Тврђава Трубарево

Утврђење у Трубареву
материјал сакупио: Саша Лукић

Утврђење у Трубареву се налази непосредно уз леву обалу Јужне Мораве, на врху омањег купастог узвишења обронка Мојсињских планина. Најузвишенији је мали град, четвороугаоне основе, димензија 25 х 28.35 м, дебљине бедема између 1.5 и 2 метра.
Око малог града лепезасто се спуштају зидине великог града, који је био димензија 200 х 80 м, окружен још видљивим остацима рова напуњеног водом. Први пут се помиње 1382. године, као утврђење са пристаништем на Јужној Морави. Страдао је и разрушен 1413. године у походу султана Мусе, Бајазитовог сина, заједно са оближњим градовима Сталаћем, Бовном и Копријаном. Није обнављан, иако је на остацима, све до пада Деспотовине, постојало насеље са српским становништвом, што потврђују налази пронађени приликом археолоског рекогносцирања 1988. године.
Деспот Ђурађ Бранковић који је владао од 1427-1456. године, утврђивао је градове припремајући се за најезду Турака, и поред Смедерева обновио и вероватно и утврђење код Трубарева које је у основи сматрано капијом моравске Србије. Отуда се вероватно и ово утврђење (локација Градишта) у народу зове и 'Јерининим градом', као и неколицина других широм Србије.
(Јерина Бранковић (Ирина Кантакузин), из лозе византијских царева Кантакузина, била је жена деспота Ђурђа Бранковића, за кога се удала 26. децембра 1414. Након Ђурђеве смрти 1456. године владала је Србијом као деспотица-регент. Њена владавина трајала је једва више од годину дана — у ноћи другог маја 1457. године умрла је, према једним изворима, као монахиња у манастиру на Руднику, док ју је према другима отровао њен син Лазар, како би окончао мајчино регенство и преузео власт. Познато је да су са њом многи Грци дошли у Србију и ступили у српску службу, а пре свих њен брат Тома Кантакузен. Због најезде Турака, велики број Грка и Цинцара долази у Србију где захваљујући свом умећу и Јерини заузимају значајна места у државном и привредном животу Србије. Отуда ће Јерина бити веома непопуларна у народу. Због нужности кулука за убрзану изградњу фортификација, као и великих намета, Јерина је у народу опевана као 'проклета Јерина'. Везивање Јерине за првобитну изградњу средњевековног утврђења у Трубареву је нетачно због чињенице да је ово утврђење разорено 1413.године, пре Јерининог доласка у Србију 1414.године).
Најцеловитији опис утврђења у Трубарева дат је у тексту Др. Душице Минић ('Средњевековно утврђење у Трубареву', Гласник Српског археолошког друштва бр. 6, Београд 1990.):
Утврђење у Трубареву се налази непосредно уз леву обалу Јужне Мораве, на врху омањег купастог узвишења које је у саставу крајњих источних огранака Мојсињске планине. Узвиђење је са три стране окружено речним током и само је западном страном повезано са планинским масивом. Остаци узвишења су на јужном, највишем делу узвисине, која се са стране стрмо спушта према кориту реке, у виду стеновитих каскада. Остале падине брда су блаже и лакше приступачне.
Судећи по видљивим остацима зидова и резултатима постигнутим чишћењем терена и сондажним истраживањима, јасно је да се цео комплекс састојао из три основне просторне целине. Најистакнутије место заузима тзв. Мали град четвороугаоне основе, унутрашњих димензија 25 м х 28.35 м. Његов релативно раван простор је са свих страна омеђен бедемом ширине 1,5-2 м. Бедеми су местимично потпуно уништени, међутим, поједини делови су сачувани и до 4,5 м висине. Сондом постављеном уз северну страну бедем констатована је капија која је спајала мали град са великим, а једним већим ископом делимично је откривена пространа грађевина која се налазила са спољашње стране источног бедема. На супротној, западној страни, уз бедем је велика количина шута изгледа још једне грађевине или куле.
Велики град се лепезасто шири око малог према северу, истоку и западу, обухватајући ближе падине брда. Он је такође био опасан бедемом који се данас само назире у конфигурацији терена. Сондирањем је установљено да је овај обимни зид сачуван под земљом у висини од око 1-1,30 м и да је грађен на исти начин као и у малом граду. Он се пружа континуирано, скреће увек под благим углом, и изгледа да ни на једном месту није имао посебна ојачања нити куле. Са спољашње стране целом дужином га прати широк суви ров који је и сада веома дубок, упркос земљи којом је једним делом већ засут. Иза рова се пружало пространо подграђе на коме су се, наводно, некада видели остаци грађевина. Тај простор се већ дуго времена интензивно обрађује, па се на површини земље сада само местимично запазају ситни делови црвено запечене глине, пепео и по који камен. Цела фортификација је употпуњена прилазом до реке. По стрмој јужној падини, на појединим местима су видљиви трагови од сасвим уништених зидова који су граничили шири појас стеновитих каскада, од малог града све до обале.
Имајући у виду целокупни склоп утврђења, нама сумње да је оно у целини припадало пуном средњем веку, без обзира на донекле неуобичајени облик појединих његових делова.
Д. Минић констатује да чишћењем бедема све до основе нема узиданих римских опека, а није их било ни у околном шуту. Северни бедем, сачуван све до висине шетне стазе, као и остали који су знатније обрушени, показују да је при зидању коришћен искључиво ломљен и притесиван камен везан кречним малтером свуда истог састава и квалитета. Грађење је истоветно целом висином и не запажају се никакве преправке нити дозиђивања. Једино се види да су при дну бедема употребљени крупнији комади камена, што је природно с обзиром да зидна платна немају темељне делове. Карактеристично је, међутим, да је при зидању коришћен систем сантрача. Хоризонтално положене дрвене облице и греде четвороуганог пресека оставиле су трагове у језгру зидова почев од основе па све до врха, на сразмерно правилном међусобном растојању.
Утрђење у Трубареву је зидано на готово идентичан начин као и оближње утврђење у Сталаћу. На бедемском зиду великог града нема уобичајених кула. Уз сва ова запажања вредно је истаћи и велику сличност у археолошком материјалу са ових локалитета. Како је извесно да је Сталаћка тврђава настала крајем XIV века, сви су разлози да се слично претпостави и за утврђење у Трубареву.
Нажалост, чак ни свеобухватна истраживања Д. Минић нам не дају прецизан одговор о тачном времену настанка и имена овог утврђења. Могућност везивања за име Зарва, назначена у повељи манастира Дренца, се мора прихватити са резервом све док се не изврши детаљно стручно испитивање локације Зарве код Д. Љубеса. Само на овај начин би се могло дефинитивно утврдити које од ова два утврђења је права локација Зарве.
Уобичајено се, у овим околностима, настанак утврђења оваквог типа лоцира у другу половину тринаестог века, а њихова изградња образлаже потребом за утврђењем пред непосредну опасност од Турске најезде. Разумљиво би било да се пограничне области (крајишта) утврђују у случајевима непосредне ратне опасности, али Трубарево није у пограничној области и од таквог интереса.
Са остацима подграђа и димензијама града мало је вероватно да су ово утврђење било само утврда за одбрану уласка у сталаћку клисуру или речног прелаза (брода). Са војничког аспекта кланац је својом конфигурацијом увек могао бити коришћен као изванредна замка за војне препаде и мало је вероватно да би било који стратег вршио војни продор овим правцем без потпуног обезбеђења бочних страна. На излазу из клисуре, на другој (северној) страни се налазио утврђени и знатно већи град Сталаћ.

	Author	Topic: Тврђава Трубарево (Read 1019 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.