PALUBA
May 22, 2022, 11:19:12 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7   Go Down
  Print  
Author Topic: Смедеревски град  (Read 9386 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« on: December 19, 2020, 08:16:00 am »

Смедеревски град

Смедеревски град је саградио Ђурађ Бранковић, кад је после смрти Стефана Лазаревића (1427. г.) он постао деспот Србије. Он је то учинио зато што му  мађарски краљ Сигисмунд није више хтео дати Београд, који је дотле био у рукама деспота Стефана, већ га је задржао за себе. Деспот Ђурађ је тада прво постао вазал краља Сигисмунда 1427. г., но одмах затим, 1428. г, морао је признати и турску власт. Те године му је султан Мурат II дозволио да сагради у Смедереву град, себи за престоницу. Име Смедерево, као неког малог и незнатног насеља, помиње дотле само кнез Лазар 1381. а раније Василије II у једној повељи, као и Ана Комнен. Мађари га у својим повељама називају Szendrew или Szendrö.
Према великом натпису, који је Ђурађ дао израдити на фасади једне куле, град је завршен 1430. одине. Значи за свега две године рада. Међутим поменути натпис о завршетку зидања града односи се само на један део целога града, на тзв. 'Мали град', на коме се налази та кула. Првобитни Смедеревски град био је само мали троугао на самоме ушћу Језаве у Дунав. Он је према копну имао четири јаке куле, а испред ових широки дубок ров са водом. Кад је назидан остали велики, троугаони, спољни део града не може се рећи. Бацићемо ипак један поглед на историју да бисмо видели кад је то могло бити.
Зна се да је Смедерево напао султан Мурат већ 1439. г., кажу се војском од око 130.000 људи, и да се град због глади предао после три месеца опсаде, а да се Ђурађ са својима склонио за то време преко Дунава у Мађарску. После преговора Мађара са Турцима 1444. г. Ђурђу је враћено 20 градова и он се 1444. г. вратио натраг у Смедерево и живео је с Турцима на миру десет година, све до 1453, када Турци поново траже град за себе. Како Ђурађ није на то пристао напао је султан Мехмед II – зван Фати-Освајач – са двадесет хиљада војника Смедерево, које је бранио Тома Кантакузен, брат Ђурђеве жене Јерине, са шест хиљада Срба, но није га могао заузети. Три године доцније, 1456, поново је Мехмед II безуспешно нападао град, који је тада већ био добро снабдевен и артиљеријом.
Нешто пре тога боравио је Ђурађ у граду Купнику у Срему крај Саве, где га је изненада напао заповедник Београда, Мађар Михајло Силађи, кога се деспотови људи недaвно пре тога, исто тако на препад, хтели убити, и заробио га је. Деспот је тада у борби изгубио два прста и од те ране умро после годину дана у Смедереву, 1456. г. После његове смрти раздор у породици и међу властелом учинио је да је град остао без власти и кад га је Мехмед II по трећи пут напао, 1459. г., у граду је било само нешто мало босанске и мађарске војске, те су га Турци лако узели. Господар Смедерева био је тада босански кнез Стефан, као муж кћери деспота Лазара, сина Ђурђева. Турци су затим задржали град у својим рукама и утврдили га још јаче.
Иако независне, ма и релативно као дотле, српске територије није више било, Срби су из Мађарске заједно са Мађарима наставили борбу против Турака. Тако је деспот Змај-Огњени Вук са Србима и Мађарима безуспешно опседао Смедерево 1476. г., а деспот Јован са Србима и Мађарима 1501. г. такође безуспешно. У аустријске руке град је падао 1688-1690. г., затим 1717-1738. г. и најзад 1789. г. Срби су га држали у време Првог устанка, а од 1813. до 1867. г. је опет у турским рукама. Турци га коначно напуштају 1867. г. - (А. Дероко)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Поглед на Смедеревски град, литографиjа из XVIII века.


