Odnosi Grčke i Turske

[MOTORISTA]

Grčki ministar: Nema uslova za dobrosusedske odnose sa Turskom
Tanjug 23.05.2020.

U ovom trenutku ne postoje uslovi za dobrosusedske odnose Grčke i Turske, izjavio je danas grčki ministar odbrane Nikos Panagijatopulos.

- Ponekad postoje velike tenzije zbog turskih provokacija, a ponekad su mirniji dani - rekao je Panagijatopulos za televiziju ERT dodajući da povećana aktivnost ili opasni manevri u malim područjima, poput onih u četvrtak u moru kod ostrva Inuses, povećavaju rizik od nesreća, prenosi ANA. On je dodao da je Grčka spremna na sve mogućnosti, ističući da se avioni koji ulaze u vazdušni prostor Grčke odmah presreću.

Ministar je rekao da su preduzeti "relevatni koraci" u NATO-u zbog "provokativnih akcija" Turske. Panagijatopulos je ocenio da zbog ponašanja Turske u ovom tenutku ne postoje uslovi za dobrosusedske odnose i poručio da Grčka čeka da Turska pokaže bolji stav. Britanski "San" i "Dejli mejl" preneli su juče da su turski vojnici izvršili invaziju na Grčku i okupirali mali deo grčke zemlje na spornoj granici. Kako su naveli, oko 35 vojnika umarširalo je u poplavljeno područje na istočnoj obali reke Evros u Meliskomeiou.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Novi sukob Atine i Ankare: Šta se zbiva na reci Marici?


Turski vojnici su navodno zaposeli minijaturno ostrvo na reci Evros (Marica) koja je granica sa Grčkom. Atina u isto vreme demantuje tu vest, ali i protestuje.

Izgleda da je sporna nova granična ograda, piše Dojče vele.

Makar jedna stvar nije sporna: reka koja se u svom bugarskom toku zove Marica, a u Grčkoj Evros jeste prirodna granica Grčke i Turske.Godine 2012.Grčka je na njoj podigla ogradu visoku tri metra i dugačku deset kilometara, kako bi zaustavila "neregularnu migraciju" iz Turske.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je februara 2020. na drugom mestu otvorio granicu prema Grčkoj za izbeglice, a Grčka je reagovala policijskom silom. Vlada u Atini je tada najavila da će produžiti ogradu sa bodljikavom žicom.

Sredinom aprila je Turskoj saopšteno da će se nastaviti radovi i to isključivo na grčkoj teritoriji. Jedanaestog maja turski ministar spoljnih poslova protestovao je zbog toga i predložio da se sastanu grčki i turski stručnjaci, kako ne bi došlo do povrede granice.


Pokretna granica

Obe strane imaju problem da se granica može promeniti bez uticaja čoveka. Konstantinos Filis, direktor atinskog Instituta za međunarodne odnose, objašnjava: „Kako protiče vreme menja se i korito reke, to je normalno u ovoj oblasti.I zbog toga može da dođe do neznatne promene granice".

Filis kaže da se u poslednjih nekoliko meseci uz reku razvilo močvarno područje koje se posle toga isušilo. Sada je teško reći s koje strane granice se nalazi sporno zenljište, otprilike jedan hektar. Tako da ni Filis ne može da kaže da li su turski vojnici stupili na grčko tlo.

Grčka opozicija predvođena bivšim premijerom Aleksisom Ciprasom traži od grčke Vlade da zauzme stav o „samovoljnim i agresivnim akcijama Turske“. Međutim, grčki generalštab demantuje vest o pojavljivanju turskih vojnika na grčkoj teritoriji.

Čak i desno orijentisani atinski list Dimokratia, koji ne propušta priliku za verbalne napade na Tursku, iza svog naslova stavlja upitnik: "Da li je okupirana grčka teritorija?"


Spor simboličkog karaktera

"Strana sila se ne nalazi na grčkom tlu", navodi su u saopštenju grčkog Ministarstva spoljnih poslova, izdatom prošlog vikenda. Ministar spoljnih poslova Nikos Dendias u nedelju na televiziji Skai bio je još jasniji kada je rekao da su takve vesti "besmislice".

