PALUBA
May 17, 2022, 06:21:17 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Mомчилов град на Јухору  (Read 439 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 441



« on: December 28, 2020, 10:12:59 am »

Mомчилов град на Јухору.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Остаци утврђења, познатог као Момчилов град (43.817 N, 21.282 E), налазе се на заобљеном купастом узвишењу Градишки клик (371 нмв), у крајњем западном делу атара села Поточац, на источним падинама планине Јухора. Од платоа на ком је смештено утврђење стрме падине се нагло спуштају ка северозападу, североистоку и југоистоку, ка водотоцима Платинског, Великог (Броћанског) и Градишког потока. Најлакши прилаз остацима утврђења је са југозападне стране уским превојем који повезује Градишки клик и североисточне обронке највишег врха планине Јухор, Великог Ветрена (775 м). На топографској карти 1:25000 уписан је назив Градиште, док је на оној у већој размери 1: 50000, топоним обележен као Градина.
Прве штуре податке о остацима утврђења у атару Поточца доноси М. Ђ. Милићевић 1876. године, а касније исти описују Ј. Мишковић, Ф. Каниц, Мијатовић, А. Дероко. Сви поменути аутори лоцирају га у оквиру села Поточца и махом бележе да је у народној традицији упамћен као град војводе Момчила, али и као Градина.
Ближе град убицира Ј. Мишковић,који га смешта између Броћанског и Градишког потока, на Градишком клику, једној планинској коси Јухора. Према истом утврђење је, пратећи конфигурацију терена, било елипсастог облика и имало је дужину од 250, а ширину од 60 до 80 корака. Једним уским превојем, ка западу, је било везано са залеђем Јухора, док су на осталим странама дубоке долине поменутих потока. Дебљина зидова тврђаве је углавном износила 1.5 корака, осим на страни код куле и 'ћуприје' где је била 2 корака. Утврђење је штитио и суви ров, који га је опасивао са свих страна и пратио трасу бедема. На западној страни, где је био смештен главни улаз у утврђење, преко рова је прелазио мост. Главну капију и прилаз мосту је бранила једна кула. Мала капија се налазила у средишњем делу северног бедема. У унутрашњости утврђења, у његовом источном делу, на готово највишој коти, Ј. Мишковића смешта остатке двора. Очувана висина бедема утврђења је била 2 до 3 м, а грађени су од 'серпентинског' камена везаног лошим малтером. У зидовима су се у читавој дужини уочавали прорези у два реда, постављени под нагибом и један изнад другог. Ј. Мишковић их идентификује са 'шартама или мазгалама', које су имале одбрамбену улогу. Од покретних археолошких налаза наводи се један јатаган, алка са главне капије и јеленски рог.
Ј. Мишковић указује и на остатке три куле - стражаре у околини тврђаве. Једну је убицирао на самом ушћу Великог (Броћанског) и Градишког потока, на око 300 корака испод утврђења. Друга се налазила у дну Велике косе, која представља продужетак Савине Чукаре, на левој обали Поточке реке. Трећу кулу-стражару смешта на Црквенску косу, која је развође Градишког и Црквенског потока, поред пута који води од Момчиловог Града до Црквине (Црквишта).
Према Каницу утврђење је имало дужину од 250 корака, и ширину 70 корака. Зидови су били широки 2-3 м. Уочавала се делимично очувана кула на мосту и главна капија. Од покретних налаза пронађених на локалитету наводи 'само неко безвредно оружје'.
Према С. Мијатовићу Момчилов Град на врх брда Градишта је готово у потпуности порушен. Имао је осмоугаону основу и захватао је површину од 10.000 м2. Од покретних археолошких артефаката издваја: римске (сребрне и бакарне) новце, један кључ дужине 0.5 м, два лепо очувана буздована са по 18 пера, две мамузе, мач и др. Кључ и један буздован су били у поседу Косте М. Поповића, порезника из Варварина. А. Дероко наводи тврђаву Поточац ('Момчилов град'), која се налази 20 км јужно од Светозарева (Јагодине). Сачувани су само темељи града и остаци једне округле куле.
Сумирајући досадашња знања о Момчиловом граду, мора се истаћи да без обзира на саме археолошке налазе који поуздано упућују да је град живео у 6. веку, као и да је делимично горео, јака традиција која га доводи у везу са 14. веком, и временом војводе Момчила, краља Вукашина и кнеза Лазара, наводи на могућност да је можда у неком моменту и коришћен и касније, можда чак и као прибежиште пред Турцима. Такође без детаљног хемијског испитивања кречног малтера не може се априори тврдити да је исти преостао из 6. века.
Осим самог града и околних кула стражара које бележи Ј. Мишковић, посебан податак о некрополи доноси Мијатовић. Тако он истиче да је недалеко од утврђења било 'старо гробље', у ком су ископавани 'костури нарочито велики'.
Данас је цео предео урастао у богату вегетацију и налази се испод слоја лишћа и земље. Током најновијег рекогносцирања нису уочене ни куле стражаре нити некропола. Такође у непосредној близини града налазе се и црква св. Архангела Михајла, високо изнад леве обале Великог (Броћанског) потока. Нешто даље лежи и локалитет Црквиште са остацима цркве близу изворишта Црквенског потока, десне притоке Поточке (Велике) реке. На остацима старе цркве саграђен је храм Св. Недеље.Недалеко од цркве је извор, који је локално становништво у другој половини 19. века често посећивало, сматрајући га лековитим, и чија вода помаже излечењу од грознице.
На крају треба рећи и да је за сам град везано више локалних легенди. По локалној традицији утврђење је саградио војвода Момчило, као и придворну цркву јужно од остатака града, коју су болесници посећивали недељом. Такође град се доводи у везу и са смрћу Момчила, а сачуване су две различите варијанте. Према првој његов крвник је краљ Вукашин, који га је према једној варијанти убио долазећи путем од Црквине, у другој је то учинио на путу за Љубостињу.
Што се тиче друге верзије Момчила су убили Турци, који су га напали док је са својим војницима ловио рибу у Обрешкој Бари. Момчило се са својим одредом повукао ка утврђењу, али Турци су већ били освојили град. Бројчано надмоћнија турска војска је, уз велике губитке, савладала остатке Момчилове посаде. Војводу су сустигли и исекли на комаде на месту данашњег села Поточца. По потоку којем је текла људска крв и само село је добило назив.
Народна традиција сачувала је и име мајстора. Тако се као његов градитељ помиње Спасоје Србар из Поточца, према Мишковићу, односно Станоје Сербар код Каница. Коначно традиција бележи да су се у околини налазили и рудници кнеза Лазара, у везу са којим доводи и налазе шљаке на самом граду.
Иначе сам град је јако девастиран како услед временских услова тако и услед уобичајне потраге за благом која се одвија и овде као и на другим локалитетима на територији Србије. - Одломци из већег рада: Дејан Радисављевић, Александра Фостиков, Прилог проучавању Јухора и Подјухора.


