Razvoj nemačkih raketa zemlja-vazduh tokom II Sv. rata

[Kubovac]

Nemačke rakete za PVO iz Drugog svetskog rata, doduše samo prototipovi - Rheintochter, Schmetterling i Wasserfall. Može se reći da su ove rakete bile preteča svih modernih raketa PVO nastalih 10-ak godina kasnije pa nadalje. Ipak, nisu doživele borbenu upotrebu do kraja II Svetskog rata.

Evo i primera u istorijatu razvoja prvog radarski navođenog raketnog sistema PVO Sovjetske vojske - S-25 "Berkut", koja je nastala proučavanjem rakete Wasserfall.

Projekat je započeo već 1945. godine i to na osnovu nemačke PVO rakete "Wasserfall". Na toj osnovi Sovjeti su razvili prototipove raketa R-101 i unapređenu verziju R-108, ali se odustalo jer rezultati nisu bili zadovoljavajući. Ipak, kaže se da su stečena iskustva na razvoju ovih raketa bila neprocenjiva. Glavni konstruktor Sinilčikov je napustio projekat i za tren je sve stalo.

Zaključak je bio da je potrebno, koristeći znanja i iskustva iz neuspešnog projekta, raditi na stvaranju nove rakete, dakle domaćeg proizvoda...
Staljin je "motivisao" svoje inženjere i konstruktore izjavom da "za godinu dana SSSR mora dobiti rakete za PVO"...
Sistem je dobio šifrovan naziv "Berkut"! Glavni konstruktori su S. Berija i Kuksjenko.
Posle smrti Staljina, glavni konstruktor postaje Aleksandar Raspletin. Sistem menja ime u "Sistema-25"!
Aleksandar Raspletin je shvatao da je složenost problema izrade PVO rakete i PVO sistema jednaka složenosti razvoja atomske bombe i tako se i pristupilo rešavanju problema projektovanja.

Intenzivan rad na raketi je vršio tim pod rukovodstvom S.A. Lavočkina. Tim je radio na najvažnijim komponentama rakete, uključujući i autopilot.
Rad na pogonskom delu rakete prepušten je timu pod vodstvom A.M. Isajevu.
Prototip je bila nemačka raketa "Wasserfall" koja je izgledala svojim presekom na "manjeg rođaka" raketa V-2. Prva serijska raketa V-300 "205" bila je teška 3580 kg i dugačka 11,42 metara i značajno se razlikovala od Wasserfalla....Ostao je isti vertikalni sistem lansiranja rakete, neophodan zbog karakteristika motora na tečno gorivo tih godina.

Normalna aerodinamička shema Wasserfall pretvorena je u dinamičku šemu "patka". To je povećalo manevarske mogućnosti rakete i stabilnost dinamičkih karakteristika u sagorevanju goriva i oksidanata.

Sa sličnom težinom kao i Wasserfall, raketa V-300 "205" imala je manji prečnik od 650 mm. Koeficijent dužine rakete i prečnika trupa za Wasserfall je iznosio 9, a za V-300 "205" 17,6. Ovo je primoralo konstruktore na pravilno i ravnomerno raspoređivanje komponenti unutar rakete radi održavanja relativno stabilnog centra rakete tokom leta. Iz tog razloga postoje tri rezervoara komprimovanog vazduha na raketi....

Da ne idem dalje u detalje, 26.04.1953. godine izvršeno je prvo školsko gađanje aviona Tu-4 sa 2 rakete sistema S-25 Berkut V-300 "205". Cilj je uništen! Nov PVO sistem je rođen!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U nastavku teme, nakon ovog kraćeg uvoda, krenuću u opis nemačkih raketa zemlja-vazduh....