On smatra da Turska sprovodi "militarizaciju sporova“, ali Grčka ne bi smela da upadne u tu zamku. Atinski nedeljnik To Vima javlja da su u oblasti Feres turski eksperti na pograničnoj reci Evros već izvršili merenja – moguće je da se pri tome nisu držali samo turske teritorije. Ipak, izgleda da eskalacija nije u interesu Ankare.

Turski ambasador u Atini Burak Ozugergin je u intervjuu za To Vima rekao da je on sa svojim grčkim kolegom saglasan "da se ovde radi o tehničkom pitanju, a ne o pograničnom konfliktu".

Šta god se desilo na reci Evros, to je karakteristično za stalnu napetost između dve članice Severnoatlanskog pakta – Grčke i Turske. Skoro da su zaboravljene pozitivne epizode u odnosima dveju zemalja Kada je turski grad Izmir 1999. teško stradao u zemljotresu, grčki spasioci su bili među prvima koji su pružili pomoć.

Nešto kasnije je Atinu zadesio zemljotres, a turski spasioci su odmah pohitali da pomognu. Ta "diplomatija zemljotresa" dovela je do popuštanja napetosti i donormalizacije odnosa – ta atmosfera je za mlađe generacije sasvim normalna.

Međutim, posle neuspelog puča protiv Erdogana u leto 2016, na Egej, među komšije, navukli su se teški oblaci. Više turskih oficira pobeglo je u Grčku i tu su zatražili politički azil. Grčko pravosuđe do danas odbija da ih izruči Turskoj, što izaziva Erdoganov bes.


Nova napetost zbog izbegličke politike

Politikolog Filis smatra da je nova prekretnica u odnosima usledila u februaru ove godine, posle izbijanja nasilja na graničnom prelazu između Turske i Grčke Kastanies/Pazarkule. Erdogan je dozvolio hiljadama izbeglica da krenu ka Grčkoj granici. Međutim, to mu se politički nije isplatilo.

"Gubitak prestiža Erdogan želi da nadoknadi agresivnim ponašanjem – na primer, kada pokazuje vojsku na graničnoj reci Evros", smatra analitičar. Filis procenjuje da grčka strana nije imala drugog izbora osim da policija potisne migrante koji su nadirali iz Turske.

On to objašnjava ovako: "Šta mislite, šta bi se dogodilo da se 20 000 pridošlica preko noći obrelo na grčkoj teritoriji? To bi proizvelo strašan pritisak na Grčku i na čitavu Evropsku uniju."

izvor

[Dreadnought]

Ministar odbacio tvrdnje turskog kolege: Grčka nastavlja da postavlja ogradu duž granice


Postavljanje ograde na granici sa Turskom preko reke Evros nastaviće se i biće završeno uskoro, izjavio je grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas.

On je to kazao za grčki portal Katemerini, a nakon što su Grčka i Turska razmenile nekoliko demarša povodom ograde u reci koja deli dve zemlje.

Prema rečima Dendijasa, problem je nastao kada je Turska tražila informaciju o koordinatama za podizanje ograde, što je Grčka odbila uz obrazloženje da nema obavezu ikome da objašnjava šta radi u okvirima svoje granice.

Dendijas je odbacio i tvrdnje turskog Ministarstva spoljnih poslova da nisu dogovorene obostrano prihvaćene geografske koordinate u toj oblasti, ističući da su Sporazumom iz Lozane iz 1923. i protokolom iz 1926. godine dogovorene granice na reci Evros.

Grčka je na delu svoje teritorije rešila da podigne ogradu, kako bi izbegla situaciju iz marta kada je hiljade migranata pokušalo preko Evrosa da pređe iz Turske u Grčku.

izvor

[Dreadnought]

Sevaju varnice između Grčke i Turske, umešala se i Amerika


SAD aktivno smiruju tenzije između članica NATO Grčke i Turske, rekao je američki predstavnik Metju Palmer.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer potvrdio je ovo u sredu, prema Atinsko-makedonskoj novinskoj agenciji (ANA-MPA).

