PALUBA
May 22, 2022, 12:20:17 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 [5]   Go Down
  Print  
Author Topic: Градине  (Read 5717 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #60 on: January 19, 2022, 11:44:49 am »

Велика градина код Постења на Рашкој. - Тако се назива купаста серпентинска главица на десној страни реке Рашке. Врх Градине је издужена раван, правца пружања север - југ. Местимично по ободу равни има старих бедема и темеља од градског платна, зидано од ломљеног камена у малтеру. Раван је изровљена. По њеној средини, на самом развођу, одржао се кривудави војнички ров из 1912. године. Вpx Градине доминира долином Рашке ниже Новог Пазара и Петрове цркве. Видних остатака од градских зграда нема. У шљунку распаднутог серпентина, који се осипа с врха Градине у долину потока налазе се парчад црвене керамике, танких и дебелих зидова, који су се радили на лончарском колу римске старости. С доста вероватности може се претпоставити да је Градина била заштитно утврђење римског града Арзе, касније града Раса, који су били око ушћа Дежевке и Избичке реке. На Малој градини сада нема видних остатака градског утврђења. Ту је вероватно била кула осматрачница Велике градине.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Градина - Постење.jpg (336.58 KB, 1234x684 - viewed 0 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #61 on: January 19, 2022, 12:03:57 pm »

Градина на Крстцу код Цоковића. - На врху купастог брда Крстца, североисточно и недалеко од Новог Пазара, одржали су се земљани бедеми и ров који, готово кружно, опкољавају зараван на врху брда. Крстац доминира долином Рашке ниже Новог Пазара. Положај места и начин утврђивања брдског врха указују на то да је на том месту било праисторијско утврђење, које су утврђивали и Римљани, јер је било близу града Арзе, а затим и Срби ради заштите свог престоног града Раса. Кад је Рас изгубио престону улогу крајем XIII века, напуштено је и утврђење на Крстцу. Оно је било напуштено и под Турцима. Тек у XVIII веку, после догађаја од 1690. и 1739. године, Турци су га утврђивали, нарочито после српског покушаја да заузму Нови Пазар 1806. године. Рововско утврђење је своју последњу улогу одиграло 1912. године, кад су Турци копали и чистили ров за војничку посаду, која је бранила Нови Пазар. На тај начин су се стари ров и бедем знатно оштетили и изменили своје првобитне облике.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #62 on: January 20, 2022, 12:02:57 pm »

Градина на Дубљу повише Петрове цркве. - Око врха брда Дубља добро је очуван готово кружни бедем и ров. Простор у кружном рову је прилично изровљен војничким рововима у ратовима 1912. и тако се знатно изменио изглед старог земљаног утврђења на Дубљу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Петрова црква.jpg (311.87 KB, 1208x802 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #63 on: January 20, 2022, 12:07:42 pm »

Градина код цркве Никољаче на Ибру. - На күпастој главици од гранита код цркве села Кончүлића добро се познају остаци прастарог утврђења. Од њега су се очували темељи само на западном ободу градине. Град је зидан ломљеним гранитом у малтеру, у коме има и танких, добро печених опека римске старости. Око града су била два рова: горњи, с бедемом на спољашњој страни, а ниже њега је доњи ров, удаљен од горњег око 30 м, такође с бедемом на спољашњој страни. Ровови су засути земљом и каменом и имају изглед кружне терасе. Приступ граду био је са западне стране, па је с те стране био и улаз у град, који се сада не познаје на површини земље.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #64 on: January 20, 2022, 12:12:23 pm »

Градац код ибарског села Гркаје. - У потесу села Гркаје, на брду Градцу, које је на левој страни Гркајске реке, има код Мрждола две брдске главице. На врху западне главице постоји шест левкастих закопа и неколико изобличених мањих, који су засути земљом и камењем с порушеног утврђења. Око већих закопа има мноштво ломљеног камена, које је разбацано у нереду на све стране. Сада нема видних остатака од градских зидина. Закопи су распоређени дуж развођа, удаљени један од другог око 5 м. Најдубљи закоп је око 3 м дубине, пречника око 7 м. Да је на том месту било неко утврђење показује назив Градац, који се помиње и у Бањској повељи око 1316. године, заједно с Бировом, крајем Гркаје.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #65 on: January 26, 2022, 11:01:22 am »

Остале градине у Рашкој. - Градина с видним остацима закопа и бедема има у Панојевићу, Носољину, Мрмоњама, на врху Малога кома, у Вұчој, на врху Турјака, у подгорском Кознику, дежевској Брезовици, Локви код Берберишта, на Боровњаку код јошаничког Крушева, повише Јабланице. Многе градине су без икаквих видних остатака, али се о њима зна по називима који су постали у време када су постојали и њихови остаци: Градина повише села Бањске Реке; друга између Пркача и Злог потока под Рогозном; две у селу Чабри, једна је на брду, а друга поред порушеног моста на Ибру; Мала градина у Кузмичеву; Тепе на врху брда у ибарској Јошаници; Градац код насеља Ниша; Јеринина градина између Мухова и Радаљице; Тепе (кота 647 м између Новог Пазара и Бараковца; Тепе повише Кнежевића; Градина код села Белог Поља; Курвинград код саставака потока у Жуњевићу; Градина на Остром врху код Глухавице ; Градина код Пожежине; Градина повише Кашља; Градина код Одвраћенице на Голији; Градина код Жарева на Рогозни.

Улога градина као утврђења у области Рашке била је значајна током целог средњег века, а најзначајнија крајем XIV и у првој половини XV века. Под Турцима њихова улога је била краткотрајна; престала је онда кад су Турци своју војну снагу пренели у Босну и у земље северно од Саве и Дунава. Затим су градине оживеле крајем XVII века приликом повлачења Турака из српских области. Турска посада у граду Звечану упорно се и са успехом бранила 1689. године од узалудних аустријских напада. О напуштеним градским утврђењима у области Рашке у другој половини XVII века дознаје се по Н. Бошковићу, који казује да у њој има још по неки град (утврђење ). Старији начин ратовања хладним оружјем постепено је замењиван ватреним. Употребом топова и разорних зрна нестала је свака улога градских утврђења. У току XIX века оне су у области Рашке готово сасвим запустеле. Отада време и људи постепено руше градске зидине, утврђења постају градишта у рушевинама или их сасвим нестаје на површини земље. Некада врло значајна утврђења, сада њихови остаци, леже укорову и шибљу. Улогу градина у прошлости и њихово садашње стање запазио је и народ и истакао у овој изреци: 'Време куле гради, време разваљује'. Изреком је окарактерисана улога утврђења: у ратним приликама подизане су куле и друга утврђења за заштиту и одбрану, а по завршеним немирима и ратовима они су сасвим напуштани да их временске непогоде руше . Према томе, многе старе градине нису претрпеле paзaрaњa само од непријатеља него су напуштане после престанка њихове улоге, па су их рушили време и људи. - Петар Ж. Петровић, Рашка, антропогеогафска проучавања, 1984.
Logged
Pages:  1 2 3 4 [5]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.018 seconds with 23 queries.