* Момчилов град..jpg (147.39 KB, 802x576 - viewed 18 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 441



« Reply #1 on: December 28, 2020, 10:18:32 am »

Скица Момчиловог града коју је пре око 150 година израдио Јован Мишковић.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Момчилов град.jpg (158.21 KB, 514x806 - viewed 19 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 684



« Reply #2 on: January 01, 2021, 12:51:11 pm »



Nove misterije Momčilovog grada


Pljačkaši starina odronili padinu na Juhoru kod Paraćina i otkrili neobičnu građevinu. "Vaskrsao" vizantijski grad u planinskoj vrleti, a traži se srpski. Za skriveni lokalitet javnost prvi put čula osamdesetih godina-

Pljačkaši arheološkog blaga nedavno su kopajući kraj ostataka utvrđenja zvanog Momčilov grad na Juhoru odronili padinu i otkrili neobičan, lepo ozidan objekat. Arheolozima ovo liči na ogromnu peć za opeke, jer su cigle u njegovoj unutrašnjosti istopljene na izuzetno visokoj temperaturi. Međutim, naučnici ne znaju gde su te opeke ugrađivane, a ni gde su nestali njihovi tvorci iz Momčilovog grada, kako lokalno stanovništvo zove ostatke utvrđenog vizantijskog naselja.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Idući tragom legendi iz podjuhorskog sela Potočac, arheolozi su još osamdesetih godina prošlog veka otkrili veliko urbano naselje na nepristupačnoj, zarubljenoj planinskoj kupi. Bilo je okruženo strmim vododerinama i dubokim odbrambenim rovom, koji je i danas jasno vidljiv, a na elipsastom platou, dugom oko 200 metara i širokom oko 80, nađeni su temelji zbijenih kuća i crkava koje ukazuju na veliki broj žitelja u 5. i 6. veku. Nije utvrđeno od čega su stanovnici živeli, jer u blizini naseobine nema obradivog zemljišta ni pašnjaka. Nije odgonetnuto ni gde su sahranjivani, jer uprkos upornoj potrazi naučnici nisu pronašli nijedan grob.

- Vreme u kome je grad živeo bilo je doba velike krize u Rimskom carstvu, kad zapadni deo nestaje pod najezdom varvara. Istočni deo, Vizantija, odoleva jer je glavnina vojske na granicama, ali u unutrašnjosti vlada strahovlada razbojničkih bandi. Stanovništvo se zato povlači u brda i utvrđuje. Ipak, ovo utvrđenje je neuobičajeno veliko i u njemu je mnogo toga neodgonetnuto. Otkriće objekta izvan zidina ukazuje na to da treba istražiti i okolinu - kaže nam arheolog dr Dejan Radičević s Filozofskog fakulteta.

