PALUBA
November 30, 2020, 05:20:21 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Градине  (Read 211 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 346



« on: November 21, 2020, 11:32:42 am »

Градине

Градине. – Утврђења ове врсте старог су постанка, почев од неолита. Нарочито су биле бројне у бронзано и гвоздено доба а грађене су и током средњег века. Подигнута су на неприступачним и тешко проходним местима која су и по положају природна утврђења. Готово сва утврђења ове врсте у предању се приписују деспотици Јерини, која је као владарка живела у првој половини XV века и с народом делила најтеже дане наше средњевековне прошлости. Њихово оснивање је, као што је речено, из знатно старијег времена, а у време деспотице Јерине она су обнављана и утврђивана за одбрану угрожене деспотовине од учесталих турских напада. Предања о њима у ствари приказују тешке прилике, када је српски народ, без ичије помоћи, одолевао непрестаним навалама Турака. За град Јелеч казује се да је неки кулучар девет година оправљао град 'о свом круху и руху'. Тадашња утврђења била су, према предањима, довољно јака за одбрану, али су их Турци заузимали лукавствима и разним преварама, пресецањем подземне воде сведене у утврђења земљаним цевима, а коју је обично откривао жедан коњ или гуске улазећи у тајне подземне лагуме, итд . Постоје предања о рушењима утврђења, о закопаним оставама и благу у њима, о градским кључевима, о скакању витезова са женскињем с градских бедема у провалије да не би допали у руке непријатељима. Налазишта остава са егзотичним предметима (оруђе, оклопи,оружје, накит, новаци др.) појачавали су народну машту и легенде о људима који су живели у њима и о њиховим витешким подвизима у борбама. Сва предања, иако су накићена бајкама, крију у себи драгоцене податке о стварним приликама, догађајима и улози градина у прошлости. Потребна су стрпљива истраживања података о њима, макар и по предањима, да би се бар приближно проучио живот људи у опседнутим утврђењима, њихове патње и врлине, као и напади на посаду у утврђењима и тешке борбе.
Према материјалним остацима градина, без археолошких истраживања, могу се извести следећи закључци. Утврђења од дрвета и камена, опкољена рововима и бедемима, подизана су на врховима брда и на литицама, да би се таква места и као природна утврђења искористила за лакшу и успешнију одбрану. Она су редовно подигнута у пасивним крајевима, на више од1000 м надморске висине, у којима се нападачи нису могли лако снабдевати потребном храном у околини утврђених места, па је и услед тога опсада морала кратко да траје. Пошто су градине ове врсте удаљене од главнијих путева, често и од превоја на развођима, претпоставља се да је њихова посада сузбијала непријатеља на отвореном пољу, најрадије у кланцима, на превојима развођа и на местима на којима би се непријатељ појавио или приближио утврђеном граду. Непријатељ није био сигуран у успех ако иза својих леђа остави градску посаду супарника. Услед тога је био принуђен да једним делом своје војске држи посаду у граду и да на тај начин ослаби своје надирање у унутрашњост земље коју је напао. Опсадни део војске требало је да заузме и да поруши град или да под његовим зидинама буде поражен. Тој врсти утврђења припадају она која су подигнута поред значајнијих управних, трговачких и рударских насеља, у која се склањало становништво ради заштите од непријатеља.
По остацима зидина, ровова и бедема види се да су утврђења и зграде у њима подизани од ломљеног камена и блокова, местимично и од тесаног камена и од опека, заливани кречним малтером, а старија су била и од дрвета. Градски зидови дебели су окo 1 м, а на приступачнијим местима још и више. Облик обзиданог простора зависио је од природног положаја места на коме је град подизан. И распоред подизања зграда у граду зависио је од положаја простора и његове величине. Оне су подизане без нарочитог реда, даље од улаза. Күле за осматрање и одбрану подизане су код улазних врата, на истакнутијим местима, а било их је и изван утврђеног простора и имале су улогу предстража. У градском простору подизало се светилиште, касније храм, владарски двор или летњиковац, цистерне за сакупљање кишнице, бунар, у који се вода доводила помоћу земљаних цеви или је био врло дубок, копан до издани воде. Међу порушеним камењем у градини код Калудре нађени су делови разбијених камених жрвњева, који су окретани руком. Пронађени жрвњеви потврђују претпоставку да је у граду морала постојати зграда или неко веће одељење у коме се држала храна за градску посаду у миру и за трајања непријатељске опсаде. Такве зграде или одељења морали су имати и друге градине. Између главнијих зграда су подземни ходници, помоћу којих се пролазило из једне зграде у другу. Под већим зградама било је, изгледа, скривница за оставу предмета од веће вредности, затим мрачних одељења, која су, вероватно, коришћена за затварање криваца и заробљеника. Дебела градска платна служила су као тврди бедем, који је спречавао лак упад непријатеља у унутрашњост утврђеног простора, а с күлама служили су за заклон градске посаде приликом борби.
Срби су вероватно приликом насељавања Полуострва затекли и користили пређашња (не)порушена утврђења поромањеног становништва, обнављали их и подизали нова. Према М. Шуфлају, после VIII века нестали су стари римско-византијски градови, који нису добили особине насеља. Ана, кћи византијског цара Алексија Комнина (с почетка ХII века) забележила је да је на српско-ромејској граници, осим других утврђења, било и кула од дрвета. Из Жития краль срьбьскыихь познато је да је Немања у другој половини ХІІ века порушио многа ромејска утврђења по Србији 'до конца основанија' и од њих није остало 'камена на камену'. Тим податком потврђује се мишљење писаца, да су стари Срби ценили утврђења у ратним догађајима, али су им она била више од штете него од користи, па их је зато Немања у пограничним областима своје проширене земље рушио до последњег камена.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 346



