Osmatrački radar "P-2M"

[Kubovac]

*Osmatrački radar P-2M

UVOD

Osmatrački radar P-2M je bio osnovni osmatrački radar jedinica vazdušnog osmatranja i javljanja od kraja 40-tih godina pa do skoro sredine 50-tih godina prošlog veka.
Osmatrački radar “Pegmatit” proizveden je početkom 1941. godine u SSSR-u. Prvih 20 kompleta ušlo je u naoružanje Crvene Armije pod nazivom "RUS-2S". Radari su se dobro pokazali u organizaciji PVO Moskve.
Na osnovu toga, radar “RUS-2S” je modernizovan na verziju "Pegmatit-2M" odnosno skraćeno "P-2M".
Radar je imao mogućnost postavljanja antenskog sistema na čelični, ali i jači drveni stub.
Kod nas je bio prvi osmatrački radar u operativnoj upotrebi.
Radar je ostao u naoružanju JNA do početka 60-tih, kada se povlači iz upotrebe.

TT karakteristike:

- daljina osmatranja - 160 km
- tačnost određivanja daljine - 1000 m
- tačnost određivanja azimuta - 2 do 3 stepena
- mogućnost postavljanja antenskog stuba na čelični i jači drveni stub

Osmatrački radar P-2M:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Istorijat razvoja, I deo:

Bilo je to 1940. godine i Evropa je bila u ratu. Iako je Sovjetski Savez i Nemačka potpisale pakt o nenapadanju u avgustu 1939. godine, sovjetska vlada je bila svesna da je rat neizbežan. Stoga je povećanje odbrambene snage SSSR-a, a posebno njegove protivvazdušne odbrane, bilo veoma važno državno pitanje. Imajući u vidu zabrinjavajuću političku situaciju u Evropi, svi akteri su jednoglasno podržali ideju pojednostavljenja dizajna radara RUS-2.

Kako bi se radikalna modernizacija RUS-2 mogla sprovesti prema stručnjacima? Uglavnom modifikuje svoj dizajn, pojednostavljujući radar zahvaljujući zameni dva antenska sistema jednim sistemom. Samo ova činjenica je omogućila da se sva oprema za prenos i prijem smesti u jedno vozilo opremljeno fiksnim kombijem, ali sa rotirajućom antenom. U isto vreme, bilo bi nepotrebno proizvoditi glomazne i komplikovane rotacione sisteme i njihove sinhronizacione sisteme. Ove prednosti, zajedno sa mogućnošću izrade strukturnih i tehnoloških poboljšanja sopstvenih delova radara, povećale bi proizvodnju u istim fabrikama kao i ranije, smanjile troškove, poboljšale pouzdanost i lakoću upotrebe u vojsci.

Nakon što su procenjeni svi ove aspekti, krenulo se sa redizajniranjem radara "RUS-2" sa dve antene. U tom smislu započet je istraživački rad na usavršavanju radara, a posebna pažnja je usmerena na zadatak kombinovanja emisije i prijema signala kroz jednu antenu. Radeći na tom zadatku, inženjer DS Mijalevič je predložio ideju, a kasnije i šemu radarske verzije sa jednom antenom. Testovi predložene šeme u realnim uslovima dali su pozitivne rezultate i poslužili su kao osnova da njen autor pošalje zahtev nadležnim organima za registraciju patenta. U zahtevu je rečeno da "... metoda kombinovanja dve antene u jednu zasniva se na svojstvima linije od četiri talasa, spajajući predajnik sa autotransformatorom na bipolarnu liniju veze, na onu koja na udaljenost oko četvrtine talasa od anodnog kruga povezuje napojni prijemnik ... "

Preteča radara P-2M, radar RUS-2S:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

*Istorijat razvoja, II deo:

