Odnosi Grčke i Turske

[Dreadnought]

Sastanak šefa diplomatije Turske i Grčke


Planirano je da se Čavušoglu danas sastane sa grčkim kolegom Nikosom Dendijasom u Ankari.

Poseta grčkog šefa diplomatije dolazi nakon što su visoki zvaničnici Evropske unije, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel posetili Tursku i sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom razgovarali, između ostalog, i o situaciji u Sredozemnom moru.


izvor

[MOTORISTA]

Sukob šefova diplomatija Grčke i Turske na konferenciji za novinare
Novosti online 15. 04. 2021.

ŠEFOVI diplomatija Grčke i Turske, Nikos Dendijas i Mevlut Čavušoglu, danas su na konferenciji za novinare u Ankari imali verbalni sukob.



Čavušoglu i Dendijas su se pred kamerama izneli suprotne stavove o pomorskim granicama, migrantima i postupanju prema manjinama. Grčki ministar danas boravi u Turskoj u cilju pokretanja dijaloga o rešavanju bilateralnih spornih pitanja.

- Ako iznosite tako teške optužbe protiv moje zemlje i mog naroda, dužan sam da odgovorim - rekao je Čavušoglu vidno nezadovoljan izjavama grčkog kolege. Dendijas je posebno kritikovao turske aktivnosti u Egejskom moru i istočnom delu Sredozemnom mora, kao i kako Turska primenjuje sporazum sa Evropskom unijom o migrantima.

- Stav Grčke je jasan i to ne čujete prvi put. Turska u Egejskom moru i istočnom Mediteranu krši međunarodno pravo i konvenciju o moru, kao i suverena prava Grčke, jer je iznad grčkog tla sprovela 400 letova - rekao je Dendijas.

Čavušoglu je uzvratio da Ankara na Mediteranu štiti interese Turske i kiparskih Turaka, dok je o sporazumu rekao da ga Turska "pristojno" sprovodi. Turski ministar je nekoliko puta ponovio da je to što govori Dendijas "neprihatljivo". Grčka i Turska, koje imaju osetljive odnose godinama, u sporu su o razgraničenju zone eksploatacije gasa u istočnom delu Sredozemnog mora. Odnosi su takođe zategnuti uzajamnim nezadovoljstvom zbog tretmana muslimanskih manjina u Grčkoj i pravoslavnih u Turskoj.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Grčka nakon svađe ministara: Želimo pozitivnu agendu s Turskom
SVET Autor: Hina 17. apr. 2021

Grčka je poručila da želi "pozitivnu agendu" s Turskom, usprkos međusobnim razlikama nakon što su se šefovi diplomatija dvaju država sukobili na konferenciji za medije.

To je rečeno kako bi se ublažila atmosfera nakon svađe grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Dendiasa i njegovog turskog kolege Mevluta Čavušoglua na konferenciji za medije u Ankari.

„Svaka strana ima svoje poglede koji su se jasno pokazali tokom konferencije za medije koji su mnogi od vas videli“, rekao je Dendias na samitu na Kipru. „No hteo bih i da naglasim predanost grčke vlade, koju vodi premijer Kirijakos Micotakis, traženju pozitivne agende u našim bilateralnim odnosima s Turskom, počevši od ekonomskih i trgovinskih odnosa“, rekao je Dendias, pa pozvao Čavušoglua u Atinu.

Neuobičajeno otvorena svađa na konferenciji još jednom je pokazala neslaganje između dvaju članica NATO-a, koje se sukobljavaju oko niza pitanja, od teritorijalnih pretenzija na moru, do vazdušnog prostora, Kipra i statusa nekih ostrva u Egejskom moru. Tenzije su narasle prošlog leta, kada je Turska poslala brod za bušenje morskog dna u sporne vode, no ublažile su se kad je Ankara ipak povukla to plovilo, a dve države nastavile razgovore o sporovima nakon pet godina pauze.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da je na susretu s Dendiasom bila „prijateljska atmosfera“, no da se ona promenila na konferenciji za medije kad je Dendias Čavušogluu kazao da će bilo kakvo kršenje grčkog suvereniteta rezultirati sankcijama. Čavušoglu je tu izjavu proglasio neprihvatljivom.  Turski čelnik rekao je da je njegov ministar zauzeo dobar stav u odnosu na Dendiasovo ponašanje i da nije više mogao postupati „blago“.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Grčka širi vojnu saradnju: "Suočeni smo sa pretnjom, susedi su sve nestabilniji"


Grčka je saopštila da će proširiti vojnu saradnju sa tradicionalnim NATO saveznicima, kao i sa bliskoistočnim silama u trci za modernizacijom svojih oružanih snaga i suočavanjem sa vojno samopouzdanim susedom Turskom.

