Major Henrik Dobržanski, prvi gerilac porobljene Evrope

[Rade]

Henrik Dobržanski, major oružanih snaga Poljske, sportista i partizan. Prvi komandant gerile u Drugom svetskom ratu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Henrik je rođen 22. juna 1897. u Jaslu, tadašnjoj Austrougarskoj, u poljskoj plemićkoj porodici. Po izbijanju Prvog svetskog rata, Henrik se dobrovoljno priključuje Poljskim legijama Jozefa Pilsudskog; služi u Drugom ulanskom puku i učestvuje u mnogim bitkama. Po osvajanju nezavisnosti, Henrik se priključuje Poljskoj armiji. Učestvuje u ratu protiv Ukrajine, 1918. godine, kada sa svojim konjičkim vodom učestvuje i u opsadi Lavova. Kasnije učestvuje u ratu protiv Boljševika, 1919-1921. Za hrabrost iskazanu tokom borbenih dejstava, odlikovan je najvišim poljskim odlikovanjem, Virtuti Militari, kao i sa četiri Krsta za hrabrost.

Nakon što je u Rigi potpisan mirovni sporazum, Dobržanski ostaje u redovima poljske vojske; postaje i član konjičke ekipe poljske vojske, sa kojom osvaja mnoga međunarodna takmičenja. U svojoj sportskoj karijeri osvojio je 22 zlatne, tri srebrne i četiri bronzane medalje.

Neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata, Dobržanski je postavljen na dužnost zamenika komandanta 110. rezervnog konjičkog puka. Njegova jedinica je treba biti uvedena u borbu kao jedinica drugog ešelona, ali su brzi prodori nemačkih snaga učinili obuku rezervnog sastava nemogućom. Puk je 11. septembra premešten u Vavkaviska, odakle je odmarševao ka Grodnom i Avgustovskoj šumi; tokom ovog angažovanja, puk je imao nekoliko okršaja sa nemačkim snagama, a učestvovao je i u odbrani grada od napada sovjetskih snaga.

Nakon dvodnevnih borbi protiv sovjetskih snaga, Grodno je izgubljeno 20. septembra, da bi tri dana kasnije brigadni general Vaclav Pšedzecki, komandant odbrane Grodna, naredio je svojim jedinicama da se povuku na teritoriju neutralne Litvanije. Od svih poljskih jedinica, samo je 110. rezervni konjički puk odbio da izvrši naređenje i krenuo da se pod borbom probija ka Varšavi. Puk je kod reke Bebže opkoljen od strane sovjetskih snaga, nakon čega je pretrpeo velike gubitke, ali je ipak uspeo da se probije iz obruča. Nakon toga, potpukovnik Jirži Dabrovski, komandant puka, odlučuje da rasformira jedinicu. Grupa od oko 180 vojnika je želela da nastavi sa borbom, tako da je Dobržanski preuzeo komandu nad njima i poveo ih ka Varšavi, koja je bila u blokadi.

Varšava je pala 27. septembra, pre nego je Dobržanski sa svojim ljudima stigao do nje. Ostale su mu tri opcije: da raspusti ljude, da se evakuišu preko Mađarske ili Rumunije za Francusku, ili da nastave da se bore. Oko 50 ljudi se dobrovoljno javilo za nastavak borbe. Dobržanski je poveo jedinicu na jug, kako bi pokušao da se probije do Francuske. Vistulu su prešli kod Deblina 1. oktobra 1939, nakon čega je krenuo sa maršem preko Planine svetog krsta. Istog dana su se sukobili sa nemačkim snagama, nakon čega je doneo odluku da ostane u rejonu Kjelca i da tu sačeka dolazak savezničkih snaga, koje su se očekivale na proleće 1940. Svoju jedinicu je nazvao „Izdvojeni ogranak poljske vojske“ (Oddział Wydzielony Wojska Polskiego). Bitka kod Kocka, koja se odigrala 6. oktobra, označila je kraj organizovanog otpora poljskih snaga. Uz podršku lokalnog stanovništva, Dobržanski, odnosno Hubal, kako je glasilo njegovo konspirativno ime, uspeva da izbegne nemačke snage.

Hubalova jedinica je marta 1940, zahvaljujući primeni zaseda, uspela da nanese znatne gubitke nemačkim snagama. Kao odgovor, Nemci su spalili nekoliko sela i pobili oko 700 civila. Zahvaljujući represijama, lokalno stanovništvo se okrenulo protiv Hubalove jedinice, tako da se novoformirani Savez oružane borbe (Związek Walki Zbrojnej, ZWZ) suočila sa problemom popune jedinice svežim snagama; stoga su ZWZ i Vladina delegacija za Poljsku (agencija poljske vlade u egzilu) naredile Hubalu da rasformira jedinicu, što je Hubal, naravno – odbio.

Hubalov štab je 20. aprila 1940. upao u zasedu u klancu u blizini sela Anijelin; u bici koja je usledila poginuo je veliki broj Poljaka, među njima i sam Hubal. Nemci su Hubalovo telo izložili javnosti. Nakon što su ga prikazali lokalnom stanovništvu, njegovo telo je odneto u Tomašov Mazovjecki, gde je ili spaljeno ili je sahranjeno na nepoznatoj lokaciji. Ostaci „Izdvojenog ogranka poljske vojske“ nastavili su da se bore do 25. juna 1940, kada su konačno rasformirani.

Dobržanski je 1966. posthumno odlikovan Zlatnim krstom ordena Virtuti Militari i unapređen u čin pukovnika. Trenutno oko 200 organizacija i institucija nosi njegovo ime, među kojima je i 82 organizacije izviđača, 31 škola i nekoliko vojnih jedinica; u gotovo svakom poljskom gradu postoji ulica koja nosi njegovo ime. Mesto gde su sahranjeni njegovi posmrtni ostaci još uvek je nepoznato.