Radar je morao da radi u pulsnom modu uz upotrebu električnih pražnjenja, koje su automatski izmenjivale antenu u režimu predaje ili prijema, blokirajući ulazni krug prijemnika do snažnih visokofrekventnih impulsa koje generiše predajnik.
U vreme razvoja rotirajuće antene, rešena je još jedna velika poteškoća, konstrukcijom visokofrekventnog spojnog uređaja, koji je morao imati dovoljno električne energije u režimu predaje (emisije) i istovremeno zadržati svoju konstantu impedancije na ulazu kruga antene kada se rotira. Kao rezultat eksperimentalnog i teorijskog istraživanja stvoren je takozvani "beskontaktni strujni kolektor", koji se sastoji od induktivno vezanih kola sa distribuiranim konstantama. Da bi se pojednostavio dizajn radara, komplikovani "indikator osvetljenosti" zamenjen je "indikatorom amplitude", jednostavnim u svom dizajnu i proizvodnji.

Stvaranje mono-antenskog radara bilo je veliko tehnološko dostignuće sovjetskih naučnika i inženjera i naširoko se koristilo u daljem razvoju radara. Prihvaćeno je rešenje predloženog mono-antenskog radara, a u septembru 1940. godine, potpisan je ugovor o izradi prototipa eksperimentalnog radara za rano upozoravanje "Redut-41", kojim su propisani sledeći taktički i tehnički zahtevi:

- kombinacija predajnika i prijemnika montiranog na jednom vozilu i sa zajedničkom antenom;
- rotacioni sistem kombija sa radio opremom mora biti zamenjen rotacionim sistemom njegove antene;
- smeštanje u odvojeno vozilo dva agregata (glavni i rezervni);
- radar je morao da detektuje avion na sledećim visinama: 500 m visine/ 10-30 km; 1500 m visine/ 10-55 km; 3000 m visine/ 10-80 km; 6000 m visine/ 20-95 km; 8000 m visine/ 25-110 km
- preciznost određivanja koordinata: ± 1,5 km po daljini, ± 7 ° po azimutu;
- radni talas sa trajanjem pulsa od 12-10 mks u opsegu od 4.0-4.3m;
- sva radarska oprema mora biti smeštena u dva vozila

[Kubovac]

*Istorijat razvoja, III deo:

U skladu sa prethodno potpisanim ugovorima, doneta je i odluka o opremanju jedinica PVO-a radarima za rano upozoravanje u dve verzije:

- radar visoke pokretljivosti montiran na vozilo;
- radar u montažno-demontažnoj verziji, čija je oprema i izvori energije skladišteni u posebnim kutijama koje se mogu transportovati bilo kojim sredstvom transporta;

Razlog za ovu odluku je očigledan ako se uzme u obzir da je značajan deo radarskih stanica sistema VOJ lociran na teritoriji zemlje i da je radio stacionarno (fiksno), dok je u drugim slučajevima radar morao brzo promeniti poziciju. U isto vreme, u "montažno-demontažnoj" verziji vozila su se štedela, što je bilo veoma zgodno, jer bi bilo više slobodnih vozila za dodelu drugim trupama.
Početkom 1942. radar "Pegmatit" primljen je u vojsku pod imenom RUS-2S.

u aprilu 1942. počela je proizvodnja modernizovane verzije sa imenom P-2M. Ova nova verzija radara se tokom rata proizvodila u više fabrika industrije odbrane, uključenih u proizvodnju radarske opreme.

[Kubovac]

*Upotreba u JA (JNA)

UVOD

Jugoslavija je od SSSR-a tokom 1947. primila ukupno 9 osmatračkih radara P-2M za sistem vazdušnog osmatranja i javljanja.
Ti radari P-2M sačinjavali su prvu operativnu elektronsku radarsku mrežu u Jugoslaviji.
Radarski položaji na vrhuncu upotrebe radara bili u reonima:

- Dobanovci
- Požarevac
- Lapovo
- Užice
- Nova Gorica
- Pula
- Varaždin
- Kurilovac

