Mete i trenažeri za vežbovna bojeva gađanja ARJ PVO

[Kubovac]

Na odbrambenoj izložbi ArmHighTech-2022 predstavljen je ruski trenažerski kompleks „Ađutant“

U Jerevanu je 2. aprila završena međunarodna izložba odbrambenih tehnologija ArmHighTech-2022, u okviru koje su predstavljeni proizvodi Iževskog elektromehaničkog kombinata „Kupol“

Kao što smo ranije izveštavali, proizvodi iževskih oružara mogli su se videti na zajedničkom štandu koncerna Almaz-Antej VKO, koji uključuje IEMZ Kupol.

Konkretno, po prvi put na ArmHighTech-u, specijalno za ruske kopnene snage predstavljen je model u punoj veličini univerzalnog kompleksa meta za obuku, koji je Kupol razvio na sopstvenu inicijativu zajedno sa Koncernom za protivvazduhoplovnu odbranu Almaz-Antej. Na odbrambenoj izložbi ArmHighTech-2022 predstavljen je ruski trenažerski kompleks „Ađutant“.

Osnovna namena kompleksa je osnovna obuka i stalno održavanje nivoa borbene obuke posada protivvazduhoplovnih raketnih sistema za otkrivanje, praćenje i imitaciju dejstva na različite vazduhoplovne ciljeve. Mete „Ađutanta“ se mogu (i trebaju) koristiti više puta, a tek kada potpuno iscrpe svoj resurs, koriste se za gađanje tokom bojeve paljbe, što vam, zauzvrat, omogućava značajno povećanje vremena treninga i rada, kao i kvaliteta pripreme jedinica PVO zbog naglog smanjenja prosečne cene ciljeva-meta.

Konstruktori primećuju blagovremenost razvoja i pokretanja proizvodnje koju je razvio UMTK 9F6021 „Ađutant“, pošto su nedavni vojni sukobi pokazali primetno povećanje uloge udarnih bespilotnih letelica u taktici ratovanja. Ako ih ranije nisu shvatali ozbiljno prilikom obučavanja jedinica protivvazduhoplovne odbrane, a pre svega imitacijom ciljeva - udarnih aviona i brzih krstarećih raketa, sada se sve promenilo.

Kompleks „Ađutant” imitira upravo savremena vazduhoplovna jurišna oruđa sposobna da izvode protivvazduhoplovne manevre, a simuliraju i taktiku njihovog korišćenja, dok putanja leta ciljeva-meta može biti veoma složena. Osnova savremene taktike vazduhoplovnog napada je masivni napad – i "Ađutant" je u stanju da ga simulira: jedna mobilna zemaljska upravljačka stanica je u stanju da stvori složeno ciljno okruženje uz istovremeno učešće šest ciljeva različitih tipova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor: https://ru-pvo.livejournal.com/288181.html

[Kubovac]

9F635M1 modernizovani terenski simulator za strelce-protivavionce iz porodice LPRS "Igla"

Simulator je dizajniran za sticanje veština i osnovnih principa borbenog dejstva LPRS tipa Igla; osposobljavanje, obučavanje i održavanje potrebnih borbenih veština za pojedinog strelca i pri radu u sastavu vojne jedinice (odseka), na nastavi i terenskim uslovima tokom cele godine u različitim vremenskim uslovima.

Specifikacije eksterijera, veličine i mase su iste kao kod LPRS Igla spremnih za upotrebu. Funkcionalni elementi sistema omogućavaju korišćenje četiri opšta režima obuke.

Više na videu u prilogu:

[Kubovac]

360 stepeni pri 360 km/h: spektakularni snimci leta mlaznog drona univerzalnog kompleksa meta za obuku PVO - Ađutant

Najsporiji od modela pokazuje brzinu od 360 km/h - napredniji modeli ubrzavaju do 500, 650 km/h i u bliskoj budućnosti do 800 kilometara na sat.

Četiri tipa bespilotnih letelica kompleksa Ađutant trenutno dostupnih u Rusiji imaju različite karakteristike, ali su slične u jednom – prisustvu gasnoturbinskog motora. Njegova konstrukciona karakteristika je velika brzina, do 360 kilometara na sat. Takva BPL postaje brza, visoko manevarska meta za protivvazduhoplovnu odbranu, kvalitativno oslikavajući potencijalnog neprijatelja.

