POLITIKA” u 126. brigadi za vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje Novi radari vide daleko preko granica SrbijeGM400, francuske proizvodnje, otkriva neverovatnih 10.000 „tragova” na daljinama većim od 500 i visinama preko 30 kilometaraStari Banovci – U sremskoj ravnici, u blizini Starih Banovaca, nalazi se radarski položaj 126. brigade za vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje (VOJIN) Vojske Srbije. Zaposednut još u vremenima SFRJ, decenijama je poznata lokacija kroz koju je vremenom prošla radarska tehnika sovjetske, britanske i američke proizvodnje.
Tokom NATO agresije položaj je bio prioritetna meta neprijateljskih snaga, u više navrata je pogađan projektilima i bombama, ne samo zbog radara već i činjenice da se tu nalazio i operativni centar. Srećom, tada niko nije stradao jer su ljudstvo i tehnika na vreme dislocirani, a brigada je uspešno izvršavala svoje zadatke do kraja rata.
Sve je to deo istorije, ali je položaj u Starim Banovcima i danas važan, ne samo zbog lokacije već i nove tehnike koja je na njemu razmeštena. Reč je o radarima
GM400 francuske proizvodnje, koji bez preterivanja spadaju u najmodernija sredstva te vrste u svetu.
Ekipu
„Politike” je na položaju, sa koga pogled preko vojvođanske ravnice dopire do horizonta, a na jednom pravcu se tek nazire Fruška gora, dočekao pukovnik Jovica Kepčija, komandant
126. brigade VOJiN, koji je i sam ovde službovao osam godina. Sa njim i njegovim saradnicima odlazimo do novog radara, postavljenog na manjem veštačkom uzvišenju, čija velika antena u obliku pravougaonika se okreće „skenirajući” nebo nad Srbijom, ali i daleko preko njenih granica.
Pukovnik Kepčija kaže da je ovo najznačajnija nabavka novih radara posle višedecenijske pauze u opremanju. U naoružanju ove jedinice još uvek se nalaze i radari britanske i američke proizvodnje kojima jedinica raspolaže još od vremena nekadašnje JNA.
„Sa stanovišta unapređenja sistema vazdušnog osmatranja i javljanja ovo opremanje i operativna upotreba radara
GM400 predstavlja značajno unapređenje naših prostornih i informacionih mogućnosti. Ovi radari na daljinama preko 500 i visinama preko 30 kilometara otkrivaju sve vrste letelica, uključujući i one sa malom odraznom površinom. Nema sumnje da Vojska Srbije danas ima najmodernije radare u regionu. Štaviše, mi smo prvi korisnici najmodernije verzije ovih radara čija je precizna oznaka
’GM403 alfa’”, kaže za „Politiku” pukovnik Kepčija.
Sam prijem radara, posle završenog ugovaranja i obuke, inače ima dve faze – fabrički i lokacijski prijem. Prva faza se obavlja u samoj fabrici, a druga na radarskom položaju prema posebnoj proceduri. U Starim Banovcima trenutno se nalaze dva radara tipa
GM400, jedan je već u punoj upotrebi, a drugi se nalazi u fazi lokacijskog prijema.
Pukovnik Kepčija sa velikim zadovoljstvom najavljuje i skoru isporuku radara
GM200 srednjeg dometa, koji su takođe proizvod kompanije
„Thales”, francuskog giganta elektronske namenske industrije. On ističe i značaj sistema automatizacije za centre VOJiN na čijem razvoju i implementaciji rade domaći stručnjaci.
„Što je stepen automatizacije veći i efikasniji, vreme potrebno za potpunu obradu podataka osmatranja, odnosno stvaranje informacije, a samim tim i za reakciju je kraće”, kaže pukovnik Kepčija.
Inače, gabariti radara
GM400 manji su nego što bi laici očekivali. Moglo bi se reći da je, sa sklopljenom antenom, dimenzija standardnih kontejnera za transport robe. Upravo je zato, stavljanjem na prikolicu šlepera, jednostavan za transport, a postoji i verzija koja radi sa vozila i istom se oprema i Vojska Srbije.
Poručnik Marko Manojlović nam pokazuje malu kabinu u kojoj je takozvani mozak radara, a tu je i laptop na kome se mogu očitati svi parametri. Postoji i aplikacija za održavanje pa softver sam signalizira operaterima kada je vreme da se poradi na takvim poslovima. Osim na engleskom, proizvođač je na radaru upozorenja pri kretanju u i oko njega ispisao i na srpskom jeziku – ćirilicom.
„Podaci sa ovog radara se očitavaju pomoću tri displeja, jedan je na samom radaru, na drugom je omogućen daljinski rad sa udaljenosti i do 500 metara, što je u ratnim uslovima izuzetno važno kako bi se u slučaju dejstva neprijatelja sačuvali životi onih koji rade na radaru u tom trenutku, a sa trećeg bi se moglo upravljati i sa više stotina kilometara kada postoji odgovarajuća telekomunikaciona infrastruktura za prenos podataka”, objašnjava poručnik Manojlović.
On nam na drugom ekranu, u obližnjem objektu, pokazuje situaciju u vazdušnom prostoru nad Srbijom, ali i širem okruženju. U tom trenutku
GM400 je detektovao nekoliko stotina vazduhoplova, a može da otkrije neverovatnih 10.000 „tragova” pa i više, kako to kažu „vojinovci” u svojoj stručnoj komunikaciji.
„Radar je otporan na ometanje, takođe može i da precizno pokazuje relativne koordinate između ciljeva, što je važno prilikom navođenja lovačke avijacije”, kaže poručnik Manojlović.
Radari
126. brigade VOJiN praktično rade non-stop, sa izuzetkom retkih i veoma kratkih prekida zbog potreba održavanja. Na
GM400 u smeni radi svega dvoje operatera. Jedan od njih je vodnik prve klase Aleksandar Ostojić, koji je, kao i poručnik Manojlović, bio u Francuskoj na obuci.
„Bio sam na obuci u fabričkim kapacitetima kompanije
’Thales’ u Limuru, gradu oko 50 kilometara udaljenom od Pariza. Nastava je bila na engleskom, sa specifičnom stručnom terminologijom. U Srbiji smo savladavali teorijski deo, a u Francuskoj smo se u praksi upoznali sa radarom”, objašnjava vodnik prve klase Ostojić.
Na kraju ove obuke polaže se ispit.
„Radar je drugačiji i zahtevniji u svakom pogledu u odnosu na svoje prethodnike i zahteva mnogo bolje poznavanje informatike i softvera. Svakako da mi je dosadašnji rad na radarima pomogao da lakše shvatim principe i način na koji funkcioniše radar
GM400”, ističe vodnik prve klase Ostojić.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor
