Razvoj i modernizacija radarske mreže u Rusiji

[Kubovac]

Vidimo nevidljive: Vazdušno-komsičke snage RF su dobile mobilne svevideće 3D radare

Čak se ni stelt tehnologija ne može upotrebiti protiv njih

Ruske snage protivvazduhoplovne odbrane dobile su radare za stelt lovce. Vazdušno-kosmičke snage (VKS) dobile su na probu radar metarskog opsega 104Ž6, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Mobilni kompleks se sastoji od nekoliko radara udaljenih jedan od drugog, koji će biti bežično povezani putem „vojnog interneta“. U stvari, novi radar stvara volumetrijski 3D model vazdušnog prostora. Stoga 104Ž6 ne samo da formiraju neprekidnu zonu detekcije, već vide i sve avione, uključujući hipersonične i male bespilotne letelice. Novina je da su posebno efikasni protiv vazduhoplova napravljenih pomoću stelt tehnologije.

Novina u Centru

Izvori u vojnom odeljenju rekli su Izvestiji da su prvi opitni primerci radara 104Ž6 sa aktivnim faznim nizom (AFAR/AESA) stavljeni u probni rad u nekoliko vojnih okruga. Na osnovu rezultata rada biće doneta odluka o potrebi nabavke ovakvih radarskih sistema. Planirano je da se provere taktičko -tehničke karakteristike novine, kao i efikasnost njene interakcije sa savremenom PVO i borbenom avijacijom.

Ranije je vojno odeljenje izvestilo da će do kraja godine jedan 104Ž6 otići na probni rad u 14. Armiju Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Centralnog vojnog okruga (CVD). Savremene metode obrade signala u njemu uspele su da postignu ne samo visoku pouzdanost detekcije ciljeva, već i tačnost određivanja njihovih koordinata.

104Ž6 uključuje nekoliko mašina sa radarskim stanicama metarskog opsega (radar), koje rade kao jedna celina. Podaci sa njih se automatski prikupljaju i obrađuju na računarima komandnog mesta. U ovom slučaju komunikacija se uspostavlja čak i na velikim udaljenostima i bežično, putem „vojnog interneta“. Tako je moguće pokriti veliku teritoriju jednim kompleksom i stvoriti najgušće radarsko polje u ugroženom pravcu, bez rupa i slabih tačaka.

Informacije sa novog radara mogu se preneti u viši štab - u automatizovani sistem upravljanja PVO. Tamo se otkriveni ciljevi unose u zajedničku bazu podataka i postaju vidljivi svima povezanim na jednu mrežu, uključujući pilote i protivvazduhoplovne raketne sisteme.

Prednost VHF radarskih stanica je u velikom dometu, rekao je za Izvestiju Aitech Bizhev, bivši zamenik načelnika Vazdušnih snaga Rusije za Zajednički sistem PVO zemalja ZND.
„Takvi radari omogućavaju otkrivanje ciljeva na maksimalnom dometu“, objasnio je on. „Imaju snažan signal. Obično formiranje snopa antene uključuje refleksiju od zemljinu površinu. Nedostatak takvih stanica je njihova relativno niska tačnost. Njihov zadatak je da otkriju objekat, a njegove koordinate će već biti određene radarima decimetarskih i centimetarskih talasnih dužina. Oni se koriste i za navođenje borbenih aviona.

Ranije je komandant 14. Armije RV i PVO general -major Vladimir Melnikov rekao da je u toku intenzivno prenaoružavanje njegove jedinice. Prošle i ove godine Centralni vojni okrug (CVD) dobio je jedan puk najnovijih protivvazduhoplovnih raketnih sistema S-400, modernizovanih presretača MiG-31BM i bombardera Su-34M.

Prema rečima pukovnika Ramila Ziganshina, načelnika Radio-tehničkih trupa (RTV) 14. Armije RV i PVO, ove godine okrug očekuje i isporuku tri mobilna radara u stanju pripravnosti, tipa “Kasta”. Ovi radari su konstruisani za otkrivanje ne samo aviona, već i malih bespilotnih letelica.

Metarska preciznost

Metarski radni dijapazon smatra se najefikasnijim za otkrivanje prikrivenih (stelt) aviona, rekao je za Izvestiju vojni stručnjak Viktor Murahovski.
„Svi takvi stelt proizvodi konstruisani su da se suprotstave radarskim sistemima koji rade u decimetarskim i centimetarskim radnim opsezima“, primetio je stručnjak. – Metarski opseg za njih predstavlja smrtnu opasnost. Nemoguće je učiniti aparat nevidljivim za njega iz jednog jednostavnog razloga: veličina letelica morala bi biti višestruko veća od savremenih. VHF radari otkrivaju ciljeve sa smanjenim radarski odrazom, a zatim, na osnovu njihove akvizicije, možete skenirati cilj moćnim uskim snopom stanica, multifunkcionalnim radarima ili stanicama za navođenje projektila.

Poslednju deceniju u Rusiji su se aktivno razvijala sredstva za otkrivanje stelt aviona. Vojno-industrijski kompleks predstavio je novu generaciju razvoja radara koji za to koriste opseg metarskih talasnih dužina. Upotreba savremenih tehnologija omogućila je postizanje ne samo velikog dometa detekcije, već i visoku tačnost u određivanju koordinata ciljeva, za razliku od zastarelih prethodnika. Neki od novih proizvoda koriste princip geografski raspoređenog rada sličnog 104Ž6.

Dakle, od 2016. sistemi protivvazduhoplovne odbrane kopnenih snaga primaju komplekse 103Ž6 „Niobium-SV“. Radar se sastoji od zasebnih radara metarskog i centimetarskog opsega. Informacije sa njih kombinuje mobilni centar za upravljanje i komunikaciju. Otkrivanje ciljeva se postiže na udaljenosti do 500 km i nadmorskoj visini od 65 km. Prema rečima konstruktora, neupadljiva krstareća raketa može se otkriti u krugu od 100 km. Radar se može pripremiti za rad na prohodnoj šasiji sa osam točkova za samo 10-15 minuta.

Radarski sistemi 55Ž6M "Nebo-M", najmoćniji svetski mobilni radari sposobni da otkriju ciljeve u vazdušnom prostoru na daljinama i preko 600 km (prim. Kubovac) i bliskom svemiru na udaljenosti do 1800 km (balistički ciljevi, prim. Kubovac), kupuju se i za kopnene snage i za protivvazduhoplovnu odbranu. Uključuju odvojene mašine sa radarima za centimetarsko, decimetarsko i metarsko talasno područje. Mogu se koristiti u različitim kombinacijama i međusobno povezati radio-vezom.

Nebeska kontrola

Radiotehničke trupe (RTV) Vazdušno-kosmičkih snaga glavni su izvor informacija o vazdušnoj situaciji iznad Rusije i njene neposredne okoline. Oni sprovode radarsko izviđanje i prenose podatke borbenim posadama komandnih mesta vojnih jedinica i vazduhoplovnih jedinica, protivvazduhoplovnim raketnim snagama i jedinicama elektronskog ratovanja. Tokom prošle godine, RTV je pratila više od 2 miliona vazdušnih objekata i oko 1.000 preleta stranih vojnih aviona u blizini granica zemlje.

Od 1. decembra 2019. zahorizontalni radarski kompleks „Kontejner“ prešao je na borbeno dežurstvo, čime je proširena osmatračka zona RTV-a. On je u stanju da otkriva ciljeve za daljinama već do 1,5 hiljada kilometara ili više. Sa teritorije Mordovije možete videti vazdušni prostor iznad istočne i severne Evrope, neke zemlje Bliskog istoka, uključujući Siriju. Planirano je raspoređivanje istih na istočnim i južnim strateškim pravcima.

Radiotehničke trupe su u pripravnosti non-stop, čak i u miru. Većina njihovih radara radi sa stacionarnih položaja, ali se po potrebi mogu kretati. Postoje i posebne mobilne radarske grupe koje se mogu brzo rasporediti u željenom smeru. Njihove tehničke karakteristike omogućavaju preuzimanje kontrole nad teritorijom uporedivom sa onom u najvećim evropskim državama.

Sa sajta Izvestia preveo i prilagodio za forum Paluba: Kubovac

Izvor: https://iz.ru/1203246/anton-lavrov-roman-kretcul/vidim-nevidimykh-vks-poluchili-mobilnye-vsevidiashchie-3d-radary?fbclid=IwAR0iI5cZPq3rub4T-10Ks8Qf0urrSQmU5Ch_O8HTgiZrSU9LP2JxOxAv6g8

[Kubovac]

Kako Rusija misli da se bori protiv aviona sa stelt tehnologijom? Kako se u tom smislu mogu koristiti zahorizontalni, a kako radari ranog upozoravanja? Kako napreduje izgradnja novog radara ranog upozoravanja "Jahroma"? Da li je modernizovan radar ranog upozoravanja Don-2? Kakav je to radarski sistem "Elik"?

O ovim i drugim pitanjima, za RIA Novosti, govorio je Jurij Anoško, generalni direktor Koncerna "RTI Sistemi".