* Смедеревска тврђава.jpg (246.77 KB, 894x648 - viewed 72 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #1 on: December 19, 2020, 08:30:30 am »

План Смедеревскога града, са различито означеним деловима из разних епоха грађења и са уписаним главним димензијама.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* План Смедеревскога града.jpg (183.81 KB, 701x847 - viewed 56 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #2 on: December 19, 2020, 09:00:33 am »



Moravska Srbija: Smederevski grad


Quote
"Smederedski grad" je naziv poslednje, 7. epizode dokumentarnog serijala "Moravska Srbija", koju premijerno prikazuje Redakcija za kulturu i umetnost Kulturno-umetničkog programa.

Smederevo je poslednja prestonica srednjovekovne Srbije i jedno od najbolje očuvanih vojnih utvrđenja u Evropi. Grad je izgradio Đurađ Branković, naslednik despota Stefana Lazarevića i novi vladar Srbije. Zašto je despot Đurađ odlučio da novu prestonicu zida na ušću Jezave u Dunav, kako je izgledao grad i život u njemu, do konačnog pada Smedereva i propasti srpske države 1459, otkrivaju nam učesnici emisije: Dejan Radovanović, dr Marko Popović, mr Snežana Cvetković, mr Gordana Simić, dr Vesna Bikić, dr Vujadin Ivanišević, dr Dejan Crnčević, dr Danica Popović, Marina Lukić, dr Vladan Trijić.Ulogu naratora-profesora tumači dramski umetnik Milan Caci Mihailović. U emisiji su statirali: studenti i predstavnici viteških grupa iz Kruševca, Stalaća, Smedereva i Beograda.





Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #3 on: December 19, 2020, 09:58:57 am »



Trag: Smederevo - prestonica srednjovekovne Srbije



Quote
Trag: Smederevo - prestonica srednjovekovne Srbije

Smederevski grad je poslednja prestonica srednjovekovne Srbije i jedna od većih srednjovekovnih tvrđava u Evropi. Nakon smrti Stefana Lazarevića, despot Đurađ Branković nije mogao ostati u Beogradu koji su preuzeli Mađari, pa je sagradio novu prestonicu u Smederevu.

Mesto je izabrao što dalje od Turaka, a sa osloncem na Dunav i granicu sa Ugarskom. Sagrađen je vodeni grad, opkoljen Dunavom i Jezavom, a sa treće strane prokopan je rov sa vodom. Građen je od 1428. do 1430. godine, kako se vidi iz velikog natpisa izvedenog u opeci na jednoj kuli Malog grada. Mali i Veliki grad opasani su sa 25 velikih četvrtastih kula.

Mali grad je služio despotu Đurđu kao utvrđeni zamak, od čije su jedine velike dvorane ostala do danas četiri dvodelna prozora na gradskome platnu, a prostranstvo Velikoga grada bilo je potrebno za smeštaj mnogobrojne posade, čiji je broj mogao iznositi i više hiljada ljudi, kao što je, po nekim podacima, i broj napadača iznosio više desetina hiljada.

Površina Malog i Velikog grada, po merenju iz 1975. godine, iznosi oko 12 hektara. Paralelna strana sa Dunavom ima 550 m, druga sa Jezavom 400, a treća prema varoši 502 m. To je zapravo umanjena slika carigradskog utvrđenja. Ovaj monumentalni kolos srpske vojne arhitekture, sa sve tri strane okružen vodom, delovao je neosvojivo. Pa ipak, jaki prodori Turaka ubrzali su pad Smedereva.

Život na dvoru despota Đurđa bio je sličan životu na svim evropskim dvorovima. U Smederevu su boravili značajni intelektualci kakav je bio Konstantin Filozof, koji je na dvoru napisao Žitije despota Stefana Lazarevića, kompozitor kir Stefan Srbin koji je muziku beležio neumama, a boravili su i bogati Dubrovčani i Vizantinci...






Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #4 on: December 19, 2020, 01:04:39 pm »




Jedan ne baš preterano precizna predstava plana Smederevskog grada (Semendria) iz prve polovine 18. veka, vinjeta u okviru mape:


Quote
Danubius Fluminum Europaerum Princeps
   
Danubius Fluminum Europaerum Princeps Das ist Der Vornehmte, und Berühmteste Fluß in Teutschland wird genand die Donau Un Kupfer gestoch: und zu finden bey = Tartaria Minor, oder der jenige Theil der Praecobensischen Tartarii, Welcher mit den Flüßen, deß Tanais oder don [An deßen Ausflus die Grantz Festung Asofliegt] der Kleine Tanais insgemein Donetz, wie auch der Borustenes oder Nieper, dem Niaeotischen See, und dem Ponto umgeben wird; In Kupffer gestochen und zu finden bey ... / Gottfrid Jacob Haupt in Augspurg

Publishing Details: in Augspurg : Gottfrid Jacob Haupt, [between 1701 and 1750]



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




* .Danubius Fluminum Europaerum Princeps_smederevo.jpg (675.08 KB, 2262x1672 - viewed 54 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #5 on: December 19, 2020, 01:19:46 pm »



Još jedna dosta pogrešna predstava Smederevskog grada (Semendria) nastala oko 1720. godine nakon austro-turskog rata 1716/17.


Quote
Neu-Geographisch vorgestelltes Ungarisches Kriegs-Theatrum in Servien und dem Bannat Temeswar, worinnen die glückliche Progressen Kayserl. siegreichesten Waffen unter Commando des ... Eugenii von Savojen, mit allen bisher in zweyen Feldzügen 1716 und 1717. (circa 1720)

Johann Homann (1664–1724)



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #6 on: December 21, 2020, 03:22:46 pm »




RTS serijal - Tvrđave na Dunavu: Smederevska tvrđava






Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #7 on: December 22, 2020, 10:05:07 am »

Ктиторски натпис деспота Ђурђа на Смедеревској тврђави:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
В Христа Бога благоверни деспот Гург, господин Србљем и Поморју зетскому; заповешћу његовом сазида се град овај в лето 6938.


* натпис.jpg (49.85 KB, 888x152 - viewed 30 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #8 on: December 22, 2020, 10:21:04 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Јеринин град.jpg (90.16 KB, 782x390 - viewed 33 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #9 on: December 23, 2020, 09:05:38 am »