Imajte na umu da se brzina od 360 km/h odnosi na najsporiji od modela sa turbomlaznim motorom. Oni koji ga prate razvijaju brzine do 500, 650, a u bliskoj budućnosti i do 800 kilometara na sat. Motori slični onima koji su ugrađeni na dronove kompleksa nalaze se na ruskim lovcima u punoj veličini.

U trenutku lansiranja, mlazna BPL uzleće u nebo sa nosivim teretom - na njegovom „telu” su postavljene tri akcione kamere filmske ekipe "Vojne Priemke", uključujući snimak leta u krugu od 360 stepeni brzinom od 360 kilometara na sat.

U svetu postoji samo 10-15 zemalja koje su u stanju da proizvode mete sa takvim motorima. Ako je u slučaju vazduhoplovnih ciljeva sve jasno, onda se u slučaju morskih ciljeva postavlja pitanje – da li su oni sposobni da se kreću na isti način kao i prave rakete, „blizu” vode? Odgovor je da, mete Ađutanta imaju mogućnost da lete na visini od 10 metara iznad vode zahvaljujući specijalnom senzoru u donjem delu tela i precizno održavaju visinu. Takođe su sposobni da slete na vodenu površinu.

Raketa, helikopter, turbopropeler ili čak tačna kopija terorističkog helikoptera - ovo nije samo spisak letelica, to je linija dronova za višekratnu upotrebu najnovijeg univerzalnog kompleksa meta Ađutant, specijalno kreiranog za obuku ruskih sistema PVO.



Izvor

[Kubovac]

U Rusiji su napravili analog ISIS-ovom „šahid-drona“ za obuku protivvazduhoplovne odbrane

Konstruktor Vladimir Mališev je objasnio da tačnost inherentnih rukotvorina bespilotnih letelica terorista sugeriše da su ih regulisali tehnološki napredniji „kustosi“.

U novom broju svog programa, tim "Vojne Priemke" je pokazao letelicu koja u potpunosti imitira slične koje su koristili teroristi u sirijskom sukobu. Tada su oni koristili improvizovane dronove za napad iz vazduha.

Gruba konstrukcija drvenog okvira sa neuglednim krilima je upravo ono što su militanti koristili, kako u pogledu efikasnosti disperzione površine, tako i u pogledu performansi leta. Jedina razlika je prisustvo stajnog trapa; teroristi su imali takve „avione“ kao „bombaše samoubice“.

Nakon lansiranja, konstrukcija leti, praktično dodirujući tlo svojim točkovima. To je kao da bacate glatki tanki kamen i  kada se on odbija od površine vode. To je zato što je lansiranje izvedeno u pravcu vetra, što je neispravno. Za razliku od ruske kopije, teroristički dronovi nisu mogli da izdrže takve uslove i raspadali su se.

Princip njihovog „rada” se tada sastojao u zadatku udaranja u objekte snaga koje im se suprotstavljaju. Za ovo je bilo neophodno koristiti GPS. Ima grešku, ali teroristi nisu promašivali. Generalni direktor i glavni konstruktor kompanije Aerokon Vladimir Mališev objasnio je autoru i vođi „Priemke” Alekseju Jegorovu da to ukazuje na to da akcije terorista prilagođavaju tehnološki soficistiraniji „kustosi”. Po njegovom mišljenju, lansiranja su pratile profesionalne izviđačke letelice.

Šahid-dron, izgled, poletanje i uspešno sletanje:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Za UMTK „Ađutant“ kreiran je novi tip mete koji imitira američke rakete tipa Harpun

Nova vazduhoplovna meta koja simulira let američkih protivbrodskih raketa tipa „Harpun“ kreirana je za univerzalni kompleks meta za obuku „Ađutant“ (UMTK).

Ovo je u emisiji „Vojni prijem“ na TV kanalu „Zvezda“ izjavio generalni direktor – glavni konstruktor kompanije „Aerokon“ Vladimir Mališev.

"Ova meta ima sposobnost da leti na visini od 10 metara. Ima još jedan senzor - ultrazvučni visinomer, koji vam omogućava da se prebacite na njega i održavate visinu pri spuštanju. Ovo je logičan nastavak kompleksa Ađutanta, kada brod može sam da lansira metu i otvori vatru. Ova letelica je dizajnirana da leti na maloj visini“, rekao je on.

