ЕУ губи утицај на Балкану

[MOTORISTA]

Samit u Sloveniji: Finansijska šargarepa za Balkan, bez članstva u EU na vidiku
REGION Autor: Beta 05. okt. 2021

Zapadnom Balkanu će sutra u Sloveniji lideri EU ponuditi "šargarepu" u vidu ekonomsko-investicionog paketa i potvrditi "evropsku perspektivu", ali razgovora o izgledima za članstvo neće biti, kako to stoji i u pripremnom dokumentu samita.

Zapadnom Balkanu će sutra u Sloveniji lideri EU ponuditi „šargarepu“ u vidu ekonomsko-investicionog paketa i potvrditi „evropsku perspektivu“, ali razgovora o izgledima za članstvo neće biti, kako to stoji i u pripremnom dokumentu samita.

Jedan zvaničnik Evropske komisije je danas izjavio da će se o onome što je uočeno u postupku proširivanja biti obrazloženo u izveštaju EK ovog meseca. On je želeo da uveri kako je predsednica EK Ursula fon der Lajen posle nedavne posete Zapadnom Balkanu „došla s uverenjem da tamošnji partneri smatraju da ih EU nije napustila“. Analitičari i mediji u EU, međutim, smatraju da je proširivanje u zastoju, da su članice EU oko toga podeljene, a francuski dnevnik „Lezeko“ piše da sutrašnji susret vođa Unije i Zapadnog Balkana ništa neće jasnije izneti na videlo kad je reč o izgledima za članstvo.

„EU je zaoštrila merila za proširivanje, a kontekst velike političke nestabilnosti regiona je takođe velika prepreka „, dodaje „Lezeko“ i navodi mišljenje francuskih diplomata da je velika prepreka i na stranih samih kandidata za članstvo, „jer je ustanovljeno da neke zemlje nazaduju kad je reč o vladavini prava, slobodi medija“. Dnevnik francuskih privrednih krugova dodaje da „pregovori sa Srbijom i Crnom Gorom s mukom napreduju…ostvarivanje opipljivog napretka u vladavini prava je i dalje ključni problem koji je često povezan s nedostatkom političke volje“.

Podrška Vašingtona, ali bez saglasnosti u Briselu

Iako je Vašington i kroz poruku predsednika Džoa Bajdena naglasio „snažnu podršku daljem procesu proširivanja (EU) sa zemljama Zapadnog Balkana“, a što je već opipljivo potvrđeno kroz američku ulogu u rešavanju krize na severu Kosova, analitičari u EU i zvaničnici u Briselu su saglasni da među članicama Unije zasad nema saglasnosti oko brzine i načina proširivanja na taj region. Amerikanci smatraju da i Zapadni Balkan treba geopolitički uklopiti u zapadni sistem, imajući u vidu veliko komešanje na svetskoj pozornici i rešenost i SAD i Evrope da i to malo „unutrašnje dvorište EU“ održe izvan upliva narastajućih sila u svetu, pre svega Kine i Rusije, pa i Turske, što jeste i mišljenje Evropljana, kažu evropski diplomatski izvori u Briselu.

Ali među članicama EU još nema saglasnosti da je Unija zbog nužnih unutrašnjih kriza, promena i preustrojavanja spremna i u stanju da primi nove članice, što posebno zahtevaju neke uticajne zemlje EU, poput Francuske, koje smatraju da primeri „preuranjenog prijema u članstvo sa stanovišta vladavine prava nespremnih Bugarske i Rumunije, jako opominju“. Istovremeno se ukazuje na činjenicu da je područje Zapadnog Balkana, izuzev Moldavije, nasiromašnije u Evropi, dok je korupcija jako raširena i težak sistemski problem, a „siva ekonomija“ čini trećinu bruto domaćeg proizvoda, prema podacima Svetska banke. Takođe se potežu stavovi da je sistem donošenja odluka i funkcionisanja institucija EU jako složen i sa sadašnjih 27 članica, a još bi bio mnogo složeniji sa 33 članice pa je teško zamisliti „ulazak u Uniju više malih zemalja Balkana koje bi imalo puno pravo glasanja“.

Evropski ekonomski prostor – privlačno prelazno rešenje

Ako je članstvo kandidata sa Zapadnog Balkana zaista neizvesno, zakočeno, onda bi se tamošnjim zemljama moglo ponuditi „privlačno prelazno rešenje, a to je članstvo u jedinstvenom tržištu EU, tako što će najpre ući u Evropski ekonomski prostor (EEA)“, misli Gerald Knaus iz Inicijative za evropsku stabilnost. Knaus podseća da su i Austrija i Finska 1990. pre članstva u EU ušle u EEA, u kojem su sad Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn.

Ali Austrija i Finska su već tad bile bogate i razvijene zemlje. Sabine Šter, direktorka za Balkan u Nemačkom saveznom uredu za spoljne poslove misli da „ako je zaista potrebna velika šargarepa, onda uopšte nije sigurno da bi neki prelazni cilj obavio posao“. I, štaviše, predočava da „nije toliko veliki otpor proširivanju u zemljama članicama, koliko se uočava izostanak temeljnih reformi vladavine prava u kandidatima za članstvo“.

Direktorka za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Mikela Matuela takođe misli da bi „prelazni stepen bio shvaćen kao snižavanje odlučnosti i alternative za puno članstvo“ regiona u EU.

U analizi Vilfred Martens centra za evropske studije se, međutim, ocenjuje da „ako i dalje postoje izgledi za članstvo Zapadnog Balkana u EU, onda bi samit 6. oktobra morao ponuditi nešto novo i opipljivo… inače će partnerstvo EU-Zapadni Balkan nastaviti da se urušava, kao u slučaju Turske, i konačno se ugušiti „.

Zemlje članice dobiće 11 puta više sredstava nego kandidati

Analitičar berlinskog Instituta za bezbednosne i međunarodne studije Dušan Reljić, međutim, smatra da bi jedino istinski zamašna ekonomska podrška za oporavak Zapadnog Balkana omogućila da se region i demokratski, ali i socijalno-ekonomski približi bar rubu proseka razvitka Unije. I primećuje da ekonomsko-investicioni plan EU predviđa da se regionu iz budžeta odobri devet milijardi evra do 2027, a trgovinski deficit regiona s EU je upravo oko devet milijardi evra godišnje. Članice EU u okruženju Zapadnog Balkana će, osim desetina milijardi evra za oporavak od epidemije koronavirusa, do 2027. dobiti jedanaest puta više sredstava nego kandidati i potencijalni kandidati za članstvo EU iz regiona.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Nakon osamnaest godina – poruka za EU: "Vreme je"
IZVOR: TANJUG UTORAK, 5.10.2021.

Osamnaest je godina od Samita u Solunu, koji je prvi put otvorio vrata za integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU.

Sada je vreme za jasne obaveze prema regionu, rekao je danas u Ljubljani grčki premijer Kirijakos Micotakis. Micotakis, koji je doputovao u Sloveniju kako bi učestvovao na sutrašnjem Samitu EU i Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja, rekao je da će taj skup biti prilika za razgovor o izgledima za pristupanje regiona Uniji. "Ako EU nije prisutna u ovom regionu, nema sumnje da će drugi požuriti da popune tu prazninu", rekao je Micotakis u saopštenju, prenosi MIA. On se takode osvrnuo na ono što je nazvao "potrebom da se ubrza rasprava o strateškoj autonomiji Evrope".

"Konačno, Evropa mora biti u poziciji da barem počne da ide ka usklađivanju svoje ekonomske sa geopolitičkom moći. Nadam se da ćemo večeras imati priliku da o ovome temeljno razgovaramo", rekao je Micotakis.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Bajden podržao nastavak procesa pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU
SVET Autor: Beta 05. okt. 2021

Američki predsednik Džozef Bajden izrazio je podršku Evropskoj uniji kao ključnom partneru SAD, kao i politici proširenja, saopštila je večeras Bela kuće, posle razgovora Bajdena i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Bajden i Ursula Fon der Lajen su razgovarali uoči samita lidera EU i Zapadnog Balkana koji će se sutra održati na Brdu kod Kranja u Sloveniji, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).

„Lideri su razgovarali o Zapadnom Balkanu i predsednik Bajden je izrazio snažnu podršku nastavku procesa pristupanja zemalja u ovom regionu“, navedeno je u saopštenju.

Lideri EU i šest zemalja Zapadnog Balkana razgovaraće na Brdu kod Kranja o evropskoj perspektivi regiona, medjusobnoj saradnji i ekonomskom oporavku posle pandemije korona virusa.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Уторак, 05.10.2021.

Аустријски канцелар жели датум за чланство Западног Балкана

Себастијан Курц рекао је вечерас у Љубљани да би Аустрија желела датум проширења ЕУ на тај регион, преноси Танјуг.

„Ако нема датума онда то често значи да се темпо смањује”, нагласио је Курц у изјави новинарима уочи Самита ЕУ-Западни Балкан.

Он је оценио да је позитивно што се одржава Самит ЕУ-Западни Балкан и што постоји приврженост Уније проширењу, а упитан о спекулацијама да председник Француске Емануел Макрон неће променити чврсти став у вези проширења ЕУ пре председничких избора, Курц је казао да тако нешто сматра погрешним приступом. Курц је изразио задовољство што се поново одржава директан сусрет с представницима земаља Западног Балкана, подсетивши да је последњи такав састанак био 2018. пре пандемије. Захвалио је словеначком премијеру Јанезу Јанши на организацији скупа и истакао да постоји позитиван развој на Западном Балкану кроз реформе.

„Тако, на пример, Србија има снажан привредни раст. Зато постоји и хитни интерес да ЕУ заузме веродостојну позицију на Балкану”, поручио је аустријски канцелар.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Kritika zapadnim članicama EU: Ne znate koliko je Zapadni Balkan važan


Zapadni Balkan se ne sme posmatrati kao zadnje dvorište Evrope, već kao ključni region bez kojeg nema napretka, rekao mađarski ministar spoljnih poslova.

Peter Sijarto je u utorak na bezbednosnom forumu u Varšavi, na panelu u okviru diskusije o strategiji NATO, rekao da nije siguran da su države zapadne Evrope u potpunosti svesne značaja bezbednosti i stabilnosti u regionu, a jedan od razloga može biti taj što su geografski daleko od njega, prenosi MTI.

Sijarto je rekao da je kontraverzno to što EU nije napredovala sa integracijama, a da se ministri zapadnih zemalja često žale da zemlje poput Rusije, Kine,Turske i Saudijske Arabije pokušavaju da izvrše uticaj na region.

"Kako možemo da pobedimo u igri ako ne izađemo na teren? Ako EU ne može da inegriše region, drugi će to učiniti", upitao je ministar.

Sijarto je pohvalio činjenicu da je NATO primio tri zemlje iz regiona i dodao da je "EU nažalost mnogo sporija u tom pogledu".

On je takođe skrenuo pažnju na opasnost migracionih talasa, rekavši da je jedna od najvažnijih migrantskih ruta preko Zapadnog Balkana. Ponovio je da je Mađarska podržava "politiku otvorenih vrata" kao i proširenje EU i NATO.


izvor

[MOTORISTA]

Procurio nacrt zaključaka Samita Evropska unija - Zapadni Balkan koji se održava u Sloveniji
D. M. - J. K. 06. 10. 2021.

OPTIMISTIČNE najave da će reafirmacija evropske perspektive regiona biti u fokusu Samita EU-Zapadni Balkan počele su da se "tope" i pre zvaničnog okupljanja šefova država i vlada na Brdu kod Kranja.

Naime, već je "procurio" nacrt zaključaka Samita u kojem ipak nema datuma 2030. kao mogućeg roka za prijem zemalja koje pregovaraju o članstvu u EU, a na čemu je insistirao domaćin okupljanja slovenački premijer Janez Janša.

Tako je, navodno, u tekstu deklaracije koji se još usaglašava između lidera 27 država EU, zasada ostala samo potvrda "jednoglasne podrška procesu proširenja", ali bez konkretnih datuma. Kako sada stvari stoje, stav EU će ostati kao do sada, na nejasnim obećanjima o odškrinutim vratima evropske porodice. U nacrtu dokumenta ponavlja se stara priča o reformama i uopštena formulacija da od toga sve zavisi. Iz diplomatskih izvora bliskih Briselu može se čuti da postoji raspoloženje da Srbija do kraja slovenačkog predsedanja otvori još nekoliko poglavlja, jer većina lidera u EU prepoznaje pozitivne pomake Beograda u sprovođenju reformi.

I uoči početka Samita, kojem prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poruke koje su slali evropski, ali i američki zvaničnici bile su u duhu već poznate matrice "tapšanja po ramenima" ali bez opipljivih i konkretnih pomaka. Sve to ukazuje da i ovaj samit neće dati neke spektakularne rezultate, osim ponavljanja starih fraza. Ostaje da se realizuje paket težak 30 milijardi evra za države Zapadnog Balkana, pre svega za projekte koji ih povezuju. Nepovratna sredstva iz budžeta EU iznosiće devet milijardi evra, a finansiraće se i kampanja za vakcinaciju, kako bi države na Balkanu dosegle procente zemalja članica EU. Oko 3,3 milijardi je predviđeno za sanaciju posledica pandemije virusa korona. Slovenija je predlagala i da se usvoji izjava u kojoj bi se naznačila potreba otklona od komunističke prošlosti, jer bi se po mišljenju LJubljane na taj način forsirali demokratski pomaci, ali to nije usvojeno.

