ЕУ губи утицај на Балкану

[MOTORISTA]

Grnčaroska: EU je stalno korak ispred regiona u novim izmišljanjima i uslovima
REGION Autor: FoNet 07. okt. 2021

Severna Makedonija je od "najboljeg đaka" u ispunjavanju uslova za članstvo u Evropskoj uniji stigla dotle da ne može da otvori pregovore, izjavila je novinarka Telma televizije Tamara Grnčaroska, a ako se takva poruka šalje najboljem, onda je to loša poruka celom regionu.

Grnčaroska je, u serijalu razgovora Agreman za FoNet, ukazala da se u Severnoj Makedoniji polako pokazuje evroskepticizam, posebno u protekle dve godine usled „situacije“ sa Bugarskom koja blokira otvaranje pregovora. Kako je objasnila, ljudi su razočarani, to je vidljivo, ali se još nije odustalo od ideje EU i vere da će pregovori biti otvoreni. Kako prolaze godine, Unija postavlja nove uslove državama kandidatima, predočila je Grnčaroska i naglasila da je Severna Makedonija, kao „nabolji đak“ u regionu, došla u situaciju da ne može da otvori pregovore. To je onda loša poruka svima, upozorila je ona, a naročito ako znamo da je „naš dosije“ čist kada je reč o sprovođenju reformi i ispunjavanju normi.

Na svakom samitu od 2003. godine do danas, podsetila je Grnčaroska, dodavani su novi uslovi, pa je i na Brdu kod Kranja najavljeno da će se čekati da kapaciteti EU za proširenje budu dovoljno ispunjeni da bi primili nove članice.

„To je novi uslov koji neće zavisiti od država regiona, već same EU“, upozorila je ona i konstatovala da je Unija „stalno korak ispred nas u novim izmišljanjima i uslovima“. Grnčaroska smatra da je realan strah EU od prisustva Rusije i Kine u regionu, zbog čega je, kako napominje, tema proširenja ipak vraćena u završni dokument Samita EU -Zapadni Balkan. Ona je uverena da time daju pomak i šire optimizam da nisu napustili tu politiku, ali je to zbog straha da bi Rusija i Kina mogle ući u region.

„Zbog pesimizma koji se javlja jer nas dugo drže ispred vrata, iako ispunjavamo sve, bar u slučaju Severne Makedonije, nije baš sigurno da će samo deklarativne poruke ići glatko“, predvidela je Grnčaroska. Realno se ništa se nije pomaklo već godinama i ona zato nije sigurna da će EU samo deklarativno uspeti da drži region na kratkoj uzici.

„Tu je obećanje, a kada ćemo ga ispuniti da biste vi bili mirni – ne znam da li će uspeti“, rekla je Grnčaroska.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Politiko: Ostavljanje Zapadnog Balkana u stalnoj zoni sumraka na marginama Evrope, bio bi neizbežan strateški poraz
L. G. 08.10.2021.

Oklevajući na Balkanu, EU poziva one koji ne dele njene norme i vrednosti na njene granice i njen kulturni i geografski prostor. Ovo bi bio preokret obaveza koje su odavno date i na koje su se zemlje Zapadnog Balkana oslanjale. To bi takođe bila strateška greška.

Ovako stvari nakon samita EU - Zapadni Balkan vide pojedini analitičari i poznavaoci ovdašnjih i evropskih prilika. U analizi koju je objavio ugledni briselski "Politiko", a koju potpisuju bivša šefica EU diplomatije Ketrin Ešton, novinar i stručnjak za Balkan Miša Gleni, bivši potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda i član bečkog Instituta društvenih nauka Ivan Vejvoda i još nekoliko autora. Oni se, između ostalog osvrću na sve češće glasove i poruke koji stižu iz EU - da je podrška Zapadnom Balkanu sve dalja i da se pojedine članice zalažu za "pauzu" u proširenju.

- Evropska unija signalizira preokret u svojoj politici proširenja, jer izveštaji iz Brisela sugerišu da lideri EU više ne podržavaju siguran put ka članstvu za zemlje Zapadnog Balkana - piše u analizi.

Navodi se i da su "krvavi balkanski ratovi devedesetih bili su snažan podsetnik na opasnosti nacionalizma i tribalizma", kao i da su tadašnje slike poput razrušenih gradova i kolona sa desetinama hiljada izbeglica pomogle jačanju političke volje u Evropi i rasčišćavanju puta tim zemljama ka članstvu u EU. Piše i da je 2004. godine 10 zemalja pristupilo EU. To je uključivalo Višegradsku četvorku (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka), tri baltičke zemlje (Estonija, Letonija i Litvanija) i Sloveniju. Tri godine kasnije pridružile su im se Bugarska i Rumunija, a Hrvatska 2013.

- Ostalima na Zapadnom Balkanu: Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Kosovu, Albaniji, Severnoj Makedoniji, ponuđena je čvrsta evropska perspektiva u isto vreme kada i Hrvatskoj, još 2003. To je ono što sada zastaje i ugroženo je, uprkos članstvu u NATO -u Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u poslednjih nekoliko godina - navode autori.