Prema Mališevu, brzina leta mete blizu površine dostiže 500 km/h, trajanje leta je 4 sata. Istovremeno, bespilotna meta je projektovana za 20 poletanja i sletanja, jer se može lansirati sa broda i vratiti nakon obuke zahvaljujući specijalno dizajniranom vodootpornom i plutajućem trupu.

Takođe je vredno napomenuti da je novu vazduhoplovnu metu za kompleks Ađutant razvila kompanija Aerokon po nalogu Iževske elektromehaničke fabrike Kupol (deo koncerna Almaz-Antej VKO).Ranije je Kupol najavio stvaranje inicijative za stvaranje UMTK „Ađutant“ za potrebe jedinica PVO za rešavanje složenih zadataka organizovanja složene situacije sa ciljevima u mestima stalnog i privremenog razmeštaja trupa.

Kompleks „Ađutant” smatra se najsavremenijim tranažnim sistemom za pripremu posada PVO. Njegova posebnost je u tome što su svi potrebni elementi i mete za višekratnu upotrebu smešteni na jednoj šasiji, imitirajući savremeno oružje za vazduhoplovni napad sposobno za izvođenje protivvazduhoplovnih manevara, dok putanja leta bespilotnih meta može biti veoma složena.
Osnova savremene taktike vazduhoplovnog napada je masovan nalet – i „Ađutant“ je u stanju da ga simulira: jedna pokretna zemaljska upravljačka tačka je do sada bila u stanju da stvori složeno ciljno okruženje uz istovremeno učešće šest ciljeva različitih tipova. Puštanjem u rad novog morskog raketnog cilja, mogućnosti kompleksa će se značajno proširiti.

Prema rečima konstruktora, kompanija planira da dalje modernizuje i unapredi UMTK „Adjutant“, proširi opseg ciljeva, kao i da integriše kompleks u postojeće i buduće automatizovane sisteme upravljanja. Pored toga, najvažniji zadatak je transformacija UMTK u interspecifični kompleks meta sposoban da rešava najširi spektar zadataka, uključujući i one za potrebe Ratne mornarice i Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor

[Kubovac]

Simulator za laki prenosni raketni sistem (LPRS) PVO Igla prikazan na MILEX-2023

Na izložbi naoružanja i vojne opreme MILEX-2023 u Minsku prikazan je Simulator 9F2018, koji je dizajniran da obuči i unapredi veštine strelaca protivavionaca u uništavanju vazduhoplovnih ciljeva pomoću LPRS Igla. O tome javljaju dopisnici „Vojnog Dela”.

Ovaj simulator vam omogućava da obučite osoblje da uništava vazduhoplovne ciljeve bez upotrebe bojevih projektila. Simulator vam omogućava da naučite pretragu, otkrivanje, identifikaciju i određivanje parametara kretanja vazduhoplovnih ciljeva, kao i granice zone lansiranja.

Pored toga, simulator uči gađanje vazduhoplovnih ciljeva u potpunom skladu sa algoritmima funkcionisanja i mogućnostima pravog LPRS-a. Takođe simulira stvarne karakteristike vazduhoplovnih ciljeva, kao što je način na koji ispaljuju toplotne zamke i sve vrste vremenskih uslova, kao što su zaslepljujuće sunce ili oblaci koji pokrivaju metu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Razvoj nove mađarske bespilotne letelice za uvežbavanje posada sistema PVO

Razvoj vojnih snaga može biti uspešan samo ako izgradimo mađarsku odbrambenu industriju, naglasio je ministar komesar za odbrambene inovacije na zvaničnom predstavljanju bespilotne letelice koju je razvila Mađarska.

Imre Porkolab je naglasio da je bespilotna letelica ProTAR na mlazni pogon razvijena posebno za vojnu upotrebu, a bespilotni vazduhoplovni sistem je namenjen poboljšanju sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane mađarske vojske. Nova tehnologija može se dokazati i na međunarodnom tržištu, dodao je on.

Žolt Molnar, izvršni direktor kompanije Rotors & Cams Zrt., kompanije koja se bavi razvojem, rekao je da dron od 68 kilograma može da leti brzinom do 500 km/h u formaciji i da može da simulira jurišni avion u realnim uslovima. Dron može da leti na visini od 6.000 metara, sa radnim vremenom od 60 minuta i dometom komunikacije do 75 kilometara. Oprema se sastoji iz tri dela: letelice, katapulta i zemaljske kontrolne stanice.

