све оком разбирала па је једном рекла: 'Ено онди су највише турске змије!' и отада се оно место, ено га изнад гробља, по томе прозвала Змијача. Кад је на крају крајева владарица видела, да се град мора предати, отвори капију једном виђеном момку јунаку, а све у таквој намери, да је онај момак  узме за љубу, и да јој спаси живот. А момак јунак како закорачио у град, тако и посекао капиџију на капији и упустио војску у град. Настала је трка и метеж, ни момак јунак ни војска нису се обазирали на владарицу. А у томе метежу владарица девојка, кад је видела да јој онај момак јунак ни мукајат није, искраде се из града, изађе сама самцата, нико је ни додирнуо није. Узела само торбицу са дукатима, просипала дукате путем, да се војска забави дукатима и да је не стигне, и окренула путем уз Лим. Кад је била, на прилику, једно хиљаду корачаја далеко од града, нешто се обазре, кад за њом у трку Циганин, што је калаисао казане турској војсци, са голом сабљом у руци. Владарица је ту клонула и закукала: 'Куку мени љуто ти ми дође.' И Циганин јој је ту живот докрајчио. Покопана је на оном истом месту испод пута, гроб јој се и данас зна, велик је, има сантрач, али нема гробних каменова. По оном кукању, место где је владарица пала, зове се данас Кукавац, а село више тога места Љутова.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #10 on: December 03, 2020, 09:18:11 am »

Љубањ у Сетихову. Тачно према граду Гривину, а на десној страни Лима и источној периферији села Сетихово диже се висока стеновита громада, која се јужном страном готово окомито наднела над реку Лим и железничку пругу. Хридина се зове уопштеним именом Градина, али има и име Љубањ. Дели се на два дела, Велики и Мали Љубањ. На Великом Љубњу виде се остаци зидова тврђаве у већој количини, а уз Мали Љубањ уочљиви су остаци зидина у којим се назиру, рекло би се, складишта, магазе или земунице. Зидина има и на једном нижем делу, прама брду изнад Сетихова, а тај локалитет зове се карактеристичним именом Туратовац.
У околини града постоје још ови локалитети: Бараковац, Љутовац, Бјелице, Петковац и Петковци, затим Суботиње, Суботица, Суботиште, Суботни брег итд. У погледу прошлости града Љубња и околине значајна су управо сугестивна наведена имена локалитета по данима петку и суботи. Овде се, без икакве сумње, ради о језичним споменицима који изравно евоцирају на средњовековна трговишта, на којима су се недељни сајмови држали у наведеним данима, само, свакако, у две различите епохе. Постоји и аналогија у другим крајевима која то потврђује (топоними Уторковац, Уторчец, Уторковиште, па Средце, Четвртковиште, Недељиште и сл.), а појава је, иначе, позната науци. Примери уз град Љубањ показују да је град, крај чијих се зидина одвијао недељни сајам, био у своје доба важан и знаменит.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #11 on: December 10, 2020, 10:07:14 am »

Ревањски у Брисњу. Низводно од Љубња на десној страни Лима између жел. станица Сетихово и Стрмица, али горе високо на брегу, управо уз сеоско насеље Долови, налази се градина са остацима зидова. Локалитет те градине је на јужној страни Долова, а североисточно од Бишевског брега. Иза леђа Градине је велики полустеновити и полушумски предео звани Ревање, који се протеже у југоисточном правцу готово до Љубња и Бишевића. У народу се име града не зна па се једноставно зове градином. Уствари овде се ради о средњовековном граду Ревањски, који се тако зове по крају Ревању, у којем се налази. Идентичан је са градом Revancha Uubrisinio из повеље краља Алфонса 1444. односно Rabensky из повеље краља Фридриха III 1448.

Градац код села Похаре, на левој страни Лима. Ситуиран је између речице Здрашке или Сухе реке и Радојне (Радохње), управо изнад њихових саставка, северно од села Похаре. Име Градац забележено је у катастарском плану из 1899. (к. ч. 475 у к. о. Рудо).

Градац код Омачине. Тако се зове брдо на левој обали Лима, управо у великом завоју те реке између села Долова и Доње Стрмице, која су на десној, супротној обали Лима. Ужа локација градине је изнад пута што води из села Омачине у село Стргачину, између Лима и речице Радохње. Нема остатака зидина.