[Kubovac]

Raketa zemlja-vazduh Wasserfall

Waserfall je bio nadzvučni projektil klase zemlja - vazduh , koji se vodio radio-putem. Po opštim principima rada, bio je sličan V-2. Ukupna težina manje od 4 tone, a dužina 7,65 metara. Namenjen za presretanje aviona. Ovaj projektil mogao se primenjivati na visini do 20000 metara, a imao je brzinu 900 km/h i domet do 50 km. Njegova bojeva glava težine 90 kg trebalo je da se aktivira pomoću radio-upaljača, pošto bi se putem radio-komandi vođenja dovela do cilja. On je takođe trebao da bude snabdeven uređajem za samonavođenje u fazi neposrednog približavanja cilju i infracrveni blizinski upaljač za aktiviranje bojeve glave u najpogodnijoj tački susreta sa ciljem. Pogonsku snagu trebalo je da dobija od motora sa tečnim gorivom koje se iz tankova istiskivalo azotom.

Raketa Wasserfall, lansiranje:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Raketa zemlja-vazduh Schmetterling

Schmetterling ili HS-117 drugi projektil zemlja - vazduh, bio je pri završetku rata još u fazi razrade. Sav metalne konstrukcije, imao je dužinu 4 metra i raspon krila 2 metra. Uspešan domet protiv niskoletećih ciljeva bio je 16 km. Kretao se brzinom 870 km/h na visinama do 11000 metara. Za aktiviranje bojne glave težine 25 kg trebao je da upotrebljava blizinski upaljač. Pogonska sila dobijala se od raketnog motora sa tečnim gorivom, s tim da se prilikom poletanja koristi i snaga dva raketna bustera. Lansiranje se vršilo sa platforme koja se mogla naginjati i okretati prema cilju.

Raketa Schmetterling na lanseru:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Raketa zemlja-vazduh Rheintochter

Raketa je bila dvo-stepena raketa na čvrsto gorivo. Imala je četiri male upravljačke površine, nalik lopaticama, u nosu, šest krilaca na kraju gornje etape i četiri na kraju glavnog dela tela. Bila je dugačka 6,3 m (20 stopa 8 inča), prečnika 54 cm (1 stopa 9 inča). Marševski motor se nalazi ispred bojeve glave od 136 kg (umesto iza, kao što je uobičajeno).
Proizvodnju rakete Rheintochter je u novembru 1942. godine naredila nemačka vojska. Počevši od avgusta 1943. godine, izvršena su 82 probna ispaljivanja. Dizajnirana je i verzija sa vazdušnim lansiranjem. Operativna verzija je bila namenjena za gađanje sa rampe ili prilagođenog nosača topa.
Raketa je dostizala brzinu od 1080 km/h, visinu dejstva do 8 km, uz radio-komandno navođenje.

Projekat je otkazan 6. februara 1945. godine.

Raketa Rheintochter u muzeju u SAD-u:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Raketa zemlja-vazduh Enzian

Enzian je četvrti Nemački projektil zemlja - vazduh bio je namenjen za nošenje eksplozivnog punjenjea težine 450 kg. Trebalo je da se primenjuje protiv formacija teških bombardera. Encijan je bio dugačak 3,65 i raspon krila približno 4,3 metra. Težina preko dve tone. Pogonsku snagu davao je raketni motor sa tečnim gorivom kojem su prilikom lansiranja pomagala četiri raketna bustera sa čvrstim gorivom. Lansiranje se vršilo sa rampe koja se mogla okretati po pravcu i vertikalnom uglu. Domet 26 km, brzina 900 km/h a najveća visina leta 14500 metara. Kod ovog projektila bio je primenjen sistem komandnog vođenja. Predviđeno je da projektil ima žiroskopsku stabilizaciju u odnosu na uzdužnu osu.

Raketa Enzian u muzeju u Australiji:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

I da zaključim ovaj deo sa predstavljanjem osnovnih podataka za nekoliko najznačajnijih projekata razvoja nemačkih raketa zemlja-vazduh iz II Svetskog rata sa jednim zanimljivim snimkom!