Jurij Anoško: Ruski radari vide sve avione u vazduhu

Duž granica Rusije stvoreno je neprekidno radarsko polje u okviru sistema upozorenja na raketne napade (SPRN), što omogućava praćenje balističkih ciljeva. U toku je rad na stvaranju kontinuiranog polja pomoću zahorizontalnih stanica. Oružane snage Ruske Federacije posebnu pažnju posvećuju razvoju sredstava za praćenje vazdušne i svemirske situacije, uzimajući u obzir koncepte operacija u više sfera i masovnog vazdušnog udara razvijenih u NATO-u.
Na forumu Army-2021, generalni direktor koncerna RTI Sistem Iuri Anoshko rekao je u intervjuu posmatraču RIA Novosti Dmitriju Rešetnjikovu o trenutnim sposobnostima ruskog raketnog sistema ranog upozoravanja, neposrednim pravcima njegovog razvoja, modernizaciji sistema stanice do nivoa "Jahroma", i efekat „stealth“ tehnologije SAD -a, kao i ograničenja veštačke inteligencije u radarima koji prate svemir, i nijanse rada sa svemirskim ostacima.

- Koje mogućnosti ima ruski sistem upozorenja na raketne napade (SPRN)? Koje lansiranje balističkih projektila možemo da pratimo, a koja ne, da li je sistem sposoban da detektuje hipersonična vozila?

- U stvari, ruski sistemi ranog upozoravanja mogu videti bilo koju metu na horizontu. Govorimo, između ostalog, o aerodinamičkim objektima, na primer, avionima, kao i o hipersoničnim vozilima. Pitanje je koliko je velika meta i na kojoj udaljenosti je potrebno pratiti.

- I na kom maksimalnom dometu smo sada u stanju da otkrijemo projektile ili druge objekte?

- Danas vidimo svemirske letelice u geostacionarnoj orbiti koje koriste radarske stanice koje su deo sistema ranog upozoravanja. Ovo je više od 30 hiljada kilometara iznad površine Zemlje.

- Ranije je rusko Ministarstvo odbrane objavilo planove za stvaranje kontinuiranog radarskog polja ne samo za balističke ciljeve, već i za aerodinamičke ciljeve. Radilo se o stanicama „Kontejner“, od kojih je prva stavljena u stanje pripravnosti u Mordoviji. Koliko će takvih stanica biti potrebno? U kojim regionima se planira isporuka i u kom roku?

- Ako radarske stanice za rano upozoravanje vide ciljeve koji su iznad nivoa radio-horizonta, onda je radar „Kontejner“ u stanju da gleda iza radio-horizonta zbog činjenice da koriste dekametarske talasne dužine koje se ponovo reflektuju od jonosfere. Koliko će takvih stanica biti potrebno, pitanje je za Ministarstvo odbrane koje nalaže potrebnu količinu, mi se ne bavimo takvim procjenama. Kako zamišljam, ove stanice bi trebalo da budu raspoređene duž naše granice i da se preklapaju sa odgovarajućim prostorom.

- Osim „Kontejnera“ u Mordoviji, da li se sada izvode još neki radovi?

- Da, Ministarstvo odbrane je donelo odluku da će biti razmešten čitav sistem, u okviru ovog zadatka radi se na stvaranju novih "kontejnerskih" stanica.

- Ranije je navedeno da je nakon rezultata godine rada stanica "Kontejner" u Mordoviji potvrdila svoje kvalitete. Konkretno, pokazao je sposobnost otkrivanja NATO stealth aviona. O kakvim avionima govorimo? Pod kojim okolnostima su mogli da budu otkriveni?

- Stealth tehnologija pretpostavlja smanjenje verovatnoće otkrivanja datog objekta u određenom opsegu talasnih dužina. I po pravilu, stealth tehnologije su usredsređene na opseg talasnih dužina u kojima radari rade za otkrivanje takvih ciljeva. Konkretno, to su vazdušni radari drugih aviona, radari protivvazdušnih raketnih sistema itd. Zahorizontalna radarska stanica radi u potpuno drugačijem opsegu talasnih dužina, takozvanim kratkim talasima, iako je njihova dužina od desetina do stotina metara. U ovom slučaju prestaje da deluje efekat postignut upotrebom radio-upijajućih premaza i oblik samog aviona. Shodno tome, za stanicu koja se nalazi iza horizonta upotreba stealth tehnologije nije prepreka za otkrivanje.

-Da li je moguće odrediti vrstu mete uz pomoć horizontalnih stanica? Možemo li reći da je leteo F-35?