Градина у Доњој Стрмици. На десној страни Лима у близини Доње Стрмице, налази се висок камени масив, чији се врх зове Градина. Прилаз преко села Доња Стрмица. Према Градини је Градац код Омачине с оне стране, леве стране Лима. Има остатака зидова.
Град се веже за царицу Јерину. Кад се ту град почео градити, дошла Јерина да надзире градњу, угледала одозго, с ону страну Лима, баш на Ћивовини човека који је износио ђубре, да ђубри њиву. Упита оне око себе, шта онај човек ради, а ови јој одговоре: 'Мити земљу да боље роди'. 'Ја, богме – рекла je Јерина – овде не могу правити града, нити му је овде место, крај је сиромашан,' и отишла у Жепу да доле негде низ Дрину направи град. Тако казује још жива легенда у селу  Стргачани, испод саме градине.

Јелића Градина. Тим именом се у народу зове градина са видљивим остацима зидова с леве стране Лима, управо изнад места где Лим утиче у Дрину. Име Јелића Градина није аутохтоно, оригинално и оно право, него је настало много касније као поближа идентификација градине заборављеног имена по првом суседном селу Јелићи у Каоштици.

Бродар на Дрини. То је познати град кнезова Раденковића односно њихових наследника Павловића. Под тим именом спомиње се у поседу те кнежевске породице неколико пута у првој половини XV века. Налази се на високој стени наспрам самог ушћа Лима у Дрину, управо изнад леве обале Дрине, у вишеградској општини.

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #12 on: December 13, 2020, 10:22:58 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Бродар на Дрини.jpg (314.23 KB, 1078x726 - viewed 7 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #13 on: December 23, 2020, 10:25:28 am »

Јеринини градови.

У књизи Милана Ђ. Милићевића Кнежевина Србија 1876 године, помиње се на много места 'проклета Јерина'. Не мораш тражити та многа места у том обимном делу, већ погледај у регистру његовом под 'проклета Јерина' па ћеш за тили час знати, шта је она све градила и саградила у српској земљи, а на име да је осим Смедерева градила Авалу, град на Сутесци, град на Девојачкој стени, град на Драгошевцу, на Островици, на Тресци, град Брвеник, град у Прилипцу, град Бован; да је зидала Словац, Кошљанске стене, Обође; да је пробила Просеку, и да је њен друм од Пожаревца до Смедерева. Тако прича народ — вели г. Милићевић — и још прича тај народ, да је и Градину у Полимљу градила Ђурђева Јерина и да је с великом муком довела воду из планине Бјеласице с оне стране Лима, доводећи је чунковима испод Лима; да је она разорила град херцега Стефана у селу Ерчегама итд.

Из путничких бележака лицејских питомаца (јестаственичког одељења) по Србији године 1863., које је саставио Коста Поповић а на свет издала уједињена омладина српска г. 1867., помиње се одмах на стр. 3. 'Јерина, жена слабога Ђурђа Смедеревца, коју народ зове 'проклетом'. А зашто проклетом? Народ је за цело имао право, што ју је тако назвао. – Женидбом наших владалаца са грчким принцезама дође најпосле и до тога да најважнији Срби у својој отаџбини нису важили ништа. Кад је Јеринина влада са грчким улизицама дошла до највећег степена, она је тада зидала градове или их поправљала па у њих метала војску да гњави и држи у стези народ. Упитај у Србији за сваку стару зидину, ко ју је зидао, свагда ће ти свако одговорити: 'проклета Јерина'. Има градова у Србији, који су далеко били пре Јерине, ал' је ово прешло тако рећи у крв од њених зала; ко хоће да зна њен карактер и њеног мужа, тај може најбоље дознати из српских народних песама (Старина Новак и кнез Богосав; Женидба Тодора од Сталаћа, и Облак Радосав.).'

Но шта вели о том чувени Милош С. Милојевић? У Путопису дела праве-старе Србије пише он у књизи I. на стр. 189.: 'Тако звана проклета Јерина сама је измишљотина, у којој је оличено тадање стање народа српског. Од ове ваља разликоваги другу историјску и праву Јерину, жену деспота Ђурђа Бранковића, поштену, честиту благу и добру душу, која за целог свога века о свом трошку једва подиже једно једито наше Смедерево.'
Милојевић каже дакле, да ваља разликовати ту праву Јерину од оне проклете Јерине, те измишљотине пучке, но г. Панта неће да двоји и одваја једну од друге и да прави те разлике, и Панта пише: Ђурађ, син Вуков, Смедеревац и његово благочастиво и христољубиво подружије — проклета Јерина итд.