Inače, skupu u Sloveniji prisustvovaće lideri svih zemalja članica EU i Zapadnog Balkana - Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i takozvanog Kosova, čije je učešće najavljeno pod zvezdicom. Sinoć je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ugostio lidere država članica EU na neformalnoj večeri u Sloveniji. Samit će biti održan kroz dve odvojene sesije, na prvoj će učestvovati lideri država članica EU, a na drugoj će im se pridružiti i lideri zemalja Zapadnog Balkana. Teme skupa biće i intenziviranje regionalne saradnje, kao i potencijali za dalju saradnju u političkim i bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa.

Uoči Samita američki predsednik DŽozef Bajden u telefonskom razgovoru sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen izrazio je snažnu podršku nastavku procesa pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

SKUP BEZ OBELEŽJA TZV. KOSOVA

NA Samitu u Sloveniji učestvuje i Pedro Sančez, premijer Španije, na čije insistiranje neće biti simbola tzv. Kosova. Poslednji put je 2018. godine na takav skup pozvan tadašnji premijer Španije Marijano Rahoj, ali on je odlučio da ne prisustvuje zbog učešća predstavnika Prištine. Uz Španiju, tzv. Kosovo od članica EU ne priznaju ni Grčka, Rumunija, Kipar i Slovačka.

ALBANSKI LOBISTI PISALI BAJDENU

DOK EU pokušava da bar deklarativno oživi evropsku perspektivu regiona koji još opterećuju brojna nerešena pitanja, Grupa za albanska pitanja u američkom Kongresu ponovo pokušava da temu nelegalne nezavisnosti Kosova nametne u Vašingtonu. Albanski lobisti pozvali su predsednika SAD DŽozefa Bajdena i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da udvostruče pažnju u rešavanju tenzija između Kosova i Srbije, a američku administraciju da poveća svoju posvećenost postizanju konačnog rešenja.

U pismu Bajdenu i Blinkenu oni su se posebno "požalili" na nadmoćnije vojne snage Srbije, čija je mobilizacija oko administrativne linije povodom poslednje krize na severu Kosova, kako tvrde, "ugrozila stabilnost Balkana". Članovi ove grupe u Kongresu Elisa Slotkin, DŽo Kortni, Mondaire DŽons, Kerolin Malouni i DŽejms Mekgovern traže od čelnika Bele kuće da obnove privrženost SAD da "Kosovo dobije pravičan tretman i priznanje kao nezavisna država".

POŽELJNA MAPA PUTA ZA ZEMLJE REGIONA

ŠEF delegacije Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlamentu Andreas Šider zatražio je verodostojnu evropsku perspektivu za region.

- Umesto da postave razumljivu mapu puta za pristup, zemlje članice Evropske unije su, u dogovoru uoči Samita, ostavile ponovo otvorena vrata za povlačenje. Blokadom pojedinih članica, kao i neodlučnošću manjeg broja premijera Evropa stalno gubi na verodostojnosti u regionu - kritikovao je Šider u saopštenju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Pogledajte šta piše u usvojenoj Deklaraciji na samitu EU – Zapadni Balkan
VESTI Autor: Beta 06. okt. 2021

Lideri EU, uz saglasnost lidera Zapadnog Balkana, su na samitu EU-Zapadni Balkan u Brdu kod Kranja usvojili Deklaraciju kojom se potvrđuje posvećenost Unije procesu proširenja i najavljuje intenziviranje zajedničkog angažovanja u cilju sveukupne transformacije regiona. U deklaraciji se ne pominju rokovi ni datumi u vezi sa nastavkom procesa proširenja.

Tekst Deklaracije iz Brda kod Kranja:

Mi, lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, u konsultacijama s liderima Zapadnog Balkana, i u ; prisustvu regionalnih i medjunarodnih aktera, danas smo zaključili sledeće:

1. EU ponovo potvrdjuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pozdravlja predanost partnera Zapadnog Balkana evropskoj perspektivi, što je u našem zajedničkom strateškom interesu i ostaje naš zajednički strateški izbor. EU ponovo potvrdjuje svoju predanost procesu proširenja i svoje odluke donete na osnovu verodostojnih reformi partnera, poštenih i rigoroznih uslovljavanja i načela vlastitih zasluga. Dodatno ćemo intenzivirati naš zajednički angažman u cilju napretka političke, ekonomske i društvene transformacije regiona, istovremeno priznajući napredak koji je postigao Zapadni Balkan. Podsećamo i na značaj da EU može da održi i produbi vlastiti razvoj, osiguravajući svoju sposobnost za integraciju novih članica.

2. Partneri na Zapadnom Balkanu ponavljaju svoju posvećenost evropskim vrednostima i načelima i sprovodjenju neophodnih reformi u interesu svog naroda. EU pozdravlja ponovnu posvećenost partnera s Zapadnog Balkana prvenstvu demokratije, osnovnih prava i vrednosti i vladavine prava i održavanju napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, podršci dobrom upravljanju, ljudskim pravima, ravnopravnosti polova i prava pripadnika manjina. Verodostojnost ovih obveza zavisi od značajnog sprovodjenja neophodnih reformi i izgradnje dobrih rezultata potkrepljenih jasnom i doslednom javnom komunikacijom. Ojačano civilno društvo i nezavisni i pluralistički mediji ključne su komponente svakog demokratskog sisitema i pozdravljamo i podržavamo njihovu ulogu na Zapadnom Balkanu.

3. EU je daleko najbliži partner regiona, glavni ulagač i glavni donator. Obim i raspon te podrške bez presedana moraju da budu u potpunosti prepoznati i preneseni od strane partnera u njihovoj javnoj raspravi i komunikaciji.

4. Podrška EU i dalje će biti povezana s opipljivim napretkom u vladavini prava i društveno-ekonomskim reformama, kao i s poštovanjem evropskih vrednosti, pravila i standarda od strane partnera.

5. EU u potpunosti podržava potvrdjenu predanost partnera sa Zapadnog Balkana uključivoj regionalnoj saradnji i jačanju dobrosusedskih odnosa, uključujući s državama članicama EU. Sprovodjenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i s opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum s Grčkom i Ugovor o dobrosusedskim odnosima s Bugarskom, i dalje je važno. Nadalje, potrebni su odlučni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovodjenje konačnih, uključivih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove i pitanja partnera ukorenjena u nasledju prošlosti, u skladu s medjunarodnim pravom i utvrdjenim načelima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije i preostale slučajeve nestalih osoba i pitanja ratnih zločina.

