Sitilidis: Rusija jedina zemlja koja bi mogla da bude izazov za SAD

[Dreadnought]

25/12/2008
Da li će administracija Baraka Obama krenuti pravcem radikalno nove strategije u svojoj spoljnoj politici ili zadržati status kvo? Za Glas Amerike, svoje mišljenje iznosi saradnik instituta “Vudro Vilson” u Vašingtonu, Džon Sitilidis.

Sitilidis: “Početak mandata novoizabrnog predsednika Baraka Obame u domenu spoljne politike  biće uglavnom  okarakterisan kontinuitetom u pogledu ključnih pitanja sa kojima su suočene SAD širom sveta, sem potencijalno jednog - a to je rat u Avganistanu.  Pitanje Avganistana je važno iz dva razloga: prvo, kako će SAD efikasnije saradjivati sa svojim NATO partnerima u operacijama u tom žarišnom regionu radi ostvarenja dugoročnog cilja - poraza Talibana i Al Kaide i usopstavljanja demokratskih država i političkih sloboda  u tom delu sveta, ali tako da alijansa ostane zdrava, a zapadni svet jedinstven.

Drugo, uspešno rešenje avganistanskog konflikta nemoguće je bez efikasnijeg delovanja protiv Al Kaide u  severozapadnom delu Pakistana. To će se morati rešavati na nivou bilateralnih odnosa SAD i Pakistana, Avganistana i Pakistana, ali i u pružanju pomoći Indiji i Pakistanu u rešavanju kašmirskog problema, kao glavnog spoljnopolitičkog  izazova Pakistana”.

Glas Amerike: Da li bi odnosi sa Rusijom i Kinom, pa i Indijom mogli da predstavljaju nove izazove za Obaminu administraciju?

Sitilitis: “U neposrednoj budućnosti jedina zemlja koja bi mogla da bude veliki izazov SAD jeste Rusija. SAD i Rusija  su u fazi napetih odnosa. SAD smatraju da se ruske vlasti ne kreću u transparentnom i demokratskom  pravcu i da tandem Medvedev-Putin ima autorativne inklinacije sa ciljem da što duže zadrži vlast u svojim rukama. SAD su takodje zabrinute što Rusija ima velike probleme sa demokratskim zemljama na svojoj granici, kao što su Gruzija i Ukrajina, i druge. Interesantno je da je i Kina podjednako autoritativna kada su u pitanju političke slobode, ali daleko otvorenija i liberalnija na ekonomskom planu.
 
To znači da će SAD razviti dva različita pristupa - jedan prema Moskvi, a drugi prema Pekingu. Medjutim, postoji zabrinutost da bi Kina mogla da strateški osnaži svoje pozicije u regionu Pacifika, što bi moglo da ugrozi američki i zapadni uticaj. Očekujem da će Kina ostati snažno povezana sa SAD preko ekonomskih veza, ali će istovremeno biti i zabrinutosti u pogledu njenih strateških operacija i ciljeva. Indija je, na mnoge načine velika nada zapada u Aziji, kao najveća demokratija na svetu sa više od milijardu ljudi, nuklearna, pa i ekonomska sila, koja ima slične vrednosti zapadnim zemljama. Kao takva Indija bi mogla da bude faktor u balansiranju strateških interesa Rusije, Kine, kao i drugih azijskih zemalja”.   

Glas Amerike: Da li će Vašington raditi na unapredjenju odnosa sa Rusijom i konačno  uvazavanju njenih legitimnih strateških interesa?

Sitilidis: “Mislim da je to bilo veoma važno pitanje za Bušovu administraciju, a biće takodje i za administraciju Baraka Obame. Tokom 1990-tih, Klintonova administracija  nije ozbiljno uvažavala interese Rusije, u svetlu njene istorijske velićine i ekonomske i vojne moći. Paradoksalno je da Rusija, koja je jedna od važnih partnera Vašingtona na medjunarodnom planu, ne uživa taj prestiž ili prioritet. Nadam se da će se to promeniti u svetlu novonastalih izazova velikih zemalja, kao što su Kina i Indija. Mislim da bi mi morali da agresivnije pružimo ruku razumevanja Rusiji i da joj ukažemo da je rast demokratije u njoj i susednim zemljama pozitivan elemenat za Moskvu, tako da ona postane receptivnija zapadnim i univerzalnim konceptima i vrednostima”.

Izvor:VOA