Grčki premijer Kirjakos Micotakis posetio je vazduhoplovnu bazu u južnoj Grčkoj kako bi prisustvovao multinacionalnim vojnim vežbama kojima su se pridružili borbeni avioni iz SAD, Francuske, Izraela, Španije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, preneo je AP.

"Ne možemo biti naivni, suočeni smo sa novim setom pretnji", rekao je Micotakis u govoru ispred aviona koji su učestvovali u vežbama.

On je rekao da je svet ekstremno kompleksan i da grčki susedi na žalost, postaju sve više nestabilni.

"Grčka će nastaviti da jača svoje odbrambene sposobnosti i nadograđuje svoje oružane snage", poručio je Micotakis.

Grčka troši na odbranu više od bilo koje druge zemlje Evropske unije u odnosu na veličinu svoje ekonomije, preneo je Tanjug.

izvor

[MOTORISTA]

Grci odbacuju dvodržavno resenje za Kipar, Turci i dalje uporni
Tanjug 29.04.2021.

Turski predlozi o dve države kao rešenju problema podeljenog Kipra očigledno su kršenje rezolucija Ujedinjenih nacija o podeljenom ostrvu i nikada neće biti prihvaćeni, izjavio je danas lider kiparskih Grka Nikos Anastasijadis.

- Ne postoji nikakva šansa da Turska ili tursko-kiparska strana u tome uspeju. To je bilo nešto na šta je ukazao generalni sekretar (Ujedinjenih nacija) - rekao je Anastasiadis novinarima u Ženevi, prenosi Rojters.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ranije je rekao da nema dovoljno zajedničkih osnova za nastavak mirovnih pregovora između otuđenih kiparskih Grka i Turaka. Lider kiparskih Turaka Ersin Tatar danas je izjavio da nema svrhe održavati zvanične razgovore o Kipru bez priznavanja njegove države, i da se neće odstupiti od predloga dve države, koji je dala njegova delegacija. Posle trodnevnog samita na kojem je pokušano da se izađe iz četvorogodišnjeg ćorsokaka u mirovnim pregovorima, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Ccavusoglu rekao je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Tatarom da kiparski Grci nisu izneli novi predlog na pregovore u Ženevi. Dve strane imaju različite stavove o načinu rešavanja problema, s tim što kiparski Grci podržavaju savezni sistem naveden u rezolucijama Ujedinjenih nacija, dok kiparski Turci, pod novim rukovodstvom, traže sporazum o dve države, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Oni su lažovi, zbog njih su propali pregovori!
Beta 30. 04. 2021.

TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio je danas grčko-kiparske zvaničnike za neuspeh poslednje runde pregovora o budućnosti ostrva, kritikujući ih da su "lažovi".

- Ne verujem južnom Kipru. Ne verujem da možemo postići rezultat zato što nisu iskreni. Oni su lažovi - rekao je Erdogan novinarima, misleći na zvaničnike kiparskih Grka i deo ostrva kojim upravljaju.

Stavovi kiparskih Grka i kiparskih Turaka isuviše su udaljeni da bi počeli zvanični razgovori, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Kiparski Grci i dalje podržavaju rešenje koje bi vodilo ponovnom ujedinjenju ostrva u obliku federalne države, dok je predsednik Turske Republike Severni Kipar predložio juče da Savet bezbednosti UN prizna dve nezavisne i jednake države na tom sredozemnom ostrvu.

