PALUBA
March 29, 2024, 09:06:35 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Ново Брдо  (Read 1101 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« on: January 29, 2021, 11:21:56 am »

Ново Брдо


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На 20 км источно од Приштине, а oкo 35 км северно од Гњилана, налази се чувено средњевековно тржиште и рударско насеље, Ново Брдо. Од целога насеља до данас се очувала једино тврђава, упола порушена, као и многобројни темељи зграда у њезиној непосредној околини. Новобрдска тврђава се налази на прилично великој апсолутној висини од 1124 м, и заузима гребен једне узвишице, не нарочито стрмих падина, који једва ако је нешто мало већи од околних многобројних брежуљака, који образују таласасту висораван изнад Криве Реке.

Ново Брдо било је у другој половини XIV. в. и у првој половини XV. в. једно од најзнатнијих места и тргова у Српској Земљи. У споменицима Ново Брдо први пут се појављује већ као трг 1325. г. Краљ Стеван Дечански извештава Дубровчане да му је Дубровчанин Паскоје Гучетић исплатио дуг закупа новобрдског трга. Почеци, пак рударске и трговинске радње у Новом Брду, по рачунању г. Ст. Новаковића, падају пре овог времена, а не могу бити старији од 1282. г., које је године, ратом краља Милутина, Ново Брдо дефинитивно прешло у српске руке.
На новобрдском тргу било је много Дубровчана. Они су закупљивали трг и царину, и тај закуп им је лепе користи доносио. Дубровчани су у Новом Брду имали једну од највећих колонија у Српској Земљи. По дубровачким летописима из Новог је Брда била племићка дубровачка кућа Саssiza.
И Млечани су имали своју колонију у Новом Брду. Млетачке колонисте куповале су племените метале и слале у Млетке. Али Ново је Брдо било раг ехсеllnсе саcка колонија. Саса је највише било у Новом Брду и Руднику. Саси су, вероватно, отворили богате новобрдске руднике и подигли прву српску ковницу новаца. У споменицима се спомињу новобрдски 'пургари' (Вürger - грађани), чија је колонија у Новом Брду ималa своју богомољу. Њихова колонија остала је и за време Турака; чак их је био у XVI. в. јер Феликс Петанчић назива Ново Брдо (Novomontana Civitas) немачком насеобином.
Оно, што је Ново Брдо тако високо уздигло и учинило да се о њему по свету причају занимљиве фабуле, било је рударство. Ново је Брдо било главни центар огромне рударске радње на Копаонику. У новобрдским рудницима, у Српској Земљи најзнатнијима, у огромним се количинама копало поглавито сребро и злато и та жива експлоатација, доносила је српским владаоцима (особито деспотима) велике користи. То огромно богаство сребрних и златних новобрдских рудника учинило је, да Константин Философ и неки српски летописци називају Ново Брдо 'град сребрени в истину и златни'. Критовул бележи, да у Новом Брду има толико злата и сребра, да би се у Новом Брду могло по чистом злату и сребру орати. Брокијер такође бележи, да се у Новом Брду толико много копа злата и сребра, да Ново Брдо доноси Ђурђу Бранковићу 200.000 дуката годишњег прихода и да деспоту Ђурђу није тог прихода, он би био давно изгнан из земље. Због великог богаства и славе Турци су звали Ново Брдо 'Мајком свију градова'.
Ново Брдо достиже кулминацију свога развитка у XV. веку под деспотима Стеваном и Ђурђем; када је бројало на 40.000 становника. Оно тада беше једно од највећих и најглавнијих трговинских и рударских места не само у Српској Земљи него и на Балканском Полуострву. Бејаше оно насељено Италијанима, Дубровчанима, Сасима, српском властелом и у мањем броју другим народима. На његову тргу, који се налазио испод града, виђали су се различити трговци са свију страна и с тога се ту најпре могле на разним језицима чути новости о збивањима у свету.
Већ почетком XV. в. настају силни напади турски на Ново Брдо. Ново Брдо налазило се не само на једном од најзнатнијих трговинских друмова, него и у близини главних комуникацијоних артерија, у близини друмова којим се кретале турске војске ка северо-западу Балканског Полуострва. С тога у отпору противу Турака Ново Брдо постаде јединим од главних земаљских утврђења. Турци су непрестано нападали Ново Брдо и ти напади турски и градске одбране постадоше најзад по Ново Брдо фаталнима. Онај енергични али свирепи и нерасудни турски султан Мусија јануара 1412. г. беше се кренуо с великом војском против Новог Брда из Софије по клизавом и залеђеном путу преко Чемерника и Врања, чинећи уз пут страшна сверепства; али се Ново Брдо спасе поглавито јуначком одбраном колониста. Год. 1427. Турци су безуспешно опсађивали Ново Брдо под султаном Муратом II. И тада град одбранише колонисте, заједно са са војничком посадом.
(Наставиће се)