Zamor i promena stavova

Kako objašnjavaju, kada je zamor od proširenja nastupio, stavovi u EU su se vremenom mijenjali. Troškovi finansijske krize 2009. i spašavanja Grčke istrošili su živce. Zemlje Zapadnog Balkana bile su spore i neujednačeno reformisane, a dugotrajna zabrinutost zbog korupcije i antidemokratski trendovi u novim zemljama članicama učinili su mnoge opreznim pri uvozu novih potencijalnih problema. Navodi se i da su stavovi protiv imigranata i fiskalni konzervativizam takođe ojačali širom Evrope, kao i da je Bregzit potkopao pretpostavke o zajedničkoj sudbini Evrope.

- Ovo nisu pitanja koja treba zanemariti. Ali, ni šira politička pitanja nisu pokrenuta udaljavanjem od datih obaveza, koje su uspostavile putovanje i odredište za Zapadni Balkan. Ovo je bilo obećanje mira i bezbednosti, garancija šire Evrope zasnovane na vrednostima i idealima, koju je dala EU i podržale SAD - navodi "Politiko".

Veliki ulozi

Ne može se poreći da je izazov integracija godinama rastao, a odgovor zahteva obnavljanje strpljenja, samopouzdanja, mašte i energije. Ali ulozi su veliki.

- Alternativa je nazadovanje prema podeljenoj Evropi, okruženoj silama koje nemaju u srcu ni njene interese ni svoje vrednosti. Ostavljanje Zapadnog Balkana u stalnoj zoni sumraka na marginama Evrope bio bi strateški poraz, i to neizbežan - pišu autori. Kažu i da je njihovo mišljenje da EU ne bi trebalo da se okreće od regiona.

- Umesto toga, trebalo bi da potvrdi ponudu koju je dao građanima Zapadnog Balkana, dok blisko sarađuje sa SAD, kako bi se zatražile potrebne reforme i napredak. Bajdenova administracija treba da bude snažan partner u pomaganju u postizanju tog cilja. Sada je vreme da se pokaže obnovljeno poverenje u jaku Evropu i promovišu demokratske vrednosti koje još uvek inspirišu mnoge u regionu i širom sveta - zaključak je analize.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

„Ne zatvarajte vrata za Zapadni Balkan, to bi bila strateška greška“
SVET Autor: Ana Tašković 13. okt. 2021

Izveštaji iz Brisela sugerišu da lideri EU više ne podržavaju put ka članstvu zemalja Zapadnog Balkana. Oklevajući EU poziva na svoje granice one koji ne dele njene norme i vrednosti i njen kulturni i geografski prostor. Ovo bi bio preokret u obećanju koje je davno dato i na koje su se zemlje Zapanog Balkana oslanjale. To bi bila i strateška greška, navodi u autorskom tekstu za „Politiko“ grupa autora, među kojima je i Ketrin Ešton, bivša visoka predstavnica EU za spoljne poslove.

„Krvavi balkanski ratovi devedesetih, pokrenuti raspadom Jugoslavije, bili su snažan podsetnik na opasnosti nacionalizama. Muke desetina hiljada izbeglica i prizori poput onih razrušenog Sarajeva – pomogle su jačanju političke volje u Evropi, raščišćavajući tim zemljama puteve ka članstvu u EU.

Sa završetkom Hladnog rata otvorila su se vrata za jedničku integraciju nacija centralne i istočne Evrope u zajednički evropski ekonomski i politički projekat. Tako je 2004. godine deset zemalja pristupilo EU. To je uključivalo Višegradsku četvorku – Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka, tri baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija, kao i Slovenija. Tri godine kasnije pridružile su im se Bugarska i Rumunija, a 2013. godine i Hrvatska.

Ostalima na Zapadnom Balkanu – Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji – ponuđena je čvrsta evropska perspektiva u isto vreme kada i Hrvatskoj, još 2003. godine. To je ono je sada ugroženo, uprkos članstvu Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u NATO-u u poslednjih nekoliko godina.

Kako je nastupio zamor od proširenja, stavovi u EU su se vremenom menjali. Troškovi finansijske krize 2009. godine i spasavanje Grčke istrošili su živce. Zemlje Zapadnog Balkana takođe su bile posebno spore i neujednačene u reformama, a dugotrajna zabrinutost zbog korupcije i antidemokratski trendovi su učinili mnoge opreznima pri uvozu novih potencijalnih problema.

Stavovi protiv migranata i fiskali konzervatizam takođe su ojačali širom Evrope. A Bregzit je potkopao pretpostavke o zajedničkoj sudbini Evrope. Ovo nisu pitanja koja treba zanemariti. Ne može se poreći da je izazov integracije s godinama rastao, a odgovor zahteva obnavljanje strpljenja, samopozdanja, mašte i energije. Ali ulozi su veliki.

Alternativa je nazadovanje ka podeljenoj Evropi, okruženoj silama koje nemaju u srcu ni njene interese ni vrednosti. Ostavljanje Zapadnog Balkana u stalnoj zoni sumraka na marginama Evrope bio bi strateški poraz i to neizbežan. EU ne bi trebalo da se okreće od ovog regiona. Umesto toga, trebalo bi da potvrdi ponudu koja je data građanima Zapadnog Balkana. Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena trebalo bi da bude snažan partner u postizanju tog cilja.

Sada je vreme da se pokaže obnovljeno poverenje u jaku Evropu i da se promovišu demokratske vrednosti koje i dalje inspirišu mnoge u regionu i širom sveta“, navodi se.