Kipar je podeljen od kada je turska vojska zauzela severnu trećinu ostrva 1974. kao odgovor na državni udar sa ciljem da se ostrvo pripoji Grčkoj. Tursku Republiku Severni Kipar prznaje samo Ankara.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Cyprus Talks fail as Erdogan pushes two state solution

[MOTORISTA]

понедељак, 10.05.2021.
Војислав Лалић

Педесетогодишњи сан о уједињеном Кипру

После неуспеха у Женеви генерални секретар УН Гутерес најављује „за два-три месеца” нови састанак две кипарске заједнице у покушају да се договори основа за наставак дијалога

Преговори две заједнице – грчке и турске – о поновном уједињењу подељеног Кипра запали су у ћорсокак из којег се у овом тренутку не види излаз. То је потврдио генерални секретар УН Антонио Гутерес после неуспелог састанка у Женеви који је недавно организовао у формату „пет плус један” (за истим столом нашле су се делегације две етничке заједнице са острва, земаља „гаранта” Кипра –Велике Британије, Грчке и Турске, као и представници светске организације, као посредника).

Сусрет у Женеви потврдио је да у овом часу „нема заједничке основе” за наставак преговора, изјавио је Гутерес, пренеле су агенције. Иако две заједнице нису успеле да пронађу заједнички језик, светска организација још није дигла руке од тражења решења за поновно уједињење острва, иако су шансе мале, практично никакве. Генерални секретар покушаће, како је најавио, да „за два-три месеца” организује нови састанак, иако су „истрошени напори о стварању федерације” на Кипру.

У Анкари и на северу Кипра дилеме више нема – они у један глас кажу да више неће да губе време у јаловим преговорима о стварању заједничке државе.

„Међународна заједница више не може да нас принуди да радимо нешто што не желимо. Досад смо изгубили 50 година у јаловим преговорима и то је губљење времена. Ми смо за стварање две независне државе”, каже Ерсин Татар, председник самопроглашене Турске републике северни Кипар. Он заправо од слова до слова понавља ставове које заступају званичници у Анкари.

Председник Реџеп Тајип Ердоган не очекује успех у наставку преговора. „Ја не верујем јужном Кипру, никад се нису искрено понашали, варали су. Сада су преговори померени за два-три месеца, не верујем да ће бити постигнут резултат. Кад се буду искрено понашали, видеће искреност и с наше стране”, изјавио је Ердоган.

„Ми позивамо УН да прекину даље тестирање пропалог процеса који досад није донео никакве резултате”, у један глас кажу Турци на острву као и њихова старија браћа у Анадолији.

Председник Републике Кипар Никос Анастасијадис изнова истиче да његова влада подржава идеје Уједињених нација о поновном уједињењу острва на основу раније усвојених резолуција Савета безбедности.

„Турски предлог о стварању две државе на Кипру је кршење резолуција УН и у Никозији то никад неће бити прихваћено. Не постоје шансе да Анкара и турска страна на Кипру у томе успеју”, изјавио је  председник Републике Кипар, која је пуноправни члан ЕУ и УН.

Влада у Никозији позива међународну заједницу, УН и Европску унију да зауставе једностране потезе Турске, која тражи поновно разграничење у водама источног Медитерана, у којем би равноправно учествовала и самозвана држава на северу острва, коју је досад признала само Анкара.

Јаз између Грка и Турака још више се продубио после проналаска резерви нафте и гаса у источном Средоземљу, односно у економској зони Републике Кипар. У Анкари сматрају да и тамошњи Турци треба да учествују у подели тог природног блага, иако је то у супротности с међународним поморским правом, пошто немају признату државу. У Никозији наглашавају да то благо припада свим житељима острва, али тек када сви буду припадници исте државе (Републике Кипар), коју Турци не признају још од војне интервенције Анкаре 1974. године.

Преговори о уједињењу Кипра, који се с повременим прекидима деценијама воде под покровитељством УН, прекинути су пре три године. Пре стварања федерације Никозија тражи демилитаризацију острва и повлачење више од 30.000 аскера са севера Кипра, што у Анкари енергично одбијају. Две стране не могу да нађу заједнички језик ни кад је реч о повраћају грчке имовине коју су после 1974. године запосели Турци. Спорно је и некад елитно летовалиште Вароша, где су Грци пре војне интервенције имали десетине луксузних хотела, апартмане, станове, ресторане. Непризната турска влада је то место, које је деценијама било „град духова” који су чували турски војници, недавно делимично отворила за посетиоце. То је изазвало критике у Никозији, Атини и УН.

Судбина Кипра је на прекретници. Аналитичари процењују да ће се у новој ситуацији највероватније тражити „неко друго решење”, можда у стварању лабаве конфедерације заправо две независне државе, које ће међусобно сарађивати на међународном плану.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Trodnevni razgovori u Kavali: Grčka i Turska rade na planu saradnje


U grčkom gradu Kavala danas je počeo trodnevni sastanak grčkih i turskih zvaničnika, koji će se okončati susretom ministara spoljnih poslova.

Zamenik ministra spoljnih poslova za ekonomska pitanja Kostas Fragojanis će razgovarati sa zamenikom ministra spoljnih poslova Turske Sedatom Onalom, preneo je "Katimerini".

Dve strane pokušavaju da naprave plan kojim bi se napravila određena saradnja, ali je prioritet da se više razgovara o visokoprioritetnim pitanjima. Do sastanka, obe strane su iznele 23 predloga - 15 je stiglo sa grčke strane i osam sa turske.

Među predlozima je stvaranje drugog graničnog prelaza preko mosta na reci Marici, uspostavljanje trajekta koji povezuje Solun i Izmir i železničke veze između Soluna i Istanbula, preneo je Tanjug.

Grčka i Turska će takođe razgovarati o oživljavanju ranijih radnih grupa koje su se bavile špedicijom i saradnjom u oblasti turizma, telekomunikacija i životne sredine.

izvor

[MOTORISTA]

недеља, 06.06.2021.
Војислав Лалић

Турско-грчка „корона дипломатија”

Сусрет министара спољних послова Никоса Дендијаса и Мевлута Чавушоглуа протекао је без оштрих тонова јер обе државе брине како спасити туристичку сезону

Оно што годинама нису успели многи посредници, успела је на тренутак епидемија корона вируса: турски и грчки политичари почели су да разговарају, а да се притом међусобно не оптужују, што се одавно не памти.

Недавни сусрет шефова дипломатије Никоса Дендијаса и Мевлута Чавушоглуа у Атини протекао је мирно или, како је то приметио један грчки колега – помало досадно. Многи су били збуњени, поготово што су две земље доскоро отворено звецкале оружјем у источном Медитерану, у којем не могу да се договоре да поставе међе између економских зона. То нагло спуштање температуре поједини посматрачи покушавају да објасне спасавањем туристичке сезоне у Грчкој и Турској, пошто их је епидемија прошлог лета завила у црно. То је сада главни економски проблем, пошто су две земље преко ноћи остале без око 70 одсто гостију.

Министри су се договорили да туристи с негативним тестом и они који су вакцинисани могу несметано да путују у Турску, односно Грчку. То је истовремено порука и гостима који стижу из западне Европе. У Анкари и Атини се сада боре за сваког посетиоца и надају да ће „корона дипломатија” оживети туристички промет на обе обале Егеја. Поготово што је Турска из спорних вода привремено повукла брод који је трагао за гасом. Нешто слично се догодило и пре две деценије, кад су суседне земље готово у исто време погодили разорни земљотреси. Атина и Анкара су тада несебично притекле једна другој у помоћ, што је отворило врата и за контакте водећих политичара. Али та „земљотрес дипломатија” није успела да премости вековне проблеме који притискају односе две земље, пошто не могу да се ослободе тешког бремена историје.

Прошлонедељни сусрет Дендијаса и Чавушоглуа протекао је без оштрих тонова, али то не значи да су са дневног реда скинути проблеми који оптерећују односе две суседне и у НАТО-у савезничке земље. Напротив, они су и даље на дневном реду и њихово решавање неће ићи брзо и без трзавица. Средином прошле године две земље су биле на ивици оружаног сукоба, пошто нису могле да се договоре око разграничења у источном Медитерану, где су у међувремену откривене велике резерве гаса. Многи се сада присећају „скандалозне” конференције за новинаре у Анкари, када су пре само 50 дана двојица министара пред камерама разменили тешке речи.

