Klaudija Jakovljevna Fomičeva, pilot

[Rade]

Klaudija Jakovljevna Fomičeva (rus. Клавдия Яковлевна Фомичёва), komandir eskadrile u 125. gardijskom bombarderskom puku tokom Drugog svetskog rata, Heroj Sovjetskog Saveza.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Fomičeva je rođena 25. decembra 1917. u Moskvi, ali je celo svoje detinjstvo provela  u selu Znamenka kod Lipecka. Otac joj je preminuo godinu dana nakon što je rođena, a kasnije i stariji brat koji je bio jedini hranilac porodice, tako da je porodica teško živela.

Nakon završetka osnovne škole, 1931, Fomičeva nalazi posao kao pomoćnik knjigovođe, uporedo se školujući za bankarskog službenika. Po završetku školovanja, zapošljava se u Gosbanci, kao pomoćnik računovođe.

Fomičeva se 1936. učlanjuje u jedriličarski klub; dve godine kasnije postaje instruktor letenja, da bi u periodu 1938-41. bila angažovana na obučavanju mladih ljudi u aero klubu u Reutovu.

Na dan kada su Nemci napali na Sovjetski Savez, Fomičeva se dobrovoljno javlja za letačku službu u jedinicama prve linije. Septembra 1941. pozvana je u centralu OSOAVIAHIM, gde joj je predočeno da Marina Raskova formira tri ženske letačke jedinice ranga puka, nakon čega Fomičeva pristaje da uđe u sastav takve jedinice.Ubrzo je poslata u lovački puk, gde je letela na lovcu Jak-1. Međutim, Raskova je procenila da je za nju ipak bolje da leti na bombarderima, tako da joj je predložila da pređe u bombarderski puk. Fomičeva se složila sa predlogom i ubrzo se našla u sastavu 587. bombarderskog puka, naoružanim lakim bombarderima Suhoj Su-2. Obuka je izvedena u vojnoj vazduhoplovnoj školi Engels, u Saratovskoj oblasti. Jedinica je u međuvremenu prenaoružana bombarderima Petljakov Pe-2. Januara 1943, kada je 587. puk stupio u borbu, Fomičeva je bila na dužnosti zamenika komandira eskadrile, a ubrzo je postala i komandir eskadrile.

Njen avion je 17. septembra 1943. oštećen dejstvom nemačke protivavionske artiljerije, a ona je prskanjem kabine zadobila povrede lica. Navigator joj je bio teško ranjen i nije mogao da napusti avion, tako da je Fomičeva odlučila da sleti na aerodrom lovačke jedinice, koji se nalazio u blizini prve linije fronta. na poletno sletnoj stazi aerodroma nalazio se avion, tako da je odlučila da se spusti pored staze. Tokom sletanja, avion je upao u krater avionske bombe, avion se prevrnuo i zahvatio ga je požar. U ovom sletanju, Fomičeva je pretrpela teže povrede, lom šest rebara i opekotine. Iz bolnice se vraća januara 1944. i nastavlja sa letenjem.

Na drugom letu tog 23. juna 1944, avion Fomičeve je pogođen nepriajteljskom protivavionskom artiljerijom, od čega je planuo levi motor, a nišandžija je poginuo. Fomičeva je ranjena u nogu, ali je izvršila napad i odbacila bombe na cilj. Nakon toga, okrenula je avion, koji je još uvek bio u plamenu, i krenula ka liniji fronta kako bi izbegla zarobljavanje nakon sletanja. Letela je sve dok nije prešla na slobodnu teritoriju, nakon čega je krenula da napusti avion. Prva je iz aviona iskočila Galina Džunkovskaja, navigator, koja je takođe bila ranjena; Fomičeva je iskočila kada je avion bio na visini ne višoj od 200 metara. Letenje je nastavila nakon povratka iz bolnice, 15. jula 1944.

Do decembra 1944, Fomičeva je izvela 55 letačkih misija, tokom kojih je izručila 46 750 kg bombi, a u grupi je oborila 11 neprijateljskih aviona. Krajem decembra 1944. predložena je za titulu Heroja Sovjetskog Saveza, koju je dobila 18. avgusta 1945.

Nakon završetka rata, Fimičeva je bila instruktor letenja na Vazduhoplovnoj akademiji, a kasnije u Borisoglebskoj vojnoj letačkoj školi. Penzionisana je 1955. u činu potpukovnika. Preminula je tri godine nakon penzionisanja, 6. oktobra 1958, nakon duže bolesti koja ju je prikovala za krevet. Sahranjena je na moskovskom groblju Novodevičje.