недеља, 07.02.2021.
Сандра Гуцијан
Звиждук у осамКако су у прошлости изгледали покушаји да комуницирамо с „малим зеленим” бићима, зашто за међузвездану поруку не можемо да користимо језик, уметност и математику и зашто је теже да разумемо једни друге него да комуницирамо са ванземаљцимаПод условом да ванземаљци постоје и приме нашу поруку, да ли ће је разумети? На којем језику комуницирати, користити математику, уметност, вештачку интелигенцију? Да ли ће ванземаљска бића моћи да разумеју слику Мона Лизе, неку мелодију, перформанс, Еп о Гилгамешу, да ли је за њих два плус два једнако пет, да ли схватају концепт среће или туге? Шта ако пошаљемо поруку на енглеском, а одговор који стигне вековима касније нећемо моћи да дешифрујемо јер је овај језик у међувремену изумро на Земљи?
Нови угао на међузвездане поруке покушали су ове недеље да осветле гости Центра за промоцију науке у оквиру онлајн представљања књиге „Ванземаљски језици” Данијела Оберхауса, коју је објавио МИТ, а сада превео ЦПН. Они који су пратили промоцију путем јутјуб канала ЦПН-а, могли су да сазнају за бројне покушаје људи да комуницирају с „малим зеленим”. Иван Умељић, модератор онлајн трибине, подсетио је на неке од њих: с идејом из 19. века о комуникацији с Марсовцима уз помоћ Морзеове азбуке и огледала, потом пројектима СЕТИ и МЕТИ, с првом амбасадорком вештачке интелигенције међу звездама која се зове Ела, игра карте, прориче судбину и рецитује поезију.
‒ Занимљиво је истражити прошлост људских покушаја да комуницирају са ванземаљским бићима, посебно сада када очекујемо да 18. фебруара на површину Марса слети ровер „Перси”. Он ће слетети на кратер ширине 45 км, где се претпоставља да је некад било језеро, јер научници сматрају да је то идеално место на ком би могло да се докаже да је некада било живота на Марсу ‒ рекао је Умељић.
Др Дарко Доневски, астрофизичар, каже да још нисмо детектовали никакав сигнал који би потврдио да има живота изван Земље, али да је охрабрујуће што се за мање од 100 година астрономија развила толико да данас знамо за милионе и милиона галаксија.
‒ У свакој од њих је на милијарди звезда, што статистички отвара могућност да се у неком од тих светова крије и живот. Данас имамо два смера истраживања: прва се тичу потраге за местима на којима би могли да буду услови за живот, органски барем ако не интелигенти. Имамо већ стотинак кандидата који се анализирају телескопима. Осим ових истраживања, чија је суштина у Насиној мантри – тражи воду, постоје тимови који полазе од тезе да постоји интелигентна цивилизација и да ми треба да пронађемо начин да контактирамо са њима – објашњава овај астрофизичар, иначе стипендиста италијанске владе у области космологије. Он подсећа да до 70-их година прошлог века нисмо добацили даље од локалних звезданих и галактичких система, а данас имамо комплексе моћних телескопа који су кадри да открију зрно прашине из јако далеких галаксија. Међутим, недостатак новца све квари...
‒ ALMA у Чилеу је тренутно најмоћнији радио-телескоп на земљи, а да бисте резервисали време да ослушкујете ванземаљце потребни су милиони евра. Уз то, за коришћење овог телескопа годишње конкурише више од 2.000 реномираних научних тимова са престижних института, што значи да и ако успете да се изборите у тако оштрој конкуренцији на крају то морате много да платите – прича др Доневски.
Осим технолошких и новчаних ограничења, др Машан Богдановски, преводилац ове књиге и професор београдског Филозофског факултета, сматра да је и садржај поруке препрека за комуникацију са ванземаљским бићима.