« Reply #1 on: November 22, 2020, 02:33:12 pm »

Стари градови у доњем Полимљу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Стари градови у доњем Полимљу.jpg (174.58 KB, 896x767 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 346



« Reply #2 on: November 22, 2020, 03:08:16 pm »

Клек на Увцу. За Клек на Увцу знамо из студије М. Динића, Земље Херцeга Светога Саве. Тврђава је спорне убикације. М. Динић сматра да се налазила између Самобора и Милешевца. Исти аутор износи мишљење да би је можда требало тражити у долини Увца, где се налазе три Клека: један у доњем и два у средњем току. Код првога према картама не виде се никакви остаци града док у близини остала два, у околини села Селишта налази се локалитет Град са рушевинама на самом Увцу, а мало узводно налази се локалитет Градина на којој су такође означене рушевине. Динић сматра да ту можда треба тражити Клек, који би затварао долину Увца.  
С. Мишић дао је убикацију да се Клек налазио на локалитету Градини у Рутошима, јер је северније село Радохиња било у поседу кнеза Лазара. Тврђава Клек у селу Рутоши налази се на оштрој окуци реке Увац, па је природно окружена се три стране реком, тако да је прилаз једино био могућ са југозападне стране. Изграђена је на заравњеном врху стене, приступачана једино једним уским усеком у стену, док се са осталих стена налазе вертикалне литице. Тврђава је обликом и величином прилагођена конфигурацији терена, односно прати његов природни издужени облик. Бедеми су откривени само на појединим местима простирања, али је видљиво да идеално прате ивицу заравни. Остаци четвороугаоне куле налазе се на самом врху, па је извесно да се радило о кули-осматрачници, изграђеној од ломљеног и притесаног камена у малтеру. На терасастим заравнима налазе се трагови мањих зграда. Ово утврђење је малих димензија, у њему је стално боравила само војна посада задужена да контролише и чува пролаз долином Увца. У подножју, на југозападној страни од узвишења на коме је град, према археолошким налазима простирало се подграђе. У близини има и других остатака утврђења непознатог имена и порекла.
Клек се помиње у три повеље. У првој – од 19. фебруара 1444. године – арагонско-напуљски краљ Алфонс V  потврђује Стефану Вукчићу његове поименица набројане поседе, између осталих и Chechnauchoy castello con lo contatto; другој од 20. јануара 1448. чини то исто 'римски краљ' Фридрих III (castrum Klekh) и трећој од 1. јуна 1454. (civitate Clech cum castris et pertinentiis suis), која такође потиче од краља Алфонса.
М. Динић име града разјашњава из назива Chechnanсhoy: 'Према томе има се Chechnanсhoy разделити у Chech – где је прво h очигледно заменило l погрешком писара или издавача – и nanсhoy, што нам је остало кад смо од Chech-nanсhoy одузели Клек, могло би се у томе случају тумачити као на Увцу'.
Велики број утврђених градова наведених у повељама из 1444., 1448. и 1454. године налази се на простору средњег и доњег Полимља. Утврђени градови са војним посадама штитили су важне путеве и пролазе, а према распореду у повељама може се сагледати организација одбрамбеног система. Већина њих има велики стратегијски значај: контролишу долину Лима или бране прилазе кроз кањоне мањих река које се на овом простору уливају у Лим. У војној организацији Стефана Косача ова утврђења су имала изузетан значај. Била су то кључна упоришта одбране од којих је зависила судбина одређених области. Чин освајања био је незамислив, без заузмања утврђеног града. Јака утврђења и системи фортификација представљали су гаранцију опстанка државе. У повељама на поменутом простору пописано је шест тврђава: Милешевац, Ковин, Оштрик, Клек, Северин и Хрсовац

