Odnosi Grčke i Turske

[Dreadnought]

The Chorea museum of Istanbul, a former Byzantine church, was reconverted into a mosque, a month after Hagia Sophia also returned to its original status as a religious site for Muslim worship, as seen on Friday.

The Turkish government announced that the Chorea, also known as the "Sistine Chapel of Byzantium," is now under the administration of the Diyanet, Turkey's authority for Islamic religious affairs.

The transformation is already official, but people could still be seen visiting the former museum to see the historic frescoes and mosaics showing biblical scenes.

"It's going to be a mosque? I think that it should remain as heritage. Is it going to be a mosque? There are many mosques. There is no need. It should remain as a legacy," said a guest outside the newly-converted mosque.

"Chorea, the church, was built between 1316 and 1321. In the Otoman Empire it was converted into a mosque. After the World War II it was converted into a museum and nowadays they want to convert the structure, again, into a mosque," explained Serdar Donmez, a tour guide.

The move by president Recep Erdogan has sparked criticism from church leaders and some Western countries, including Greece, whose Foreign Ministry called the decision "another provocation against religious persons everywhere."

[Dreadnought]

Turska preti ratom


Moguće grčko proširenje teritorijalnih voda duž morske granice prema Turskoj bio bi povod za rat, izjavio je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.

"Nećemo dozvoliti da Grčka proširi svoje teritorijalne vode u Egejskom moru na 12 milja", rekao je Čavusoglu, prenosi Dejli Sabah.

Ovo upozorenje usledilo je nakon što je grčki premijer Kirijakos Micotakis prošle sedmice objavio da će grčke teritorijalne vode u Jonskom moru, prema Italiji, biti proširene sa šest na 12 milja.

I Turska i Grčka imaju šest milja teritorijalnog mora u Egejskom moru, gde se nalazi veliki broj grčkih ostrva nedaleko od turske obale.

izvor

[MOTORISTA]

Erdogan: Borba za nezavisnost Turske se nastavlja
Srna 30.08.2020.

Borba za nezavisnost i budućnost Turske se nastavlja, izjavio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u poruci povodom 98 godina od pobede u Ratu za nezavisnost protiv grčkih snaga.

Dan pobede obeležen je u vreme spora i vojnih vežbi Turske i Grčke u moru između Kipra i grčkog ostrva Krit. Do većih neslaganja došlo je nakon što je Turska u to područje poslala plovilo za istraživanje u pratnji ratnih brodova radi traženja rezervi gasa i nafte.

-Apsolutno nije slučajnost da su oni koji žele da nas isključe iz istočnog Mediterana isti osvajači koji su pre skoro jednog veka pokušali da osvoje našu domovinu, izjavio je Erdogan.

Grčka tvrdi da njoj pripadaju sporne vode i dobila je podršku EU, koja je osudila "protivzakonite aktivnosti" Turske i zapretila mogućim sankcijama Ankari. Turska tvrdi da joj je oduzeto pravo na istraživanje energetskih resursa u Sredozemlju. Vojska Turske juče je započela vojne vežbe, koje će trajati do 11. septembra, kao odgovor na vežbe Grčke i Kipra kojima su se priključili Francuska, Italija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

-Niko ne bi trebao da ima bilo kakve sumnje u našu rešenost kada se radi o tom pitanju i našu veru u pobedu, poručio je Erdogan.

Današnji govor posvećen je bici kod Dumlupinara 1922, kad su turske snage porazile grčku vojsku u regiji Anadolija.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Grčki spor sa Turskom: Pobedićemo, hajdemo u Hag! Ali, šta ako izgubimo...?
Novosti online nedelja, 30. 08. 2020.

GENERACIJE političara i novinara decenijama su formirale grčko javno mnjenje polazeći od tvrdnje koju svaki građanin zemlje mora da ponavlja kao jevanđelje ─ da je Grčka u pravu u svojim pretenzijama protiv Turske i da će, uz izuzetak nekih zloglasnih sitnih sporova oko kontinentalnog praga, pobediti ako se obrati Međunarodnom sudu u Hagu.

