Kulturni centri, vojni kampovi i ostali Putinovi "pipci" na Balkanu: Evo koja su najjača oružja ruske meke moći u regionuJovana Radovanović 06.05.2021.
U eri oživljavanja hladnoratovskih podela i "podešavanja" sfera interesa između velikih sila, Zapadni Balkan se ponovo našao na samoj liniji procepa. Davno je prošlo vreme kada su evropske sile, blisko sarađujući sa Amerikom, predlagale budućnost regiona sa malo ili nimalo razmatranja spoljnih uticaja.Od tada se Zapad preusmerio na druge izazove, pretpostavljajući da će region prirodno nastaviti da gravitira ka njemu. U nastali vakuum, međutim, uskočili su spoljni igrači, na prvom mestu Rusija. Istorija ruskog prisustva na Zapadnom Balkanu duga je vekovima, ali se
"modus operandi" vremenom menjao. Poslednjih godina Kremlj koristi mešavinu kulturne diplomatije, jake medijske kampanje sa elementima ekonomskog uticaja, pre svega u vitalnom energetskom sektoru, oslanjajući se pritom na jake istorijske, kulturološke i posebno religijske veze sa regionom. Nedavni svetski lomovi i tumbanja, nošeni sveopštim pandemijskim ludilom, kao da su dodatno udaljili region od zapadnih sila. Rusija je, sa druge strane, nastavila da širi i produbljuje meku moć služeći se novim oružjima, ali i polugama koje je već postavila širom regiona u protekloj deceniji.
CentriU jeku eskalacija tenzija između Amerike i Rusije, proterivanja ruskih diplomata iz evropskih prestonica i sve većeg pritiska Brisela da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom, u Beogradu je svečano otvoren Rusko-balkanski centar. Učesnici su poručili da je cilj naučno istraživanje i analiza savremenih političkih, ekonomskih, društvenih, kulturnih i verskih procesa u Srbiji i regionu. Međutim, naizgled benigna namena centra odmah je dovedena u pitanje, samim tim što su njenom otvaranju
"kumovala" tri ruska političara. Govorio je predsednik Upravnog odbora i poslanik Državne dume Ruske Federacije Konstantin Zatuljin. Javnosti u Srbiji poznat je kao poslanik koji je dao snažnu podršku lideru SRS Vojislavu Šešelju dok je bio Haški optuženik i njegovom izlasku iz Haga. Pored toga, pročitana su pisma dva najbliža saradnika predsednika Rusije Vladimira Putina - ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i potpredsednika Vlade Rusije Jurija Borisova.
Time je Rusija dobila drugi centar na teritoriji Srbiji. Pre devet godina u Nišu je otvoren Ruski humanitarni centar kako bi
"pružao pomoć u vanrednim situacijama, požarima ili poplavama", uz veliko negodovanje Zapada i ocenu da je zakulisna produžena ruka Moskve za uticaj na Srbiju. Ubrzo je sa ruske strane, uz podršku dela srpske političke javnosti, pokrenuta inicijativa da se tom centru dodeli diplomatski status, poput onog koji u Srbiji imaju NATO vojnici. Inicijativa je 2014. godine odbijena, ali nije zamrla, zbog čega se iznova aktuelizuju tumačenja i spekulacije o pravoj prirodi tog centra.
Vakcina diplomatijaHaotičan program vakcinisanja protiv korona virusa u Evropskoj uniji pružio je Rusiji zlatnu priliku da ostvari ozbiljnu diplomatsku pobedu nad Briselom. Rusko cepivo Sputnjik V napravilo je ozbiljnu podelu među članicama čak i pre isporučenih prvih doza. Dok neki lideri nestrpljivo čekaju da se dokopaju ruskih vakcina, pojedini su skeptični prema motivima Moskve i vide nuđenje preko potrebnih doza kao Putinovu šansu da napravi razdor na kontinentu. Na Zapadnom Balkanu uglavnom nije bilo sličnih rezervi. Prve doze Sputnjika u Srbiju su stigle još u januaru, a nedavno je počela i da se proizvodi u Torlaku. U Bosnu i Hercegovinu stiglo je nekoliko desetina hiljada doza od naručenih 350.000. Tri članice NATO u regionu – Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija – najpre demonstrativno nisu ni razmatrale kineske ili ruske vakcine, ali se sada Sputnjik V koristi u svakoj od njih.
