Odnosi Grčke i Turske

[fazan]

Постоји пуно начина на који би Европска унија могла да одговори, нажалост вероватно неће учинити ништа осим млаких осуда. За почетак би се могло кренути са декларацијама које би дефинисале карактер отоманског заузимања и пљачке Цариграда. Такође, са декларацијом којом би се одлука турског султана о претварању Аја Софије у џамију прогласила културним геноцидом.

[Dreadnought]

"Erdogan je okrenuo leđa međunarodnoj zajednici"


Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas kaže da je "opasno" tretirati pretvaranje Aja Sofije u džamiju isključivo problemom grčko-turskih odnosa.

Kako prenosi Sputnjik, on je ocenio da je to globalni problem i tiče se ukidanja pravila i nepoštovanja međunarodne zajednice.

Šef grčke diplomatije je dodao da odluka o tome da se Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju predstavlja još jednu provokaciju prema Grčkoj i zemljama regiona.

Ne treba ignorisati činjenicu da Turska ne pokazuje ni najmanju volju za saradnjom u skladu s međunarodnim pravom, istakao je on.

"Erdogan sve radi smišljeno. On čak ukida tradicije sopstvene zemlje, okreće leđa međunarodnoj zajednici i njenim pravilima", ističe Dendijas.

U intervjuu za grčku TV Skaj on kaže da će šefovi diplomatija EU sutra razmatrati tursko pitanje i da će Grčka zatražiti da EU da spremi spisak najjačih mera protiv Turske u slučaju narušavanja suvereniteta Grčke.

Dendijas precizira da sankcije nemaju veze sa Aja Sofijom i da bi u vezi s tim pitanjem trebalo da postoji inicijativa UN, Unesko, a ne samo Grčke.


izvor

[Dreadnought]

"Zajedno protiv agresije Turske"


Ponašanje Turske po pitanju Aja Sofije usmereno je protiv Evrope, izjavio je grčki premijer Kirijakos Micotakis, prenose grčki mediji.

On je dodao da je ponašanje Turske "izvan okvira i međunarodnog prava.

Tokom zajedničkih izjava sa kiparskim predsednikom Nikosom Anastasijadesom u Atini, Micotakis je rekao da "provokacije Turske, kojih je mnogo, nisu usmerene samo na naše dve zemlje, Grčku i Kipar, već i na Evropu".

Takvo ponašanje dolazi iz zemlje koja je formalno bila kandidat za članstvo u EU, rekao je dodavši da je "na to pitanje potreban evropski odgovor".

Naglašavajući da "spomenici nisu poniženi, ali ponižavaju one koji ih ne poštuju", Micotakis je izneo svoju odlučnost da "propitivanje naših suverenih prava znači da smo spremni za dinamičnije reakcije".

"Turska je potvrdila ulogu lokalnog izazivača problema i preti stabilnosti u celom regionu", rekao je, dodavši da "Grčka i Kipar nikada nisu odbacili dijalog u dobroj veri koji se zasniva na principima međunarodnog prava, poštovanju ljudskih prava i dobrosusedskim odnosima."

Predsednik Kipra Nikos Anastasijadis takođe je govorio o kršenju međunarodnog prava od strane Turske po pitanju Aja Sofije i napomenuo: "Tražimo dijalog za mir i stabilnost u regionu. Mi ne provociramo, ali smo provocirani. Ne Grčka i Kipar, već Evropa".

Čelnici Grčke i Kipra potvrdili su odličnu koordinaciju dveju vlada i govorili o "zajedničkoj odlučnosti da se suoče sa agresijom Turaka, ne odgovarajućim izazovom, već dijalogom, evropskom intervencijom sa supstancom, koja će dovesti do mira i poštovanje međunarodnog prava".

izvor

[Dreadnought]

Grčka crkva traži osudu za Aja Sofiju


Sveti Sinod Grčke pravoslavne crkve poslao je pismo UNESKO-u i drugim međunarodnim i domaćim organizacijama u kome traži javnu osudu odluke Turske.

Podsetimo, turske vlasti su odlučile da pretvore bivšu hrišćansku baziliku Aja Sofiju iz muzeja u džamiju.

U pismu se ističe da tim potezom hrišćani neće imati nesmetan pristup spomeniku iz više razloga, između ostalog zbog molitvi koje će se u njoj održavati i skrivanja izuzetnih mozaika i verskih ikona po kojima je poznata, prenosi ANA.

