ZiS-30, "tenk" iz nužde

[Rade]

Sovjetski gubici u prvim nedeljama operacije Barbarosa bili su stravični. Crvena armija je izgubila veliki broj oklopnih sredstava. Kao rezultat toga, Sovjeti su pribegli očajničkim merama: tri fabrike dobijaju zadatak da oruđa koja proizvode ugrade na neku od dostupnih platformi i tako dobiju neku vrstu tenka. Zavod br. 4 iz Sverdlovska izrađivao je samohodni PA top kalibra 37 mm, zavod br. 8 protivavionski i protivoklopni top kalibra 85 mm, dok je fabrika br. 92 proizvodila protivoklopni top kalibra 57 mm.  Ideja je za konstruktore iz ovih fabrika bila vrlo jednostavna: uzeli su raspoloživa vozila – platforme, pogodne za dalju nadgradnju i od njih izradili improvizovane tenkove ugradnjom oruđa i odgovarajuće kupole oko oruđa. Rok za završetak ovih vozila bio je 15. jul 1941.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] ZiS-2 kalibra 57 mm

Rok je bio vrlo ambiciozan. Zavod br. 92 se pokazao kao najbolji, ali je zakasnio. Oni su imali specijalni tim konstruktora, predvođen Muravjovim, koji je nadgledao i same radove na izradi prototipa. Dva prototipa su završena krajem jula: ZiS-30 i ZiS-31. Prvi je bio  protivoklopni top ZiS-2 kalibra 57 mm, ugrađen na artiljerijski traktor Komsomolec, dok je drugo vozilo bio isto taj top, ali ovog puta ugrađen na kamion GAZ-AAA.

Uporedni testovi, koji su rađeni u julu i avgustu, pokazali su da je verzija na kamionu bila stabilnija i preciznija od verzije na platformi traktora. Međutim, traktor je imao bolju pokretljivost, naročito van puteva. Kao rezultat, „traktorska“ verzija je izabrana za serijsku proizvodnju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Artiljerijski traktor T-20 Komsomolec

Početak serijske proizvodnje bio je predviđen za 1. septembar 1941, ali se fabrika suočila sa ogromnim problemom. Naime, moskovski Zavod br. 37, jedini proizvođač artiljerijskih traktora Komsomolec, prešao je u avgustu na proizvodnju tenkova, tako da proizvodnja serijskih ZiS-30 u Zavodu br. 92 nije mogla da otpočne bez dobavljača artiljerijskih traktora. Stoga, fabrika je jedino mogla da prihvati traktore koji su dolazili sa bojišta. Zbog ovog kašnjenja, serijska proizvodnja je započela tri nedelje nakon planiranog roka – 21. septembra 1941.

Fabrika je do prekida serijske proizvodnje proizvela ukupno 101 samohodno protivoklopno oruđe ZiS-30, a u borbu su poslata i oba prototipa. Da bi se uravnotežio top na nesigurnoj šasiji, ugrađen je opružni mehanizam, a na samom oruđu su ugrađeni i nišani za neposredno gađanje. Top je mogao da ostvari brzinu gađanja od 25 projektila u minuti (teoretski), ali uključujući nišanjenje, praktična brzina gađanja nije mogla biti veća od 15 projektila u minuti. Sa artiljerijskog traktora Komsomolec zadržan je mitraljez Degtjarov, ugrađen desno od vozača, koji je služio za dejstvo po neprijateljskoj pešadiji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] ZiS-30 zimi

Posada vozila brojala je četiri člana. Od njih četvorice, dvojica su bili posada samog vozila, dok su druga dvojica bili posluga oruđa.

Nakon oktobra, nedostatak traktorskih šasija značio je da fabrika ponovo mora da improvizuje. Razmatrana je ugradnja protivoklopnog topa na šasiju poluguseničara ZiS-22. Novembra 1941. je testiran jedan prototip ovog vozila, nazvan VMS-41; rezultati testiranja bili su dobri. Međutim, postojali su problemi u izradi topova ZiS-2 kalibra 57 mm, koji su se ogledali u složenosti samog procesa proizvodnje i visokoj ukupnoj ceni koštanja. U skladu sa situacijom, donet je zaključak da se odustaje od projekta, pošto se ne može proizvesti dovoljan broj vozila VMS-41.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Prototip VMS-41

Prva serija ZiS-30 predata je na upotrebu Crvenoj armiji krajem septembra 1941. Poslati su na front u sastavu oklopnih brigada na zapadnom i južnom frontu. U njihovim prvim bitkama, ovi nazovi tenkovi su se dobro pokazali.

Uprkos početnom entuzijazmu, Glavna artiljerijska uprava je 15. aprila 1942. bila primorana da prizna da je ZiS-30 „nestabilan, šasija preopterećena, posebno u zadnjem delu, borbeni komplet je mali, vozač ima slabu oklopnu zaštitu, a dejstvuje se bez prethodne pripreme, najčešće zato što nema vremena za pripremu.“

Do leta 1942, skoro svi ZiS-30 su uništeni. Neki su izgubljeni u borbama, a neki su se prosto tako pokvarili da im nije bilo popravke.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]