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Откуда име Стефана Вукчића у повељама краља Алфонса V? Наиме, после смрти босанског краља Твртка II у јесен 1443. године отпочело је раздобље непријатељства између новог краља Стефана Томаша и великог војводе Стефана Вукчића - Косача. Краљ Томаш је нашао за савезника Иваниша Павловића у Босни, а од других држава Венеција му је била најприроднија јер је била у рату са Косачама. Млечани су истиснули војводу из Доње Зете, а краљу Томашу и војводи Иванишу пришли су војвода Сладоје Семковић и Радивојевићи. Почетком јануара 1444. године овај савез постигао је велике успехе против војводе Стефана. Савезници су успели да га потисну у долину Неретве, а фебруара 1444. године Косачев Дријевски трг био је у њиховим рукама. У таквој ситуацији Стефан Вукчић је био присиљен да потражи савезника и заштитника на другој страни, и прихвати врховну власт арагонско-напуљског краља Алфонса V.


* Клек на Увцу.jpg (86.64 KB, 830x435 - viewed 2 times.)
« Last Edit: November 22, 2020, 03:14:38 pm by JASON » Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 346



« Reply #3 on: November 23, 2020, 12:44:03 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Јужне падине града Клека.jpg (294.7 KB, 894x600 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 346



« Reply #4 on: November 23, 2020, 01:11:55 pm »

Јагад. На левој обали Лима, на врху планине Мали Бић (висинска кота 926 м), налазе се остаци града Јагада (Јагат). Град је имао неправилан четвороугаони облик, са једном кулом у којој се налазила цистерна. Друга кружна кула била је повезана дугим зидом са утврђењем. У Крушевском поменику град се наводи као Јагат, а на другом месту истог поменика као Прибон. Д. Спасић утврдио је да се ради о истом граду. Град Прибон помиње Бенедикт Курипешић у свом путопису 1530. године. Сматра се да је подигнут почетком XV века. - За више података о граду Јагаду погледајте овде.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Лијепи град (Лепи град). Градина на левој обали Лима, југозападно од села Устибра. Ситуирана у углу Лима и његове притоке Сутјеске, 800 м ваздушне линије од Лима. Висинска кота 680 м. Брег на којем се налази уписан је катастарском плану онога краја (к. ч. 66. к. о. Миоче)  из 1899. под именом Градац. Име се сачувало у једном оближњем топониму, а то је пашњак Лијепи град западно од Градца и јужно од потока Прелац. По топографском смештају, изнад саставка Сутјеске са Лимом, очито је, да је Градац имао задатак да осигурава пут долином реке Сутјеске.