* Ново Брдо, поглед на горњи град.jpg (231.7 KB, 1000x552 - viewed 21 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1 on: January 30, 2021, 11:48:11 am »

(Наставак)
После пада Смедерева 1439. г. Ново се Брдо одржавало доста дуго против најбоље турске војске и пало је тек 1441. године. Сегединским миром Ново Брдо било је Србима враћено и оно остаде српско све до 1455. г. Почетком јуна 1455. год. султан Мухамед II. опколи Ново Брдо и после четрдесетодневног опсађивања град се под погодбом Турцима на веру предаде. Утврђено је било, да се нико не дира; да свако може остати где је; али, по причању Михајла Константиновића из Островице, султан није одржао задату реч. Он посече одличне грађане, 320 момака и 700 женскиња раздаде својим људима а младиће, међу којима је био и сам Константиновић, узе за своје јаничаре. Гомилама нагомилано огромно богаство разграбише победиоци. Саска црква би претворена у џамију. У вароши би постављен бег и кадија, а у граду диздар ага.
Ова друга катастрофа доврши пад Новога Брда. Освајачи су се трудили да му подрже живот непрестаним колонизовањем, али Ново Брдо поче нагло да опада у становништву и у рударској и у трговинској радњи, док није најзад прешло у рушевине. Дубровачка се колонија временом растури, а остатак Новобрђана истреби куга.
У XVI. в., по извештају Александра Комуловића од 1584. године, у Новом Брду, још доста знатна, дубровачко-саска колонија бројала је 600 душа. Колонисте су биле већином златари. За своје духовне и религиске потребе имали две цркве а једног капелана.
У XVI. и XVII. в. у српској црквеној хијерархији постојала је новобрдска архијепископија, под којом су била места: Ново Брдо, Јањево, Приштина, Вучитрн, Трепча, Беласица. По заповести новобрдског архиепископа Никанора штампао је калуђер Димитрије 1539. г. један осмогласник. У царским бератима неким митрополитима у прошлом и чак у овом веку Ново се Брдо непрестано помиње.
У првој половини XVII. в., по белешци турског географа Хаџи-Калфе, рударска радња у Новом Брду још није била престала. Новобрдски рудници давани су под закуп; у Новом се Брду налазио највећи део закупа рударске инспекције у Скопљу. Султан је онда, по извештају Марина Биција, само из Новог Брда добијао половину материјала за ковање сребрног новца. Ово је леп доказ о богаству новобрдских рудника још у XVII. в. У времену Бицијева путовања (1610. г.) у предграђу је било 40 католичких, 60 православних (de scimatici) и 100 турских и јеврејских кућа. Дакле, већ почетком XVII. в. на новобрдском тргу јављају се настањени Јевреји да конкуришу трговцима Дубровчанима. Саска је црква још постојала, али претворена у мошеју. Хришћани су, пак, имали две доста велике цркве.
Новобрђани католици беху онда ревносни у својој религији. У своме писму Светој Конгрегацији у Риму од 28. јан. 1653. г. католици Новобрђани (figlioli in Christo le catolici de Servia) Франо Метојевић, Себа Ђиновић, Иван Дејановић и Себа Кукумагић моле, да им Света Конгрегација да једнога, а не два бискупа, да се не би развијао црквени скандал. (Света Конгрегација 1650 г. 11. јулија постави за призренског бискупа Фрањевца Ћипровчанина Франческа Сојмировића; али и охридски бискуп желео је да буде призренски бискуп па он, шта више дође с том намером у Призрен. На тај начин призренска бискупија доби у исто време 2 бискупа. На то се жале Новобрђани. - У септ. 1630. у Новом се Брду због нечега бавио барcки архибискуп Петар Маsarechi.)