Evropska služba za spoljne poslove u svom izveštaju objavljenom prošle nedelje navodi da je
"vakcinalna diplomatija“ zamenila
"diplomatiju maskama“, odnosno širenje uticaja kroz pomoć u zaštitnoj opremi koje je Rusija usavršila prošlog proleća.
Vojni kampJedan od
"pipaka" ruskog širenja uticaja stigao je i do Zlatibora gde je u više navrata organizovan
"omladinsko-patriotski kamp" za decu i mlade od 14 do 24 godine. Kamp, pokrenut od strane pojedinaca iz Srbije u saradnji sa ruskom desničarskom organizacijom "ENOT Corp", izazvao je veliku pažnju javnosti 2018. godine pošto su osvanuli snimci na kojima maloletnici u vojnim uniformama uče da rukuju hladnim oružjem i replikama automatskog oružja i bombi, posle čega je usledila zabrana zbog
"moguće zloupotrebe dece i uznemiravanja javnosti". To, međutim, nije sprečilo da se kamp i naredne godine održi. Na slikama i snimcima iz 2019. ne vidi se oružje niti replike oružja, ali se čuje kako se jedan od instruktora sa ruskim vojnim obeležjima učesnicima obraća na ruskom jeziku.
Privatne vojne kompanije, među kojima je i ENOT, cvetaju u Rusiji jer se veruje da da njihovi sponzori imaju bliske veze sa Kremljom koji ih koristi u takozvanim hibridnim ratovima - sukobu koji je kombinacija konvencionalnog, neregularnog i informatičkog. Pripadnici ENOT-a bili su uključeni u hibridni rat u Istočnoj Ukrajini. Prema podacima koji se nalaze na zvaničnom sajtu ove organizacije, učestvovali su u više od deset misija u Donjecku i Lugansku.
UlaganjaIako ruske investicije nisu u top tri na lestvici ulaganja u zemlje Zapadnog Balkana, Rusija ipak kroz njihovu zavisnost o gasu ostvaruje i politički uticaj. Različite procene ruskog ekonomskog uticaja u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini pokazuju da je on stabilan u protekloj deceniji, uz izuzetak Crne Gore, gde je značajno smanjen od kako je ta zemlja ušla u NATO savez. Regionu koji se suočava sa brojnim problemima u poslovnom ambijentu, rešenja koja nudi Rusija deluju primamljivo. Moskva ne postavlja komplikovana pitanja o vladavini prava, niti zahteva rekonstrukciju neefikasnih državnih preduzeća. Ruski pristup u prvi plan stavlja državne poslovne aranžmane koji se sprovode
“odozgo” i zasnivaju na dobrim kontaktima među liderima.
Ruski ekonomski uticaj na Zapadnom Balkanu koncentrisan je u malom broju strateških poslovnih sektora kao što su energetika, bankarstvo, metalurgija i nekretnine. Ipak, Rusija najviše koristi zavisnost regiona o njenom gasu, na osnovu čega vrši i politički uticaj, pokazalo je, između ostalih, i istraživanje Centra za proučavanje demokratije iz Sofije.
CrkvaKao i sa ostatkom regiona, Rusija sa Crnom Gorom ima jake kulturološke, političke i religijske veze, a sama najava crnogorskog članstva u NATO bila je znak Moskvi da pojača uticaj u poslednjem strateškom uporištu na Jadranskom moru. Usledio je pokušaj državnog udara za koji je vlada tadašnjeg premijera Mila Đukanovića optužila Rusiju. Crna Gora je ipak postala članica NATO 2017. godine, ali sredstva meke moći koja Rusija veoma uspešno primjenjuje u toj zemlji ne slabe. Te poluge uticaja uključuju slovenski identitet, ekonomsko prisustvo, širenje dezinformacija putem medija, kao i možda omiljeno oruđe Moskve - crkvu. Prema analizi britanskog "Independenta", prošlogodišnji izbori u Crnoj Gori nisu označili samo kraj Đukanovićeve vladavine, već i rast ruskog uticaja. Kako piše list, na talasu litija protiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti formirana je čitava politička koalicija za suprostavljanje vladajućoj stranci, a čak su, dodaje se, udružili snage sa prokremljskim bajkerima poznatim pod imenom "Noćni vukovi".
- Nećemo odustati od naših svetilišta. Rusija nije nacija, već stanje uma - izjavio je u video podršci za crkvene proteste Aleksandar Zaldastanov, poznat kao "Hirurg", lider bajkerske grupe.
Izvor:
www.blic.rs