Grčki režiser dokumentarnih filmova i osnivač portala „Info vor“ Aris Hadžistefanu smatra da ta tvrdnja, naravno, pokreće dva razumna pitanja. Prvo, zašto se Grčka ne obraća sudu? Drugo, šta će se tačno dogoditi sa političkom i medijskom elitom u zemlji ukoliko se ne zadovolje svi zahtevi Grčke. Odgovori na oba pitanja mogu da se sastoje iz niza odluka Međunarodnog suda u korist, kao što će se videti, brojnih zemalja koje su iznele argumente slične argumentima Turske. Primer koji to najbolje ilustruje je možda slučaj u vezi sa teritorijalnim i pomorskim sporom Nikaragve i Kolumbije, koji je iznet pred sudom prvih godina novog milenijuma i rešen 2012. godine.

Sedam ostrva Kolumbije nalazi se na velikoj udaljenosti od njene obale, pored obale Nikaragve. Obala tih ostrva dugačka je 65 kilometara, a obala Nikaragve zauzima najmanje 500 kilometara, što je sličan odnos obale grčkih ostrva prema turskoj obali. Sud je, utvrdivši da Kolumbija ima suverenitet nad ostrvima, što joj daje pravo na teritorijalne vode, odlučio da razgraniči morske zone između dveju zemalja. Kolumbija je (poput Grčke u odnosu na Tursku) pozvala da se poštuje princip linije koja bi sporna morska područja podelila na pola. Drugim rečima, Bogota je tražila da se kao osnova za utvrđivanje te linije uzme obala njenih ostrva u blizini Nikaragve.

„EFEKAT PRSTIJU“

Da bi realizovao razgraničenje, sud je sledio metodologiju u tri faze, koja je trenutno najzastupljenija u sudskoj praksi pri rešavanju odgovarajućih sporova. U prvoj fazi uspostavlja se preliminarna linija granice između teritorija, koja se oslanja na podjednako udaljenu liniju koja deli na pola. U drugoj fazi se ta granica menja, jer se uzimaju u obzir posebne okolnosti u odnosima dveju zemalja. U trećoj i poslednjoj fazi, sud vrši proveru nesrazmernosti. U njoj utvrđuje da li bi takvim korekcijama ili pomeranjem granične linije došlo do toga da odgovarajući delovi strana u tom području budu vidno nesrazmerni dužini njihovih obala. Drugim rečima, svaka naredna promena granice u drugoj fazi približila bi se zahtevima Turske, a udaljila se od grčkih. Skoro svi međunarodni politikolozi smatraju to razumnim i očekivanim, ali se mali broj grčkih političkih analitičara odvaži da objasni to svojim biračima.

Sud je, na kraju, u velikoj meri presudio u korist Nikaragve, priznavši teritorijalne vode kolumbijskih ostrva, ali ih je istovremeno lišio kontinentalnog praga i isključive ekonomske zone. Kao rezultat toga, kolumbijska ostrva bila su „okružena“ kontinentalnim pragom i isključivom ekonomskom zonom Nikaragve. Mnoge turske i grčke diplomate nazivaju taj rezultat „efektom prstiju“, jer će kontinentalni pojas Turske prodirati poput prstiju jedne ruke između grčkih ostrva.

GRČKA BI IŠLA PRED HAŠKI SUD, ALI „NE MOŽE“

Ovde je potrebno razmotriti još jedan detalj sudske presude u slučaju spora između Nikaragve i Kolumbije, koji predstavlja pobijanje nekih argumenata nacionalističke prirode. Kolumbija, kao i Turska, nije potpisala Međunarodni pakt o pomorskom pravu. Međutim, sud je smatrao da je nadležan za ispitivanje slučaja koristeći običajno pravo. Stoga je argument da Grčka želi da ide pred Haški sud, ali ne može, s obzirom da Turska nije priznala pakt ─ prilično sumnjiv.

Očigledno je da je slučaj Nikaragve protiv Kolumbije samo jedan od desetine slučajeva koji su došli do međunarodnog suda, a čiji rezultati svaki put zavise od geografskog položaja zemalja ili političke ravnoteže između njih. Mnogi u Atini, na primer, više vole da se prisete spora između Francuske i Kanade. On je rešen odlukom u korist Francuske, nakon što su priznate pomorske i povodne zone dva njena ostrva – Sen Pjer i Mikelon, koje su udaljene oko 2.200 nautičkih milja od njene obale, vrlo blizu obale Kanade (odluka je, naravno, poništena u praksi nakon što je Kanada proširila svoju isključivuekonomsku zonu i opkolila francusku zonu).