Архиепископ Петар (1655.) Ново Брдо рачуна у ред главних места у Србији; али већ 1671. године, по релацији Фра-Бернардина, број католичких кућа смањио се свега на 18, а оне две хришћанске цркве биле су сасвим опале и нису се могле оправити због великог трошка. Десетину година после релације Фра-Бернардина Ново је Брдо било још у жалоснијем стању распада. По једном извештају управљеном папи од добро обавештена лица (по свој прилици од Петра Богданића), од 1685. г., Ново је Брдо имало у граду свега 10 кућа. Град су чували 40 јаничара, који становаху ван градских зидина, у вароши. Град тек што не беше пао; на њему не беше ни врата ни прозора. У вароши беше свега 150 хришћанских и мухамеданских кућа.
После овог времена Ново Брдо настави своје опадање, У турско-аустриjском ратовању од 1689. г. ђенерал Пиколомини рапортира да је заузео градић Novi Bardo, што би могло послужити као доказ, да градић Ново Брдо, још при крају XVII. в. није био без икакве вредности.
И у овоме веку Ново Брдо, и онако малено, настави свој систематски пад. У времену Бујева путовања (четрдесетих година) Ново је Брдо имало свега 150 кућа и 3 џамије. У распалом средњевековном градићу седео је дремљиви ајан и управљао овим жалосним остатком некадашње 'мајке градова'. После неког кратког времена, у времену Ханова путовања, у Новом Брду било је свега 15 мухамеданских и само једна хришћанска кућа. А данас? И данас се мало по мало роне руине некадањег новобрдског града на висини од 1124 м, а на жалосним развалинама некадање новобрдске величине шири се бедно арнаутско село од 15 кућа.
Од Новог Брда пут је силазио у долину Мораве и ишао у Врање. Када је Ново Брдо опало, те није било потребе да се из Липљана или Приштине иде преко Новога Брда у Врање, пут је ишао преко Гиљана низ Мораву у Врање. Тим се путем путовало већ у XVI. в. Б. Курипешић је њиме прошао. - Извод из књиге Косте Н. Костића, коју је написао под називом Трговински центри и друмови по Српској Земљи у средњем и новом веку (1900. год.).
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #2 on: January 31, 2021, 03:48:32 pm »



Quote
Novo Brdo: Grad srebrni u istinu i zlatni


Redakcija za kulturu i umetnost KUP-a premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju "Grad srebrni u istinu i zlatni" posvećenu Novom Brdu, jednom od najznačajnijih i najvećih gradova srednjovekovne Srbije, s ciljem očuvanja i predstavljanja srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

Novobrdska tvrđava je podignuta u 14. veku, na vrhu Male planine na Kosovu i Metohiji. Prvi put se pominje 1326. godine kao poznato rudarsko i trgovačko mesto u kome se živelo po zakonu grada Novog Brda. Bilo je poznato po velikom rudnom bogatstvu, posebno po glamskom srebru koje je u svom sastavu sadržalo i zlato.Budući da u poslednjih pola veka nije bilo arheoloških istraživanja na Novom Brdu i da se sa sigurnošću nije znalo ko je grad podigao, najnovija istraživanja potvrdila su da na Novom Brdu nema tragova Rima i Vizantije i da je grad originalno delo srpskih vladara, odnosno da je grad izgradio srpski vladar.