"Radimo sa našim saveznicima i partnerima da promovišemo dijalog, odgovorno upravljanje u oblastima gde su prijavljena neslaganja i da radimo na deeskaliranju tački trenja, pre nego što se pretvore u krize", rekao je Palmer, prema agenciji.

Palmer se osvrnuo da izazove nastale zbog preletanja turskih aviona, na šta ukazuje grčka vlada, prenosi Ekatimerini, rekavši da to nije nov problem. Prema navodima, Palmer je kazao: "To je nešto na čemu radimo godinama i mnoga ova problematična pitanja su tu već duže vreme."

O situaciji na Evrosu, granici između dve zemlje, Palmer se, prema navodima, osvrnuo na posetu severnoj Grčkoj kada je rekao da je "podstakao Tursku na smirivanje tenzija".

Nova granična ograda na Evrosu, podsećamo, dolila je ulje na vatru u odnosima Grčke i Turske:

izvor

[MOTORISTA]

Грчка јача снаге на Марици
Јасмина Павловић Стаменић  петак, 29.05.2020.

Додатни полицијски контигент стиже на границу с Турском након што су је њени војници наводно погазили и запосели један речни нанос

Атина ‒ Грчка озбиљно појачава безбедност уз граничну реку Еврос (Марицу) како би спречила нови покушај масовног уласка нелегалних миграната из Турске. До краја недеље, уз снаге које су тамо одраније распоређене, око две хиљаде грчких војника и полицајаца, као и припадника Фронтекса (пограничне агенције Европске уније), на копнену границу дуж Евроса стиже још 400 припадника специјалних снага грчке полиције. Циљ је да се ниво безбедности подигне на онај из марта, када је на граници дошло до озбиљне кризе због великог притиска миграната које је турска држава, иако се то противи споразуму који је потписала с ЕУ, пустила ка грчкој територији.

Појачања која ће бити послата на Еврос jeсу припадници полиције из разних делова Грчке који су прошли брзу обуку и биће на овом задатку и док не стигне нова група граничара. Њено формирање је зауставила епидемија ковида 19, а она ће осим Евроса обезбеђивати и северноегејска острва. Анкара најављује да ће по окончању пандемије, према Грчкој и Европи поново пустити све мигранте с турске територије који буду желели да оду. Реч је о стотинама хиљада људи који се, према грчким изворима, већ гомилају на турској обали, као и у копненом делу земље.

Односи између Атине и Анкаре су поново затегнути, нарочито после пласирања вести да је група турских војника наводно  окупирала део грчке територије, речни нанос уз обалу Евроса, код Фереса. Ову вест, која је изазвала велику забуну али и забринутост, демантовао је и грчки премијер Kиријакос Мицотакис, који је истакао да је реч о реторици десничарских кругова и да копнена граница остаје непромењена јер је дефинисана Лозанским споразумом из 1926. године. Према његовим речима, због тога нема речи ни о каквом пограничном спору, јер чињеница да река која раздваја две државе мења корито, представља само технички проблем и не подразумева промену границе онако како је то сугерисала Турска у тренутку када су њени војници наводно били заузели један речни нанос створен тим скретањима водотока Евроса.

„У суштини, нервоза с турске стране је изазвана јасном намером Грчке да дефинитивно границу обезбеди и онемогући сваки нелегални прелазак, да код Kастање подигнемо жичану баријеру у делу где сама река није граница с Турском. То је наше неприкосновено право, Турска је обавештена о нашим намерама”, изјавио је премијер Мицотакис.

У телевизијском интервјуу грчки премијер је ставио до знања да није задовољан развојем односа с Анкаром, али да у томе не види кривицу Атине, која како он каже, не намерава да одустане од заштите својих националних интереса.