SPOR NIKARAGVE I KOLUMBIJE ─ PRESEDAN

Slučaj spora Nikaragve i Kolumbije, međutim, ne samo da izuzetno podseća na grčko-turski spor, već izgleda da predstavlja presedan za veliku većinu odgovarajućih odluka. Zemlje velike kontinentalne obale, poput Turske, obično izlaze kao „pobednici“ u sporovima sa zemljama čija se ostrva u blizini njihovih obala i koji nameravaju da ih iskoriste kao polazne tačke za proračun prilikom razgraničenja morskih zona. Primera radi, Normanska ostrva koja se nalaze kod obale Francuske, formalno nisu deo Ujedinjenog Kraljevstva, što pruža zaštitu kontinentalnog praga Francuske. Malta je „izgubila“ skoro četiri hiljade kilometara kontinentalnog praga, na koji je pretendovala u slučaju protiv Libije.

VERA U MEĐUNARODNO PRAVO

Znači li to da treba da napustimo veru u međunarodno pravo i da tražimo druga rešenja? Nažalost, izgleda da to stanovište uzima maha poslednjih godina u nacionalističkih krugovima Atine, dok ga istovremeno mediji promovišu na svom nivou. Odjednom se savezi sa režimima poput Egipta ili krajnje desničarske militarističke vlade Izraela predstavljaju kao zamena za principe međunarodnog prava. Neki smatraju da će nas naši saveznici zaštititi, bilo da smo u pravu ili u ne. Ali ako dugoročno posmatramo grčko-turske odnose, videćemo da je u slučaju mnogih spornih situacija (a posebno u vezi sa kiparskim pitanjem) vera u međunarodno pravo uvek donosila izvanredne rezultate, dok su „podmukli“ savezi uzrokovali napetost, nestabilnost i na kraju su uvek dovodili do povećanja naoružanja na račun sredstava nacionalne ekonomije.

Na kraju, odustajući od principa međunarodnog prava, najverovatnije ćemo se suočiti sa najekstremnijim tvrdnjama Turske, na primer, da grčka ostrva nemaju kontinentalni prag i da linija razdvajanja treba da se utvrdi duž kontinentalne obale dveju država. Međutim, kako objasniti društvu koje je decenijama podsticano stavovima nacionalističkih medija, političara i trgovaca oružjem, da Međunarodni sud pravde takođe podrazumeva ustupke? Trgovci oružjem i političari-nacionalisti imaju mnogo razloga da izbegavaju organizacije poput Međunarodnog suda u Hagu. Nama ostalima su jednostavno potrebne tačne informacije o tome na šta u Egejskom moru imamo, a na šta nemamo pravo.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Oruk Rajs ostaje u spornom delu Mediterana do 12.septembra
Tanjug ponedeljak, 31. 08. 2020.

TURSKE vlasti su saopštile da će brod "Oruk Rajs" vršiti seizmička istraživanja u spornom delu Istočnog Mediterana do 12. septembra, prenosi agencija Rojters.

Ovaj potez Turske najverovatnije će podstaći tenzije sa Grčkom, zbog neslaganja koja postoje između ove dve zemlje u pogledu prava na izvore nafte i gasa u Istočnom Mediteranu.
Obe države održale su vojne vežbe u ovoj oblasti, a Turska je poslala i istraživački brod "Oruk Rajs". Ovaj brod prvobitno je trebalo da vrši istraživanja u spornom delu Istočnog Mediterana do 1. septembra. Međutim, u subotu je turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu rekao da će "Oruk Rajs" nastaviti sa radom tokom narednih 90 dana, dok se polako bude približavao provinciji Antalija u Turskoj.

Turska je takođe potvrdila da će održavati vojne vežbe u pravcu severozapadne obale Kipra do 11. septembra.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Zaoštrava se spor Turske i Grčke


Sukob oko nalazišta gasa u Sredozemlju ne podgreva samo Turska – i Grčka ima maksimalističke zahteve, piše nemačka štampa.

Pretnje postaju sve glasnije i neki komentatori smatraju da bi uskoro moglo da se oglasi oružje.