„Турска у Егеју крши међународно право и конвенцију о мору, не поштује договор с ЕУ о решавању мигрантске кризе... Више од 400 ваших авиона је повредило наш ваздушни простор. Став Грчке је јасан и ово не чујете први пут”, скресао је Дендијас у лице свом домаћину. Помало затечени Чавушоглу морао је да се брани: „Ми у Медитерану штитимо интересе Турске и Турака на Кипру, ми поштујемо споразум с ЕУ о мигрантима, Грчка је та која га крши.”

Двојица министара су сада у Атини на тренутак свесно потиснули у други план тешке проблеме, који годинама, деценијама као мора притискају односе две суседне земље. Анкара и Атина не могу да нађу компромисни језик око разграничења у Егеју и источном Медитерану, где су откривене велике резерве нафте и гаса, као и око ширине територијалних вода око острва и ваздушног простора. Прошлог лета било је и звецкања оружјем, због чега се Анкара нашла на удару критика у Бриселу. У Атини оптужују Турску да намерно пропушта избеглице ка Грчкој и ЕУ. Две земље не могу да нађу прихватљив језик ни око положаја муслиманске и православне мањине у Грчкој, односно Турској. Камен спотицања је и војна интервенција Турске на Кипру, после које је острво подељено.

Успех је и то да су сада две земље обновиле какав-такав дијалог после прекида који је трајао дуже од пет година. Локални медији тврде да је на иницијативу Анкаре договорен сусрет председника Реџепа Тајипа Ердогана и премијера Киријакоса Мицотакиса на маргинама предстојећег самита НАТО-а који се одржава у Бриселу. Али од тог разговора не треба очекивати чуда, пошто две стране за сада – иако се на речима залажу за дијалог – не показују спремност на веће уступке, што би једино могло да доведе до трајног решења проблема између две суседне земље, поготово што су у међувремену преговори о уласку Анкаре у Европску унију практично блокирани.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Erdogan sa Grčkim premijerom sklopio dogovor o nastavku dijaloga
Tanjug 14.06.2021.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je danas rekao da se dogovorio sa premijerom Grčke Kirjakosom Micotakisom o nastavku dijaloga dve zemlje povodom spornih pitanja.

Erdogan, koji se susreo sa Micotakisom na marginama samita NATO u Briselu, smatra da nisu potrebni posrednici tokom razgovora njih dvojice, preneo je "Katimerini". Ankara i Atina su dugo u razmiraicama po nekim pitanjima, počev od konflikta oko teritorija u Mediteranu, preko vazdušnog prostora, do migracija. NATO saveznici su bili blizu konfrontacije prošle godine, narušavahjući odnose Evropske unije i Ankare, dodaje Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Недеља, 18.07.2021.
Мирјана Аксентијевић

Узбуна на Кипру због отварања Вароше

Долазак Реџепа Тајипа Ердогана на годишњицу турске инвазије на острво кипарски Грци ишчекују са зебњом, првенствено због његове изјаве да ће оживети „град духова”

Никозија – Турски председник Реџеп Тајип Ердоган биће у уторак, 20. јула, најважнији гост на обележавању годишњице турске инвазије на Кипар. Кипарски Турци овај датум, кад су се пре 47 година близу обале Киреније искрцале трупе с копна земље матице, а падобранци спустили у Никозију и заузели северни део острва, славе као велику победу. Кипарским Грцима, насупрот, тих дана као кост у грлу стоји горко сећање на упад стране војске, чији је гарнизон од 30.000 војника и данас присутан на острву.

Подела острва на јужни, грчки део и северни, турски, од тада до данас траје без видљивих назнака да је решење близу. Упркос повременим покушајима да се договоре, било на домаћем или на неутралном страном терену. И готово увек с посредницима.