Милош С. Милојевић, Путопис дела праве – старе – Србије, Београд, 1871.
Смедерево, његова старина, име његово и значај му.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Данашње наше, а по свој прилици и на неколико тисућа година, такође наше, Смедерево, Римљани су звали, од доба кад су овладали овим земљама српским: 'Avreus mons' што ћe рећи златна гора или брдо. Оно је, као што смо већ на једном месту рекли, у Римљана било знатно стога, што је римски император Проб прву донешену винову лозу из Азије у Европу овде пресадио.
Зна се још и то: да је у њему, и у Сингидунуму, до доласка Хуна у ове земље наизменце седио владика подпадајући под Илирску или Митровачку екзархију. Митровица дан. није ништа друго била, до једно предграђе огромног Срма или римског Sirmium-a, a и добила је своје име од столовања митрополита или екзарха илирског што и сама реч грчка 'Μητρα' — круна — екзарка, сведочи.
Као да му је суђено да вечно прима и прогања из себе митрополите или владике. Тако знамо: да је кнез Лазар пренео, из Призрена, престол царски, због приближавањаТурака срп. границама, због самовоље Краљевића Марка у Прилепу и Алтомановића око данашње Дибре итд., у Крушевац, дотле незнатно место које народ и не зове градом, но само шареним шанцем.
Његов син пак, Стефан Високи, преноси из овог Шареног шанца своју престолницу у Београд данашњи, дотле такође мало и незнатно место. У њему оснива столицу Митрополитску, преневши је из Браничева; подиже здања, од коих се трагови и данас виде у такозваној Пиринчани на Дорћолу, у одкопаним темељима цркве св. Николе, код и око Текије ниже бив. Стамбол-капије. По његовој смрти столица деспотска и митрополитска стои у Београду све дотле докле га Ђурађ Смедеревац не уступи Маџарима, нагнан политичким невољама. По овоме пређе и он са својом столицом деспотском, а пренесе и Митрополитску, у Смедерево. Кад је и оно пропало, митрополити се сељакаше час у Гроцку или Хисарлик, час у Ваљево, Београд итд., докле у овом последњем и неостадоше у лицу Грка. Као год шта се за данашњи Београд, а стари Сингидунум, погрешно држи, да су га основали неки Синги скордиско племе на 300 год. пре Христа; тако је исто погрешно држање: да је Смедерево основао први Ђурађ Бранковић, или боље његова жена Јерина, као што вели троношки летописац, држећи се народног причања (Георги пребиваше во градје Смедеревје близ рјеки Дунаја на равниње, јаже Ирина јего жена от имјенија својего ко помјат своју саздала…).
 Београд су прво основали Срби као и Смедерево на неколико тисући год. пре Христа, па су оба ова града, као и млоге друге, освоили од Срба прво Египћани под своим владаоцем Сезострисом, кои је, са љубави према њему египатског бога Ра прозван Рамзесом II — владао је од 1394 — 1328. пре Христа. Он је покоривши сву Азију са Инђијама и Европу до Дунава и Волге, — на обалама које подигне храм своме богу Ра или сунцу, — порушио све градове и тврдине бив. као и живши тада овуда и у малој Азији, срп. племена, па следователно и Смедерево и Београд.
На 552 год. пре Христа Дарије Хистап прошао је овуда и разорио градове и тврђаве које су Срби били подигли из развалина, па следователно и Београд и Смедерево, а око 334 год. пре Христа Александар Велики са својим оцем Филипом, то је исто учинио. А кад од овог Срм, владаоц српски, побеже са своима даље северо истоку, тада видимо, да је Смедерево, код дан. Романова у Молдавији, дуго и дуго било престолница тих срп. племена, које је, по бегству одавде Срба, тамо основано. Код поменутог Романова и данас стоје, огромне развалине другог нашег Смедерева, а наше је овде млого старије од оног бив. код дан. Романова.
Кад су Римљани, покоривши Александрових потомака државе, покорили и ове земље, и кад наваљују разна немачка племена гоњена и потискивана из Азије Хунима и другим Монголско — Финским племенима, насрћу на ове земље после и пре Христа на неколико десетина год.; тада ми видимо: да скордиско неко племе Синги оснивају тобож Сингидунум. Другим речима: они подижу из развалина срп. Београд дан. Или га просто освајају од Срба и надевају му своје име. Они су тако исто чинили и са Скадром дан. Отевши град тај од срп. племена, и наденувши му само своје име. У време римске владе, у овим земљама, наше се Смедерево зове 'Avreus mons', а да су га Срби ипак звали Смедеревом и преЂурђа Смедеревца, па и од искони, доказ је у Хрисовуљи цара Лазара, по којој из Смедерева даје једног човека својој задужбини славној Раваници.
Дакле је се и пре Ђурђа Смедеревца, а и од вајкада звало Смедерево. Хуни су разорили и Сингидунум, и Смедерево, и недалеко од њега лежећи Viminacijum са свим своим војеним станом итд. Од ових па до Авара протрчкавале су кроз ове српске земље, разне немачке и друге туђинске чорде; час гоњене, а час дозиване Римљанима; па Срби нису ни могли овај град опет подићи, а и да су га подигли, Авари би га разорили као што су учинили са Сингидунумом и осталим млогим градовима. Тек после политичког преселења Срба под Звонимиром, сином Дрвенара Великог, могли су се подићи. Но они су и опет рушени, подизани итд. како је се кад водила борба са Манџурско-Монголско-Финском расом Маџарима, уљезима у српске земље, и Монголско-Финско-Хунском расом Бугарима, кои су такође уљези у српским земљама итд. Ближа судба њихова нетиче нас се толико. Ово само морамо навести, као мимогред, кад смо већ код њега, а имено: да Смедерево није први основао деспотЂурађ Бранковић; но да га је само из развалина, може бити, или сасвимо палог, преправио, обновио, па допустимо и подигао. (Наставиће се.)