А шта каже Стефан Првовенчани у својој књизи Житије светог Симеона? Ево шта каже:
'Јер пође пречасни свети Симеон са угарским краљем, и дође до града по имену Средца, и разруши га и опустоши до краја. А кад се угарски краљ врати у своју државу, Свети, растав се од њега, отиде са силом својом на град Перник, па и њега разруши силом својом и опустоши и град Строб, и град Землн, и град Велбужд, и град Житомитски, и град Скопље, и град Лешки у Доњем Пологу, и град Градац, и град Призрен, и град славни Ниш, и град Сврљиг, и град Равни, и град Козли. Те градове поруши и до краја темеља их искорени, јер не оста камен на камену који се не поруши. И не подигоше се ни до данас. Земље њихове, и богатства њихова, и славу њихову приложи богатству и слави отачаства свога, и слави велможа, и народа свога.
Придодаде земљи отачаства свога област нишавску до краја, Липљан, и Мораву, и звано Врање, призренску област и оба Полога до краја с међама својим.
Победи непријатеље своје као Мојсеј Амалика, крст Христов неослабио носећи пред очима и њиме односећи победу над непријатељским варварима. И живљаше у захваљивању Богу и у молитвама дан и ноћ.
Поврати Диоклитију и Далмацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју, коју је насиљем држао грчки народ, и градове у њој, сазидане од руку њихових, тако да се прозвала грчка област, а којима су имена: Дањ град, Сардоники град, Дриваст, Росаф град звани Скадар, град Свач, град Улцињ, град славни Бар. А Котор остави, утврди га и пренесе свој двор у њ, који је и до данас. Остале градове пообара, и поруши, и претвори славу њихову у пустош, истреби грчко име, да се никако не помиње име њихово у тој области. Народ свој у њима неповређен остави да служи држави његовој, са страхом, и са уреченим данком од Светога.'

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #14 on: December 24, 2020, 08:21:51 am »

У књизи Милана Ђ. Милићевића Кнежевина Србија 1876 године, помиње се на много места 'проклета Јерина'.
Остаци од старина у Београдском округу.

Од старина, као остатака од прошлога живота и рада на овом комаду земље, можемо поменути
Град на Авали. Неки су научници држали да је ово дело римско, и Ами Бује мисли да је баш то Mons Aureus; али како је доцније пронађеним путним таблицама од Сингидунума, до Виминацијума, доказано, да је Mons Aureus био онде где је данашње Смедерево, то се данас ни оно мишљење не може примити.
Римљани су могли имати на том вису какву своју стражару, кулу мотриљу, тако да је назовемо, али овај данашњи град на Авали, овакав какав је, биће дело из познијег доба.
Народно веровање приписује тај замак злогласној жени Ђурђа Бранковића, 'проклетој Јерини'. А има прича и да га је оправљао турски цар Махмуд II, што је могло и бити баш у оно време, кад су Маџари дежали Београд. Народна песма помиње да је и Порча од Авале био некад господар града и околине, али не вели ништа о том ко је зидао град, у ком је сила Порчина становала. Рича то једино тврди, да је Порча погинуо на Авали, где му се, гроб западно од града, и данас показује.
Код села Стојника и Баба, северозападно од Космаја, имају развалине од старога града, који се сада зове Градиште. Ту близу има јако врело Прутен, а има и остатака од топионица неких руда.
Градина на Средњем Вису, на левој страни Рипањске (Топчидерске) реке, спроћу Авале. Прича се, да су ту биле Јеринине хлебне пећи, па су јој врући лепчићи из руку у руку додавани с тог Виса горе на Авалу. Између тог Виса и Авале, сав је тај простор засејан остацима од старине. Доле, крај саме реке, где поток Пречица у њу утиче, зидине су од 'Швабине Стаклане', где се прича да је некад грађено стакло. На више под Авалу идући, место је Чаршија, па Слиште. Оба ова простора била су насељена; и где су биле куће и дућани, сад су туда или њиве или густ шипраг.
Гроцка, коју су Турци звали Хисарџик, биће стара римска поштанска станица Трикорнијум.
Испод села Вињишце, на једном чоту над Дунавом, имају остаци неке градине, али о њој ништа нисмо могли дознати.
На Космају, према селу Рогачи, има нека веома порушена градина.
У селу Бождаревцу, 6 сата на југ од Београда, има једна висораван, који се зове Гранчарица. А с десне стране Баћевачке речице, спрам Гранчарице, место једно зове се Градиште.
На десној страни Љига, мало пре његова утока у Колубару, развалине су од старог градића, које се данас зову 'Стара Градина' или 'Аниште'.
Око села Железника пуно је знакова, који сведоче да је ту био некад велики град. Прича се да се пружао чак до Остружнице све венцом поврх Макиша.
Logged
Pages:  [1] 2 3 4 5   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.045 seconds with 23 queries.