‒ У овој књизи се подсећа на један роман из 1638. године под називом „Човек на месецу”, а у којем је људско биће суочено са ванземаљцима који су звиждукали мелодије које нису могле да буду записане никаквим словима. Тај песимизам још с почетка 17. века је уједно и врло реалистично гледање на оно што нас очекује у покушају да комуницирамо са ванземаљским бићима. Највећи оптимиста је био Гаус који је 1820. намеравао да у сибирској тундри засади огромне дрвореде и између пшеницу, да би показао људима на Месецу и Марсу да смо овладали пољопривредом. А ако дрвеће и пшеницу организујемо као визуелни приказ Питагорине теореме, можемо да им покажемо да смо развијена цивилизација која барата математиком. Вероватно је најинтересантнија идеја из прошлости била француског астронома Фламариона, да се направи систем електричних лампи који би уз помоћ Морзеове азбуке слао поруке у свемир ‒ испричао је др Богдановски.
Фокус са технологије је променио Галтон крајем 19. века, који је уочио да је битнији садржај поруке, да она буде разумљива, иначе нећемо моћи да остваримо комуникацију. То је, додао је овај професор, потпуно променило начин размишљања, а научници су се окренули ка математици као универзалном језику. Он подсећа да је у прошлости веровање да на Марсу постоји живот било врло раширено, чак је Француска расписала конкурс са наградом од данашњих пола милиона долара ономе ко успостави комуникацију. А човек који је сматрао да је успоставио комуникацију с ванземаљцима био је нико други до наш Никола Тесла који је тврдио да је примио поруку са Марса. Марконијев покушај је први модеран покушај да емитујемо неку поруку која ће говорити о нама као о интелигентним бићима, уз помоћ радио емисије која би се чула у свемиру, али се вероватно није чула даље од јоносфере.
Учесници онлајн трибине су били скептични према уметности, математици, чак и језицима као начину међузвездане комуникације. Рецимо,
„лепо” се другачије доживљава и међу људима, не можемо да знамо да ли ће неку песму ванземаљци доживети на исти начин као и ми. Математика такође није позната ни свима на овој планети. Др Доневски као пример наводи народе у Аустралији или Африци који немају развијену способност рачунања, не разумеју шта значи пет, шест дана, али разумеју временску одредницу ‒ један залазак и излазак сунца.
‒ Ушли смо у 21. век са идејом да се уметност искористи као порука. Једна идеја је да се одигра перформанс, друга да се спакују разна уметничка дела, али је питање да ли би на тај начин дотакли ванземаљске цивилизације. Ми очекујемо да та цивилизација може све правилно да разуме и да има технологију да то детектује – скреће пажњу на овај проблем др Доневски.
Обојица научника се слажу и да тек откривамо еволуцију наше планете, језика и народа, подсећају да је доста језика ишчезло, и да када бирамо језик међузвездане поруке морамо да бирамо онај који ће бити активан када нам буде враћена порука да би је разумели. А шта тек радити ако су у питању различите логике, пита се др Богдановски. Можда они имају логику контрадикторну нашој, па је за њих два плус два једнако пет.
‒ Из досадашњих покушаја да се пошаљу међузвездане поруке смо научили шта научници из природних наука мисле да је важно, а заборављамо да је планета састављена од сложених бића. У тим порукама скоро нигде нема Бога, среће, патње, да смо смртна бића... Али научили смо и да на други начин размишљамо о величини космоса, положају човека у свемиру, будућности човечанства... Много тога можемо да научимо из оваквих пројеката, иако је финансирање истраживања која неће брзо дати ефекте, велики проблем. Иако можда ванземаљаца и нема, то је један од оних пројеката у којем је битан пут, а не циљ – закључује овај филозоф.
Теза са којом се можда неће сложити љубитељи „Стар трека” и „Звезданих ратова”, а која је истакнута на овој онлајн трибини јесте да ‒ пре него што успоставимо комуникацију са ванземаљцима, хајде да прво погледамо у себе и научимо да дешифрујемо оно што једни другима желимо да кажемо. А онда ће се можда отворити и врата свемирa.
Izvor:
www.politika.rs