Овогодишња прослава на северу уз традиционалну војну параду можда би прошла на југу стандардно уз њихову нескривену љутњу и питање чему се то и даље радују „они горе”, да се кроз медије већ извесно време не анализира и не тумачи изјава председника Ердогана у вези с најављеном посетом Кипру. Реч је о статусу Вароше, предграђа некада чувене и важне медитеранске луке и летовалишта Фамагусте, које је од рата 1974. године напуштено, ограђено дебелом жицом и претворено у војну зону под административном управом турске стране. Опори епитет „град духова” стекао је истог часа кад је последњи станар бежећи од рата залупио врата (већином су то били кипарски Грци) и у журби напустио све, носећи само оно што је могло да му стане у руке.

О повратку од тада није било ни говора. Нису дали нови власници Вароше – кипарски Турци. Није било говора ни о било каквој компензацији за силом остављену имовину. Турски председник је негде јавно рекао да би Варошу најзад требало „отпечатити” и населити цивилима, а да ће то предложити приликом прве посете Кипру.

Уследио је хитан одговор званичног Кипра да изненадно „скидање жица” не мења, као прво, административну управу турске власти. Јасно је, притом, да би на повратак могли да рачунају само они који су ту становали до 1974. године, а ако немају намеру да се врате, могу да се пријаве турској Комисији за непокретности (ИПЦ) и затраже компензацију за своје власништво. Будући да постоји основана сумња да би нови станари могли да буду турски досељеници, посебно читаве породице из Анадолије, влада Кипра је већ у неколико наврата упозорила бивше власнике да се никако не пријављују поменутој комисији. Биће, кажу, изиграни и под турском капом.

Лидер кипарских Турака Ерсин Татар као одговор на то износи податак да су до сада стигла 344 захтева бивших власника. Неодлучни, а има их подоста, још вагају: шта ако послушају „своје” и на крају остану без ичега? У међувремену, државни врх Кипра обратио се кључним личностима у ЕУ (чији су члан од 2004. године) и УН да спрече, како кажу, најновију провокацију Ердогана. Ако дође до поновног, односно новог насељавања Вароше, поручује свима председник Никос Анастасијадес, то ће бити „ексер у ковчег” решења кипарског проблема.

Вароша, како ствари стоје, само је део коначног разрешења острвског чвора и од тог става званични Кипар очито не одустаје. Занимљиво је, у целом овом политичком замешатељству око изјаве коју можда и намерно неће поновити турски председник на заказаној острвској прослави, како је текла муњевита дипломатска активност чим су са Кипра „зазвонила звона на узбуну”. Генерални секретар УН Антонио Гутерес, како пише овдашња штампа, дао им је у последњем извештају пуну подршку увијену дипломатским речником. И док шаље чврсту препоруку да се мандат „плавих шлемова” на Кипру продужи за наредних шест месеци, до јануара 2022. године, између редова не може да се не примети да се и он „заморио” од кипарског (не)решавања проблема.

Високи представник ЕУ за спољне послове Ђузеп Борељ одмах је позвао турске власти да се уздрже од било каквих провокативних потеза који би били у супротности са ставовима и одлукама УН. Успут је споменуо да су министри ЕУ јединствени у ставу да нема ни говора о „две самосталне државе” на Кипру, што прижељкују кипарски Турци. Најзад, помоћ је затражена и од Енглеза – да „предузму све потребне мере како би осујетили катастрофалан турски план”. Тим речима обратио се кипарски министар спољних послова Никос Христодулидис британском колеги Доминику Рабу, уз опаску да ће у супротном за сваког бити негативне последице, укључујући и Енглезе, који на овом медитеранском острву одржавају две војне базе – Акротири и Декелију.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Na Kipru zapaljive poruke


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i lider kiparskih Turaka Ersin Tatar objavili su danas planove da otvore deo grada Famagusta u delu Kipra koji kontroliše Turska.

Tatar, blizak saveznik Ankare, kaže da je plan vlasti da ukinu vojni status za deo oblasti, dodavši da će oko 3,5 odsto grada imati zagarantovan civilni status. Ministarstvo spoljnih poslova Grčke je izdalo saopštenje u kojem osudjuje ovaj potez, preneo je "Katimerini".

Zajednička objava je došla nakon dvodnevne posete Erdogana Kipru, na godišnjicu turske invazije na Kipru, koja je podelila mediteransko ostrvo na dva dela, dodaje AP. Tokom govora, Erdogan je napao "neprijatelje turskih Kiprana", uključujući i premijera Grčke Kirjakosa Micotakisa.

