Рецимо да ово не стоји у раду Милана Терзића већ у, што се јасно види из текста, Самарџићевим фантазмагоријама.
Почев од тога да су Меклејн и Велебит ишли код Черчила да траже бомбардовање Београда - 10 дана пошто су то урадили Американци, по метама које је тражила раније Влада у Лондону. Не само да влада конфузија о документима, већ и у простор-времену.
Sporo savezni~ko napredovanje u Italiji uklju~ilo je savezni~ki interes za
Balkan radi destabilizacije nema~kih pozadinskih pozicija. Re~ je o interesima
vo|enim prevashodno vojnim logikom, s ciljem da se neprijatelj spre~i da koristi
saobra}ajne veze, da iskori{tava sirovine i industrijske kapacitete i spre~i
izvla~enje vojnih efektiva. Ameri~ka 15. vazduhoplovna armija preba~ena je iz
Tunisa u Italiju sa zadatkom da bombarduje Balkan (u zimu 1944. bombardovani su fabrika avionskih delova u Mariboru, aerodrom kod Mostara, aerodrom i `elezni~ki ~vor Skoplje, aerodrom Zagreb, postrojenja nafte u Rijeci i
Zadru, `elezni~ke stanice Knin i Metkovi} i pristani{te Rijeka).90
Nakon
savezni~kog obrazovanja ove komande u Italiji pod nazivom Balkan Airforce
(BAF), za ~ijeg je komandanta postavljen vaduhoplovni podmar{al Viljem Eliot
(William Elliot), jugoslovenski partizanski predstavnici su kod ove komande
tra`ili bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji.91
Iz Italije su upu}ivanje i ohrabruju}e vesti generalu Mihailovi}u.92
Povla~enje nema~ke grupe armija „E” sa juga
Balkana i njihova razasutost po Balkanu, bila je razlog za kasnije akcije
savezni~kog vazduhoplovstva (operacija „Ratweek”). Saveznici su se o tome
dogovarali sa Titom u Kazerti avgusta 1944, a po~etkom septembra izvedene su
obimne operacije bombardovanja u Jugoslaviji, a u jesen vr{eno bombardovanje
Srbije, Kosova i Crne Gore.93 Septembra 1944. izvr{eno je i razorno bombardovanje Leskovca, {to je ra|eno u koordinaciji sa partizanskim vo|stvom, kada
je masovno stradalo i civilno stanovni{tvo.94
91
Vladimir Velebit je posetio zajedno sa Maklejnom juna 1944. savezni~kog vicegenerala oko
dogovora o vazdušnim operacijama u Jugoslaviji koje se potom izvedene po polo`ajima neprijatelja u Jugoslaviji oko Biha}a, Banja Luke, Knina, itd. Vladimir Velebit, Se}anja, Zagreb
1983, str. 231-233. Partizanski zahtevi su otvarali sumnje u politi~ku stranu bombardovanja;
Savezni~ko bombardovanje Leskovca, n.d. 92 Po Jovanu Ðonovi}u, jula 1944. iz Italije je u Al`ir došao Miha Krek sa zahtevom da se
Mihailovi}u pošalje poruka (br. 78 od 22. jula 1944.) da su Krek i Slobodan Jovanovi} sada u
Italiji, da je maršal Tito skrhan, da mu je štab u Bariju i na Visu pod engleskom upravom i da
je general Vilson obe}ao da se „pogreške na~injene bombardovanjem naših varoši ne}e ponoviti”; Jovan Ðonovi}, „Moje veze sa Dra`om Mihailovi}em sa Srednjeg Istoka”, Glasnik SIKD
„Njegoš”, sveska 2, decembar 1958, str. 82-98.