„Имамо сопствене планове и предузимамо неопходне мере како не би постојала ни најмања могућност изненађења. Жичана баријера, преосталих 26 од 45 километара, гради се ужурбано, обезбеђују се сви прелази. Заштитићемо сваки педаљ наше земље”, каже грчки министар одбране Никос Панајотопулос.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Grčki ministar odbrane: Utvrdili smo crvene linije prema Turskoj
Tanjug 03.06.2020.

Grčki ministar odbrane Nikos Panagijatopulos izjavio je danas u parlamentu da je Grčka jasno i kategorički utvrdila svoje "crvene linije" u slučaju da se agresivno ponašanje Turske intezivira.

"Grčka ne gleda jednostavno. Povremeno pokazuje i svoje zube. I pokazala je zube kroz način na koji smo reagovali na organizovani pokušaj Turske da naruši naše granice u Evrosu i na taj način ćemo se pozabaviti i preostalim pitanjima", rekao je Panagijatopulos, prenela je ANA. On je pojasnio da je vlada to učinila i kroz druge akcije i dodao da nema potrebe da dalje širi to pitanje jer u svakom slučaju nije isključivo odgovoran.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Grčka spremna da upotrebi vojsku protiv Turske


Grčki ministar odbrane Nikos Panajotopulos kaže da je zvanična Atina spremna na sve kako bi zaštitila svoja suverena prava, pa i na vojnu akciju protiv Turske.

"Ponašanje Turske u poslednje vreme je agresivno. Smatram da je jedini način da Grčka izađe na kraj s takvim ponašanjem, koje u celini ima tendenciju ka agresiji, s jedne strane – da iskoristi sve diplomatsko oružje, a s druge – da ojača potencijal svojih vojnih snaga za obuzdavanje“, rekao je ministar u intervjuu za TV „Star“.

Upitan da li je Grčka spremna i na vojno rešenje spora, Panajotopulos je odgovorio: „Upravo tako!“

Kako je rekao, Grčka se sprema za svaku situaciju, a to uključuje i angažman vojske.

„Mi to ne želimo, ali želimo da stavimo do znanja da ćemo da uradimo sve što je jpotrebno da maksimalno zaštitimo naša suverena prava“, istakao je ministar.

U korenu sukoba dve zemlje su namere Ankare da istražuje rezerve nafte u Egejskom moru. Pre nekoliko dana u državnim turskim medijima je objavljen tender za licencu za istraživanja i eksploataciju nafte u blizini grčkih ostrva.

Šef grčke diplomatije Nikos Dendijas je tim povodom rekao da Turska nastoji da prisvoji suverena prava druge zemlje i to što se dogodilo okarakterisao kao provokaciju.

izvor

[Dreadnought]

Poruka iz Grčke: "Turske provokacije biće rešene"


Bilo kakva provokacija od strane Turske biće rešena na odgovarajući način, izjavio je danas grčki ministar bez portfelja Jorgos Gerapetritis.

On je dodao da Grčka ima svoje saveznike, kao i međunarodno pravo na svojoj strani. On je naveo da je saopštenje američkog Stejt departmenta, koje opisuje postupke Turske prema Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni kao provokativne, veoma pozitivno za Grčku, prenela je ANA.

U izjavi za Radio Solun, Gerapetritis je govoreći o grčko-turskim odnosima i o tome da li se plaši incidenta sa susednom državom tokom leta, rekao da je vlada potpuno spremna za sve scenarije.

Postoji operativni plan koji su sačinila ministarstva spoljnih poslova i odbrane, naveo je Gerapetritis.

"Mi smo oprezni, ali ne i zabrinuti jer smo spremni da se pozabavimo takvom vrstom provokacija" istakao je grčki ministar bez portfelja i dodao da grčke vlasti veoma pažljivo prate situaciju.

izvor

[MOTORISTA]

Predsednik Kipra: Ako ne spusti ton, Tursku ne treba više smatrati kandidatom
Srna 07.06.2020.

Tursku ne bi trebalo smatrati kandidatom za članstvo u EU ako ne spusti agresivni ton u istočnom Sredozemlju, izjavio je kiparski predsednik Nikos Anastasijades.