"Svi će danas pričati o Kipru. Saslušaćemo ih, ali nas ne zanima šta pričaju", izjavio je Erdogan.

Turski predsednik ponovio je poziv za "soluciju dve države" na Kipru, optuživši Evropsku uniju da je odbila ideju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je u Nikoziji ranije ovog meseca da evropski blok, kojem se Kipar priključio 2004. godine, "nikada, nikada" neće prihvatiti takav sporazum (o podeli).

"Nećemo poslušati njihov savet. Uradićemo ono što treba da uradimo", kazao je Erdogan.

U ponedejak, na stotine kiparskih Grka je protestovalo protiv Erdoganove posete selu Deriniji u blizini Varoše, napuštenog predgradja grada Famagusta na severu, koji je donedavno bio pod striktnom turskom vojnom kontrolom.

Varoša je ostala prazna i zatvorena od 1974. godine, ali Turska i vlasti kiparskih Turaka su prošle godine dozvolile pristup oblasti.

AP ocenjuje da je to razbesnelo brojne kiparske Grke iz Varoše, koji su videli taj potez kao pritisak na njihova prava i vlasništvo.


izvor

[Dreadnought]

Cyprus: Locals protest Erdogan visit, call for unity at Deryneia crossing

Locals gathered at the Deryneia crossing near the abandoned Varosha quarter of the Famagusta city on Monday to protest Turkish President Recep Tayyip Erdogan's planned visit to Varosha marking the anniversary of the Turkish invasion on the island.

The protesters chanted against the visit while calling for unity between the divided parts. One protester said: "We are Cypriots. We live in Cyprus, whether we are Greek, Turkish, Maronite or Levantine, still we are all Cypriots. What's happening right now is divisive. These people came here to cause trouble. I don't know what else to say, sorry I am very upset."

Erdogan's planned visit to the site on Tuesday will mark 47 years since the Turkish invasion. He has said he would support a two-state solution to the decades old issue.

[MOTORISTA]

Ponovo aktuelizovao "soluciju o dve države"
Tanjug 20. 07. 2021.

TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan i lider kiparskih Turaka Ersin Tatar objavili su danas planove da otvore deo grada Famagusta u delu Kipra koji kontroliše Turska.

Tatar, blizak saveznik Ankare, kaže da je plan vlasti da ukinu vojni status za deo oblasti, dodavši da će oko 3,5 odsto grada imati zagarantovan civilni status. Ministarstvo spoljnih poslova Grčke je izdalo saopštenje u kojem osuđuje ovaj potez, preneo je "Katimerini". Zajednička objava je došla nakon dvodnevne posete Erdogana Kipru, na godišnjicu turske invazije na Kipru, koja je podelila mediteransko ostrvo na dva dela, dodaje AP.

Tokom govora, Erdogan je napao "neprijatelje turskih Kiprana", uključujući i premijera Grčke Kirjakosa Micotakisa.

- Svi će danas pričati o Kipru. Saslušaćemo ih, ali nas ne zanima šta pričaju - izjavio je Erdogan. Turski predsednik ponovio je poziv za "soluciju dve države" na Kipru, optuživši Evropsku uniju da je odbila ideju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je u Nikoziji ranije ovog meseca da evropski blok, kojem se Kipar priključio 2004. godine, "nikada, nikada" neće prihvatiti takav sporazum (o podeli).

- Nećemo poslušati njihov savet. Uradićemo ono što treba da uradimo - kazao je Erdogan.

U ponedeljak, na stotine kiparskih Grka je protestovalo protiv Erdoganove posete selu Deriniji u blizini Varoše, napuštenog predgrađa grada Famagusta na severu, koji je donedavno bio pod striktnom turskom vojnom kontrolom. Varoša je ostala prazna i zatvorena od 1974. godine, ali Turska i vlasti kiparskih Turaka su prošle godine dozvolile pristup oblasti. AP ocenjuje da je to razbesnelo brojne kiparske Grke iz Varoše, koji su videli taj potez kao pritisak na njihova prava i vlasništvo.

Izvor: www.novosti.rs