Nakon što je Turska pokrenula potragu za nalazištima gasa u istočnom Sredozemnom moru, na područjima za koja Kipar ili Grčka smatraju da oni imaju pravo na eksploataciju, te Grčka najavila proširenje svoga ekonomskog pojasa sa šest na 12 milja u Jonskom moru, turski potpredsednik Fuat Oktaj je to označio razlogom za rat, a turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu skrenuo pažnju na odgovarajuću odluku turskog parlamenta, prenosi Dojče vele.

„Još 1995. je turski parlament proširenje grčkih teritorijalnih voda u Egejskom moru označio razlogom za rat za Tursku. Ako bi se to dogodilo, Egejsko more bi, zbog brojnih grčkih ostrva, postalo takoreći – grčko more. Ankara bi onda mogla da započne rat bez traženja novog odobrenja od parlamenta“, napominje Berliner cajtung.

„Spor se zaoštrio otkako su u istočnom Sredozemnom moru lokalizovana nalazišta zemnog gasa i nakon što je Turska krajem 2019. s Libijom sklopila sporazum o razgraničenju područja koja im pripadaju u Sredozemnom moru, koji Grčka i drugi smatraju ništavnim“, podsjeća Frankfurter algemajne cajtung.

„Turska je u subotu demonstrativno započela vojnu vežbu u istočnom Sredozemnom moru. Radi se o 'vežbama gađanja' na području između južnoturskog grada Anamura i Severnog Kipra, koje će trajati do 11. septembra, kako je saopštila Ankara“, dodaje list.

Zidojče cajtung donosi intervju s profesorkom za međunarodno pravo mora Nele Matz-Lick koja podseća da Turska nije nikad pristupila konvenciji UN o pravu mora UNCLOS iz 1982. te zaključuje: „Pozicija Turske uopšte nije tako loša kako se često prikazuje. Ali, ona je slabija nego pozicija Grčke. Možda Ankara sad provocira u nadi da će se Atina na kraju upustiti u zajedničko korišćenje resursa. To bi za Tursku moglo biti korisno. A to bi ujedno bila mogućnost da se sadašnja pat-poziciju mirno prevlada“, smatra nemačka profesorka.

Iste novine donose i komentar pod naslovom „Slepa solidarnost“ u kojem autor kritikuje držanje Evropske unije: „Sukob oko nalazišta gasa u Sredozemnom moru ne podgreva samo Turska. Grčka kod određivanja svojih granica na moru sprovodi politiku maksimalizma, koja nema pokriće u međunarodnom pravu. I Atina tamo šalje ratne brodove, održava vežbe svoje flote.“

„Kao članica EU, Grčka uprkos tome može biti sigurna u 'potpunu solidarnost Nemačke i EU', kako je izjavio ministar spoljnih poslova Hajko Mas prilikom svoje bezuspešne posredničke misije. A kad francuski predsednik Makron onda još igra ulogu nekog Napoleona 2.0, šalje ratne brodove i izjavi da Turci samo još razumeju 'jasan jezik', niko ne treba da se čudi ako se uskoro u Sredozemnom moru bude pucalo“, upozorava list iz Minhena.

izvor

[MOTORISTA]

Erdogan anredio brodovima da pucaju na grke, izdali ga generali? Svetski mediji bruje o sukobu u Sredozemlju
Novosti onlajn utorak, 01. 09. 2020.

NEMAČKI list "Velt" objavio je spekulacije, pozivajući se na vojne izvore iz Istanbula, da su generali dobili naređenje od predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da potope grčki brod.

- Erdogan je pre nekoliko dana naredio generalima da potope grčki brod, ali da pokušaju da u tom napadu ne nanesu previše žrtava. Generali su to odbili, pa je sledeća ideja bila da se obori grčki avion - navodi nemački "Velt". - Međutim, tada je bila namera da se letelica upuca na taj način da pilot može da se katapultira i spasi se - dodaje list, a prenosi grčki portal "E-daily".

Nemačka novina navodi da su turski generali odbili Erdoganove ideje, jer bi u suprotnom izbio haos u Sredozemlju, prenosi ova internet stranica.