6. Potpuno podržavamo napore specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana i očekujemo konkretan napredak dve strane u potpunoj normalizaciji odnosa izmedju njih, što je ključno za stabilnost i razvoj celog regiona i obezbedjuje da mogu da nastave svojim evropskim putem.

Kovid-19

7. Kriza kovid-19 i dalje ima ozbiljan uticaj na naša društva i privrede. Ističe nužnost i prednosti našeg bliskog i efikasnog partnerstva. EU je, zajedno sa svojim državama članicama, celu pandemiju bio uz Zapadni Balkan, uz zdravstvenu i društveno-ekonomsku podršku regionu u ukupnom iznosu od dosad nevidjene 3,3 milijarde evra. Partneri sa Zapadnog Balkana blisko su uključeni u inicijative EU, posebno Odbor za zdravstvenu bezbednost, Sistem ranog upozoravanja, Zelene koridore i Sporazum o zajedničkoj nabavki medicinskih potreba. EU je spremna da dodatno poboljša pristup vakcinama, dijagnostici i terapiji i osigura bolju predvidljivost i otpornost na buduće krize.

8. EU takodje priznaje vrednu podršku koju su zemlje Zapadnog Balkana pružile jedne drugima i prema EU za vreme pandemije. To odražava solidarnost i uzajamnu podršku na kojoj se zasniva EU. Ta saradnja i koordinacija treba da se nastavi u budućnosti, uključujući tokom cele faze oporavka.

9. EU će nastaviti da odlučno podržava Zapadni Balkan, posebno u pogledu snabdevanja vakcinama. EU i njene države članice dostavile su 2,9 miliona doza vakcina kroz različite kanale Zapadnom Balkanu, a još sledi. EU će podržati planove vakcinacije svih partnera kako bi se do kraja 2021. godine postigle slične stope imunizacije kao prosečbno u EU.

Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan

10. Nakon poziva čelnika na samitu u Zagrebu, EU je objavila Ekonomski i investicioni plan (EIP) i smernice za sprovodjenje Zelene agende za Zapadni Balkan. Planom je utvrdjen značajan investicioni paket koji će u narednih sedam godina mobilisati oko 30 milijardi evra za region, a koji se sastoji od devet milijardi bespovratnih sredstava i 20 milijardi ulaganja, uz pomoć novog Garantnog fonda za Zapadni Balkan. Maksimiziranje potencijalnog uticaja EIP zahteva od partnera sa Zapadnog Balkana da odlučno preduzmu ekonomske i socijalne reforme, kao i da ojačaju vladavinu prava. Plan može podstaći dugoročni, zeleni društveno-ekonomski oporavak i konkurentnost regiona, podržati njegovu zelenu i digitalnu tranziciju, podstaći održivu povezanost, regionalnu integraciju, trgovinu, čime se takodje jača saradnja i konvergencija s EU, uključujući s ciljevima povezanim sa klimatskim pitanjima.

11. Pozdravljamo nedavno usvajanje pravnog okvira za sprovodjenje IPA III, koja će i dalje biti ključni izvor finansijske pomoći za region, uključujući i EIP. Komisija namerava da predloži investicioni paket od 600 miliona evra u okviru IPA 2021. za sprovodjenje EIP za Zapadni Balkan, podložan procedurama u skladu s programskim okvirom IPA III i pravilima za sprovodjenje. Zajedno s predlogom od 500 miliona evra objavljenim u julu, to bi osiguralo ukupno 1,1 milijardu evra za sprovodjenje EIP do kraja 2021. godine.

12. Potvrdjujući predanost lidera Zapadnog Balkana da u potpunosti sprovedu Zelenu agendu, pozdravljamo sporazum o Akcionom planu za to. U skladu sa Zelenim dogovorom, Agenda je ključni pokretač za prelazak u moderne, ugljenično neutralne, klimatski otporne i resursno efikasne ekonomije, za otključavanje potencijala cirkularne ekonomije, borbu protiv zagadjenja i poboljšanje upravljanje otpadom. Za njegovo uspešno sprovodjenje biće potrebna snažna posvećenost regiona. Važno je usmeriti napore kako bi se osigurao pravovremeni i efikasan prelazak s uglja korišćenjem obnovljivih goriva ili goriva s manjim sadržajem ugljenika. ; Energetska bezbednost takodje treba da bude prioritet, uključujući diverzifikaciju izvora i ruta. EU će nastaviti da podržava region u sprovodjenju Zelene agende i razvoju politike odredjivanja cena ugljenika u kontekstu Mehanizma EU za prekogranično uskladjivanje ugljenika (CBAM), uključujući kroz tehničku i finansijsku pomoć.

13. EIP omogućava novi zamah za poboljšanje povezivanja u svim njegovim dimenzijama, kako unutar Zapadnog Balkana, tako i s EU. EU će nastaviti da podržava uključivu regionalnu saradnju. Potrebni su dalji i odlučni napori čelnika Zapadnog Balkana kako bi ispunili svoju obavezu uspostavljanja zajedničkog regionalnog tržišta, kako je dogovoreno na samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. To će pomoći napredovanju regiona na njegovom evropskom putu i doneti opipljive koristi za gradjane i preduzeća. Iskorišćavanje potencijala inkluzivne regionalne ekonomske integracije ključno je za podsticanje društveno-ekonomskog oporavka regiona i za povećanje koristi od ulaganja proizašlih iz EIP. Potrebna je snažna predanost celog regiona kako bi se relevantni regionalni pregovori brzo okončali.

14. EU i Zapadni Balkan slažu se da će pojačati napore za poboljšanje tržišne integracije Zapadnog Balkana s jedinstvenim tržištem EU. U tom smislu, EIP pruža čvrstu osnovu za operacionalizaciju tržišne integracije regiona u okviru jedinstvenog tržišta EU, posebno u oblastima kao što su prekogranična plaćanja (SEPA), industrijska i roba široke potrošnje, e-trgovina i carina.

15. Održivi transport je temelj ekonomske i socijalne integracije EU i Zapadnog Balkana. Prioritet je dalji razvoj transportne povezanosti – u regionu i sa EU, poboljšanje efikasnosti i sigurnosti transportnih usluga i postizanje ciljeva zelene i održive mobilnosti, posebno s obzirom na povezanost železnicom i unutrašnjim plovnim putevima. U kontekstu održive povezanosti, pozdravljamo nedavno odobrene akcione planove Transportne zajednice za železnicu, drumski saobraćaj, sigurnost drumskog saobraćaja, olakšavanje prevoza i vodni saobraćaj.

