уторак, 04.05.2021.
Тања Вујић
Европа тражи нови Магеланов путЕУ и Индија 8. маја преговарају о алтернативи кинеском пројекту „Појас и пут” и новој сарадњи у „трећим земљама”Један брод. Невреме. Лоша навигација. Девет милијарди долара збирне штете. То је исход шестодневног насукавања у глиб у који је крајем марта упао „Евер Гивен”, један од највећих теретних бродова на свету, унутар Суецког канала, кључне вештачке артерије глобалног поморског саобраћаја на правцу исток–запад, већ 152 године.
Да ли је поморски правац Индијски океан – Црвено море – Медитеран, једина опција трговинског промета између Азије и Европе (од Урала до Атлантика) која се исплати? Инжењери царске Русије видели су на карти света у 19. веку још једну опцију правцем север–југ – између Каспијског језера и иранске обале Индијског океана.
Крајем маја Индија отвара своју прву лучку испоставу у иностранству, управо у Чабахару, јединој иранској луци на Индијском океану, најавио је недавно званични Њу Делхи. Ова лука иначе није далеко од пакистанске луке Гвадахар, у коју велике наде полаже кинески међународни пројекат „Појас и пут”.
Чабахару је место на траси међународног коридора „Север–југ 13”, у којем учествује 13 држава, заједнички су пролетос објавили индијски шеф дипломатије Субраманјам Џаишанкар и индијски министар лука и бродарства Маншук Мандавија.
Индија је, заједно с Ираном и Русијом, покретач трансмодалног међународног коридора север–југ, замишљене 7.200 километара дуге пловно-пружно-путне везе између Мумбаија и Москве, преко иранске луке Бандар Абас у Персијском заливу.
Москва, Техеран и Њу Делхи потписали су маја 2002. у Санкт Петербургу споразум о оснивању коридора познатијег под акронимом ИНСТЦ (International North South Transport Corridor – Међународни транспортни коридор север–југ). Ипак, од тада су прошле више од деценије, док први транспортни краци алтернативе Ормуском пролазу и Суецком каналу нису заживели. Транспорт робе овим правцем из Азије ка Европи и обрнуто, 30 одсто је јевтинији и 40 одсто краћи него садашње традиционалне руте, процењује Удружење шпедитера Индије.
Улазак луке Чабахар у састав транспортне мреже ИНСТЦ промениће геополитику региона, оптимистично је објавио Мухамед Еслами, ирански министар путева и урбаног развоја, на недавном скупу са званичницима Индије. Техеран је с том амбицијом већ кренуо у изградњу 600 километара дуге железничке пруге од Чабахара до Захедана, престонице провинције Систан-Балучестан надомак границе с Авганистаном. Ауто-пут преко Кабула и Ташкента биће „источно крило” пројекта ИНСТЦ, објавио је индијски министар иностраних послова.
У међувремену, визионари и градитељи ИНСТЦ-a увелико раде на путном и железничком краку овог коридора кроз Азербејџан, повезивању Казахстана и Туркменистана с Ираном, као и на концесији пруге која би преко Јерменије повезала Црно море с Персијским заливом.
Заглибљење „Евер Гивена” у Суецком каналу крајем марта вратило је у фокус међународне јавности коридор ИНСТЦ.
„Коридор север–југ има велике шансе да замени Суецки канал, јер ће скратити трајање транспорта на 20 дана и донети уштеде до 30 одсто”, истакао је тих дана Казем Џалали, ирански амбасадор у Москви, у поруци на три језика на свом фејсбук налогу.
Најава звучи примамљиво, бар кад је о профиту актера међународне поморске трговине реч. Има ли заинтересованих за бизнис са ИНСТЦ, у чијем су саставу, поред трија оснивача, још и Турска, Азербејџан, Казахстан, Јерменија, Белорусија, Таџикистан, Киргистан, Оман, Украјина, Сирија и Бугарска (као посматрач). Јавних најава са Запада тим поводом још нема. Извесно је ипак да ЕУ веома држи до обнове трговинских и инвестиционих веза са Индијом (запело је још 2013. године око пољопривреде и фармацеутске сарадње). Тако је Португалија, председавајућа ЕУ до јула, најавила већ почетком године да обнову и јачање привредне сарадње с Индијом сматра „међународним приоритетом ЕУ”.
Домовина Фернанда Магелана, првог европског морепловца који је под португалском и шпанском заставом отпловио из Европе за Азију (путујући на запад), заказала је за 20. април први ЕУ самит „27” у Порту с индијским премијером Нарендром Модијем. Нажалост, пандемија се испречила, тако да ће овај самит, према најавама, бити одржан виртуелно, 8. маја.
„ЕУ и Индија преговарају да крену у заједничке инфраструктурне пројекте око света, у најновијем покушају надметања с кинеском иницијативом ’Појас и пут’”, објавио је лондонски „Фајненшел тајмс”. Незванично, Лисабон, Брисел и Њу Делхи разрађују варијанте заједничких инфраструктурних пројеката на домаћем, али и
„на терену трећих земаља”.
„Ако преговарате с Кином, а морате да преговарате с Кином као другом економијом света и најмногољуднијом земљом, онда морате да преговарате и с Индијом”, истиче Аугусто Сантос Силва, шеф португалске дипломатије. На којим би се све географским котама пословни интереси ЕУ и Индије могли укрстити, још је загонетка.
Izvor:
www.politika.rs