-Zadatak za stanice iznad horizonta da identifikuju tipove vazdušnih ciljeva nije vredan toga. Zadatak je da se uoči promena intenziteta upotrebe vazduhoplovstva preko horizonta, na udaljenosti do tri hiljade kilometara od položaja stanice. To jest, na pozadini saobraćaja redovnih aviona, videti pojavu nečeg nestandardnog, kao što je upotreba specijalne avijacije. Interes je u otkrivanju same činjenice nenormalnog razvoja situacije u vazduhu.

- To jest, njegova tačnost je niska, neće biti moguće odrediti koordinate na njemu?

- Može se odrediti lokacija objekta.

- I koliko ponovnih refleksija signala se dešava na maksimalnom dometu stanice?

- Radimo na jednom skoku (jednoj pački cilja, prim. Kubovac)

- Kažete da je nemoguće odrediti vrstu mete, kako onda možete reći da je "Kontejner" u Mordoviji detektovao strane stealth avione?

- Vrlo jednostavna. Jednostavno vidimo sve avione u vazduhu zbog dužine radio talasa sa kojima radi „Kontejner“. Shodno tome, znajući iz otvorenih izvora gde su bazirani F-35, i znajući da su leteli na misijama, možemo pouzdano reći da smo ih videli i pratili.

- Koliko je, po vašem mišljenju, stealth tehnologija uopšte efikasna?

- Zavisi šta želim da postignem ovom tehnologijom. Ako ga koristim u nekim zemljama koje imaju određene klase radara u sistemu protivvazdušne odbrane, uključujući ugrađene radare lovaca iz sastava dežurnih snaga PVO, tada stelt tehnologija može biti prilično efikasna za proboj kroz ovaj sistem.

- Ako hipotetički pretpostavimo da su Sjedinjene Države poslale svoj B2 protiv nas, hoćemo li ih videti?

- Verovatnoća direktnog prodora ovim avionima našeg PVO sistema je praktično nula. Neka druga sredstva moraju da im naprave zonu proboja, a onda će to postati moguće. Ali sami po sebi, ovi avioni, osim efekta psihološkog pritiska, po mom mišljenju, beskorisni su protiv nas kao sredstva vazdušnog napada.

- Pa, dobro, bar je domet njihove detekcije smanjen zbog tehnologije smanjenja radarskog potpisa?

- Danas, gde su raspoređeni B-2B, a to je daleko izvan naše teritorije, mi ih otkrivamo uz pomoć zahorizontalnih stanica dok su još na ruti leta. Bez obzira na stealth tehnologiju.

- Radite li još na stvaranju radio -fotonskog radara?

- Rad se nastavlja, nadograđujemo svoje kompetencije po ovom pitanju. Štaviše, stvaramo jedan od centara kompetencija za razvoj radiofotonike. Štaviše, mi ćemo ga razvijati ne samo u teorijskom smislu, već u primenjenom - sa stanovišta implementacije ovih tehnologija u novostvorene lokatore.

- Ranije je najavljeno o izgradnji novih sistema ranog upozoravanja Iakhroma na Krimu i Dalekom istoku. Da li je ovo dalja modernizacija stanica Voronež?

- Da, ovo je još jedan korak u razvoju radarske stanice Voronež. Ove stanice će imati veći imunitet i kapacitet. Osim toga, već u toku njihovog stvaranja biće implementirana tehnologija automatizovanog digitalnog dvostrukog sistema, što omogućava praćenje stanja radara (faze životnog ciklusa radara).

- Da li će svi drugi sistemi ranog upozoravanja biti nadograđeni prema istoj šemi?

- Da, naravno, sva nova dostignuća koja dobijemo na novoj stanici koristimo prilikom nadogradnje postojećih. Tokom perioda modernizacije, mi ćemo ih takođe dovesti na ovaj nivo.

- Do koje godine će Jahroma biti izgrađena na Krimu?

- Bolje je da se obratite državnom kupcu.

- Da li planirate da koristite elemente veštačke inteligencije u novim stanicama sistema ranog upozoravanja, kako biste, na primer, obezbedili njihovo funkcionisanje bez ljudske intervencije?

- Sve zavisi od toga šta podrazumevamo pod veštačkom inteligencijom (AI). Zapravo, ovo su samo matematičke i logičke metode obrade informacija. Oni su potrebni kada postoji sve više informacija. Naravno, takve metode se koriste u obradi radarskih informacija, u kontroli stanice, u dijagnostici njenog stanja. Drugo pitanje je da li AI donosi odluke. U ovom slučaju, naravno, to ne dolazi u obzir i ne može ići. Zato što informacije koje pružaju stanice SPRN mora da proceni pouzdanost. U suprotnom, možemo doći u situaciju da kao rezultat tehničkog ili softverskog kvara dođe do pogrešne odluke o raketnom napadu, što može dovesti do nepovratnih posledica.