Dodaje se i da je tim pretvaranjem Aja Sofije u džamiju ovaj spomenik svetskog nasleđa još jednom pretvoren u simbol osvajanja

"Odluka turskog Državnog saveta omogućava Turskoj da koristi spomenik hrišćanske kulture na način da se vređa Istočna pravoslavna crkva, kao i ostale hrišćanske denominacije širom sveta, jer je crkva za hrišćane sveta jedan od najpoznatijih i najstarijih primera hrišćanske monumentalne arhitekture", navodi se u pismu.

izvor

[MOTORISTA]

Turski avioni preleteli ostrva Strongili i Kastelorizo, Grčki avioni ih presreli
Tanjug utorak, 21. 07. 2020.

DVA turska borbena aviona ušla su danas u Atinski Region informacija o letu (FIR), a da nisu dostavila plan letenja i u 14.23 časova su preletela iznad ostrva Strongili i Kastelorizo na visini od oko 4.500 metara.
Ta dva aviona su preletela ostrvo Kastelorizo i u 14.56 časova na znatno većoj visini, prenela je ANA.

Prema navodima grčkog Generalštaba nacionalne odbrane, dva aviona F-16 i dva F-4 turskih vazduhoplovnih snaga, prepoznali su i presreli grčki borbeni avioni.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Dve turske eskadre blokiraju deo mora između Rodosa i Mitilene i Samosa
Novosti online utorak, 21. 07. 2020.

TURSKI ratni brodovi ušli su u grčke teritorijalne vode. Grupa od 17 turskih brodova i podmornica ušla je u teritorijalne vode kod Kastelrija, a 10 plovila se nalazi u blizini Mitilene i Samosa.
Grčka vojska podigla je stanje pripravnosti, na nivo spremni za rat, u očekivanju daljeg razvoja situacije.

Ovo je drugi incident danas. Prethodno je više Turskih aviona narušilo grčki vazdušni prostor. Iako Atina pokušava da incident održi na niskom nivou, činjenica je da to Erdoganom u ovom trenutku nije izvodljivo. Ovaj incident uzbunio je i NATO saveznike, a Pentagon je kako navode grčki mediji (newsbomb.gr), izdao naređanje svojim brodovima i podmornicama da hitno zaplove u Egejsko more.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Erdogan provocira, Evropa strahuje od mogućeg sukoba


Oružane snage Grčke su u stanju pripravnosti, objavljeno je u Atini.

Turske vlasti saopštile su da će istraživački brod "Oruk Rejs" i dva pomoćna tragati do 2. avgusta južno od grčkih ostrva Rodos, Karpatos i Kastelorizo.

"Turska je povećala agresivnost prema Grčkoj, Kipru i Evropskoj uniji u celini," rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis.

Evropska unija i Sjedinjene Države sve oštrije kritikuju Ankaru zbog namere da proširi istraživanje na područja koja Atina smatra svojim.

Nemački ministar spoljnih poslova Hejko Mas koji je danas u poseti Atini, pozvao je Tursku da izbegne "provokativne akcije" i da se uključi u pregovore sa EU.

"Imamo vrlo jasan stav: međunarodno pravo mora da se poštuje. Zato napredak u odnosima s Turskom može da se postigne samo ako Ankara izbegava provokacije na istočnom Mediteranu", izjavio je Mas posle razgovora u Atini sa svojim grčkim kolegom Nikosom Dendijasom.

Turska je optužila Grčku da pokušava da joj uskrati korist od nafte i gasa u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju, tvrdeći da granice područja za komercijalnu eksploataciju treba "ravnopravno" računati od linije kopnenih obala Grčke i Turske, a ne od linije koju čine grčka ostrva. Atina to odbacuje kao očigledno kršenje međunarodnog prava.

izvor

[Dreadnought]

Sve oružane snage u punoj pripravnosti: Grčka i Kipar prate poteze Turske


Sve oružane snage širom teritorije Grčke od noćas su u stanju pune pripravnosti, jedinice su hitno popunjene.

Flota Ratne mornarice je raspoređena u Egeju kod ključnih delova grčke pomorske teritorije gde je Turska najavila traganje za ležištima prirodnog gasa i nafte.

Ratna mornatica Grčke je izdala hitno obaveštenje (Navteks) kojim je poništila istovetnu tursku najavu slanja istraživačkog turskog broda "Oruk Reis" u grčku zonu eksploatacije podmorja, objavili su atinski mediji.

Sličan potez učinio je i Kipar, za delove Sredozemlja koji mu pripadaju, a gde je Turska takođe najavila seizmičko istraživanje podmorja.

"Navteksi" grčke Ratne mornarice pozivaju posade svih brodova da "ignorišu ilegalno tursko obaveštenje" jer ga je "objavila neovlašćena (turska) stanica i odnosi se na ilegalne aktivnosti u grčkom području".