Izvor: www.nova.rs

[MOTORISTA]

Novi austrijski kancelar iz Brisela: "Balkan nam ostaje pri srcu"
Tanjug 14.10.2021.

Novi austrijski kancelar Aleksander Šalenberg istakao je danas u Briselu, u svojoj prvoj poseti EU od polaganja zakletve, da zvaničan Beč ostaje blizak i pouzdan partner EU i podvukao da Zapadni Balkan ostaje prioritet austrijske spoljne politike.

- Zapadni Balkan ostaje za Austriju važno pitanje, blisko srcu - naglasio je on i dodao da EU može računati na Beč. Preneo je da je sagovornike - predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i predsednika Saveta EU Šarla Mišela - informisao o aktuelnoj situaciji u Austriji, posle krize u vladi. Ukazao je da u Uniji sa 27 članica uvek postoje promene na vrhu vlade i u vladama.

- To je ovde nešto sasvim normalno i ovde se prihvata potpuno opušteno - preneo je Ssalenberg novinarima. Ukazao je da su razgovarali o temama kao što su pandemija, rastući cene energenata i migracija. Šalenberg je kazao da podržava delovanje Evropske komisije protiv Poljske.

- Bez prioriteta evropskog prava raspada se unija, to je opasan razvoj - poručio je on. Osnovna prava, vladavina prava su, podvlači, stvari o kojima nema pregovora. Na pitanje o partnerstvu sa Višegradskom grupom, naglasio je da se u javnosti Austrije vodi veštačka debata.

- To bih shvatio kao politiku susedstva. Austrija nije imala nikada nameru da pristupi, niti je Višegrad grupa htela da je primi - podvukao je on. Ukazao je da je on, kao šef diplomatije, osnovao format "Centralnih pet", u koji su uključeni Prag, Bratislava, Budimpešta i Ljubljana, te najavio da će kao kancelar nastaviti saradnju u tom okviru. Austrija, prema njegovim rečima ima poseban zadatak i istorijsko razumevanje za zemlje istoka, i time je most između istoka i zapada.

Takođe je podsetio da je Austrija, pored Nemačke, zemlja EU koja ima najviše suseda - Nemačka devet, Austrija osam. Po pitanju migracije, naglasio je, da se je stav Austrije jasan i da ostaje nepromenjen. Istovremeno je Šalenberg i u Briselu nastavio da brani svog prethodnika Sebastijana Kurca, rekavši da veruje da od optužbi vezanih za krivična dela, neće ništa biti potvrđeno.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

"EU mora više da ispružiti ruku Zapadnom Balkanu"
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 18.10.2021.

Novom ministru inostranih poslova Mihaelu Linhartu Zapadni Balkan je veoma važan i smatra da EU mora "još više da ispruži svoju ruku tom regionu".

"Zapadni Balkan nam leži na srcu. EU mora tim zemljama još više da ispruži ruku", objasnio je Linhart bečkom dnevniku "Hojte". Inače Linhart je, po stupanju na dužnost, kao prvu destinaciju za službeno putovanje izabrao Bosnu i Hercegovinu, šaljući time signal da je Zapadni Balkan i dalje prioritet spoljne politike Austrije.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Понедељак, 18.10.2021.

Орбан: Србија треба да уђе у ЕУ, али је питање да ли ће имати коме да се придружи

ХОРГОШ - Председник мађарске владе Виктор Орбан поручио је данас да би границе ЕУ требало да буду много ниже на југу континента, и да би грађани Србије требало одавно да пролазе у Мађарску и Европу без пасоша.

Орбан је, на церемонији обележавања почетка радова на реконструкцији и модернизацији железничке пруге Суботица - Хоргош - државна граница са Мађарском - (Сегедин), истакао да се свечаност одржава на шенгенској граници, али да спољна граница ЕУ не би требало да буде овде.

„Сви добро знамо да је Србија капија Балкана и кључна земља за безбедност Европе. Истина је и знамо да је Србија већ годинама спремна за улазак у ЕУ“, подвукао је он. Орбан је истакао да се полако поставља питање да ли Србија жели да уђе у ЕУ, и да ли ће имати коме или чему да се придружи. Подвукао је да се Мађарска залаже за чланство Србије у ЕУ јер у Србији има великог брата. Орбан се захвалио председнику Србије Александру Вучићу што га је позвао да буде на церемонији.

„Налазимо се у необичној ситуацији. Желимо да обновимо железничку линију стару 150 година. Али у ствари постављамо камен темељац. Ово је симбол сарадње и заједничког напретка Мађарске и Србије, Мађара и Срба који граде нову заједничку будућност“, истакао је он. Пренео је да има договор са председником Вучићем који гарантује да ће Мађари и Срби подједнако имати користи и напредовати захваљујући сарадњи две земље.

„Прво сазнање јесте да смо заједно јачи. Друга наша спознаја је да морамо да још више учврстимо наше односе. Треће је, и због тога смо се пре месец дана срели у Будимпешти, да треба да потпишемо споразум о стратешкој сарадњи“, указао је он. Орбан уз опаску да је мигрантска олуја пресекла ову железничку линију.