Podsećanja radi, nakon što je Turska pokrenula potragu za nalazištima gasa u istočnom Sredozemnom moru, na područjima za koja Kipar ili Grčka smatraju da oni imaju pravo na eksploataciju, i pošto je Grčka najavila proširenje svog pojasa sa šest na 20 kilometara milja u Jonskom moru, turski potpredsednik Fuat Oktaj označio je to kao "razlog za rat", a turski ministar spolnjih poslova Mevlut Čavušoglu skrenuo je pažnju na odgovarajuću odluku turskog parlamenta. Erdogan je više puta zapretio Grčkoj, a u poslednjem obraćanju je zaključio da je "Strela napustila luk i da će sigurno pronaći svoju metu".

"Dojče Vele" nedavno je pisao o tenzijama između dveju država, istakavši da se situacija zaoštrava oko gasa.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Ankara: Grčka nas provocira zauzimanjem neprijateljskog stava


Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu kaže da je njegova zemlja otvorena za dijalog sa Grčkom.

Taj dijalog bio bi u cilju razrešenja spora oko teritorijalnih prava u istočnom Mediteranui resursa koji se tamo nalaze, ukoliko je za takav dijalog otvorena i Atina.

Na konferenciji za štampu, Čavušoglu je takođe rekao da Grčka nastoji da isprovocira Tursku zauzimanjem neprijateljskog stava.


izvor

[MOTORISTA]

Sedam zemalja već sprovodi vojne manevre u najopasijim vodama na svetu, a sada stižu i rusi
Tanjug 03.09.2020.

U jeku rastućih tenzija između Turske i Grčke oko prava na eksploataciju pomorskih nalazišta ugljovodoničnih, fosilnih goriva, iz Ankare je najaviljeno da će ruska ratna mornarica održati manevre sa bojevim gađanjem u istočnom Mediteranu.

U zvaničnoj najavi se kaže da će ruske pomorske snage održati manevre u periodu od 8. do 22. septembra i od 17. do 25. septembra u delovima istočnog Mediterana u kojima se kreću turski istraživački brodovi. Zvanična Moskva se do sada nije oglasila povodom turske najave koja je usledila nakon što su SAD saopštile da delimično ukidaju 33-godišnji embargo na izvoz naoružanja etnički podeljenom Kipru. S obzirom da Rusija održava značajno vojno prisustvo u istočnom Mediteranu, turska najava predstojećih manevara mogla bi da se protumači i kao direktna poruka Moskve da je i dalje najsnažnija regionalna sila koja ne podleže riziku od delimičnog ukidanja američkog embarga Kipru.

Podsetimo, u spornim vodama koje su trenutno jedna od najužarenijih tački sveta, zajdeničke vežbe izvode Francuska, Italija, Grčka i Kipar. Uskoro će biti održane i vežbe sa ratnom avijacijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, a pre desetak dana su na jugu Krita održane vežbe grčkih i američkih snaga.

Osim Grčke, vojne vežbe južno od Krita sprovodi i Turska.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Srušena "Aja Sofija" u Bursi


Turske vlasti srušile su u sredu istorijsku grčku pravoslavnu crkvu u regiji Bursa, na severozapadu Turske, koja je bila napuštena, piše Greek reporter.

Grčka pravoslavna crkva Georgios, poznata kao "Aja Sofija" u Bursi, uništena je usred upozorenja zbog opasnosti po sigurnost koju predstavlja sedam godina nakon što je regionalni Generalni direktorat za verske fondacije preuzeo zgradu od opštine Nilufer u Bursi, prema izveštajima sa veb-tranice vesti Duvar.

Opština je preuzela istorijsku strukturu 2006. godine, obnovivši lokaciju i ponovo otvorivši je kao Kulturnu kuću Ozluce.

Ali direkcija je pokrenula tužbu radi sticanja prava vlasništva nad crkvom 2013. Zgrada je od tada napuštena.

Zgrada se nazivala Aja Sofija iz Burse zbog njene upotrebe kao crkve i džamije u prošlosti, rekao je Duvar.

Gradonačelnik Nilufer Turgai Erdem rekao je da je opština potrošila oko dva miliona turskih lira za obnovu zgrade.

"Učinili smo svoj deo da kulturno nasleđe prenesemo budućim generacijama. Međutim, Fondacije su ostavile zgradu da istruli. Sedam godina niko nije polagao pravo na ovu strukturu", rekao je, dodajući da je struktura postala opasna zbog nastalih pukotina i rekavši„ Postoji opasnost od urušavanja.“

Istanbulska Aja Sofija iz 6. veka pretvorena je u julu u džamiju, nakon nekadašnjeg sedišta grčke crkve, koja je 86 godina radila kao muzej, u potezu koji je naišao na sve veću međunarodnu osudu.

izvor

[MOTORISTA]

Grci demantovali generalnog sekretara NATO
Novosti onlajn petak, 04. 09. 2020.