Anastasijades je istakao da su seizmičke pretrage Turske u potrazi za naftom i gasom nedaleko od Kipra korak koji je otišao predaleko. On je podsetio da je EU te postupke ocenila nezakonitim jer krše ostrvsku ekskluzivnu ekonomsku zonu.

"Ili će poštovati uslove kao i svaka druga zemlja kandidat ili se ne mogu smatrati kandidatom niti biti prihvaćeni", rekao je Anastasijades u intervjuu za list "Politiko Evropa". On je dodao da će, iako se zalažu da Turska bude članica EU, radije imati evropskog suseda, nego agresivnu državu kao što se sada ponaša Turska. Iako je EU u februaru sankcionisala dve osobe zbog turskog bušenja, neki su kritikovali takav potez kao previše mekan.

"Verujem da mi, kao EU, nemamo druge mogućnosti nego da se bavimo čitavim spektrom odnosa između Unije i Turske. Odluka da formalno zaustavimo pregovore o pristupanju jedan je od koraka koje možemo preduzeti kako bismo poslali snažnu poruku Turskoj, mada sam radije za mirno rešenje", naveo je Anastasijades.

Ministri EU su u junu 2018. zamrzli pregovore sa Turskom, započete 2005. godine, iako Ankara još može da koristi predpristupne fondove EU. Kao način da se pravično podele prihodi od ogromnih ležišta prirodnog gasa nedaleko od obala Kipra i deeskaliraju tenzije sa Turskom, Anastasijades je ponudio kiparskim Turcima deo prihoda od gasa, ako Ankara prizna prava za istraživanje energenata Nikoziji.

"Spreman sam da otvorim depozitni račun u korist zajednice kiparskih Turaka, u odnosu na broj stanovnika", rekao je Anastasijades. Prema njegovim rečima, ako Turska prekine agresiju i prizna ekskluzivnu ekonomsku zonu Kipra onda je spreman da prihvati, čak i bez nalaženja rešenja za kiparsko pitanje, da se kiparskim Turcima omogući udio u prihodu koji bi bio rezultat eksploatacije prirodnih resursa. Anastasijades je napomenuo da će kiparski Turci u oktobru izaći na birališta i da se, ukoliko Mustafa Akindži bude ponovo izabran za lidera, pregovori o ponovnom ujedinjenju između dve strane ostrva mogu "definitivno" nastaviti.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

"Grčka će se braniti ako priđu"


Grčki ministar za razvoj i investicije izjavio je da će Grčka braniti suverenitet, ukoliko turski brodovi za istraživanje i eksploataciju nafte priđu obali.

"Zabrinuti smo i spremamo se", rekao je Adonis Geogrijadis za grčku Skaj televiziju, prenosi ANA.

Kako je dodao, Turska se suočava s velikim problemima - ekonomskim, političkim i opštim, i ima sve razloge da izvozi svoje probleme.

"Mi smo miroljubiva država, međutim, ako neko dovede u pitanje naš suverenitet, imamo veliki broj mogućih odgovora", rekao je Georgijadis.


izvor

[MOTORISTA]

уторак, 16.06.2020.
Мицотакис: Турска прети стабилности на Медитерану

ЈЕРУСАЛИМ – Премијер Грчке Кирјакос Мицотакас изјавио је данас у Израелу, током прве посете иностранству од почетка пандемије коронавируса, да Турска „прети” стабилности на Медитерану, укључујући њену умешаност у Либији. Мицотакис чији је отац такође био премијер у време јачања односа Израела и Грчке пре три деценије, допутовао је јутрос са званичницима Владе Грчке у дводневну посету Јерусалиму, где су две земље потписале споразуме о сарадњи у области туризма, пољопривреде и технологије. Израел, Грчка и Кипар желе да буду кључне везе у ланцу снабдевања Европе енергијом преко пројекта гасовода Истмед.