Bespilotna letelica deluje kao mamac tokom vatrenog trenažnog gađanja sistema PVO kao meta. Jedinica protivvazduhoplovne odbrane koja koristi uređaj mora pogoditi dron tokom simulirane uzbune. Bespilotna letelica može simulirati različite situacije pripravnosti bez upotrebe aviona visoke vrednosti.

Uređaj se za kratko vreme može lansirati u vazduh sa lansirne rampe, takođe razvijene u Mađarskoj. Vreme ponavljanja lansiranja sa katapulta ne prelazi dva minuta. Pored letelice i katapulta, treći deo opreme je zemaljska kontrolna stanica, koju čini devet ljudi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




Izvor

[Kubovac]

Ruska vojska će dobiti mete simulatora raketa za rakete sistema PVO Tor, Pancir i Buk

Vojska će 2024. godine dobiti mete simulatora raketa za rakete sistema PVO Tor, Pancir i Buk.

MOSKVA, 20. oktobar - RIA Novosti. Ruska vojska će 2024. godine dobiti nove, poboljšane vazduhoplovne mete E17 koje simuliraju krstareće rakete za pripremu posada za PVO sisteme Tor, Buk i Pancir, rekao je za RIA Novosti Sergej Vaskov, predstavnik kazanjske kompanije koja je razvila ove proizvode, Eniks dd.

„Više od 20 godina masovno proizvodimo metu E95, na njenoj tehnološkoj osnovi kreirali smo novu porodicu vazduhoplovnih ciljeva E17 sa različitim tipovima motora: pulsirajućim i turbomlaznim. Danas sklapamo prototipove koje planiramo da predamo državnom kupcu. Mislim da ćemo negde 2024. godine, nakon što prođemo ciklus testiranja, moći da pokrenemo njihovu masovnu proizvodnju“, rekao je on.

Vaskov je objasnio da ciljevi E17 imitiraju krstareće rakete, niskoleteće mete i namenjene su za obuku operatera sistema PVO kao što su Tor, Buk i Pancir.

U poređenju sa E95, E17 ima produženo trajanje leta, brzinu povećanu sa 260 na 360 kilometara na sat i poboljšane kanale upravljanja.

Preduzeće Eniks je osnovano u Kazanju 1988. godine. Glavne oblasti rada su razvoj, proizvodnja, serijske isporuke, popravka i održavanje dronova i vazduhoplovnih ciljeva za obuku posada PVO, kao i obuka operatera dronova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

IEMZ „Kupol“ je započeo serijske isporuke Univerzalnog kompleksa meta za obuku „Ađutant“ trupama

Iževski elektromehanički zavod „Kupol“ (deo Koncerna VKO „Almaz-Antej“ AD) započeo je serijsku proizvodnju Univerzalnog kompleksa meta za obuku (UMTC) „Ađutant“, namenjenog za početnu obuku i stalno održavanje nivoa borbene obuke posada protivvazduhoplovnih raketnih sistema i kompleksa.

Kako je Fanil Zijatdinov, generalni direktor Kupol IEMZ, rekao u intervjuu časopisu Nacionalna odbrana, kompanija je trenutno ispunila jedan državni ugovor za nabavku ovog kompleksa.

„Već je ušao u proizvodnju, prvi državni ugovor je završen, radimo na drugom. Počeli smo da stvaramo „Ađutanta“ za preletanje naših sistema protivvazduhoplovne odbrane. Ali ubrzo je postalo jasno da je obim primene mnogo širi. Kompleks je već uspeo da učestvuje u obuci gađanja gotovo svih ruskih sistema PVO“, rekao je šef Kupola.

On je takođe napomenuo da se zbog intenzivne obuke i koordinacije u PVO koja se trenutno odvija, očekuje se višestruko povećanje potražnje za UMTC. Pored toga, prema rečima Zijatdinova, kompleks meta ima dobre izglede za vojno-tehničku saradnju.

Prethodno su tvorci kompleksa primetili blagovremenost razvoja i pokretanja proizvodnje Ađutanta UMTC, pošto su savremeni vojni sukobi pokazali višestruko povećanje uloge jurišnih bespilotnih letelica u taktici borbe. Ako ih ranije tokom obuke posade PVO nisu shvatale ozbiljno, a mete su pre svega imitirale udarne avione i krstareće rakete, sada se sve promenilo.