Na inicijativu srpske zajednice Opštine Novo Brdo, velike konzervatorske radove na tvrđavi je 2016. organizovao Unesko, dok je na konzervatorskim radovima angažovan arheolog dr Marko Popović iz Arheološkog instituta u Beogradu. Emisija "Grad srebrni u istinu i zlatni" je posvećena značaju i moći srednjovekovnog Novog Brda, razvoju rudarstva, trgovačkim vezama i kovnicama novca, utvrđenju i njegovoj arhitekturi, vladarima koji su stolovali u vreme kada je Novo Brdo postalo važno rudarsko, trgovačko i političko središte srednjovekovne Srbije, u vreme Lazarevića i Brankovića, ali i o tome ko su bili stanovnici grada, kako su živeli, čime su se bavili, šta nam govore otkrivene građevine i pokretni materijal: oružje, oruđe, predmeti od stakla i keramike, nakit i novac.

U emisiji učestvuju: dr Marko Popović, mr Gordana Simić, dr Vujadin Ivanišević, dr Vesna Radić i prof. dr Irena Špadijer.





Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3 on: February 01, 2021, 11:25:59 am »

Опис града. Саму тврђаву формирају два јасно различита дела; могли би смо их назвати: Горњи и Доњи град. Горњи град је израђен на највишем врху брежуљка. Он доминира целим положајем, а служио је свакако, не само као језгро одбране, већ и за становање заповедништва. Основа му је неправилан шестоугаоник, са правим странама, различите дужине. На свакоме углу израђена је по једна правоугаона кула, прилично јаког испада у поље.
Зидови и кула делимично су веома јако порушени, делимично сачувани до висине од 8 до 13 м. Камење са врхова падало је далеко мање у поље, него ли у унутрашњост, која је на тај начин толико испуњена, да се дебљина зида — 3,25 м — може само на једном месту измерити. Док се не буде унутрашњост рашчистила, неће се моћи знати ни како је изгледала диспозиција грађевина за становање, којих је свакако било. Сада се у унутрашњости Горњег града види још једино неко округло суво зидање за које мештани кажу да је био бунар, што се данас ни по чему не може утврдити.
Са западне, југозападне и јужне стране Горњи град је опасан обимним зидом који образује Доњи град. На крајњем западном и крајњем јужном углу израђене су две масивне куле. Западна је са једне стране заобљена; јужна је још у Средњем веку била упола порушена, па јој је цео предњи спољни део накнадно дозидан. Свакако да је у исто време дозидана и једна кула уз источни зид Доњега града, кула од које су се сачували једино трагови. Обимни зид прилично је порушен. Сачуван је местимично до висине од 4 до 6 м, али тако да му је горњи део у висини унутарњег терена, који прилично стрмо пада од платна Горњег града ка спољњем обимном зиду.
Док се, услед тога што су му зидови делимично порушени, на Горњем граду не види где су била улазна врата, дотле се на северном зиду Доњег види на једном месту обрађена ивица отвора и почетак лука. Све је и овде ипак прилично уништено те у зиду, место врата, зјапи велика рупа. Сем нешто мало темеља у доњем делу Доњег града, сачуван је и један озидани бунар, који може да буде и познији.
Са северне стране Горњег града и источне Доњега, терен се окомито спушта директно од самог зидног платна. Крај осталих зидова Доњега града, то јест испред спољње стране северног и југо-западног зида, види се да је постојао дубок и широк ров, који је сада готово потпуно затрпан.
Зидови, како Горњег тако и Доњег града, рађени су веома солидно. Језгро им је од ломљеног кречњака, у јаком, масном малтеру, са крупно-зрним песком. Лице зида је од притесаног кречњака; ивичњаци су често израђени од понекад добро отесаног конгломерата, боје зарђалог гвожђа. Познији део јужне куле Доњег града зидан је од нешто боље обрађеног кречњака. На појединим зидним платнима, нарочито на овом познијем делу, виде се рупе од греда употребљених за скеле.
Од украса видимо прво, на једној од најбоље очуваних кула Горњег града, у њезином горњем, спољњем делу, инкрустиран крст од тесаника конгломерата. Висина крста износи око 1,30 м. Изнад попречног крака инкрустирано је опекама: I-H К(А?).
На познијем делу јужне куле Доњег града видимо затим још три пуне розете. Прва се налази на јужној страни, ближе источној ивици, у горњем делу куле. Личи веома много на западну розету са Раванице, или Љубостиње. Пречник јој износи око 70 см. Друге две се налазе на источној страни исте куле. Обе су исте и нешто мање од прве. Личе веома на розету са северне фасаде Љубостиње, из западног поља, крај бочне апсиде.