Grčka ukazuje da samo njena pomorska baza koji koriste i SAD i NATO, u Iraklionu, na Kritu, ima ovlašćenje da objavljuje "Navteks" ta oblasti na koje pretenduje Turska.

Turska je uzvratila recipročno: da su nove, grčke i kiparske "Navtekse" objavile stanice koje su "neovlašćene za određeni region" gde bi Turska da traga za gasom i naftom.

Grčki mediji prenose da je turski istraživački brod "Oruk Reis" i dalje usidren u turskoj sredozemnoj luci Antaliji, verovatno zbog jakog vetra, dok je registrovana intenzivna aktivnost turskih ratnih brodova kod pomorske baze Aksaz, na jugu Egeja, nedaleko od grada Marmarisa.


izvor

[Dreadnought]

Čije je more?


Rastu napetosti između Turske i Grčke. Sporno je korišćenje morskih područja oko grčkih ostrva uz tursko kopno, piše Dojče vele.

Ankara je najavila i eksploataciju nafte uz obale Krita. Da li je to u skladu sa međunarodnim pravom?

Odnos EU i Turske ključna je tema nemačkog predsedavanja Evropskom unijom.

"Potrebna nam je koherentna strategija za Tursku", rekla je kancelarka Angela Merkel 1. jula u Bundestagu. Politika EU prema Turskoj mora da obuhvati spektar tema - od Sirije do pitanja Libije, od izbegličkog problema do ljudskih prava. Kao posebnu "teškoću" za postizanje trajnog dogovora između EU i Turske kancelarka je navela tursku eksploataciju nafte i gasa uz obalu Kipra, ali i uz obalu grčkog ostrva Krita. Ovo prvo je počelo 2019. godine, dok je drugo najavljeno za jesen. Eksploatacija nafte i gasa iz mora je jedno od najvažnijih pitanja. Nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas razgovaraće o tome sa grčkim kolegama u Atini ovog utorka.

Pozadina ovog spora su turske pretenzije u istočnom Sredozemlju. Ankari je decenijama u oku to što brojna grčka ostrva u neposrednoj blizini turske obale Egejskog mora Turskoj gotovo ne dopuštaju uspostavljanje Eksluzivne ekonomske zone (EEZ). U intervjuu za list Zidojče cajtung je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nedavno izjavio da je "neprihvatljivo" da malo grčko ostrvo Kastelorizo, koji je više od 500 kilometara udaljeno od Atine a nalazi se tri kilometra od turskog kopna, ima pravo na morsku zonu od po 200 nautičkih milja u svim pravcima.


Aspekt pravednosti

Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu iz 1982. godine, takva je tvrdnja "najpre" opravdana, kaže profesorka Nele Mac-Lik, direktorka Instituta za međunarodno pravo pri Univerzitetu u Kilu. Ona, međutim, ukazuje na Francusku koja ima nekoliko malih ostrva na jugu Pacifika i u Južnom polarnom moru s ogromnim morskim područjima oko tih ostrva. Slično kopnu, "prava" dakle naseljena ostrva, za razliku od nenaseljenih ostrva - stena, mogu da zahtevaju Ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ) od 200 nautičkih milja oko ostrva. Međutim, ako se ta zona preklapa s teritorijalnim vodama druge države, tada dotične države moraju da se dogovore o liniji morske granice u skladu s Međunarodnom konvencijom o pomorskom pravu.

"Nije baš jasno regulisano kako ovaj sporazum treba da izgleda", dodaje profesorka Mac-Lik. "Kad države postignu sporazum u sporazumu, one imaju slobodu u odabiru metode koju će koristiti i rezultata do kojeg će doći. Ako se takav slučaj iznese pred Međunarodni sud ili Međunarodni arbitražni sud, o tome bi trebalo odlučivati u skladu sa aspektima fer-pleja i pravednosti.

"Takvo gledište važilo bi i u slučaju malih grčkih ostrva uz tursku obalu, tvrdi ova ekspertkinja za pomorsko pravo: "Tako na primer arbitražni sudovi i međunarodni sudovi prilikom razgraničenja i povlačenja granice u pojedinačnim slučajevima, iz razloga fer-pleja i pravednosti, ne uvažavaju mala ostrva koja iskrivljuju situaciju."


Kada je sporazum pravosnažan?

Iako još uvek nema presude, turska vlada je najavila da u septembru počinje sa bušenjem nafte i gasa u blizini grčkog ostrva Krita. Pri tome se pozvala na "Memorandum o razumevanju" o podeli morskih područja u istočnom Mediteranu, koji je potpisala u novembru 2019. s libijskom vladom priznatom od UN-a. Ne samo Grčka, nego i druge susedne zemlje, odbacile su ovaj sporazum, koji je Ankara prošle sedmice podnela generalnom sekretaru UN.