* Јагат.jpg (113.98 KB, 560x773 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 346



« Reply #5 on: November 24, 2020, 12:14:08 pm »

Северин. Град на левој обали доњег Лима у Прибојском срезу. У народу је познат као Јеринин град, а у неким специјалним картама унесен је под именом Јеленин град, што је, нема сумње, у оба случаја нетачно. Није искључено да град носи име по једном од римских царева Севера, што би само по себи говорило о старости тога здања. Град је био настањен и у средњем веку; половином XV в. био је у поседу херцега Стефана. У већ наведеним повељама краља Алфонса V  јавља се под именом castrum Serverin. Из времена херцега Стефана имамо  само један дубровачки податак о Северину. У jeдној парници крајем јануара 1449. године поменут је Dmitar Vuchosich qui stat sub Seurino in Polimie, homo domini shercech Stiepani.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Остаци Северина налазе се на врху брда Међустене (око 740 м нмв), два км југоисточно од данашњег насеља Сјеверина код Прибоја. Утврђење има основу облика неправилног троугла и покрива површину од око пола хектара. Два бедема, које чине зидови дужине 57 и око 96 м, дебљине 1,6 м, и висине од 4,5 м, сачувани су и данас. Трећа (источна) страна је провалија изнад кањона реке Сутјеске. Облик тврђаве, који је позициониран уз саму провалију, показује максимално прилагођавање терену. Зидови су зидани с обе стране од крупног камена различитих димензија. На месту где се спајају два зида налази се донжон кула кружног тлоцрта која се мањим делом уклапа у бедемске зидове, а већим делом излази изван линије бедема. Спољни обим куле је 47 м, зид је дебљине 2,4 м, а унутрашња површина око 80 м². Кула је зидана с оплатом на обе стране зида, а средину испуњава камен који је заливен малтером. У њеној унутрашњости виде се удубљења за греде (ширине око 30 cm) које су носиле спратне конструкције. Као додатну заштиту, тврђава Северин је имала и суви шанац. У југозападном делу налазила се капија.
Северин се убраја у мање познате и веома ретко посећиване трговачке караванске постаје у Полимљу. Његова улога била је да контролше пролаз кроз клисуру речице Сутјеске и да брани Дрински пут, од Горажда према Пљевљима и Пријепољу, левом обалом Лима. Не зна се када је подигнут.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ситуациони план утврђења Северин.jpg (95.51 KB, 498x557 - viewed 1 times.)

* Остаци утврђења Северин.jpg (130.88 KB, 498x433 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 346



« Reply #6 on: November 24, 2020, 12:19:35 pm »

Рудска Градина. На левој обали Лима, тачно према данашњем Рудом, а непосредно изнад поља, где је била главнина старог Рудог, издиже се стрмо и пошумљено брдо, местимично прошарано голом стеном, звано Градина. То је нижи огранак, подручје планинског масива Трнова (1280 м), од којег га раздваја шумом обрасла коса Храстим што се протеже у правцу северозапад-југоисток све до села Сјеверина. Испод Градине је било и нестало старо Рудо, а на западној страни локације старог Рудог уклопили су се у воћњаке и ретку шуму засеоци Бресница, Долови, Златари и на најнижој тачци Осредци.
У домаћој археологији утврђено је искуствено правило, да сва места која носе име с основом град, садрже видљиве или невидљиве остатке старих кутура, од којих на првом месту долази илирска. По томе правилу могла је и на рудској Градини некад постојати некаква људска градња. Видљивих трагова, међутим, нема.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 346



« Reply #7 on: November 26, 2020, 09:59:14 am »