- Da li će nivo automatizacije Jahrome omogućiti smanjenje borbene posade?

- Naravno, automatizacija podrazumeva smanjenje broja ljudi koji su uključeni u rad stanice. Borbena posada Jahroma biće manja od one u Voronežu.

- Danas postoji akutni problem kosmičkog otpada, koji posebno može da ugrozi sudar sa operativnim svemirskim letelicama ruske grupe. Da li su stanice SPRN uključene u praćenje ostataka i svemirskih ostataka? Da li se ovi podaci prenose u Roskosmos?

- Svi radari za rano upozoravanje kontinuirano prate svemirsku situaciju. Kao što sam rekao, radari kontrolišu sve preko radio horizonta. Vidimo svemirske letelice koje rade u svojim orbitama, gornje stepene, različita mesta lansiranja, i pored toga, elemente uništenih svemirskih objekata. Podaci o njima sistematizovani su u katalogu svemirskih objekata, koji se koristi, između ostalog, za isključivanje opasnih situacija u svemiru.

- Koliko male objekte  vidite?

- Činjenica je da ne možemo meriti objekat koji sada vidimo - ne možemo do njega doleteti lenjirom. Vidimo svemirske objekte sa određenom efektivnom površinom rasipanja. U zavisnosti od ugla osvetljenja, bilo da je osvetljen suncem ili osvetljen našim radarom, možemo posmatrati različite objekte.

- Odnosno, radarsko zračenje od Sunca, koje reflektuje objekat prema prijemniku stanice SPRN, takođe vam omogućava da vidite svemirske objekte, kako kažu, u pasivnom režimu?

- Da, i ova situacija je ostvariva.

- Amerikanci imaju komandu NORAD. Oni redovno posmatraju naše svemirske letelice i šire parametre njihove orbite. Pratimo li i njihove satelite putem stanica sistema ranog upozoravanja?

- Prate se svi objekti koji se nalaze iznad radio -horizonta, uključujući i svemirske objekte.

- Da li planirate modernizaciju stanice protivraketne odbrane Don-2N u blizini Moskve? U kojim pravcima se može izvršiti njegova modernizacija?

- Tek smo nedavno završili modernizaciju ove stanice, sada se ona testira. Kao rezultat ovih radova, funkcionalnost "Don-2N" se promenila. Štaviše, ona nije promenila samo svoje kvantitativne karakteristike, već i kvalitativne. Iz očiglednih razloga, ne mogu izreći konkretna značenja.

- Recite nam nešto više o kompleksu Elik.

- Ovo je kompleks višefrekventnog radara u vazduhu. Uz pomoć ovog kompleksa, na primer, tokom ispitivanja otkrivena je pista iz doba Velikog otadžbinskog rata, potpuno prekrivena slojem zemlje od 10 centimetara. Postojala je metalna mreža, koja se tada koristila za poljske aerodrome, zaboravili su na nju, a bila je obrasla kulturnim slojem, a „Elik“ ju je otkrio.

- U koje svrhe se kompleks može koristiti?

- Može se koristiti za kontrolu cevovoda koji se mogu zakopati ili su davno zaboravljeni, za kontrolu bilo koje druge građevine koja može biti na određenoj dubini, na primer, gasovodi, naftovodi. Talasne dužine koje Elik koristi su 3 centimetra, 23 centimetra i 73 centimetra.

- Koliki mu je maksimalni prodor na tlo?

- Takve procene još nisu napravljene.

- Na koji avion je instaliran „Elik“?

- Iako je ovo kompleks za ispitivanje, nije instaliran ni na jednom određenom avionu, sa njim provodimo eksperimente. Montiramo ga na bespilotne letelice, na helikoptere i druge vazdušne objekte i razvijamo njegovu softversku i algoritamsku podršku.

- Koji su još obećavajući zadaci pred kojima se danas nalazi zabrinutost?

- Po nalogu Ruske akademije nauka stvaramo lokator za heliogeofizičko istraživanje situacije.

- A šta će dati?

- To će biti istraživački lokator koji će se koristiti u mirnodopske svrhe u interesu Ruske akademije nauka. Konkretno, to će omogućiti proučavanje solarne aktivnosti, kao i njen uticaj na Zemljinu jonosferu, i daće druge srodne rezultate.

Sa izvora RIA Novosti za Forum Paluba preveo i prilagodio: Kubovac

Izvor: https://ria.ru/20210826/anoshko-1747223211.html