Slično kao i Služba za naučna pitanja u Bundestagu (u svojoj ekspertizi iz januara 2020. godine) i profesorka Mac-Lik dolazi do zaključka da „čak i ako je sporazum stupio na snagu, ne može imati efekta na teret trećih zemalja". Ugovor između Turske i Libije koji ne uzima u obzir grčke pretenzije na morska područja tako bi u najmanju ruku bio pravno nevažeći za Grčku.

Suprotno tome, pomorsko-pravni sporazum o raspodeli Ekskluzivnih ekonomskih zona (EEZ) u Jonskom moru, koji su Italija i Grčka dogovorile u junu, ima pravno važenje. "Da li morate da pitate susedne zemlje – to zavisi od toga preklapa li vam se granica s njima. U načelu važi: sve dok delite područje na koje bilateralno polažete pravo, ne treba da uključujete druge zemlje", kaže Nele Mac-Lik.

Ona se slično izjašnjava i kada je reč o eksploataciji turske nafte i gasa uz kiparske obale. „Iako je status Severnog Kipra vrlo kontroverzan, bušenje turske nafte i plina u kiparskom uskom pojasu uz obalu nije zakonski osigurano". Direktorka Instituta za međunarodno pravo u Kilu ne prihvata zamterku Turske da neko ko nije pristupio Međunarodnoj konvenciji o pomorskom pravu - ne mora ni da je poštuje.


Moguće rešenje

Grčka i Kipar za sada odbijaju pregovore o pitanju morske granice s Turskom. Oni smatraju da je to već regulisano međunarodnim ugovorima. Pitanje je može li se ta pozicija održati. Međutim, ako bi Ankara, Atina i Nikozija odlučile da se obrate nezavisnoj instituciji kako bi postigle nagodbu, u obzir bi mogao da dođe Međunarodni sud pravde u Hagu ili međunarodni Arbitražni sud.

Dok ne padne presuda, prema mišljenju Nele Mac-Lik, moglo bi da se "dogovori privremeno rešenje koje predviđa zajedničko ekonomsko korišćenje spornih morskih područja bez ikakvih pretenzija i bez uticaja na kasniji sporazum. Delite dobit sve do momenta kada se jednog dana dogovorite i povučete morsku granicu." U praksi bi, prema njenom mišljenju, ovo zajedničko korišćenje morskih područja na kraju moglo da postane – trajno rešenje.


izvor

[fazan]

Наш народ би рекао да је лако туђим... глогиње млатити. Нека ова госпођа дели немачке природне ресурсе и нека не паметује. Ваљда постоји разлика између неких француских стена у јужном Пацифику и грчких острва у Егејском мору. Веома је дрзак коментар да се острво налази 500 км од Атине, а 3 км од турске обале. Колико је то острво далеко од Анкаре? Грчка је острвска земља и битно је колико је далеко од другог острва. Добро се знају поморске границе Турске и оне су резултат мировних уговора из 1923. Ово што Турци покушавају је ревизија тих уговора. А што се тиче разлграничења економске зоне између Турске и Либије, па могли су да се разграниче и са Шпанијом. Као да Грчка и Египат не могу да се разграниче без Турске. Од Крита до египатске обале је 400 км, од турске обале до Либије око 600 км.

[Dreadnought]

Ratni brodovi grčke mornarice upućeni u južni deo Egejskog mora


Ratni brodovi grčke mornarice upućeni su u južni deo Egejskog mora i stavljeni u stanje pripravnosti jer je Turska u Sredozemnom moru započela bušenja u cilju pronalaženja nafte i prirodnog gasa, prenosi N-TV.

Zvanična Atina tražila je da Turska momentalno prekine sa „nelegalnim aktivnostima“ i upozorila na opasnost od dalje eskalacije napetosti između dve zemlje.

- Jedinice Ratne mornarice juče su počele operaciju na jugu i jugo-istoku Egejskog mora - navodi se u saopštenju grčke pomorske komande.

Televizija N-TV ističe da je Atina pre nekoliko dana izrazila protest zbog toga što je Turska započela istraživačke aktivnosti južno od grčkog ostrva Kastelorizo.

- Mi zahtevamo da Turska odmah prekine sa nelegalnim aktivnostima kojima krši naša suverena prava i podriva mir i stabilnost u regionu - poručilo je grčko Ministarstvo spoljnih poslova.


izvor

[Dreadnought]

Merkel sprečila oružani sukob?