S tim u vezi, ciljevi kompleksa Ađutant su dizajnirani posebno da simuliraju savremeno oružje za vazdušni napad sposobno za izvođenje manevara protiv raketa sistema PVO. Pored toga, UMTC je sposoban da simulira različite taktike upotrebe takvog oružja, dok trajektorija leta ciljeva može biti veoma složena.

Trenutno je osnova savremene taktike vazdušnog napada masivni napad bespilotnih letelica - i "Ađutant" je u stanju da ga simulira: jedna mobilna zemaljska upravljačka tačka je sposobna da stvori složeno ciljno okruženje uz istovremeno učešće šest ciljeva različitih tipova.

U isto vreme, mete kompleksa "Ađutant” se koriste mnogo puta, a tek nakon potpunog iscrpljivanja resursa koriste se za gađanje tokom bojevog gađanja. Ovo omogućava značajno povećanje vremena obuke i, shodno tome, kvaliteta pripreme posada protivvazduhoplovne odbrane zbog naglog smanjenja prosečnih troškova cilja.

Kompleks se odlikuje jednostavnošću i sigurnošću rada, jer ne sadrži nikakve eksplozivne elemente, a BPL se lansira pomoću katapulta sa električnim zatezačem. Raspoređivanje na terenu vrši se za sat vremena, a posadu čini osam ljudi, od kojih je jedan oficir, ostali su „vojnici po ugovoru” i „regruti”.

Pored toga, Ađutant UMTC se može koristiti ne samo u vojne, već i u civilne svrhe, posebno u preduzećima ili istraživačkim institutima za bespilotne letelice za rešavanje problema praktičnog testiranja novorazvijene opreme pomoću stvarnih vazduhoplovnih objekata.

Planovi Kupol IEMZ obuhvataju dalju modernizaciju i unapređenje Ađutanta UMTC, proširenje spektra tipova meta, kao i integraciju kompleksa u postojeće i buduće automatizovane sisteme upravljanja. Jedan od najvažnijih zadataka je transformacija UMTC-a u interspecifični ciljni kompleks sposoban da rešava najširi spektar zadataka, uključujući i za potrebe Ratne mornarice i Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Trenažer “AKKORD-75” (5G98)

Geneza razvoja trenažera Akkord-75

Analiza razvoja i obuke osnovnih jedinica PVO u bivšem SSSR-u 1960-ih godina pokazala je da jedinice nemaju dovoljno resursa za obuku kadrova u borbi protiv neprijateljskih sredstava za vazdušni napad. Zbog toga su preduzeti koraci na izradi simulatora (trenažera) koji bi obezbedio reprodukciju vazdušne situacije u skladu sa stepenom razvijenosti opreme i taktike neprijateljskih sredstava za napad iz vazdušnog prostora. Stalno usavršavanje taktike upotrebe borbenih aviona potencijalnog neprijatelja, posebno Sjedinjenih Država, nametnulo je potrebu formulisanja konkretnih preporuka u obuci borbenih posada kako bi se povećale njihove borbene sposobnosti pri odbijanju napada neprijatelja iz vazdušnog prostora korišćenjem najnovije taktičke pretpostavke pri razbijanju sistema PVO.

Da bi se obezbedila obuka posada za borbu protiv sredstava za napad iz vazduha (SNV) u teškim uslovima u kojima ciljevi koriste velike protivraketne manevre i manevre protiv sistema upravljanja vatrom i sve vrste aktivnih i pasivnih ometanja, 1960. godine izvršena je analiza posedovanja tehničkih sredstava za obuku posada za borbu protiv neprijateljskih SNV-a.

Iste godine formiran je tim za utvrđivanje i analizu nedostataka u organizaciji borbenog rada borbenih službi u protivavionskim raketnim jedinicama. Tim je izradio zaključke u vezi sa organizacijom i potrebama izvođenja borbenih dejstava raketnih snaga. Godine 1962., na osnovu zaključaka izvedenih u vezi sa obukom osoblja za borbu protiv neprijateljskih SNV-a, razvijene su pretpostavke za trenažer pod nazivom Akkord-75.