„Тиме су грађани оба града много изгубили, јер је постало немогуће саобраћање овом железничком линијом. Сећам се пре шест година, више хиљада миграната су ходали баш тим железничким шинама према Мађарској и Европи, тако да је морала та линија да буде затворена и на крају је у потпуности укинут саобраћај на њој“, нагласио је он. Истакао је да се ради, како је рекао, о причи својственој централној Европи,да у једној централној сили далеко од нас смисле нешто и онда то покушавају да нам наметну, а на крају ми плаћамо цену за све то.

„Могу да вам кажем да су стране силе увек доносиле само немир и рат. Све оно што је долазило споља доводило је до конфликата и уназађења оба народа“, подвукао је он. Орбан је нагласио да је дошло време да своју судбину узмемо у сопствене руке.

„Ми радимо заједно са Вучићем на изградњи железничке линије између Будимпеште и Београда, а такође смо спремни да радимо и на успостављању линије између Суботице и Баје. Али то је све висока политика. Оно што је из аспекта живота грађана важно је да ћемо ову железничку линију изградити и ви ћете моћи за 35 минута бити у Сегедину, односно Сегединци за толико да дођу до вас“, објаснио је он, пренео је Танјуг. Казао је да се ради и на обезбеђивањем што једноставнијем проласку, контроли на граници. Он се захвалио Мађарима и Србима који су учествовали у припремама реконструкционог пројекта, те онима који ће да раде на пројекту пожелео је успешан рад.

Izvor. www.politika.rs

[MOTORISTA]

Oglasio se Stejt department: Puna podrška proširenju EU na region, ali i dijalogu oko Kosova
Blic 20.10.2021.

Nakon nedavnog sastanka između državnog sekretara SAD Entoni Blinkena i visokog predstavnika Evropske unije Žozefa Borelja, Sjedinjene Države i Evropska unija složile su se da dodatno ojačaju svoj zajednički angažman na Zapadnom Balkanu u podršci napretku regiona na njegovom evropskom putu, saopštio je u sredu američki Stejt department.

- Naglašavamo našu punu podršku procesu proširenja EU. Pristupanje EU, koje je prioritet za čitav Zapadni Balkan, pomaže u konsolidaciji demokratskih institucija, zaštiti osnovnih prava i unapređenju vladavine prava. Ovaj region pripada Evropskoj uniji. Bliža integracija će poboljšati stabilnost i doprineti prosperitetu ljudi u regionu. U ovom kontekstu, naglašavamo da bi pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom trebali da počnu bez odlaganja - navodi se u saopštenju.

Stejt department dalje navodi da su Sjedinjene Države i EU ujedinjene u "čvrstoj podršci teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine kao i u zajedničkom radu na promociji izborne i ustavne reforme i održavanju funkcionalnosti njenih državnih institucija".

- Ozbiljno smo zabrinuti zbog sve veće retorike podela u Bosni i Hercegovini. Pozivamo sve strane da poštuju i štite državne institucije, nastave konstruktivan dijalog i preduzmu korake za napredak na putu integracije u EU - uključujući i relevantne reforme. EU i Sjedinjene Države spremne su da olakšaju ove korake - navedeno je u zajedničkoj objavi. Dalje se naglašava važnost dijaloga uz posredovanje EU, koji je "ključni mehanizam za rešavanje sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova".

- Nakon poslednjih nedelja napetosti na severu Kosova, ohrabrujemo obe strane da se uključe u kontinuiranu i održivu deeskalaciju i izbegnu akcije koje ugrožavaju stabilnost. Pozdravljamo i podržavamo angažovanje Kosova u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i ponavljamo da je nasilje nad civilima, novinarima, policijom ili drugim vlastima neprihvatljivo - saopštava Stejt department.

Pozivaju se i sve političke snage u Crnoj Gori da rade zajedno na očuvanju strateške orijentacije koja odražava želju građana Crne Gore da postignu reforme neophodne kako bi njihove nade u budućnost EU postale stvarnost.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Borelj: Vreme za okupljanje i izgradnju jače Evrope
SVET Autor: Tanjug 20. okt. 2021

Šef diplomatije EU Žosep Borelj, povodom Paketa proširenja koji je Evropska komisija juče predstavila, pozvao je partnere sa Zapadnog Bakana na ”reforme i pomirenje”, a EU na ”ispunjavanje svojih obaveza”.

”Vreme je da se okupimo i ujedinimo u izgradnji jače Evrope”, poručuje Borelj.

Borelj je, u saopštenju Evropske komisije, naglasio da proces proširenja mora da zadrži svoju verodostojnost uz ocenu da se to možze postići primenom nove metodologije pristupanja.

”Ona stavlja jači fokus na temeljne reforme, kao što su vladavina prava, osnovne slobode, ekonomija i funkcionisanje demokratskih institucija. Naši partneri treba da rade na njima kako u interesu svojih građana tako i radi napretka na putu ka EU. Oni moraju i da ostave po strani svoje razlike. A na strani EU, moramo ispuniti svoje obaveze”, zaključuje Borelj.

Iz Evropske komisijie poručuju da je politika proširenja ”geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i ekonomski rast na našem evropskom kontinentu”. Navodi se da je proces pristupanja ”zasnovan na zaslugama, a da se zemljama iz tog procesa kroz usvojene izveštaje daje ”činjenična i poštena” porocena kao i jasna mapa puta za ubrzanje i produbljivanje reformi."