Sporenja oko morske zone oko ostrva Megisti (na grčkom Kastelorizo) su sinoć (22.7.) dostigla tačku eskalacije. Nemačka štampa piše da je "Angeli Merkel pošlo za rukom da u poslednjem momentu spreči oružani sukob".
U utorak uveče došlo je do sukoba Grčke i Turske u Sredozemnom moru oko malog ostrva Megisti (na grčkom Kastelorizo). Telefonski poziv Angele Merkel sprečio je rat – „bukvalno u poslednjem minutu", piše nemački tabloid Bild.

Bild dalje navodi kako su razlog sukoba probna bušenja u potrazi za naftom i gasom koja Turska sprovodi u neposrednoj blizini grčkih ostrva i to u zoni koju Grčka smatra svojom „isključivom ekonomskom zonom" (Edžclusiv economic zone - EEZ). Reč je o "morskom području 200 nautičkih milja oko ovog ostrva", prenosi Dojče vele.

Nemački najtiražniji dnevni list saznaje i da je „zbog toga u utorak predveče 18 turskih ratnih brodova bilo na putu ka ostrvu Megisti".
Bild navodi i da je Grčka svoju armiju stavila u stanje pune borbene gotovosti.

- Ali, onda se uključila nemačka kancelarka Angela Merkel. Prvo je telefonirala sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a potom i sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom. Rezultat: Turska je povukla svojih 16 ratnih brodova, ali je dva ipak ostavila u blizini ostrva. No to je ipak izazvalo "olakšanje na obe strane Egejskog mora!  - naglašava Bild.

Belrinski Tagesšpigel, međutim, piše da je „malo verovatno da će doći do zaokreta u sporu oko prirodnih resursa". List objašnjava: "Obe strane smatraju da su u pravu. Pri tom se pozivaju na različite konvencije i odredbe u okviru pomorskog prava. Dve države bi morale da uvide da je neophodna jasna presuda treće nezavisne strane. Trebalo bi pod hitno da se obrate Međunarodnom sudu ili Međunarodoim arbitražnom sudu. Merkel, EU i Nato bi morali da svoje članove i partnere Tursku i Grčku ubede u to. U suprotnom - preti vojni sukob" koji je sada samo odložen, strahuje komentator dnevnika Tagesšpigel.

I Frankfurter algemajne cajtung komentariše sukob između Grčke i Turske u istočnom delu Sredozemnog mora i takođe naglašava da je „Angeli Merkel u poslednjem trenutku pošlo za rukom da Atinu i Ankaru skrene sa kursa vojne konfrontacije". „Ali, koliko će to da drži vodu zna se kod Erdogana isto koliko i kod Putina. No, sa sigurnošću se može pretpostaviti da ruski predsednik s interesovanjem prati konstantni sukob na južnom krilu NATO", piše frankfurtski dnevnik.

Zidvest prese komentariše: „Evropa se i u eksplozivnom libijskom konfliktu, tako reći na kućnom pragu, uključila tek kad nije imala šta da kaže. Ako joj se pak isto ponovi u njenom dvorištu, onda svoja prava o suverenitetu može da okači mačku o rep. Krajnje je vreme za angažovanu diplomatiju", zaključuje Zidvest prese iz Ulma.


izvor

[MOTORISTA]

Moram da čestitam Tajipu El ISISiju. Čovek sa neviđenim uspehom okuplja opasnu grupu protivnika koja se svakim danom sve više i više povećava.

[jadran2]

EEZ od 200 milja?

Pa do prvog turskog otoka ima oko 2 km, a do turskog kopna ni 4 km!

[Dreadnought]

Potpuno sam uz Grčku i Kipar


Francuski predsednik Emanuel Makron zatražio je danas od EU da uvede sankcije Turskoj zbog "narušavanja" teritorijalnih voda Grčke i Kipra, kao i da bi EU trebalo da reaguje povodom krize u Libiji.

Makron je to izjavio nakon što je Turska mornarica izdala upozorenje na seizmička istraživanja u oblasti između Kipra i Krita, što je Grčka osudila, prenosi Rojters.

- Potpuno sam uz Grčku i Kipar naspram turskog kršenja njihovoh suvereniteta. Neprihvatljivo je da se pomorski prostor jedne države članice EU narušava. To što oni rade mora da se sankcioniše - rekao je Makron nakon sastanka sa predsednikom kiparskih Grka Nikosom Anastasijadesom.

Savetnik turskog predsednika Ibrahim Kalin izjavio je danas u Briselu da korišćenje jezika pretnji sankcijama ne prolazi i da neće imati uticaj na turski suverenitet ili oslučnost u ostvarivanje nacionalnog interesa.


izvor