„Ми тежимо да експлоатишемо гас у источном Медитерану”, рекао је Мицотакас на конференцији за новинаре када је такође поменуо „агресивно понашење Турске у региону”. „Ми посматрамо ту активност као претњу регионалном миру и стабилности”, додао је он, посебно поменувши случај у Либији, преноси Бета. Турска војно подржава владу јединства Фајеза ал Сараџа коју признају УН, против ривалске снаге генерала Калифа Хафтара кога подржавају Русија, Египат и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ).

„Ми смо дуго разговарали о дестабилишућем ефекту Турске у њеним односима са Либијом”, додао је премијер Грчке. Мицотакис је такође поздравио повратак страних путника у Грчку која је једна од омиљених дестинација за израелске туристе. Међутим, због недавног скока броја заражених коронавирусом, одложен је план да се допусти Израелцима и Грцима да путују из једне у другу земље, а да не морају да буду у карантину. Премијер Израела Бењамин Нетанијаху је рекао да је циљ да се то омогући од 1. августа, али да ће зависити од здравствене ситуације до тог дана.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

"Tursko delinkventno ponašanje protivno EU čiji deo želi da bude"


Turska insistira na provokaciji, preispitivanju rečima i postupcima teritorijalnog integriteta i suverenih prava Grčke i Kipra, istakao je Nikos Dendijas.

Grčki šef diplomatije naveo da je tursko delinkventno ponašanje protiv Evropske unije, čiji deo, prema vladi u Ankari, Turska i dalje želi da bude, prenela je ANA.

Nadam se da će Turska uskoro prihvatiti modernu stvarnost koju diktira međunarodno pravo i shvatiti da je zbog svojih nezakonitih radnji odgurnuta i isključena iz korisne saradnje koja se odvija u našem regionu, naglasio je Dendijas.

Grčka je mirna zemlja, sa stabilnom spoljnom politikom, bez trendova revizionizma i želela bi da bude sused sa prosperitetnim zemljama koje dele iste evropske i ljudske vrednosti u međunarodnim odnosima, naveo je grčki ministar spoljnih poslova.

Dendijas je, takođe, rekao da obe zemlje mogu postati model mirnog suživota dve različite kulturne tradicije koje se ponašaju kao pioniri u istorijski problematičnom prostoru, ali da je imperativni uslov za to poštovanje međunarodnog prava i principa dobrosusedstva.

izvor

[Dreadnought]

Turska planirala invaziju na Grčku


Turska je planirala invaziju na Grčku u jeku rata u Siriji, tvrdi se u nedavno procurelim dokumentima, a takođe se pominje i invazija Jermenije.

Planovi, u koje je imao uvid portal Nordik Monitor, nazvani su po turskom vojskovođi Čaka Beju iz 11. veka, a predstavljeni su u jednoj Pauer point prezentaciji. Ovaj vojskovođa je vrlo poštovana ličnost u Turskoj i smatra se i za osnivača prve moderne turske mornirice.

Prezentacija je navodno iz 2014. godine kada je rat u Siriji, započet tokom Arapskog proleća 2011. godine, već bio u punom jeku. Pretpostavlja se da se u tom slučaju radilo o dopunjenim dokumentima, i da bi originalni plan mogao i dalje da bude aktivan. Dokumenta takođe uključuju plan iz 2000. godine da se napadne Jermenija.

Kako navodi Nordik Monitor, ove podatke su najviši zvaničnici turskog vojnog vrha delili preko veoma obezbeđenog imejl sistema. Procurili su slučajno tokom jednog sudskog procesa u slučaju pokušaja državnog udara u Turskoj u julu 2016. godine.

Tužilac Serdar Coškun, za koga navode da je lojalan Erdoganu, priložio je fajlove kao deo istrage i morao je da tužiocima pokaže sve mejlove koje je Štab slao dva meseca pre pokušaja državnog udara. Vojni vrh je tada uvideo propust i u panici je zamolio Sud da fotografiše dokumenta pre nego što budu predstavljeni. Međutim, Sud je to ignorisao.

Drugi detalji ovih planova su i dalje nepoznati.

Grčka i Turska su stari neprijatelji i tokom istorije su ratovali nekoliko puta, posebno početkom 20. veka.