Заграђска Градина. Утврђење на левој страни Лима, југозападно од Рудог, око сат хода од Лима. Налази се у подручју старог пута што је водио из Рудог за Чајниче, у непосредној близини села Заграђе, по којем је означена у наслову. Брдо је обрасло шумом. Има зидина. Ужу локацију и нешто шири предео народ назива Градином, а, иначе, град приписује 'проклетој Јерини'.
Овај град није идентификован у историографији. Подаци са самога места говоре, међутим, да се овде ради о граду који је био у употреби у средњем веку. У томе смислу говори, пре свега, сама локација (непосредно уз важан средњовековни пут који је из Полимља и читаве средње Србије водио баш овуда у горње Подриње и даље све до Дубровника, а потом и село Заграђе са географским именима Догања и Поддогања, која самим језичким обликом (дубровачки жаргон италијанског имена) показује да је ту била царинарница.
Постоји једна индиција о самом имену тога града. На катастарском плану околине Рудог налази се топоним Оденца као назив комплекса зиратне земље између Заграђанског потока и Стргачке реке, баш у непосредној близини заграђске градине. Није ли у том топониму сачуван назив заграђске градине, а средњовековног града, којем би име могло гласити баш тако, Оденца? Такву могућност нимало не пориче чињеница што града таквог имена нема у попису градова Стевана Вукчића, јер је могао бити напуштен пре 1444. или  једноставно није био у херцеговом поседу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Заграђскa Градина.jpg (182.35 KB, 1160x644 - viewed 1 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 346



« Reply #8 on: November 28, 2020, 12:42:47 pm »

Велика Градина у Мрсову, на десној обали Лима. Лежи на стени осредње висине непосредно изнад железничке пруге, од станице Мрсово око 20 минута хода до под стену. Непосрдно пре градине, идући од станице, почиње пут и води удесно и узбрдо у село Бишчевиће. Градина је с три стране заштићена природним стенама, али јој се због релативно ниске локације, прилази од стране Бишћевића путем који према градини има пад. Данашњи назив Велика Градина, узет из народа на месту, не означава апсолутну пространост, него само величину у поређењу са суседном, мањом градином у самим Бишевићима.
У повељама Херцегових градова наводи се године 1444. Creseuac Opolimio, 1448. Hersewetz и 1954. Chrsomnam. М. Динић сва та три имена поистовећује, а оно Opolimio чита у Полимљу и град, заједно са својим претходником Талоцијем, смешта уз Лим низводно од Рудог. Сва три имена су, очито, јако искривљена. Пажњу привлачи Hersewetz као име града, на који се она два друга назначена имена, строго узевши, не морају ни односити. Имајући у виду очите писарске и преписивачке грешке у тексту тих повеља, а водећи рачуна још, посебно, о томе да је баш повеља из 1848., у којој долази облик Hersewetz, објављена у новијем пропису, што је све М. Динић изнео у уводу наведеног дела, држим да се ради о грешци у писању или читању почетног слова имена и да је то стварно 'М' замењено са 'Х', што се десило с обзиром на врло сличну рукописну графију тих великих слова. По томе аутентичан облик имена града гласио је Мersewetz, а томе одговара данашњи језички облик Мрсовац. А кад се, тако, дошло до тога облика као имена, онда, без сумње, произилази да се тако звао град, где је данас Велика Градина, јер се и данас цео онај ужи и шири крај зову именом Мрсово.

Мала Градина је уз само село Бишчевиће, такође на десној обали Лима. Од описане Велике Градине удаљена је у правцу северa око 1500 м, па отуд у народу имена Велика и Мала Градина ради идентификације и оријентације у простору. И селу и градини прилази се описаним путем поред Велике Градине. Локалитет је стеновит, али мало уздигнут и, с тога, приступачан готово са свих страна. Градина се налази на западној страни села, на брегу, изнад Таловог потока. У страни, према Таловом потоку, управо између те градине и Лима је зиратна земља звана Заградница, названа тако, разумљиво, по тој градини и по месту где се налази. На Малој Градини нема трагова зидина изнад земље. Обзиром на то, а и конфигурацију локације, која се не истиче висином, врло је вероватно да се овде ради о праисторијском утврђењу.

Рупавачка Градина. Управо у јужноме правцу Мале Градине у Бишевићима, само с друге стране Лима и око 2500 м ваздушне линије далеко од места Полимља налази се Градина, а то се име протеже и на само брдо на којем се налази. Најближе насељено место је село Рупавци, па се по њему данас у народу та градина најчешће назива именом које је дато у наслову. Испод брда Градине тече Рупавачки поток (лева притока Лима), а под самом градином је извор имена Подградина. О Руповачкој Градини нема историјских података.

Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.021 seconds with 26 queries.