16. Nadovezujući se na uspešno sprovodjenje Sporazuma o regionalnom romingu i početak režima besplatnog rominga na Zapadnom Balkanu od 1. jula 2021. godine, pozdravljamo mapu puta za roming, koja će stvoriti uslove i postaviti jasne ciljeve za smanjenje troškova rominga izmedju EU i Zapadnog Balkana.

17. Pozdravljamo koncept zelenih traka EU i Zapadnog Balkana i podržavamo njihovu praktičnu primenu na svim relevantnim granicama uz puno poštovanje pravnih tekovina i procedura EU.

18. Danas je pokrenuta namenska agenda za Zapadni Balkan o inovacijama, istraživanju, obrazovanju, kulturi, mladima i sportu – „Agenda inovacija za Zapadni Balkan“. Podsticaće naučnu izvrsnost, kao i reformu obrazovnih sistema u regionu, stvoriti dalje mogućnosti za mlade i sprečiti odliv mozgova. Radujemo se brzom sprovodjenju Akcionog plana.

Politička i bezbednosna saradnja

19. Zajednički rad s EU jasan je znak strateške orijentacije naših partnera. Stoga ponovo potvrdjujemo naše očekivanje da će partneri dodatno produbiti saradnju u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP) i postići opipljiv i održiv napredak prema potpunom uskladjivanju sa spoljnopolitičkim stavovima EU i delovati u skladu s tim, uključujući pozicije na medjunarodnim forumima kao važan deo njihovog evropskog puta. Pozdravljamo činjenicu da su neki partneri već u potpunosti uskladjeni sa svim odlukama i deklaracijama CFSP i podstičemo ih da to nastave. EU je spremna za dalje jačanje političkog dijaloga o pitanjima koja se odnose na CFSP.

20. EU i Zapadni Balkan dele brojne bezbednosne izazove koji zahtevaju koordinirano delovanje. Slažemo se da ćemo ojačati našu saradnju u ključnim bezbednosnim pitanjima, uključujući na operativnom nivou, nadovezujući se na posao koji je obavljen u okviru Sofijske prioritetne agende. Naši partneri obećavaju da će pokazati svoju predanost zajedničkoj bezbednosti i nastaviti da razvijaju efikasne instrumente za saradnju unutar Zapadnog Balkana. Dokazali su svoju predanost Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici (CSDP), doprinoseći misijama i operacijama EU, a mi ćemo zajedno raditi na daljem razvoju njihovih sposobnosti i kapaciteta, posebno putem Evropskog mirovnog instrumenta. EU će pojačati svoj angažman i na područjima poput svemirske i vojne mobilnosti kako bi se olakšao pristup civilno-vojne pomoći regionu u slučaju pandemije i prirodnih katastrofa.

21. Ojačaćemo našu saradnju u rešavanju problema dezinformacija i drugih hibridnih prijetnji, koje potiču posebno od aktera iz trećih država koji žele da potkopaju evropsku perspektivu regiona. EU i Zapadni Balkan ojačaće saradnju na izgradnji otpornosti, na jačanju naše kolektivne kibernetičke sigurnosti i sajber diplomatije, kao i na povećanju uticaja naše strateške komunikacije.

22. Pohvaljujemo naše partnere na kontinuiranim naporima i konstruktivnoj saradnji na području migracija, koji su dali jasne rezultate. Upravljanje migracijama zajednički je izazov s kojim se EU i Zapadni Balkan moraju zajedno pozabaviti, u bliskom partnerstvu.

23. Naša saradnja u rešavanju migracijskih izazova pokazala je svoju vrednost i dalje će se razvijati. EU je spremna da nastavi svoj angažman i ojača svoju podršku prilagodjenim i sveobuhvatnim pristupom. Područja u fokusu treba da uključe ​​poboljšanje sistema azila, borbu protiv krijumčarenja migranata i ilegalne migracije, procese povratka, upravljanje granicom, razmenu informacija i kapacitete za prihvat. Partneri bi takodje ; trebalo da dalje rade na poboljšanju sistema povratka, uključujući zaključivanje sporazuma o readmisiji s ključnim zemljama porekla. Medjusobna saradnja pri povratku biće produbljena, maksimizirajući korišćenje postojećih okvira i dostupnih kanala. Takodje bi trebalo intenzivirati saradnju s Fronteksom, Evropskom kancelarijom za podršku azilu i Europolom. Preostali ugovori o statusu Fronteksa trebalo bi da budu zaključeni bez odlaganja.

24. S obzirom na ozbiljnost situacije u Avganistanu, EU će blisko saradjivati ​​sa svim svojim partnerima, uključujući Zapadni Balkan, kako bi se uhvatili u koštac s izazovima koji se razvijaju i, prema potrebi, koordinisali zajedničke odgovore.

25. Terorizam, radikalizacija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju ozbiljnu bezbednosnu pretnju EU i celom regionu. Pozivamo na dalje jačanje saradnje u borbi protiv terorizma i suzbijanju nasilnog ekstremizma, uključujući sprečavanje finansiranja terorizma i sprečavanje radikalizacije. Ponavljamo važnost preduzimanja odlučnih mera za rešavanje ozbiljnog i organizovanog kriminala, posebno trgovine i krijumčarenja ljudi, pranja novca, uzgoja droge i trgovine ljudima.

26. EU je u potpunosti posvećena sprečavanju nezakonite trgovine i trgovine malokalibarskim i lakim naoružanjem i municijom i nastaviće da podržava Zapadni Balkan na tom polju, uključujući u kontekstu zacrtane mape puta za Zapadni Balkan protiv nezakonite trgovine vatrenim oružjem.

27. Radi daljeg podsticanja naših zajedničkih interesa, izražavamo spremnost za ponovno osnaživanje i poboljšanje redovnog političkog dijaloga s regionom. U tom kontekstu pozdravljamo održavanje samita EU i Zapadnog Balkana kao redovne dogadjaje. Radujemo se sledećem samitu koji će biti održan 2022.

28. EU i Zapadni Balkan moraju da saradjuju ​​kako bi se suočili sa zadacima koje će definisati generacije. Pozdravljamo inicijative Zapadnog Balkana da doprinesu razmišljanjima o budućnosti našeg kontinenta. Ostajemo predani tome da saslušamo sve Evropljane o pitanjima koja su svima nama važna – zaštita gradjana i sloboda, razvoj snažne i živahne ekonomske osnove, napredovanje u zelenoj i digitalnoj tranziciji, vladavina prava, poštena i socijalna Evropa, jačanje otpornosti Evrope, kao i vodeću globalnu ulogu Evrope.

29. Pozdravljamo da se naši partneri sa Zapadnog Balkana usklade s gornjim tačkama.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Среда, 06.10.2021.