* Смедеревски град.jpg (136.98 KB, 750x473 - viewed 35 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #10 on: December 23, 2020, 11:28:40 am »




Pogled niz dunavski bedem grada.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Smederevo.jpg (1843.99 KB, 3456x2174 - viewed 56 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #11 on: December 24, 2020, 08:11:27 am »

(Наставак.) Садањи смедеревски град дели се: на мали и велики, или горњи — мали — у ком су били двори деспотови, и дољњи, — велики, — у ком су биле млоге зграде, као цркве монастири, оружнице итд. Нама није намера описивати овај град, који би требало снимити и премерити,  док се није разрушио, ради знања нашег старог начина зидања; но нам је намера изнети на видело његове старине. Што се тиче начина зидања можемо рећи да је прави српски; јер је неправилан троугао. Римљани, Грци и други, одликовали су се строгом правилношћу и сразмером у свему и свачему, док су Срби од тога одступали. Све српске старине, у односу грађевина, као и свију осталих старих српских а сада славенских племена, одликовале су се своим изглединама и то најглавнијим:
1. изглединама неправилног или јајастог круга,
2. изглединама неправилне и унеколико јајасто-округласте четвороуголности и
3. изглединама јајасте троуголности, као што је и садањи смедеревски град.
Првобитни је облик свима грађевинама: јајаста, или тако звана другчије још и лађаста округлина. Град има прекрасне старосрпског начина зидања 24 куле, које једна од друге сразмерно одстоје, по речима десившег се ту капетана и команданта градског. Од прастарих и пре Христа српских старих споменика долази нам одломак надгробног неког споменика српског. Он је прекрасно изрезан, на белом љутом белутку прекрасно урађеном и углагчаном, а стои скоро под самим врхом источне куле у горњем граду, или где су били деспотови двори, на западном зиду. Пре овог ваља нам напоменути, да су двори деспотови били над самим Дунавом са источне и северне стране, и да су стајали ниже ове поменуте куле, у којој је ова старина наша. До ње се долази пузајући се уз северно платно, по поквареним каменим бив. степенима. Пузање је и пењање ово врло опасно, а кад се већ једном човек узпење на платно, онда му се заврти мозак које од приличне висине, које од шуштећег и ударајућег о њега Дунава, а које од ветра јаког кои вечно овде дува. Од платна до куле закључане ваља прећи преко провалице обрушене, па тек у кулу ући.
По целом овом малом градићу, или горњем, опасно је ићи и од змиурина, а нарочито пењати се на платна и куде; јер што је дрвенарије, оно је тако труло, да се сваки час може сурвати, а што је од камена, њега је време тако олабавило, да при првом додиру руши се. Турци нису ништа поправљали и оправљали. Тако им оружница — арсенал — на јужном крају дворова деспотових, стои на балванима грмовим, за 3 хвата од земље узвишеним, и долази се преко степеница такође грмових од самих греда и балвана таквих, да вам ваља млого и млого мислити: на кои ћете стати, а да не пропадне, и да се са овим заједно, кои су у свом трулежу, не срозате, чак у суноврат у какву провалију. Остало је овде нешто мало старих пушака отиматих од раје у разним побунама, некаквих топовских ужета и других справа; али таквих и на таком месту за које се поуздано може рећи: да се Турака нису ни мало тицале, нити су им они кадгод долазили.
Сам улаз из великог или доњег града у овај опасан је; јер не прелази преко језерцета доста дубоког, веле 3 боја човечија, преко кога води дрвени мост, кои се као и помост оружнице, сав нихња и колеба, кад се преко њега прелази, и који, као и у оружнице крцка и грохоће као већ ослабиле и изанђале кости у каквог неколико стотина година лежећег у гробу старца. Ово је језерце постало од некадашњег вала напуњеног водом, коим се одваја двор деспотов од главног града, а главни град од паланке, или предграђа, такође је одвајао некада тројни вал напуњен водом, од ког се сада сачувао један покварен и трагови од других. Овакви валови са водом итд. и јесу српски начин утврђавања своих градова. (Наставиће се.)

Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #12 on: December 25, 2020, 08:31:47 am »

(Наставак.) Ми се нехотично задржасмо на овоме месту код ових степеница платна градских и кула прво направљених за стреле и бацање камења, а доцније у неколико преобраћане за топовска места. Преко поменутог моста пролази се кроз вратнице или капију, која води у двор деспотов. Спрам капије у зиду је за 4 хвати високо узидан, кип камени, за кои кажу да је Jeринин, те су гаТурци страшно нагрдили. Он је са леве стране, из малог града изнутра, спрам капије и прекрасно је израђен; али страшно у лицу нагрђен, да му није остао читав, ни нос, ни уши, ни очи итд. Но при свем том тип је лица и тела прекрасан, предиван и у опште осредња округлост. Јерина је на престолу огрнута царском мантиом.
У самом простору вратница, или капије, види се укопина у камену, где је стајала гвоздена једноставна одоздо оштра секира, дуга и широка колико све вратнице, која је се одозго доле спуштала; те тако наваљујећег непријатеља, у двор деспотов, секла. Баш наша поменута старина, са знацима на себи, гледа право у кип Јеринин спрам вратница. Знаци на овај старини значе ово: два грмова листа, свету шуму, у коју су се негда сахрањивали наши стари; два полумесеца са стране, знак сеобе или одласка две душе са овог на онај свет; три колута вечност и 3 полукруга од венаца део живота проведен срећно овде на земљи; венац и круг од цвећа у њему више вечности, спасење душе, а две аждаје и рибе, самрт. Ови последњи знаци, у то време, метани су на надгробне споменике, наших знатних људи старих; те је од туда на старим руским гробовима у софиском сабору овај исти знак.
Други нам споменик долази нађен са источне стране споља града, на његовом платну, а испод друге куде пошав од Дунава к југу. Камен је такође белутак или соља такозвана. На њему је грубо урезан костур човечији до пола, захватајући главу и прси, на коима су прекрштене руке, или костур од ових. Испод овог је стари натпис који од речи до речи значи: 1005. године лежи ОбрадЂурјулнић.
У тако званој зазиданој кули са источне стране дворца деспотовог, стои унутра за једно 10 ако не и више хвати, камен округао, узидан у западни дувар њен. На њему је, неких 7 људи са ниским калпачићима, или источно-римским капама из XI и почетка XII века. Рекосмо источно-римским само зато, што је цивилизација цариградска, у то доба, од српских калпака направила оне обичне војене качкете руске, без обода или заклона — соношира — од сунца. Народ прича, да је овде у овој кули обешено ових 7 војвода; па је стога и кула зазидана била и у њу је се одозго на гвозденим ланцима спуштало. Како ови калпачићи нису ништа друго до наши стари калpаци, само мало нижи, и како облик одела припада оделу старом нашем, то држимо: да ће ових 7 војвода бити историске личности т.ј. да они престављају некакав историски догађај нашега, а не ма кога другог, народа. Најглавније је то: што су они за неколико векова пред нашим деспотом на овој плочи изрезани и што их је Деспот не гледајући на њихову преставу неког историског догађаја, метнуо скоро у дно своје затворене куле, која му је по свој прилици, благо хранила.
На јужном платну града деспотова и дворца његова, а са јужне стране, више језерца поменутог пред горњим, — малим, — градом, или дворцем деспотовим, стоји огроман двогуби — мањи у већем — 16 уголни, од добре црвене опеке узидан крст, са копљем и мотком, на којој су кљеште, сунђер и клинци с коима су — справама — мучили, прекивали распетог Христа. Одма од леве стране крста у два реда, такође добром црвеном, опеком узидан је натпис овај: 'В Христа Бога благоверни господин Деспот Ђурађ Бранковић, господин Србљем и поморју зетскому, повељенијем јего сазида се град си в. лета 6938' т. ј. 1430. од Христа. (Наставиће се.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #13 on: December 25, 2020, 08:45:36 am »




Quote
Kratak pregled tvrđave u Smederevu sniman iz vazduha.



Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #14 on: December 25, 2020, 12:47:51 pm »




Smederevo, topovska kula na Jezavi.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Smederevo, Jezavska kula.jpg (162.58 KB, 1024x768 - viewed 53 times.)
Logged
Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 23 queries.