Ове нам розете говоре о много чему. Очигледно је прво да нису израђене за место на коме се данас налазе. Оне су првобитно красиле неку цркву, и то цркву подигнуту у време кнеза Лазара, или најкасније деспота Стевана. Знамо међутим да је у Новом Брду постојала црква св. Стевана која потиче из 14 и 15 века. Ако се сада сетимо да је кнез Лазар у Крушевачком граду подигао цркву св. Стевана, данас названу Лазарица, и то по рођењу свога сина онда с правом можемо претпоставити да је он подигао и истоимену цркву у Новом Брду, цркву од које су данас остале једино поменуте три розете.
Ове розете могу нам послужити и за датовање дозиданог дела јужне куле, дела који је подигнут несумњиво тек пошто је црква порушена. Када је то могло да буде? Турци су први пут опседали Ново Брдо 1412 год., али га тада нису заузели. Ако је црква била ван градских зидова, у шта не верујем, могуће је да су је тада разорили. У том случају дозидани део куле могао би да потиче из времена прве оправке која је могла да буде извршена у време деспота Стевана или деспота Ђурђа. Пре ћe ипак бити да je црква била израђена, као и она у Крушевцу, у самом граду, да су је Турци разрушили тек по заузимању овога, 1441 год., и да су они употребили и њезин материјал за оправку тврђаве коју су, приликом ранијих напада, сами оштетили.
Из кога би доба била сама тврђава? На ово је питање тешко прецизно одговорити. Тачних података нема. По ономе месту у повељи кнеза Лазара, издатој Дубровчанима 1387 год. у коме се каже: 'И кои се ие; Доубровчанинь забаштиниль оу Новомь Брьдоу, тьзи да зиге градь и да чоува; — кои ли су гостие, и несоу се забаштинили, да имь е на воли, што им годе', могло би се закључити да се у ово доба град још зидао. Да ли je са зидањем отпочето међутим још у време краља Милутина, када je Ново Брдо почело добијати свој пуни значај, или доцније, не може се за сада ништа поуздано рећи.
Из горе наведеног става Лазареве повеље Дубровчанима г. проф. М. Васић извео је закључак: да су како Ново Брдо, тако и све остале наше градове у средњем веку зидали Дубровчани.
У прилог овоме мишљењу могла би се навести извесна далека аналогија између основе Горњега града, и чувене тврђаве Casel del Monte, коју је, крајем прве половине тринаестог века, подигао, недалеко од Андриje y Апулији, Фридерик II.
Основа ове тврђаве има облик потпуно правилног осмоугаоника, са по једном правилном осмоугаоном кулом на сваком углу. У свему осталом, у диспозицији унутарњих простора, у конструкцији, у начину зидања, ове се две грађевине потпуно разликују једна од друге. Супротно томе, све у Новом Брду упућује на аналогије са осталим нашим средњевековним градовима, који су, у већини случајева, рађени по византијским обрасцима.
Ja сам још раније указао на могућност да се подаци о суделовању Дубровчана при зидању наших градова сасвим другојачије протумаче од онога како je учинио г. проф. Васић. Када се оно што већ знамо веже за садржину 127 члана Душановог законика, који цитира г. проф. Васић, члана који гласи: 'за града зиданiе, гдѣ се градь обори или кула да га направѣ граждане тогазiи града', онда нам мора бити јасно да су сви становници градова били дужни да суделују при подизању и поправљању тврђаве, која је имала служити и за њихову одбрану, а да од те дужности нису били ослобођени ни Дубровчани, сем гостију (трговаца), који се још нису забаштинили.
Арнаутско 'село', које се налази са северне стране разорене тврђаве Новога Брда, броји једва неколико бедних, раштрканих уџерица. Свуда се међутим распознају темељи старијих грађевина.
Нарочито ми изгледају важни темељи једне можда римокатоличке цркве, која се налазила на омањем ћувику на око 200 м североисточно од тврђаве. Грађевина је имала дужину око 30 м, а ширину око 12 м. Све је затрпано ломљеним каменом мањих димензија и малтером, тако да се облик основе не разазнаје. Није немогуће да је црква имала облик сличан оном у Старом Тргу, у Трепчи.
Међу камењем види се фрагмент једног каменог округлог стуба, пречника око 60 см, затим фрагмент једне стопе, која је носила стуб 70 см пречника, најзад и фрагмент неког профила, дужине око 20 см, за који се не може тачно знати чему је служио. Око ових рушевина виде се турски гробови, из чега се може закључити да је можда била претворена у џамију. Иначе сама џамија, упола порушена са веома лепо израђеним минаретом и интересантном дрвеном кровном конструкцијом, налази се у подножју брежуљка, између цркве и тврђаве.Од прилике на пола пута између тврђаве и села Бостана, које се налази на 2 км југо-источно, виде се велике гомиле старе шљаке, која је некада овде бачена. Свакако да ни старе топионице, за прераду руде, нису биле далеко. – Проф. Ђурђе Бошковић, 1939.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #4 on: February 01, 2021, 11:29:13 am »