Ipak, radari su početkom 50-tih godina već počeli da pokazuju prve tehničke probleme i kvarove koje je trebalo otklanjati, ali nije bilo dovoljno rezervnih delova. S obzirom na prekid odnosa sa SSSR-om I istočnim blokom evropskih zemalja, nije ih bilo moguće nabaviti. Tom prilikom je radarsko odeljenje zajedno sa VTI intenzivno radilo na nabavci kritičnih rezervnih delova sa zapada, koje je zatim adaptirano. Tako je uz manje modifikacije omogućena upotreba predajne cevi nemačkog trofejnog osmatračkog radara “Freja” kojih je bilo u rezervu, na radaru P-2M i tako se produžavala tehnička ispravnost I funkcionisanje radarske mreže.

Ipak, bila je potrebna dopuna radarske mreže nabavkom novih radara, jer je 1953. Godine bilo ispravnih svega 7 osmatračkih radara P-2M.
I tada je počelo ostvarivanje programa vojne pomoći, međudržavnog dogovora MDAP između Jugoslavije I SAD, čime su stvoreni materijalni uslovi za modernizaciju i reorganizaciju JA.

U tom smislu tokom 1953. i 1954. Godine u Jugoslaviju je pristiglo:
- 22 osmatračka radara srednjeg dometa AN/TPS-1D
- 16 radara za merenje visine AN/TPS-10D
- 3 osmatračka radara AN/FPS-8D

Lokacije za radarske položaje izabrane su do 1955. Godine, kada je završen i plan razrade radarske mreže.
Nabavljeni osmatrački radari i radari visinomeri iz programa MDAP, preuzimaju ulogu nosilaca radarske mreže u Jugoslaviji, dok radari P-2M prelaze u rezervu.

Ipak, bilo je još nekoliko radara koji su još neko vreme ostali u operativnom radu, kao na primer:
- radarski položaj Varaždinski breg, Varaždin
- radarski položaj Kostanjevica, Nova Gorica do 1958. Godine kada je prevedena u rezervu.

Ovakva situacija je ostala do početka 60-tih godina prošlog veka i ponovnog “otopljavanja” odnosa sa SSSR-om I nabavke osmatračkih radara P-30.
Tada počinje process konačnog povlačenja radara P-2M iz operativne upotrebe.

Poslednja 2 operativna radara P-2M povučena su sa položaja u Varaždinu i u Ljubljani (gde je u međuvremenu jedan radar aktiviran iz rezerve), sredinom 1960. Godine.

[Kubovac]

Veoma zanimljiva priča iz II Svetskog rata i o koristi koju su prvi radari imali u pravovremenom otkrivanju napadačkih agresorskih vazduhoplovnih formacija.
U pitanju je sovjetski radar "RUS-2", preteče radara "P-2M", koji je nakon završetka II Svetskog rata više godina bio okosnica prvog jugoslovenskog sistema vazdušnog osmatranja i javljanja (VOJ)....

Radari RUS-2 pre 80 godina sprečili „baltički Perl Harbor“

21. septembra 1941. godine bombarderi i lovci 1. nemačke vazduhoplovne flote pokušali su da unište glavne snage sovjetske Baltičke flote u luci Kronštata. Međutim, nisu uspeli Sovjetima da prirede „baltički Perl Harbor“. Faktor iznenađenja sprečili su sovjetski radari RUS-2 „Redut“.