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

"Ako Balkan ne može u EU, može EU na Balkan"


Ako Zapadni Balkan ne može da dođe u Evropsku uniju, možda EU može da dođe na Zapadni Balkan.

To je napisao premijer Albanije Edi Rama u autorskom tekstu za briselski portal Politiko.

Kako je ocenio, postoje konkretni koraci koji se mogu preduzeti odmah, EU može da uspostavi mehanizme saradnje koji efikasno uspostavljaju neke od dvosmernih prednosti članstva, a da ne izazivaju ogorčenje onih koji se protive našem pristupanju. U tom cilju, ističe Rama, EU može ekonomski da podrži region kroz svoj Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, za koji je već određeno nekoliko projekata.

Dodaje da se mora učiniti više, posebno kako bi se osiguralo da region u potpunosti učestvuje u digitalnoj i zelenoj tranziciji EU.

"Ove tranzicije su neophodne za puno učešće u evropskim ekonomijama ili rizikujemo da budemo izostavljeni", naveo je Rama.

EU nam, takođe, može pomoći da zadržimo naše najbistrije umove zajedničkim programima visokog obrazovanja i integracijom u obrazovni sistem EU, kako bi mladi ljudi mogli da pronađu bolje mogućnosti kod kuće, naglasio je on.

"Zemlje Zapadnog Balkana bi mogle da budu uključene i u planove EU za vanredne situacije, jer se zajedno suočavamo sa potencijalno razornom energetskom krizom koja bi mogla da poništi godine napretka u regionu, moramo osigurati da naši građani ne ostanu ugroženi", napisao je Rama.

"Konačno, EU može da preduzme praktične korake, kako bismo brže implementirali četiri slobode EU, slobodno kretanje robe, kapitala, usluga i ljudi, u naše tri zemlje Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, naveo je premijer Albanije. To je nešto što će sve zemlje Zapadnog Balkana morati da učine ako želimo da se pridružimo jedinstvenom tržištu, a Svetska banka je rekla da bi to moglo dodati do 10 odsto BDP svakoj od naših zemalja", istakao je on.

Prema njegovim rečima, naše tri zemlje ovaj napor nazivaju inicijativom "Otvoreni Balkan" i to je nešto što su već započele posedujući duh i principe Berlinskog procesa.

"Nadamo se da ćemo započeti slobodno kretanje robe u januaru 2022. godine i otvoriti naše granice do januara 2023", dodao je Rama.

Podrazumeva se da je "Otvoreni Balkan" otvoren za sve zemlje Zapadnog Balkana kad god odluče da se pridruže, naglasio je on.

Želimo rezultate, da izvršimo reforme i da naši ljudi dobiju beneficije, dodao je Rama.

Kao nacije Zapadnog Balkana, moramo gledati u svoju budućnost, ne budućnost koja se nikada ne ostvaruje, već budućnost koju možemo da kontrolišemo, zaključio je albanski premijer.


izvor

[MOTORISTA]

Žofre: Za nas pristupanje Srbije i Zapadnog Balkana Evropskoj uniji nema alternativu
Tanjug 26.10.2021.

Za Evropsku uniju pristupanje Srbije i Zapadnog Balkana nema alternativu, poručio je danas šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre, dodajući da se Evropa i svet suočava sa brojnim izazovima, poput pandemije i klimatskih promena, a da na sve te krize odgovor mora da bude zajednički, uz uključivanje Zapadnog Balkana.

Žofre je istakao da je Evropska unija najuspešniji projekat, koji je doneo mir, slobodu, prosperitet svim građanima, promovišući ljudska prava u Evropi i van nje.

- Treba da budemo ponosni na uspehe. Ali, moramo da znamo da ako konfrontaciju zamenimo saradnjom, možemo da postignemo više. Različitost je vrednost, ne prepreka - rekao je Žofre na otvaranju “Beogradskog bezbednosnog foruma. On je ukazao da je pandemija kovida 19 najnoviji i najveći test za Evropu i svet, podsećajući da je Evropa za samo nekoliko meseci donela važne odluke, pre svega o zajedničkom zaduživanju, tako da se evropska ekonomija oporavlja brže nego što se očekivalo. Žofre je dodao da je prvi put, odgovor na kovid, stvorio instrument za zajedničku nabavku vakcina, navodeći da je u Evropi 75 odsto odraslih vakcinisano.

- Naučili smo da smo u istom čamcu i da moramo da se spasimo zajedno - rekao je Žofre, navodeći da je pandemija globalni problem, te da i odgovor na krizu mora da bude zajednički, globalan. Ukazao je da je EU izvezla milijardu vakcina, a 87 miliona doza isporučila preko Kovaksa siromašnima.

- Uvek smo delili vakcine fer sa ostalim svetom. Izvezli smo onoliko, koliko smo isporučili sopstvenim građanima - rekao je šef delegacije EU u Srbiji. Žofre je ukazao da su klimatske promene, pored kovida 19, velika pretnja.