Нема датума за улазак балканских земаља у ЕУ

Меркел: Нисам подржала фиксни датум за улазак Западног Балкана у ЕУ- Усвојена декларација о подршци проширењу и сарадњи

КРАЊ - Немачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила данас да су се учесници самита ЕУ-Западни Балкан сагласили да земље Западног Балкана припадају Европи, али да није подржала позиве за давање фиксног датума земљама Западног Балкана за њихово приступање Унији.

„Нисам подржала да се земљама Западног Балкана да фиксни датум за њихово приступање Европској унији”, изјавила је Меркел на самиту ЕУ-Западни Балкан на Брду код Крања.

„Заиста не верујем у одређивање датума, али верујем у испуњавање наших обећања. Када се стекну услови, приступање може да се реализује”, рекла је Меркел новинарима након самита, јавио је Ројтерс а преноси Танјуг. Она је такође изразила наду да би проблеми око блокаде приступних преговора Северне Македоније могли бити превазиђени.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Среда, 06.10.2021.

Декларација о подршци проширењу и сарадњи

ЉУБЉАНА - Лидери ЕУ, уз сагласност лидера са Западног Балкана, усвојили су данас на самиту ЕУ-Западни Балкан декларацију у којој дају недвосмислену подршку европској перспективи Западног Балкана и потврђују посвећеност процесу проширења заснованог на „кредибилним реформама партнера"уз нагласак на важности „јачања интеграција и капацитета апсорбације нових чланица” од стране саме ЕУ.

„ЕУ поновно потврђује своју посвећеност процесу проширења и одлуке донете на основу веродостојних реформи партнера, поштених и строгих услова и начела сопствених заслуга. Додатно ћемо појачати заједнички ангажман како бисмо покренули политичке, економске и друштвене промене региона, истовремено признајући напредак који је Западни Балкан постигао”, наводи се у првој тачки. Такође се подсећа и на значај тога да ЕУ може одржати и продубити свој развој, осигуравајући тако своју способност за интеграцију нових чланица. Истовремено се од партнера у региону тражи да препознају и истичу подршку коју добијају од ЕУ.

ЕУ истиче да потпуно подржава посвећеност западнобалканских партнера инклузивној регионалној сарадњи и јачању добросуседских односа. Дијалогу Београда и Приштине посвећена је тачка под редним бројем шест у којој се наводи да се од две странке очекује конкретан напредак и нормализација односа.

„Потпуно подржавамо напоре специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине и остала питања Западног Балкана и од две стране очекујемо конкретан напредак и нормализацију односа, која је кључна за стабилност и развој целог региона и која ће осигурати наставак њиховог европског пута”, наводи се у документу. „Брдо декларација” подсећа на важност демократије, владавине права и основних права на Западном Балкану, како и на борбу против корупције и организованог криминала, људска права, права мањина, родну равноправност.

„Јачање цивилног друштва и независност и плурализам медија су кључне компоненте сваког демократског система и ми подржавамо њихову улогу на Западном Балкану”, стоји у тексту усвојене Декларације.

Истовремено, напомиње се да ће ЕУ подршка партнерима на Западном Балкану бити „уско повезана са опипљивим напретком у области владавине права, друштвено-економским реформама и привржености европским правилима и стандардима"

Даље се констатује подршка коју су земље Западног Балкана дале једна другој и ЕУ током пандемије вируса корона, али и тврди да ће ЕУ наставити да даје подршку, и то кроз набавку вакцина. У делу Декларације који се односи на Економски и инвестициони план, ЕУ наглашава да се мобилише око „30 милијарди евра за регион у наредних седам година”, од чега је 9 милијарди бесповратних средстава, а око 20 милијарди инвестиција у обнову и опоравак Западног Балкана. ЕУ додаје да наставља да подржава регионалну сарадњу и позива лидере региона да успоставе Заједничко регионално тржисте, договорено у Софији 2020. године, а поздравља се и мапа пута за постепено укидање роминга између ЕУ и Западног Балкана.

„Одрживи транспорт је камен темељац за економску и друштвену интеграцију ЕУ и Западног Балкана. Приоритетно је даље развијати транспортну повезаност како унутар региона тако и региона са ЕУ, посебно у погледу железнице и речног саобраћаја”, наводи се у тексту, преноси Танјуг. Када је реч о политичкој и безбедносној сарадњи, лидери ЕУ позивају партнере са Западног Балкана да напредују ка „пуном усклађивању са спољном политиком ЕУ”, појачају сарадњу са ЕУ на борби против дезинформација и хибридних претњи и да наставе сарадњу по питању миграција и борбе против тероризма, прања новца, трговине људима и дрогом.

У закључку декларације наводи се да ће самит  ЕУ Западни Балкана, у циљу „побољшаноног политичког дијалога са регионом”, постати регуларни, а да се следећи планира за 2022. годину.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Zemlje Balkana su na putu ka Evropskoj Uniji
Tanjug 06. 10. 2021.

FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron je izjavio danas da su zemlje Balkana na putu ka Evropskoj uniji i da im se mora pokazati da se nalaze u srcu Evrope.

On je, nakon Samita EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, poručio da ove zemlje zaslužuju ulaganja, trgovinu i eventualno članstvo.

- Imali smo dobru diskusiju. Želja nam je da, kratkoročno gledano, ponovo damo evropsku perspektivu zemljama Balkana, koje su u srcu Evrope - rekao je Makron novinarima - Moramo da odgovorimo - rekao je francuski predsednik, navodeći da bi to pomoglo evropskoj stabilnosti.

On je, takođe, napomenuo da bi za prijem još šest članica bile neophodne reforme evropskog procesa donošenja odluka.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 07.10.2021.
П.О.

Европа мора да престане да лаже балканске земље

Проширење ЕУ мора да се заустави, а уместо да вештачки одржавају илузије о приступању, Европљани би требало да кажу истину, како те људе не би и даље разочаравали и тиме сукцесивно дестабилизовали регион, пише немачки лист „Велт“

И на овом самиту држава ЕУ и шест држава западног Балкана било исто као и увек – спорило се око тога да ли би те земље требало да рачунају са ’европском перспективом’ или ’обећањем даљег проширења’. За разлику од ранијих година, овога пута су земље Западног Балкана добиле неодређено обећање и много топлих речи: ’Држите курс, не одустајте, наставите тако. Циљ је пред очима’, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. И још: ’Ми смо европска породица’, пише немачки Велт.

