Власов, Николај Иванович

[Rade]

Николај Иванович Власов (рус. Николай Иванович Власов), ваздухопловни ас, потпуковник совјетских ваздухопловних снага, Херој Совјетског Савеза.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] _{Власов, Николај Иванович}

Власов је рођен 11. новембра 1916. у руској радничкој породици у Петрограду, тада Царској Русији. Након што је завршио седам разреда школе, радио је као механичар у фабрици  и секретар у комитету Комсомола, све док се 1934. није прикључио Црвеној армији. Након завршетка летачког курса у војној ваздухопловној школи, 1936. постаје инструктор летења. Три године касније бива примљен у Комунистичку партију.

Од првог дана немачког напада на Совјетски Савез, Власов као командир ескадриле учествује у борбеним дејствима. Августа 1941. бележи обарање немачког извиђачког авиона тараном, пошто је имао застој на наоружању. Таран је био успешан, немачки авион оборен, али је Власов морао да напусти свој тешко оштећени авион; том приликом је претрпео знатне озледе, које ће га одвојити од летења у наредних годину дана. По изласку из болнице, време проводи у обучавању младих совјетских пилота. Јуна 1942. добија дозволу да се врати летењу, али уместо на ловачкој авијацији окреће се ноћном бомбардеру По-2. На једном од летова добија задатак да авионом У-2 слети у близини непријатељских линија и евакуише обореног совјетског пилота, Филипа Демченкова, Хероја Совјетског Савеза – што је под тешком немачком ватром и успео.

Након 220 борбених летова, 27 ваздушних бојева и 10 оборених непријатељских авиона, Власов 23. новембра 1942. бива проглашен Херојем Совјетског Савеза, због чега путује у Кремљ како би примио одликовање.

 У јутро 29. јула 1943, ловачки авион Јак-1 Власова бива оборен изнад Лењинграда,  непријатељском противавионском ватром. Приликом рушења бива избачен из авиона; преживео је, али га Немци онако онесвешћеног заробљавају. Пошто је одбио сарадњу са нацистима, теретним возом га шаљу у Лођ, у окупирану Пољску. У пролеће 1944. покушава свој први бег из заробљеништва, након чега бива пребачен у Вирцбург у Немачкој. Не желећи да му важно одликовање Хероја Совјетског Савеза, златна звезда, падне у руке Немаца, предаје је на чување другом заробљенику – генералу Михаилу Лукину, који је ушива у опасач и тако сакрива. Власов убрзо покушава и друго бекство из заробљеништва, и то тако што се правио болесним и онда покушао да побегне кроз прозор болнице. И овај покушај бекства био је неуспешан, након чега га Немци пребацују у Матхаузен у Аустрији. У Матхаузену покушава да организује побуну логораша, у време када су совјетске снаге ступиле на југословенску територију, али га је један од чланова ужег круга организатора побуне издао СС-овцима. СС-овци га излажу великим мучењима, након чега га 26. јануара 1945. живог спаљују у крематоријуму. Упркос његовој смрти, логораши су 3. фебруара 1945. подигли побуну и група од 738 логораша је успела да голорука савлада стражаре и преко ограде побегне из логора.

За разлику од многих заробљених совјетских војника, Власов је хваљен од стране совјетског војног врха, као пример оданости и храбрости. Након своје ужасне смрти у Матхаузену, Власова нису постхумно ослободили кривице што је био заробљен, али је слављен као херој и представљан као узор како се совјетски војник треба понашати у заробљеништву. Власовљев лик је 1971. доспео на поштанску марку, а многе улице широм Совјетског Савеза понеле су његово име.