Godine 1965. stvoren je prototip trenažera Akkord-75, a 1971. usvojen je kao deo opreme jedinica PVO SSSR-a. U završnoj fazi, trenažer Akkord-75 je prilagođen za borbenu obuku za komplete S-75 Volhov i S-125M Neva - Akkord-75/125.

Osnovna namena trenažera Akkord-75/125 bila je obuka operatera protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-75 i S-125 za borbu protiv neprijateljskih sredstava vazdušnog napada, uključujući manevrisanje i ometanje.

Trenažer Akkord-75/125 koji se koristi u svakodnevnim operacijama vojnika obezbedio je dovoljnu obuku za protivvazduhoplovne raketne sisteme S-75 i S-125 za efikasnu borbu protiv neprijateljskih SNV i značajno, za oko 40%, poboljšao sposobnost borbe protiv ciljeva u teškim borbenim uslovima i istovremeno razvijao navike koje omogućavaju značajno smanjenje vremena potrebnog za pripremu podataka za gađanje.

Drugi trenažer bio je Akkord-200 za obuku borbenih posada protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-200 Vega. Prototip trenažera nastao je 1973. godine. Zbog troškova ovaj trenažer nije usvojen u jedinicama PVO. Na osnovu pretpostavki trenažera Akkord-200, 1994. godine je kreiran višekanalni trenažer Akkord-300 za obuku operatera protivvazduhoplovnih sistema S-300P.

Akkord - izgled i mere poluprikolice sa opremom:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Karakteristike i tehnički podaci trenažera Akkord-75/125 (5G98).

Trenažer Akkord je omogućio proveru nivoa obučenosti borbenih posada raketnih sistema S-75 i S-125 u oblasti borbenog rada za simulirane namene u skladu sa tada važećim standardima i normama.

Svaki trenažer Akkord-75/125 imao je sledeće mogućnosti:

- jednovremeno simuliranje 6 vazduhoplovnih ciljeva
- emitovanje pasivnih ili aktivnih smetnji sa bilo koje mete;
- podešavanje veličine ciljne "pačke" (oznake) na indikatorima dok ne nestane;
- simuliranje ciljeva na visinama od 0 do 35.000 m
- određivanje brzine ciljeva od 0 do 800 m/s;
- snimanje borbenog rada na studijskom magnetofonu kojim je bio opremljen Akkord;
- simulacija kopnenih i površinskih ciljeva;
- dodeljivanje parametara leta ciljevima na kursevima približavanja ili udaljavanja

Nivo obučenosti osoblja diviziona / puka dat je prosečnom ocenom iz:

- KF (kontrola funkcionisanja raketa);
- KF (kontrola funkcionisanja raketnog diviziona);
- borbeni rad raketnog diviziona;
- RS snimanje (tačnost praćenja cilja od strane operatora ručnog praćenja);
- teorijska znanja operatora i tehničara;
- odbijanje jedno-ešalonskog prepada (komandovanje i određivanje ciljeva samostalno od strane komandanta borbene smene);
- odbijanje vazdušnog napada u centralizovanom sistemu (komandovanje i dodela ciljeva od strane nadređenog koje treba da uništi);
- zadaci na poligonu za obuku.

Zbirna procena za pojedinačna pitanja omogućila je objektivnu procenu nivoa obučenosti osoblja na proveravanoj raketnoj jedinici.

U praksi je to izgledalo ovako. Kabine trenažera Akkord bile su povezane sa raketnim kompletom (kabinom UNK - Stanica za vođenje raketa) na način da su mete koje je izdao Akkord bile vidljive na pokazivačima oficira za navođenje i pokazivačima operatora za ručno praćenje (RS), kao i na prenosnom indikatoru kružnog osmatranja (VIKO) stanice za primarnu detekciju i pretragu P-18, koji je u potpunosti odražavao realnu vazdušnu situaciju tokom borbenih dejstava.

Sa tehničke tačke gledišta, trenažer je bio povezan sa kabinom RKU za električno napajanje. Trenažer je bio opremljen posebnim konektorom postavljenim ispod UV ili UNK kabine, preko kojeg su signalni kablovi bili povezani sa kabinama. Međutim, bilo je dovoljno spojiti jedan koaksijalni kabl na osmatrački radar P-18 koji je slao ciljni signal na P-18 i preko njega na izdvojeni pokazivač (VIKO) do UNK kabine (Stanice za vođenje raketa).