Ovog stručnjaka za srednjovekovlje alarmirao je Zavičajni muzej u Paraćinu čim se čulo za "otkriće" pljačkaša starina. Sa direktorom muzeja Branislavom Stojanovićem, arheologom Vesnom Vučković i dr Dejanom Bulićem iz Istorijskog instituta, on se uputio u dobro skriveni Momčilov grad. Posle dva sata hoda usponom koji je postajao sve oštriji stigli su do lokaliteta izrešetanog rupama koje su napravili tragači za blagom. Neki od njih pokrenuli su klizište i otkrili ulaz građevine lepo ozidane u vizantijskom stilu s dva luka. Naučnici su se kroz blato uvukli u uski otvor, ali nisu daleko stigli jer se isprečio zid od pocrnele i doslovno istopljene opeke.

- Pretpostavljam da je reč o peći za opeku jer je unutrašnjost istopljena izuzetno visokom temperaturom. Ukoliko je ova pretpostavka tačna, peć je bila vrlo velika i trebalo bi otkopati i nju i okolinu da bismo otkrili kako je funkcionisala - otrkiva nam dr Radičević.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izolovana naselja u brdima nalik Momčilovom gradu obnavljali su na mestu starih vizantijskih utvrđenja i Srbi u doba navale Osmanlija. Zato su arheolozi očekivali da nađu i srpske tragove, ali njih nije bilo, iako na postojanje srpskog naselja ukazuju obližnja crkvica, za koju lokalno predanje navodi da je sagrađena u doba Nemanjića, i izvor s kapelicom posvećenom Svetim arhanđelima.

- Svetitelji kojima su posvećeni izvor i kapela, kao i mesto gde se nalaze su karakteristični i ukazuju na to da se ovde nalazila isposnica ili manastirčić kakve su u Srbiji osnivali monasi izbeglice sa Svete Gore - kaže dr Radičević.

U paraćinskom muzeju kažu da ni ime lokaliteta nije jedinstveno. Deo stanovništva podjuhorskog sela Potočca koje je najbliže ruševinama utvrđenja nazivao ih je Jerinin grad, što je uobičajeno ime za sve srednjovekovne tvrđave od Pomoravlja ka zapadu srpskih zemalja. Deo stanovnika Potočca ostatke utvrde od koje se danas naziru samo ostaci bedema naziva Momčilov grad. Po njihovoj verziji legende, tvrđavu je sazidao legendarni vojvoda Momčilo, ujak Kraljevića Marka, na letećem konju Jabučilu.

Stvarni vojvoda ili sevastokrator Momčilo nije živeo ni blizu Juhora. Ovaj srpski hajduk i vlastelin je u 14. veku bio tvorac i vladar kratkotrajne odmetničke države u oblasti Rodopa, na granici Vizantije, Srbije i Bugarske. S druge strane, tvrđava na Juhoru je podignuta na mestu gde je lako zamisliti da živi samo neko ko ima krilatog konja. Verovatno je to asociralo pretke današnjih stanovnika na pravu neosvojivu planinsku prestonicu Momčilove hajdučke države.

Njihovi preci su se doselili s krajnjeg jugostoka Srbije i doneli predanje o vojvodi Momčilu, pa je ime arheološkog lokaliteta postalo i putokaz za praćenje srpskih migracija.


Bezdani bunar

Arheologe je prvi do skrivenog lokaliteta doveo Radovan Kostić iz Potočca kao đak osnovne škole, ranih osamdesetih godina prošlog veka.

- Sve je počelo dedinim pričama o Momčilovom gradu i njegovom bezdanom bunaru kraj koga je kao mali čuvao stoku - seća se Kostić. - Pokazao mi je to mesto na kome nije bilo nikakvog grada, ali bio je bunar. Kad je moj nastavnik likovnog Branislav Đokić, veliki entuzijasta, čuo priču od mene odmah ju je preneo stručnjacima muzeja. Svi zajedno smo pošli u planinu i arheolozi su otkrili ostatke utvrđenja skrivenog u šumi.

izvor


* juhor.jpg (280.09 KB, 892x1200 - viewed 15 times.)

* juhor1.jpg (178.57 KB, 768x1024 - viewed 15 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 684



« Reply #3 on: October 02, 2021, 11:02:35 am »



Quote
Veliki Vetren, najstarija tvrđava Tromoravlja

Praiskon Tromoravlja čine brojni gradovi praistorije, Belica, Blagotin, Drenovac, i mnogi drugi. Na Velikom Vetrenu, najvišem vrhu Juhora, u Tromoravlju, nekada davno je sagrađeno utvrđenje. Sa ovog vrha osmatrane su plodne doline i trgovački putevi. Tu je pronađena keltska ostava stara 2100 godina koja čini materijalni dokaz jedne narodne legende iz Pomoravlja. Mi smo obišli Vetren i Juhor, Momčilov grad, gde je po legendi stolovao vojvoda Momčilo sa Jabučilom i kroz vrleti i šume tražili ostatke mitskih 99 gradova na Juhoru



Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 23 queries.