- Imamo 'vakcinu' za to, koja treba odmah da se primeni. Predstojeći Samit u Glazgovu šansa je da se dogovori rešenje - rekao je Žofre uz podsećanje da je dogovorena Evropska zelena agenda, da su članice privržene postizanju ciljeva do 2030, a da se sada radi na usvajanju zakonskih mera kako bi se ti ciljevi dostigli. Dodao je, ipak, da EU ne može to sama, već mora učiniti to uz podršku.

- Ne donosimo novi preldog u Glazgov, već želimo da mobilišemo druge da deluju - rekao je Žofre. U tom smislu, dodao je da je Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, jer ekološka tranzicija može da ima pun efekat ako na Zapadnom Balkanu preduzmu hitne akcije.

- Srbija je već odlučila da investira u svoju budućnost. Znamo da delimo mnogo toga, a tako i istu sudbinu - rekao je Žofre.

Šef delegacije EU poručio je da za Uniju pristupanje Srbije i Zapadnog Balkana nema alternativu. Žofre je podsetio da su države članice nedavno na Samitu u Sloveniji pružile podršku pristupanju regiona, a prošle sedmice izdat Izveštaj EK o napretku u kojem je istaknuta privrženost Srbije reformskoj agendi. Još je, dodaje, mnogo posla, u oblasti pravosuđa, slobode medija, kada je reč o podršci civilnom društvu, borbi protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina. Takođe, naveo je da svakako postoje i inicijative koje napreduju, kroz ustavne reforme, izborne reforme. Žiofre je naveo da je EK ukazala u izveštaju da želi da Srbija otvori dva klastera, 3 i 4, ali da o tome odlučuju države članice.

- Važno je da radimo zajendo na jačanju puta ka EU, da ZB bude uključen u razmišljanje o budućnosti Unije - dodao je on.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Žofre je rekao da je važno da se reše sva otvorena pitanja, a da Beograd i Priština treba da iskoriste priliku da postignu dogovor o normalizaciji odnosa.

- Vidimo obnovljene napore EU i SAD, što je znak transatlanstkog jedinstva. Dijalog koji EU organizuje je jedina platforma koja može efektivno da se bavi tim pitanjem. To što smo uspeli da postignemo sporazum oko nedavnih događaja pokazuje da je to moguće. Nadamo se da će dijalog otvoriti blagorodnije diskusije u budućnosti - dodao je Žofre.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Edi Rama: "Nema smisla ostaviti Zapadni Balkan da bude pod uticajem drugih, EU smo potrebni"
Tanjug 29.10.2021.

Albanski premijer Edi Rama izjavio je da je Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, pre svega zbog njene bezbednosti.

Rama je u intervjuu za nemački list "Merkur" rekao da nema smisla imati unutrašnje granice sa regionom, kao što nema smisla ni da se region ostavi da bude pod uticajem drugih, prenosi albanski portal Balkan veb. Na konstataciju da tenzije u regionu rastu i da je Srbija nedavno rasporedila oklopna vozila duž administrativnog prelaza sa KiM, Rama kaže da se to ne može porediti sa tenzijama iz prethodnih vremena.

- To je čak povezano i sa činjenicom da bivši protivnici danas žele zajedno u EU. Vojni sukobi nastaju kada su države izolovane, a ne u zajednici. Setite se pozitivnih pomaka koji su doneli francusko-nemački odnosi ili slučaj Irske. Rizik da EU unese konflikt u svoje granice je mali - rekao je Rama.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 28.10.2021.

Китинг: Америчко присуство на Балкану витално за мир у Европи

ВАШИНГТОН - Председавајући Пододбора за Европу спољнополитичког одбора Представничког дома Конгреса САД, Бил Китинг, подржао је данас амерички ангажман на Западном Балкану, као геостратешком региону је од виталног значаја за мир и стабилност у Европи, и позвао Београд и Приштину да наставе дијалог ради нормализације односа.

„Верујем да ће наше позитивно учешће у региону додатно охрабрити развој Западног Балкана, по питању демократије, слободе медија, људских права, борбе против корупције и владавине права, које мора остати главни приоритет за актере на Западном Балкану”, навео је Китинг у саопштењу пред слушање у америчком Конгресу посвећеном ангажману америчке администрације на Западном Балкану. Он је, такође, затражио од администрације председника Џозефа Бајдена да, ако буде потребно, размотри увођење санкција, како би се ти циљеви америчке политике остварили. Китинг је нагласио да жели да охрабри даљи дијалог између Косова и Србије, и да позове „све стране да у доброј вери наставе преговоре око нормализације међусобних односа”.

„Недавне акције и повећане тензије у региону настављају да осликавају нестабилност тренутне ситуације и ту су као важан подсетник колика је потреба за помирењем између Косова и Србије”, поручио је Китинг. Председавајући Пододбора апелује на државе Западног Балкана да наставе да траже пут ка миру у региону и решењима за постојећа неслагања. Он се надовезао на изјаве државног секретара САД Ентонија Блинкена и шефа дипломатије Европске уније Жозепа Бореља, рекавши да и он охрабрује прикључење земаља Западног Балкана ЕУ и додао да ће Вашингтон наставити да подржава приступне преговоре Северне Македоније и Албаније Европској унији.

„Коначно прикључење Западног Балкана, као држава које су окружене ЕУ, кључно је за дугорочни мир и стабилност у трансатлантском региону”, додао је. Китинг поручује да осуђује „малигне актере у региону”.