ATINA je u četvrtak negirala da će biti pregovora s Ankarom o deeskalaciji u istočnom Mediteranu, koje je nekoliko sati ranije najavio generalni sekretar NATO.

- Informacije o navodnim tehničkim pregovorima u NATO-u ne odgovaraju stvarnosti - saopštilo je grčko Ministarstvo spoljnih poslova u četvrtak uveče.

Po "tvitu" generalnog sekretara NATO-a, Grčka i Turska, članice Alijanse, "dogovorile su se da započnu tehničke pregovore u NATO-u", s ciljem sprečavanja bilo kakvih daljih incidenata u istočnom Mediteranu, gde se turski brod za seizmičko traganje za naftom i gasom u podmorju, u pratnji ratnih brodova nalazi u grčkim vodama od 10. avgusta.

- Imamo u vidu nameru generalnog sekretara NATO-a da radi na uspostavljanju mehanizama za deeskalaciju. Međutim, deeskalacija će se dogoditi samo trenutnim povlačenjem svih turskih brodova iz epikontinentalnog pojasa Grčke - dodalo je Ministarstvo.

Od 10. avgusta Ankara drži svoj svoj istražni brod "Oruc Reis" (Barbarosa) i svoju pratnju ratnih brodova kako bi se obavila istraživanja kod grčkog ostrva Kasteloriza, udaljenog svega dva kilometra od turske obale, u području bogatom ugljovodonicima. Krajem avgusta tenzije su porasle jer su i Turska i Grčka izvele suprotstavljene vojne manevre, prva sa Sjedinjenim Državama, zatim Rusijom, a druga s Francuskom, Kiprom i Italijom.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Ova vest gore o grčkoj reakciji na tehničke pregovore o sporu u istočnom Sredozemlju je vezana za ovu vest.

[Dreadnought]

The Turkish Defense Minister Hulusi Akar has flown in a fighter jet over disputed waters in the Aegean Sea at a time of increased tensions with Greece.

Akar boarded the F-16 as part of a four-fighter party that flew over the northern Aegean, where Turkey and Greece are embroiled in a war of words over maritime borders and gas drilling rights.

The trip ostensibly celebrated the start of the Turkish Air Force’s pilot training program. It also flew over the Canakkale Martyrs' Memorial, a statue that honours the 253,000 Turkish soldiers who fought at the Battle of Gallipoli in World War One.

Whether the Greek government buys the Turkish line remains to be seen.

[Dreadnought]

"Želimo da razgovaramo o razgraničenju morske zone, ali ne pod pretnjama"


Grčki premijer Kirjakos Micotakis kaže da će Grčka početi razgovore s Turskom oko pomorskih granica na istoku Sredozemnog mora kad turske provokacije prestanu.

Tenzije su eskalirale prošlog meseca nakon što je Turska poslala brod za seizmička ispitivanja do spornog područja radi istraživanja iyvora nafte i gasa, nakon pomorskog sporazuma postignutog između Grčke i Egipta, preneo je Rojters.

Turska je saopštila da sporazum krši njen epikontinentalni pojas.

"(Naša zemlja) može i želi da razgovara o razgraničenju morske zone u Egejskom moru, u istočnom Sredozemlju, zasnovanom na međunarodnom pravu. Ali ne pod pretnjama", rekao je Micotakis.

"Neka pretnje prestanu da bi razgovori počeli", istakao je on.