Скица основе града Ново Брдо (по снимку И. Здравковића).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ново Брдо.jpg (404.63 KB, 1244x837 - viewed 23 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #5 on: May 29, 2021, 09:46:34 am »



Quote
Златно сребрни град у оно време већи од Лондона


Србија је некада била центар света, по писању историчара средином 15. века описују је као “средиште свих земаља” и “сву као један мајдан злата и сребра”. Ово није било претеривање. У прилог томе најбоље сведочи податак да смо у време деспота Стефана Лазаревића и његовог наследника Ђурђа Бранковића задовољавали 20 одсто европске потребе за сребром, док је после припајања Сребренице тај удео порастао на чак 35 одсто. Као привредни центар Српске државе пре него што ће пасти у ропство под Османлијама, посебно се као мајка свих српских градова издвајало Ново Брдо на Космету у близини Приштине, које је деспотима годишње доносило више од 200 хиљада дуката. Годишње се према томе није могло вадити мање од седам тона, а заједно са Сребреницом и Рудником Србија је производила годишње 15 тона сребра. За време цара Душана Силног постаје један од најважнијих рудника империје, у коме постоји и ковница новца, а налазишта су толико велика да он 1348. године поклања Хиландару 87 килограма сребра. Ово нимало не треба да чуди век касније, деспот Ђурађ после првог пада Србије предаје Дубровчанима на чување 50.000 дуката и скоро две и по тоне сребра!

Није познато када је тачно основан овај град, али се зна да се у историјским списима помиње већ 1319. године, на самом крају владавине краља Милутина.

Овај “град сребрни и у истину златни”, како га описује Константин Филозоф, ова “сребрна и златна планина” како га описује важни сведок тог времена Константин Михаиловић, родом управо из Новог Брда, ово економско и привредно средиште које млетачки картограф фра Мауро великим масним словима подвлачи на својој карти света, имало је средином 15. века по неким проценама чак 50.000 становника! Поређења ради, Лондон је тада имао једва 10.000, дакле био је пет пута мањи.





Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.029 seconds with 23 queries.