„Такође, желим да осудим стране и малигне актере у региону који желе дестаблизацију. Русија активно ради на прављењу подела, ширења дезинформација и омета сваки напор ка евроатлантским интеграцијама. У исто време, Кина наставља да нуди региону лажна економска обећања, да подгрева даљу корупцију кроз нетранспарентна улагања, утврдивши се у инфраструктуру региона кроз њихову иницијативу 'Појас и пут'“, нагласио је Китинг. Он је, такође, потврдио значај корака које се очекују од Босне и Херцеговине да би се наставило одржавање мира постигнутог Дејтонским споразумом.

„Узнемирујуће претње, реторика која изазива поделе и корупција штете миру постигнутом Дејтонским споразумом. Позивам све стране у БиХ се конструктивно ангажују и обезбеде да се дух и слово Дејтона поштују”, рекао је Китинг. Осим тога, он истакао подршку инцијативама да се охрабри повећање трговине међу земљама Западног Балкана, пошто верује да ће привредне везе само подржати мир и демократски развој, преноси Танјуг. Китинг је, такође, подржао напоре председника Џозефа Бајдена у борби против корупције на Западном Балкану, како је то истакнуто у програму ширења санкција, из јуна 2021.

„Они који дестабилизују регион или злоупотребљавају јавне фондове, морају одговарати. Тражимо од (Бајденове) администрације да размотри увођење нових санкција тамо где је потребно на Западном Балкану, како би се обезбедили циљеви америчке политике и подржали демократија, борба против корупције и владавина права.”

Конгресмен демократа из Масачусетса је додао да, и поред смена на челу САД, приврженост Конгреса налажењу дугорочних решења у региону и одржавање америчког ангажмана и партнерства, „од Скопља до Подгорице, од Приштине до Сарајева”, остаје снажна.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Balkan u fokusu nove nemačke vlade: "Podržavamo evropske integracije šest država Zapadnog Balkana"
IZVOR: VIJESTI, TANJUG SREDA, 24.11.2021.

"Podržavamo evropske integracije šest država Zapadnog Balkana i u tom smislu neophodnih reformi za ispunjenje svih kriterijuma iz Kopenhagena. U tim okvirima jačaćemo civilno društvo i podržavati dalje korake ka približavanju", stoji u dokumentu koalicionog sporazuma nove nemačke vlade.

U sporazumu se predlaže otvaranje prvih poglavlja sa Albanijom i Severnom Makedonijom, liberalizacija viza za Kosovo ali i nastavak pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom.

"Podržavamo evropske integracije šest država Zapadnog Balkana i u tom smislu neophodnih reformi za ispunjenje svih kriterijuma iz Kopenhagena. U tim okvirima jačaćemo civilno društvo i podržavati dalje korake ka približavanju", stoji u dokumentu.

Dalje se navodi da se podržava proces dijaloga Beograda i Prištine vođen pod pokroviteljstvom EU, kao i napori za održanje dugotrajnog mira u BiH baziranih na očuvanju teritorijalnog integriteta i premošćavanja etničkih razlika. Dodaje se da se parlalelno sa pregovorima o pristupanju kapaciteti EU za prijem novih članova moraju poboljšati.

Podsetimo, novi kancelar Njemačke biće lider Socijaldemokrata Olaf Šolc, dok se očekuje da će ministarstvo spoljnih poslova pripasti Zelenima.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Makron u Zagrebu: Važno za Zapadni Balkan
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 25.11.2021.

Zagreb -- Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio u Zagrebu da je saradnja koju osnažuju Francuska i Hrvatska "izuzetno važna" za temu Zapadnog Balkana.

"Ova saradnja koju ćemo osnažiti je izuzetno važna za temu koja je pred nama, za temu Zapadnog Balkana, to je ono što će nam omogućiti da izradimo novu etapu u Zapadnom Balkanu. Znam da će nam vaše veze na Zapadnom Balkanu pomoći u tome", rekao je Makron posle razgovora sa šefom hrvatske države u obraćanju novinarima na kojem nije bilo pitanja. Ocenio je da je ova poseta "sigurno novo poglavlje" u odnosima dveju država.

Uz zahvalnost na prijemu i srdačnom dočeku, Makron je istakao da je ponosan što je prvi predsednik Francuske koji je posetio Hrvatsku od osamostaljenja. Radi se o jednoj nepravdi jer ova poseta je simbol našeg prijateljstva, rekao je Makron i dodao da je pripadnost EU ono što doprinosi miru i prosperitetu.

"Današnja službena poseta, partnerstvo koje smo potpisali, mukotrpan rad naših ministara učvrsti će našu bilateralnu vezu prema jednoj Evropi odbrane, koja isto tako učestvuje u NATO-u", rekao je Makron, preneo je hrvatski portal Index. Milanović je rekao da je sa Makronom razgovarao o nabavci aviona, ali i događajima u regionu i svetu, Ukrajini i Rusiji.

"Francuska je jedina nuklearna sila u EU, ona to sve gleda na jedan širi način od našega. Razgovore ocenjujem odličnim. Radujem se svemu ovome, deklaraciji o saradnji, ovo je za Hrvatsku novi početak, ovo je ozbiljna promena kojoj se radujem", kazao je Milanović.