Evo kako su vazdušnu bitku opisali učesnici događaja: stariji operator stanice „Redut“ Grigorij Geljfenštejn i pilot bombardera Ju-87 Hans-Ulrih Rudel.
„Nedelja je. Ovaj sunčani dan sam zapamtio za ceo život. Dežurstvo se odvija normalno. Aparatura odlično funkcioniše. Opažam kretanje velikih grupa aviona iz rejona stanice Dno, iz pravca Luge. Oni se kreću duž linije železničke pruge. Tako su počeli masovni napadi na Lenjingrad. Skoro istovremeno uzleću avioni nad nemačkim aerodromima Krasnogvardejska i Siverske“, zapisao je u svojim memoarima Grigorij Geljfenštejn.
Prema nemačkim podacima, u prvom talasu kretalo se 40 bombardera Ju-87 i Ju-88 i 22 lovca-bombardera Me-109.
„Broj aviona postaje sve veći. I dešavaju se neka čudna prestrojavanja... Merim uglove, proveravam broj aviona i jeza mi prolazi niz kičmu. Ima ih već oko 220-250. I tada shvatam da će oni u svakom krenuti na Kronštat... S obzirom da sam svestan kakva greška preti, uzimam od operatora Majorova slušalicu sa direktnom vezom sa štabom PVO Baltičke flote i uzbuđeno govorim: 'Pažnja! To idu na vas. Na VAS! Ne na Lenjingrad, nego NA VAS! Proglasite vazdušnu uzbunu!!! Ima ih 250!!!' Sve sam to rekao ne odvajajući pogled od slike na ekranu“, priseća se veteran.
Od trenutka podizanja uzbune prošlo je 8-10 minuta. Za to vreme na nebu se nalazio pilot 2. jurišne eskadre „Imelman“ Rudel.

„Jarkoplavo nebo, ni oblačka. Ista je situacija iznad mora. Iznad uskog priobalnog pojasa napadaju nas ruski lovci, ali ne mogu nas sprečiti da dođemo do cilja. Letimo na visini od tri kilometra, paljba iz PVO je smrtonosna. Sa tako intenzivnim gađanjem mogli smo da očekujemo da će nas svaki čas oboriti... Kažemo sebi da 'Ivan' ne gađa pojedine avione, nego samo prosto gađa nasumice na određenoj visini. Drugi piloti smatraju da, menjajući visinu i kurs, otežavaju posao PVO. Jedan avion je čak bacio bombu nekoliko minuta pre dolaska na cilj... Divlji haos u vazduhu iznad Kronštata, velika opasnost od sudara“, piše nemački pilot.

„I čitav zid od plamena poleće u visinu! U jednom trenutku nebo je bilo išpartano vatrenim putanjama PVO projektila i mitraljeskih rafala... A onda su nestali ti uređeni stubovi. Raspali se se. Naišavši na neprohodan zid odbrambene paljbe, neprijateljski avioni počinju da traže mesto gde bi bacili bombe... Većina ih baca u vodu zaliva“, napisao je Geljfenštejn.
Međutim, nemački aerodromi nalazili su se u neposrednoj blizini fronta i piloti Luftvafe su uspeli da izvedu još nekoliko masovnih napada na Kronštat.

Tri bombe od 500 kilograma pogodile su prednji deo bojnog broda „Oktobarska revolucija“. Komanda je uspela brzo da ugasi požar i brod je prešao u Malo kronštatsko pristanište. Oštećeni su i krstarica „Kirov“, razarači „Grozjašči“, „Gordi“, „Silni“ i „Slavni“, kao i topovnjača „Pionir“.

Dve bombe od 500 kilograma pale su pored razarača „Steregušči“. Brod se prevrnuo i potonuo. Osim toga, potopljeni su transportni brodovi „Levanevski“ i „Berta“, a takođe nekoliko lučkih brodova. Ukupno je u gradu i na brodovima poginulo 135 ljudi, a još 95 je ranjeno. Radi poređenja: gubici američke mornarice prilikom napada japanske avijacije u Perl Harboru iznosili su 18 potopljenih ili oštećenih brodova i preko 2.400 poginulih.

Izgled radara RUS-2 "Redut":

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor: https://rs.rbth.com/istorija-rusije/93513-radari-rus-2-sprecili-balticki-perl-harbor?fbclid=IwAR0sUSLX2Rlxif34__AHYoosnZ4F2JT9FTRjBGisSiocetTJrjK-kKgMqnI