Аутор текста поставља питање: „По ком основу Грузија и Украјина нису део те породице“, и „ко одређује шта спада у ’европску породицу’: географија, историја или политичке калкулације?“ У тексту се такође подсећа на 2003. и самит у Солуну када је ЕУ дала „еуфорична обећања“ о проширењу, како се отада воде мукотрпни преговори са Србијом и Црном Гором, а како Албанија и Северна Македонија „чезну да отпочну“ преговоре.

„А Косово, које признају само 22 од 27 земаља ЕУ, и Босна и Херцеговина, земља коју све више подрива држава у држави – Република Српска са доминантним руским утицајем – већ дуго сањају о кандидатском статусу.“ „Оно што је сигурно јесте да су Европљани темељито зезнули проширење ЕУ на Западни Балкан“, оцењује Велт, али и додаје да за то није крив само Брисел, већ и земље-кандидати.

У тексту се поставља и питање шта је ЕУ погрешно направила у погледу Западног Балкана. „Поред обећања о приступању, ту је и технократско успостављање тзв. Споразума о стабилизацији и придруживању, који је требало да чвршће веже регион за ЕУ. Ту је понуђен комплетан програм бриселске бирократије: годишњи самит, Савет придруживања, Одбор за придруживање, Парламентарни одбор форуми грађанског друштва. Тако би требало да изгледају савршени чланови по тзв. копенхашким критеријумима, који се држе демократских принципа, институционално су утврђени и економски у потпуности развијени“, пише Велт и наглашава да је истовремено веома мало новца инвестирано у тај регион.

О проблему шест балканских земаља лист цитира и директорку истраживачког одељења берлинске Фондације за науку и политику Барбару Липерт: „Оне су ухваћене у врзино коло лошег управљања и економске и социјалне беде“. У тексту се навода да је „срамота да се ЕУ удвара актерима попут српског председника Вучића који хвали Кину, са Русијом одржава војне маневре, и закључује привредни споразум са Евроазијском унијом којом доминира Русија и оштро поступа према опозицији у земљи“, преноси Дојче веле.

Такође се напомиње да је јаз између појединих балканских земаља и даље дубок, да је неповерење велико, а спремност на сарадњу осредња. „Важно би било да тих шест земаља коначно успоставе регионално тржиште, уместо да се у свим проблемима ослањају на ЕУ.“

Лист Велт зато закључује: „Проширење ЕУ мора генерално да се заустави! Европским лажима Западном Балкану мора доћи крај. Уместо да вештачки одржавају илузије о приступању, Европљани би требало да кажу истину, како те људе не би и даље разочаравали и тиме сукцесивно дестабилизовали регион. Јасна порука мора да буде: неће бити пуноправног чланства. У случају Западног Балкана трошкови интеграције били би превисоки, па би унутар Уније довели до борбе око расподеле средстава и наставили да еродирају ионако крхку творевину ЕУ. Земље Западног Балкана морају да развију снажну вољу за реформама и помирењем, уместо да се баве химером будућег приступања“, закључује Велт, уз додатак да је „важно да се регион и даље подржава износима који се мере милијардама“.

„Најављених 30 милијарди евра за наредних седам година су корак у правом смеру. Постоји опасност да се Кина, Русија и Турска рашире по региону Западног Балкана, али је она маргинална. Русији недостаје новац, а искуства која земље имају са Кином су разочаравајућа“, закључује новинар листа Велт.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

''To se posebno odnosi na Srbiju"
IZVOR: TANJUG PETAK, 8.10.2021.

Beograd -- Nemačka će nastaviti da se zalaže za politiku proširenja i integraciju Zapadnog Balkana i Srbije Evropskoj uniji.

To su u četvrtak uveče poručili predstavnici nemačkih fondacija u Srbiji. Na panelu ''Da li će rezultati izbora u Nemačkoj uticati na promenu politike prema Zapadnom Balkanu'', u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore, istaknuto je i da se privredno-ekonomska saradnja Berlina i Beograda neće promeniti u bliskoj budućnosti, ali da se može očekivati više angažovanja po pitanju Zelene agende.

Zastupnik Fondacije Fridrih Ebert u Srbiji, Maks Brendle izrazio je uverenje da će Nemačka, kao jedna od najjačih država u EU, i dalje biti nosilac procesa integracije Zapadnog Balkana Uniji i da će dati doprinos proširenju.

''To se posebno odnosi na Srbiju. Bez obzira na sam odnos poverenja koji imaju Angela Merkel i Alesandar Vučić, i interes Nemačke je da bude podržana i okružena prijateljima u državama članicama EU'', rekao je Brendle. Uveren je da će Nemačka nastaviti da se zalaže za proces pristupanja Zapadnog Balkana i Srbije EU, ako za kancelara bude izabran kandidat Socijaldemokartske partije (SPD) Olaf Šolc, ali da neće biti ''nikakvih popusta'' kada je reč o kriterijumima za punopravno članstvo.

''Nemačka ima interes da Srbija ostvari napredak na tom putu kroz otvaranje klastera, ali jasno je da će se zahtevati ispunjene kriterijuma kao što su demokratija i pravna država'', naveo je Brendle.

Direktor Fondacije Konrad Adenauer, bliske CDU, za Srbiju i Crnu Goru Norbert Bekman Dierkes uveren je da, ako šef CDU Armin Lašet bude izabran za kancelara, ne treba očekivati da bi došlo do nekih velikih promena u nemačkoj politici prema Zapadnom Baljkanu. Smatra da to u velikoj meri važi i ako Socijaldemokratska stranka bude imala kancelara. ''Siguran sam da do radikalnih promena kursa neće doći što je veoma važno'', rekao je Bekman Dierkes. On smatra da će Srbija i jugositočna Evropa igrati važnu ulogu u budućoj nemačkoj vladi, naročito sa stanovišta evropske ekonomske i bezbednosne politike. Direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnih Bel, bliske Zelenima, očekuje da će ta partija učestvovati u novoj vladi, osim ako se velike partije odluče za veliku koaliciju.

''Ali, mislim da to niko ne želi u Nemačkoj. Biće zanimljivo videti u narednim nedeljama kako će biti formirana nova vlada'', rekao je Bel. Prema njegovoj oceni, ako u Nemačkoj bude formirana tzv.''semafor'' koalicija, principi nemačke politike u pogledu proširenja EU ostati isti, ali da će se ton promeniti.

''Za očekivati je da će se nemački angažman više baviti pitanjima demokratizacije i vladavine prava u zemljama regiona, kao i na Zelenu agendu'', smatra Bel.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Nemački stručnjak otkriva koji evropski lider blokira proširenje EU


Nemački stručnjak za Zapadni Balkan Bodo Veber okrivio je predsednika Francuske Emanuela Makrona zbog zastoja EU u integracijama balkanskih zemalja, prenosi Ekonomija onlajn.