Kako je kazao, kada se provokacije završe, počeće razgovori. Micotaks je dodao i da će grčki ministar inostranih poslova predati pismo u njegovo ime u kojem se iznosi slučaj Atine generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniu Guterešu kada se njih dvojica sastanu u petak u Njujorku.

izvor

[MOTORISTA]

петак, 04.09.2020.
Војислав Лалић

Турско-грчка криза прети јединству НАТО-а

Спор између Анкаре и Атине у Средоземљу све више постаје и проблем Европске уније

Спор Турске и Грчке око разграничења у источном Медитерану, где су откривене велике резерве нафте и гаса, оптеретио је и односе Европске уније и Анкаре, која је кандидат за улазак у ЕУ. Уколико се тензије продубе, то може да поткопа и јединство на геостратешки важном југоисточном крилу НАТО-а. Најновије звецкање оружјем изазива забринутост у војној алијанси, поготово у Белој кући. Упркос згуснутом дневном реду због избора који се у Америци одржавају почетком новембра, председник Доналд Трамп је био у телефонском контакту са лидерима Грчке и Турске, чланица НАТО-а. Како је саопштено, он је апеловао на председника Реџепа Тајипа Ердогана и премијера Киријакоса Мицотакиса да „буду суздржани и да кризу реше за преговарачким столом”.

У Вашингтону се надају да две стране неће прећи „црвену линију” и да ће тај проблем решити Немачка, која је до краја године председавајућа ЕУ. У сваком случају, одлучније реаговање Вашингтона може се очекивати тек после новембарских избора. Бела кућа у томе већ има искуства: успешно је посредовала између Турске и Грчке кад су 1987. и 1996. биле на ивици сукоба због нерашчишћених граница у Егеју.

„Дугогодишњи конфликт између Турске и Грчке сада се све више претвара и у проблем на релацији ЕУ–Турска, пошто је Брисел стао иза једне стране (Грчке). Ова криза је ризик који прети и јединству НАТО-а, уколико алијанса одлучно не стане у одбрану заједничких интереса”, упозорава познати коментатор „Хуријета” Серкан Демирташ.

Министри спољних послова 27 чланица ЕУ на прошлонедељном састанку подржали су Атину и позвали Турску да поштује међународно поморско право. У противном, Анкара ће се суочити с „новим мерама”.

„Брисел би у одсуству напретка с турске стране могао да усвоји рестриктивне мере против Анкаре”, изјавио је високи представник ЕУ за безбедност и спољне послове Ђузеп Борељ. То подразумева, како се сазнаје, забрану Турској да користи луке у ЕУ и евентуалну заплену бродова укључених у експлоатацију нафте и гаса у спорним водама. Како се најављује, криза ће поново бити на дневном реду Европског савета крајем септембра.

ЕУ је средином прошле године упозорила Турску да се не игра с међународним правом: замрзнута је имовина двојице турских званичника због њихове улоге у потрази за нафтом источно од Кипра. Европска инвестициона банка најавила је да ће блокирати одобравање кредита Анкари уколико настави да звецка оружјем у Средоземљу. После распада Османског царства након Првог светског рата, на међународној конференцији у Лозани 1923. године извршено је разграничење између Турске и Грчке. Готово сва острва у Егејском мору, и она која су тик уз малоазијску обалу, припала су Атини. У Анкари после сто година покушавају да исправе ту „историјску грешку”.

Турска се залаже за поморско разграничење ексклузивних економских зона од копна до копна две земље, док Грчка тражи да се притом узму у обзир и велика острва. Спорна је и ширина територијалних вода око острва: Турска је за шест, а Грчка за дванаест наутичких миља, што је, како наводи, у складу с Конвенцијом о поморском праву.

„Турска ће штитити своја права без обзира на цену. Нећемо дозволити да будемо талац Грчке и Кипра и позивамо ЕУ да буде фер у овом спору. У крајњој линији, унија није суд нити механизам који одлучује о томе ко је у праву, а ко није”, истиче потпредседник државе Фуад Октај у интервјуу агенцији Анадолија.

Проблеми око разграничења почели су 1974. године, после насилне поделе Кипра, на којем су Турци прогласили непризнату државу. Заоштрени су када су стручњаци открили да се испод мора крију огромна налазишта нафте и гаса. Анкара није губила време: заобилазећи друге земље у региону, крајем прошле године постигла је споразум са владом у Триполију и омеђила економске зоне у којима може да обавља подводна истраживања. Кад је прошлог месеца Атина повукла сличан потез с Египтом, Турска је одмах у Средоземље упутила ратне бродове.

Упркос упозорењима која стижу из Брисела, у Турској кажу да неће прекинути истраживања у спорним водама. Ако Брисел уведе додатне санкције, „ми ћемо одговорити на те изазове”, кажу у Анкари, али не саопштавају шта би то конкретно могло да значи.

Izvor: www.politika.rs