Pojašnjavajući narandžaste simbole na reverima dvojice predsednika, Milanović je rekao da mu je supruga rano jutros rekla da je danas Dan borbe protiv nasilja nad ženama i da mu je drago da se francuski predsednik pridružio tome.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Zapadni Balkan u nemačkim planovima - Zeleni su novi "igrač" u berlinskoj vladi, njihovo "lice" u Srbiji je dobro poznato, i svi se pitaju samo jedno
Danijela Luković 25.11.2021.

Očekivani politički obrt u Nemačkoj konačno je potvrđen, posle 16 godina vladavine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) odlazi u opoziciju, Angela Merkel u penziju, a na scenu stupaju Zeleni. Novi igrač je u vladi, njihovo prepoznatljivo lice u Srbiji je evropska poslanica Viola fon Kramon, šta to znači za Zapadni Balkan i Srbiju?

Odnos Zelenih i Beograda sasvim sigurno ne može da se posmatra kroz Fon Kramon, koja neretko osipa paljbu po Srbiji, ali činjenica je da bi ova stranka mogla da da drugačiji ton i ritam. A to znači - insistiranje na ekološkim temama, unapređenju građanskog društva, civilnog sektora ali i na odblokiranju procesa proširenja EU. Novi Kabinet u Berlinu činiće takozvana "semafor koalicija" Socijaldemokrate, kojem je pripalo mesto kancelara, Zeleni koji su dobili pet ministarstava a među njima i resor spoljnih poslova, dok Slobodne demokrate (FDP) imaju četiri resora. Među 177 stranica njihovog koalicionog sporazuma spomenut je i Zapadni Balkan i sve one teme koji od regiona prave "bure baruta".

Iskazana je podrška evropskom putu našeg regiona, podržan dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine uz posredovanje EU, kao i napori u postizanju trajnog mira u Bosni i Hercegovini zasnovanih na očuvanju teritorijalnog integriteta i prevazilaženju etničkih podela.

Podrška proširenju

Albanija i Severna Makedonija treba, kako je istaknuto, da otvore prva poglavlja o približavanju EU, a spomenuto je i da treba usvojiti viznu liberalizaciju za Kosovo i nastaviti pristupni pregovori sa Crnom Gorom i Srbijom. Sve ovo zvuči poznato, i sve su poruke koje je Berlin i ranije slao, a šta će biti novo? Deo se može naslutiti i na osnovu onog što su Zeleni do sada govorili i planirali za Zapadni Balkan. Za početak, i ono što je dobra vest je da su Zeleni u predizbornom programu, kako piše DW , od svih učesnika izbora jedini spomenuli mogućnost proširenja EU.

- Politika proširenja EU je uspešna priča koju hoćemo da nastavimo. Zato se zalažemo za konkretne napretke u evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana - naveli su Zeleni.

Takođe, nabrojali su reforme u pogledu demokratije, pravne države, borbe protiv korupcije, zaštite manjina (posebno Roma), pomirenje i procesuiranje ratnih zločina. Manje dobra vest tiče se Kosova, za njih je ono nezavisno, a u programu su odbacili novo povlačenje granica po etničkim principima što odmah stavlja po strani ideju o razmeni teritorija ali i parčanje BiH.

Evroposlanica Zelenih poznata u Srbiji

Poslednjih godina u ime Zelenih o Srbiji najčešće govori evroposlanica Viola fon Kramon-Taubadel. Do sada je tražila od Španije da prizna Kosovo, branila Prištinu od ocene evroparlamentaraca da je “mafijaška država i rak-rana Balkana”, a onda je nedavno sve iznenadila i tražila od Prištine da ispoštuje odluku Ustavnog suda i manastiru Visoki Dečani vrati zemljište. Ali pitanje je koliki je njen uticaj u stranci? A ono što je sasvim sigurno je da fon Kramon neće biti ta koja će diktirati spoljnu politiku Berlina.

Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost za Blic ukazuje na jedan važan detalj.

- Važno je i ko će imati glavnu reč u vođenju spoljne politike, kancelar Olaf Šolc ili ministarka spoljnih poslova. Očekujem da budu stroži u smislu da glasnije i jasnije prozivaju vlast za sve one afere koje stvara, ali pre svega za stanje demokratije. Izbori su tu veliki test - ističe on. Problem je, nastavlja Savković, što će nemačka politika biti rastrzana između dve stvari.

- Objektivne potrebe da se Srbija drži na vezi, uključena u sve one procese koji su važni za region, i potrebe da se vlast opomene, da ne kažem kazni, kada deluje protivno tome. Mislim da je to njihov problem, odnosno ograničenje - smatra Savković. Što se tiče Zapadnog Balkana, on smatra da će važan deo energije biti usmeren na BiH.

- Biče još veći fokus na vladavini prava, novi napori da se odblokira proces evropskih integracija, podrška za rešavanje krize u BiH i sankcije onima koji podrivaju teritorijalni integritet BiH - zaključuje Savković.

Početak odnosa Zelenih i Srbije nije bio dobar. Za vreme njihovog jedinog učešća u vlasti na saveznom nivou, devedesetih godina, tadašnji lider i šef diplomatije Joška Fišer odbacio je jak pacifistički pristup i neočekivano podržao bombardovanje SR Jugoslavije.

Izvor: www.blic.rs