Planovi su bili posebno fokusirani na održavanje kapaciteta na zapadnom frontu, dok su trupe odlazile na ratište u Siriju.

Tokom vladavine aktuelnog turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pojačala se antigrčka retorika, a Ankara se trudi da što više pojača svoj uticaj u regionu. Idu čak toliko daleko da tvrde da grčka ostrva Krit, Rodos i Lezbos pripadaju Turskoj zbog čega traže da Atina povuče vojsku sa ovih teritorija.

Ipak, u svetlu objavljivanja ovih dokumenata o invaziji čini se da to neće uraditi.

Poslednji put kada su sve zemlje ušle u ozbiljan sukob bilo je 70-ih zbog teritorija na Kipru, a 1987. i 1996. bilo je tenzija na Egejskom moru, što je umalo dovelo i do vojnih obračuna.

izvor

[Dreadnought]

"Pretvaranje Aja Sofije u džamiju izazvaće dubok jaz između hrišćana i Turske"


Portparol grčke vlade Stelios Pecas izjavio je da će eventualno pretvaranje Aja Sofije u džamiju izazvati dubok emocionalni jaz između hrišćana i Turske.

"Aja Sofija je spomenik koji se ubraja u svetsko nasleđe... a upravo to je istaklo nekoliko zemalja, pozivajući Tursku da ne preduzima poteze koji bi stvorili ogroman emocionalni jaz između hrišćana u svetu i Turske", rekao je Pecas.

On je istakao da su takvi pozivi kulminirali intervencijom američkog Stejt dipartmenta.

Osim državnog sekretara SAD Majka Pompea, takav apel uputio je vaseljenski patrijarh Vartolomej I, čiji se tron nalazi u Istanbulu, navodi Rojters.

Aja Sofija, koja je 537. godine dovršena u tadašnjem Konstantinopolju, prestonici nekadašnjeg Vizantijskog carstva, 900 godina je bila najveća katedrala u hrišćanskom svetu, da bi, pošto je taj grad 1453. godine pao u ruke Turaka Osmanlija, bila pretvorena u džamiju.

Po uspostavljanju sekularne turske republike, čiji je osnivač Kemal Ataturk, Aja Sofija je 1934. godine postala muzej, ali zahtev za njeno ponovno pretvaranje u džamiju koji je danas podnet pred jednim sudom u Turskoj dovodi u pitanje zakonitost te odluke.

Sud će odluku o zahtevu doneti u roku od 15 dana a, kako navodi Rojters, inicijativu da Aja Sofija ponovo postane džamija podržao je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

Aja Sofija se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine i jedna je od najvećih turističkih atrakcija u Turskoj.

izvor

[Dreadnought]

Poništena istorijska odluka


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao je danas dekret kojim Aja Sofija postaje džamija nakon što je sud poništio odluku vlasti iz 1934. godine kojom je ta građevina postala muzej.
Erdogan je na društvenim mrežama objavio kopiju dekreta, u kojem se navodi da se kontrola nad Aja Sofijom predaje verskom direktoratu i da će ona postati džamija.

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu izjavio je da njegova država ima pravo da promeni status sabora, bez uzimanja u obzir mišljenja drugih država. SAD, Grčka i crkveni lideri bili su među onima koji su izrazili zabrinutost zbog promene statusa građevine iz 6. veka, pretvorene u muzej u prvim danima moderne sekularne turske države pod vođstvom Mustafa Kemala Ataturka.

Crkva Svete Sofije osvećena je 27. decembra 537. godine. Oko hiljadu godina bila je najveći hram na svetu, ali je kasnije pretvorena u glavnu džamiju Osmanskog carstva. Od 1935. godine ima status muzeja, a 1985. godine priznata je kao spomenik svetske baštine Uneska.



Grčka: Odluka suda je "otvorena provokacija" civilizovanom svijetu

Grčko Ministarstvo kulture saopštilo je danas da je odluka turskog suda kojom se Aja Sofija u Istanbulu pretvara u džamiju "otvorena provokacija" civilizovanom svijetu.