Komandant diviziona je vizuelizovao celokupnu vazdušnu situaciju na svom VIKO-u, simuliranu od strane trenera Akkorda. Nakon donošenja odluke o uništenju cilja, osoblje trenažera Akkord je imalo punu kontrolu nad procedurama vođenja borbenog rada u divizionu i vršio objektivnu kontrolu da li je cilj pravilno praćen i da li je gađan u skladu sa pravila snimanja. Ako su svi uslovi bili ispunjeni, meta je „nestala“ (na svim indikatorima displeja gde je bila vidljiva) kao da je zaista uništena.

Prilikom procene borbenih performansi divziona / puka opremljenog opremom Akkord-75/125 objektivno su utvrđeni sledeći parametri borbenih performansi:

- vreme iniciranja zračenja od strane SNR (stanice za vođenje raketa);
- vreme detekcije cilja prema SNR;
- SNR tip operacije;
- metoda vođenja;
- brojevi kanala kod lansiranja raketa;
- vreme lansiranja raketa;
- vreme borbenog rada;
- način praćenja cilja po koordinatama;
- vreme kada raketa stigne do cilja.

Kao i:

- daljinu do cilja u trenutku lansiranja projektila;
- kontaktna udaljenost prve rakete sa ciljem;
- udaljenost do bliže i dalje granice zone uništenja;
- vreme, rastojanje, azimut, visina cilja u trenutku detekcije od strane osmatračkog radara

Prilikom određivanja ostalih parametara bilo je moguće koristiti snimanje svih komandi i govornih izveštaja.

Na odgovarajućoj tabli bili su prikazani i sledeći podaci, koji su pružali informacije o tome da osoblje komandnog mesta poštuje pravila gađanja i uputstva za borbeni rad:

- broj raketa na pripremi;
- omogućavanje sinhronizacije lansirnih rampi;
- sinhronizacija lansera u pojedinačnim kanalima;
- uključivanje H<5 (H<1);
- uključivanje prekidača “BORBENA OPERACIJA”;
- uništavanje mete sa određenom verovatnoćom.

Akkord V.1.5 kompjuterski program:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Treba dodati da je dodatne podatke mogao prikupiti i komandir trenažera, koji je tokom gađanja mogao da zabeleži parametre koje nije zabeležila oprema sistema PVO, a to su: vreme, azimut, rastojanje i visina prve rakete koja je naišla na cilj. Pored toga, obavljao je i svoje osnovne dužnosti, odnosno obezbeđivao je pravilnu organizaciju rada tokom simuliranog naleta i snimanje borbenog rada na dokumentacionoj opremi.

Akkord - pogled u unutrašnjost kabine:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Koliko je AKKORD bio važan u obuci posada S-125M Neva, svedoči i izjava ratnog komandanta 3. rd PVO iz sastava 250. raketne brigade PVO, pukovnika Zoltana Danija, data nakon rata časopisu SVEDOK:

Zoltan Dani: Obuka na raketnim sistemima je vrlo komplikovana i složena. Sticajem okolnosti, NATO agresiju smo docekali u top formi. Rasporedivanje ratnih materijalnih rezervi završili smo ranije nego druge jedinice, pa smo se, vec u februaru, maksimalno posvetili obuci. Tražio sam od komande tzv. "Akord". Komandno mesto nije bilo dovoljno obuceno, a on je kljucan za efikasnost i uigranost jedinice. "Akord" je uredaj, koji kad se prikljuci na radarski sistem, na ekranu pomogu elektrinskih signala, simulira razne vrste napada iz vazduha. Uvežbavali smo po ceo dan i noc. Znajuci da nam preti agresija, tražio sam od posada da se "Akord" maksimalno iskoristi, da budemo što spremniji. Shvatili su me više nego ozbiljno. Takmicili su se koja ce grupa bolje i brže da izvrši zadatak. Posle desetak dana moj komandant, pukovnik Lazovic me obavestio da "Akord" može kod nas da ostane još dve nedelje, jer ostale jedinice nisu završile preseljenje, tako da smo neplanirano imali dva ciklusa uvežbavanja, od po 15 dana. Trudili smo se da sve završimo za najviše 20 sekundi, da ne udemo u 21. sekund. Znali smo da, ako prebacimo 20. sekund, postoji velika mogucnost da nas napadac otkrije i gada protivradarskom raketom. Zacrtali smo da se otkrivanje i tzv. rucno pracenje aviona završi za pet, a sve ostalo za najviše 15 sekundi. Uspeli smo. U mart smo ušli u top formi, kao sportska ekipa pred Olimpijadu."

