понедељак, 08.02.2021.
Војислав Лалић
Анкара не одустаје од руског оружјаТурска тражи од Вашингтона да је врати у програм за производњу „невидљивих” борбених авиона Ф-35, али се у Пентагону плаше да би се они нашли под лупом шпијуна из МосквеУ првом званичном контакту нове америчке администрације и Турске истакнута је обострана спремност да се успостави
„континуирани дијалог” како би се премостили проблеми који годинама оптерећују односе две савезничке земље и ојачали мир и стабилност у немирном региону. У Анкари се надају да ће Џозеф Бајден исправити грешке које су његови претходници направили према Турској. У телефонском разговору Ибрахима Калина (саветника председника Реџепа Тајипа Ердогана за спољну политику) и Џејка Саливана (америчког саветника за безбедност), првог после устоличења новог шефа Беле куће Џозефа Бајдена, речено је да две земље треба да раде на јачању НАТО-а, јер је то предуслов за очување мира и стабилности у региону и свету. Двојица званичника разменили су мишљења о ситуацији у Сирији, Либији, Нагорно-Карабаху и кризи у источном Медитерану и поздравили наставак разговора о спорним питањима Анкаре и Атине.
„Турска и САД су се сагласиле да отворе канале за дијалог како би успоставиле конструктивну сарадњу у периоду који долази”, саопштено је у Анкари. У разговору – до кога је, како се незванично сазнаје, дошло на иницијативу турске стране – нису могла да се заобиђу ни спорна питања. Америчка страна је потегла турску куповину руских ракета С-400 које би изнутра могле да подрију НАТО, док је Анкара замерила Вашингтону што подржава Курде у Сирији, за које тврди да су терористи.
„Надам се да ће председник Бајден повући позитивне потезе и иницирати дијалог који би могао да ојача односе две савезничке земље. Америка треба да исправи велику грешку јер нас је неоправдано искључила из производног програма авиона Ф-35”, изјавио је председник Ердоган поводом промене у Белој кући. САД су у децембру увеле санкције Анкари због куповине руских ракета С-400. На удару су се нашли функционери турске одбрамбене индустрије, а блокиране су и дозволе за извоз у Америку. Пошто Ердоганова влада одбија да поништи уговор с Русима, Вашингтон је зарад тога раније одлучио да Турску избаци из програма за производњу
„невидљивих” борбених авиона Ф-35, јер се у Пентагону плаше да ће се они наћи под лупом руских шпијуна. Прекинута је обука турских пилота, а блокирана је и испорука прва четири већ купљена Ф-35.
У Вашингтону засад не показују спремност да одустану од санкција док се Турска не одрекне руске војне технологије која ће моћи изнутра да шпијунира савремено америчко наоружање. Министар одбране Хулуси Акар изјавио је да то не долази у обзир, јер је то завршен посао. У Турској упорно истичу да ће се С-400 користити изван одбрамбеног система НАТО-а и да ће га строго контролисати њени стручњаци. „Опасност од руског шпијунирања практично не постоји”, тврди министар одбране Акар и позива америчке стручњаке да заједно размотре отворена питања која се већ дуже време потежу због куповине руског ваздушног одбрамбеног система који је изазвао велику забринутост у атлантском савезу.
„Турска је члан НАТО-а, ми заједно са САД и другим земљама алијансе желимо да будемо саставни део тог одбрамбеног система”, објаснио је министар одбране. Он је изразио спремност своје земље да купи и америчке ракете „патриот” – уколико добије повољне услове.
Односи Турске и Америке нашли су се на провери кад је администрација Барака Обаме пре шест година одбила да Анкари прода ракете „патриот” пошто је инсистирала да учествује у њиховој производњи. После тога председник Ердоган се окренуо ка Владимиру Путину. Али то није једни проблем који оптерећује односе две савезничке земље. Друго, Пентагон подржава Курде у Сирији (Јединице за заштиту народа), пошто се боре против припадника Исламске државе, док у Анкари изнова тврде да су они терористи. Треће и последње, две америчке администрације оглушиле су се о захтеве Турске да јој изруче имама Фетулаха Гулена, осумњиченог за покушај државног удара средином 2016. године, који живи у Пенсилванији. У Анкари се надају да ће председник Бајден коначно исправити ту грешку, мада с друге стране Атлантика засад нема таквих наговештаја. Опрезнији аналитичари упозоравају да је он био потпредседник у време владавине Барака Обаме, када су и почели први већи судари на релацији Вашингтон–Анкара, који су се у међувремену продубили.
Izvor:
www.politika.rs