- Današnja odluka, koja je donesena kao rezultat političke volje predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana, otvorena je provokacija civilizovanom svijetu koji priznaje jedinstvenu vrijednost i ekumensku prirodu spomenika - naglasila je grčka ministarka kulture Lina Mendoni u svom saopštenju.



Zapretili im sankcijama zbog Aja Sofije:
Erdogan je napravio istorijsku grešku

Portparol grčke vlade Stelios Pecas izjavio je da će Atina zalagati da međunarodne organizacije i EU uvedu sankcije Turskoj zbog promene statusa muzeja Aja Sofija u Istanbulu i njegovog pretvaranja u džamiju.

"Grčka osuđuje ove korake i učiniće sve što je moguće kako bi Turska snosila posledice. Svako ko krši međunarodno pravo treba da shvati da za takvo narušavanje postoje bolne sankcije", rekao je Pecas za televiziju Skaj TVG.

Pecas je naglasio da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan "napravio istorijsku grešku". Prema njegovim rečima, u narednim danima treba očekivati razvoj događaja.

Prethodno je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel izrazio je žaljenje zbog prenamene muzeja u džamiju.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao je 10. jula ukaz o pretvaranju Aja Sofije u džamiju. Ovim ukazom ukinuta je odluka turskih vlasti iz 1934. godine da se ova svetinja pretvori u muzej.



To je dalji korak udaljavanja Turske od Evrope

Ministar inostranih poslova Austrije Aleksander Šalenberg kritikovao je odluku suda u Turskoj o pretvaranju Aja Sofije u džamiju.

"Kao muzej je Aja Sofija bila otvorena za sve kulture i vere. Današnja odluka da se taj status ukine je dalji korak udaljavanja Turske od Evrope, koji ne razumemo i koji sa žaljenjem primamo k znanju", naveo je.

Odluka suda, prema njegovim rečima, daje povod za pitanja o njegovoj nezavisnosti.

Šalenberg je rekao da je Aja Sofija deo UNESKO-vog nasleđa, sa velikom simboličnom vrednošću, te da predstavljala simbiozu orijentalne i evropske kulture.



Erdogan: Prve molitve u Aja Sofiji 24. jula

Prve molitve u Aja Sofiji biće održane 24. jula, rekao je danas predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

Erdogan je naveo da će Aja Sofija ostati otvorena za muslimane, hrišćane i strane državljane, ali da je Turska iskoristila svoje suvereno pravo da ovo zdanje proglasi džamijom te da će kritike zbog toga biti smatrane kao napad na njihovu nezavisnost.

Sud u Turskoj poništio je nešto ranije Vladin ukaz iz 1934. godine kojim je istanbulska Aja Sofija pretvorena u muzej.

Sud u obrazloženju odluke navodi da je ta odluka nezakonita, čime je otvoren put da građevina ponovo bude pretvorena u džamiju uprkos pozivima iz svijeta da se to ne čini.

Turski predsjednik predložio je da se status džamije obnovi za građevinu koja je na Uneskovoj listi svjetskog nasljeđa.

Aja Sofija je bila centralno mjesto hrišćanske Vizantije i muslimanskog Osmanlijskog carstva, a sada je jedan od najposjećenijih spomenika u Turskoj.

Odluku je donio Državni savjet, najviši administrativni sud u Turskoj.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu /Unesko/ izvršiće reviziju statusa Aja Sofije nakon što je turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan ovu lokaciju u Istanbulu proglasio džamijom.

- Žalosno je to što odluka Turske nije bila predmet dijaloga niti obavještenja unaprijed. Unesko poziva turske vlasti da bez odgađanja otvore dijalog kako bi se izbjegao korak unazad od jedinstvene vrijednosti tog izvanrednog nasljeđa čije očuvanje će biti predmet revizije na narednoj sjednici Komiteta za svjetsko nasljeđe - navodi se u saopštenju ove organizacije UN.


izvor
izvor
izvor
izvor
izvor