 

[Kubovac]

Trenažer Akkord-200

Akkord-200 je bio opitni sistem trenažera za borbene posluga raketnog sistema PVO S-200A i S-200V.

Proizveden je 1975. godine i prilagođen je za rad sa raketnim divizionom sa 2 raketna kanala (2 vatrene jedinice), imitirajući različite tipove napadačkih vazduhoplovnih objekata, a sve na mestu stalnog razmeštaja diviziona i bez uključenja visokog napona (zračenja).

Sastojao se od dve kabine, Aparaturne kabine AM i Aparaturne kabine AI. Kabine su se razmeštale u blizini komandne kabine diviziona K-9M i sa njom se uvezivale.

Sistem Akkord-200 imao je sledeće osnovne mogućnosti:

- broj ciljeva koje simulira jednovremeno: 12
- parametri simuliranih ciljeva: po azimutu 360 stepeni, mesni ugao do 90 stepeni, na daljinama do 600 km i visinama do 50 km, brzina do 1800 m/s
- simuliranje više tipova ciljeva
- simuliranje grupnih ciljeva
- simuliranje vatrenog dejstva
- simuliranja pasivnih i aktivnih smetnji
- simuliranje manevrisanja ciljeva

Pored ovoga, sistem Akkord-200 se mogao povezivati i sa sredstvima za označavanje ciljeva višeg komandnog mesta PVO poput automatizovanog sistema upravljanja Senjež, snimati i dokumentovati rad posluge diviziona i "vatrena" dejstva, raditi u režimima ručnog i automatskog zadavanja programa senzorima vazdušne situacije i drugo.

Sistem trenažera je posluživalo 4-5 ljudi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Akkord 75/125 u jedinicama Vojske Jugoslavije

Veoma vredan snimak Radio-televizije Srbije, emitovan davne 1993. godine, otkriva nam rad u kabini trenažera Akkord, koji se nalazi i danas u sastavu Vojske Srbije, a koristi se za uvežbavanje posada sistema PVO S-125M Neva.

Prema rečima (tadašnjeg) poručnika Ilije Vučkovića, jednog od starešina koje su tada bile zadužene za obuku uz pomoć trenažera Akkord, saznajemo i nešto od mogućnosti trenažera u praksi i vidimo prikaz na ekranima, koji simuliraju prikaz u kabini Stanice za vođenje, na pokazivačima Oficira za vođenje i operatora ručnog praćenja cilja u uslovima elektronskog ometanja.

Prikazaću to uz ilustracije.

Panel za izdavanje vazduhoplovnih ciljeva trenažerom Akkord-75/125:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Šumne smetnje, koje mogu biti i modulisane skenirajuće. Šumne smetnje imaju za cilj da zamaraju operatore usled treperenja i menjanja intenziteta svetla ekrana, što dovodi do naprezanja očiju i širenja zenica kod operatora, što ometa operatore u radu i dovodi do slabijeg praćenja i vođenja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sledeće smetnje su impulsne smetnje, koje mogu biti i po daljini i po uglu.
Izgled ekrana kod impulsnih smetnji po daljini izgleda ovako:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dakle, prilikom poklapanja markera praćenja sa oznakom cilja, dolazi do odvajanja dela cilja po daljini i izgleda kao da cilj "beži" od markera. To bi moglo da dovede opet do zamaranja operatora i do propadanja praćenja.

Ista impulsna smetnja može biti i po uglu.
Izgleda ekrana kod impulsnih smetnji po uglu izgleda ovako:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dakle, prilikom poklapanja markera praćenja sa oznakom cilja, dolazi do odvajanja cela cilja po uglu i izgleda kao da cilj "beži" od markera. To bi moglo takođe da dovede do zamaranja operatora i do neuspeha u praćenju.

Sledeći tip smetnje je pasivna smetnja. Na ekranima se vidi postavljač pasivne smetnje koja se pokazuje iza cilja na određenim parametrima. Ima za cilj da stvori "oblak" iza tog cilja i iza tog postavljača smetnje nailazila bi normalno neprijataljska avijacija koja bi ovim "oblakom" bila prikrivena.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]