„Postoje ozbiljna neslaganja među državama članicama oko budućnosti proširenja. Francuski predsednik Makron ozbiljno se protivi daljem proširenju Evropske unije, ali to ne izgovara naglas. On čak utiče na druge zemlje da blokiraju dalje proširenje EU“, rekao je Veber za RTV Dukađini.

Dodao je da će stav Makrona po pitanju proširenja EU biti izazov i za Vladu Nemačke.

"Nova nemačka vlada imaće težak izazov sa Makronom, jer ako se ne postigne dogovor sa Parizom o deblokadi proširenja EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom, biće moratorijum na proširenje do sledeće godine", rekao je Veber.

Prema njegovim rečima Makron je kriv što Kosovo nije dobilo liberalizaciju viznog režima, ali i da je Kosovo tokom 2015. i 2016. godine bilo žrtva izbegličke krize, prenosi Kosovo onlajn.

Na Samitu EU - Zapadni Balkan održanom u Sloveniji, Evropska unija je još jednom odbila da odredi datum proširenja za zemlje Zapadnog Balkana, ali je u saopštenju izdatom nakon samita navedeno da će do proširenja doći.


izvor

[MOTORISTA]

Posle Samita na Brdu kod Kranja postalo jasno da je evropski put Srbije još u magli
S. Rovčanin Tomković 08. 10. 2021.

LIDERI Evropske unije i regiona napustili su Brdo kod Kranja, gde se pre dva dana održao Samit EU - Zapadni Balkan, a Brisel je, čak i sa te visine, ostao u magli.

Posle najnovijeg većanja predsednika, premijera i kancelara, poslata je stara poruka - proširenje da, ali ne znamo kada tačno. Ipak, neke države, koje do sada nismo pominjali kao protivnike puta Srbije ka EU, otvorile su karte. Poput Danske. Uz Nemačku, Francusku i Holandiju, stare znance, usprotivili su se predlogu Slovenije, da se Zapadni Blakan priključi do 2030. godine. Odgovor na to zašto se Danska priključila dežurnim kočničarima možemo tražiti u nedavnoj izjavi ministra spoljnih poslova Jepea Kofoda, koji je u avgustu, tokom posete Beogradu, poručio da podržava evropske integracije, ali:

- Voleo bih da Beograd ostvari veću povezanost sa spoljnom politikom Unije.

Ovde je ponovljena poruka koju često dobijamo iz Brisela da se, u jednom trenutku, ukoliko želimo u EU, moramo distancirati od Rusije i Kine. Prema rečima potpredsednice Centra za spoljnu politiku Suzane Grubješić, iza glavnih odluka EU uvek stoje veće sile, iako se, s vremena na vreme, "isturi" neka manja zemlja da se javno usprotivi.

- Vrata nisu zatvorena i to se vidi kroz reč proširenje, koja se našla u usvojenoj deklaraciji na Samitu. Stalno se pominju uslovi koje kandidati moraju da ispune - vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodni mediji...

Međutim, prethodne zemlje kandidati su imali jasnu mapu puta, datume i koje obaveze moraju da ispune - istakla je Grubješićeva, za "Novosti". Prema njenim rečima, pojedine članice nisu želele da prihvate okviran datum za pristupanje EU:

- Proširenje je nepopularno u nekim članicama EU. Političari moraju da vode računa o tome šta misle birači. Francuska, koja je inače skeptična prema prijemu novih članica, posvetiće se više kampanji za predsedničke izbore i mi se sada nalazimo u vakuumu, uz političke promene u Nemačkoj.


Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da bi za prijem novih članica bila potrebna reforma evropskog procesa odlučivanja. Ovo se odnosi na probleme koje u svojim redovima nekoliko godina ima "klub 27", pa se smatra da bi nove članice dodatno zakomplikovale već složene odnose. Inače, Srbija je 2009. godine podnela zahtev za članstvo u EU. Poslednje dve godine nismo otvorili nijedno poglavlje odnosno klaster. Naredna šansa da makar malo odškrinemo vrata ka Briselu je u decembru kada će šefovi svih zemalja članica odlučivati da li smo napredovali u reformama.

NOVAC IZ FONDA ZA PRUGE

S OBZIROM na to da je prijem u EU, za sada, nedostižna misija, mogli bismo da iskoristimo novac iz evropskog investicionog plana koji je težak oko 30 milijardi evra i stići će kao pomoć zemljama Zapadnog Balkana. Prema nezvaničnim podacima, Srbija bi mogla da računa na desetak milijardi, ali će sve zavisiti od predloga projekata u koje ćemo da uložimo novac. Tu bi trebalo da se nađe obnova infrastrukture - brza pruga na Koridoru 10 koja treba da poveže Srbiju sa Bugarskom i Grčkom, Koridoru 4 - popravka pruge Beograd - Bar, ekološki projekti za zaštitu životne sredine, digitalizaciju...

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Sedmogodišnja strategija Švedske: Za podršku Zapadnom Balkanu 560 miliona evra
REGION Autor: Beta 07. okt. 2021

Vlada Švedske je donela odluku o novoj sedmogodišnjoj strategiji, vrednoj 560 miliona evra, za podršku reformama u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj. Od 560 miliona evra iz fonda za strategiju za period 2021-2027, 500 miliona je namenjeno Zapadnom Balkanu, a 60 miliona Turskoj, saopštila je Ambasada Švedske u Beogradu.

Saradnja sa Zapadnim Balkanom uključuje Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju i Kosovo. Nastavak saradnje sa zemljama u regionu ojačaće uslove za demokratski i inkluzivni razvoj, navodi se u saopštenju i dodaje da će Švedska novom strategijom intenzivirati napore u oblastima zaštite ljudskih prava, demokratije, vladavine prava, ravnopravnosti polova, inkluzivnog ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine i klimatskih promena. Švedska podrška će biti usmerena i na jačanje miroljubivih i inkluzivnih društava i na „izgradnju opširnih i dugoročnih odnosa“ Švedske i zemalja u regionu, piše u saopštenju.

„Razvoj u susedstvu Evropske unije od značaja je za Švedsku i EU. U interesu je Švedske da nastavi da sarađuje sa zemljama Zapadnog Balkana kako bi doprinela demokratskom razvoju, sa ljudskim pravima, ravnopravnošću polova i vladavinom prava u fokusu“, rekao je švedski ministar za međunarodnu razvojnu saradnju Per Ulson Frid.

Švedska je jedan od najvećih bilateralnih donatora zemljama Zapadnog Balkana. Prema strategiji, Švedska će nastaviti da doprinosi podršci Evropske unije reformskoj agendi u zemljama Zapadnog Balkana i njihovom približavanju Uniji, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.n1info.com