петак, 15.01.2021.
Војислав Лалић
Турци и Грци коначно за истим столомУ Анкари се надају да ће отварањем преговора са Атином успети да амортизују оптужбе Европске уније која јој прети санкцијама јер не поштује међународно право у источном СредоземљуПосле скоро пет година турски и грчки политичари и стручњаци за међународно право ће се поново наћи за истим столом у покушају да премосте дубоке разлике које оптерећују односе две суседне и у НАТО-у савезничке земље. То сигурно неће ићи лако и без трзавица, али дијалог је, ма колико био тежак, једини пут да се једног дана у Егеју стигне до решења нагомиланих проблема. Експерти би у тим сусретима требало да припреме терен политичарима који годинама у ретким сусретима нису могли да нађу заједнички језик о многим билатералним проблемима.
У Анкари је званично потврђено да ће, после вишегодишње суспензије, нова рунда „истраживачких” разговора, бити одржана у Истанбулу 25. јануара.
„Верујем да ће преговори означити ново доба у односима две земље”, изјавио је председник Тајип Ердоган у уторак после сусрета са амбасадорима земаља Европске уније акредитованим у Анкари. Он је позвао Атину да се уздржи од активности које би могле да изазову нове напетости између суседних земаља.
Последња рунда тих разговора, у којима су експерти две земље покушавали да пронађу решења за многобројне проблеме који оптерећују односе две земље, одржана је 2016. године. Ти сусрети, који су у почетку међу новинарима били познати као
„земљотрес дипломатија”, почели су 2002. године после разорних потреса који су готово у исто време погодили две земље. Атина и Анкара су тада несебично прискочиле једна другој у помоћ. После тога отворени су разговори око решавања нагомиланих проблема у Егеју: статусу појединих острва у Егеју, ширине територијалних вода и ваздушног простора над њима, положаја мањина у једној и другој земљи, као и кипарског проблема.
У НАТО-у су тада на тренутак одахнули. Поготово што су се две земље, чланице алијансе, крајем минулог века два пута нашле на ивици оружаног сукоба због спора коме припадају мала ненасељена острва у Егеју, практично стене. Морао је тада да интервенише НАТО, односно Вашингтон како би се избегло најгоре.
После извесног затишја у Егеју и источном Медитерану последњих месеци поново севају варнице, крстаре ратни бродови. Повод за то је откриће огромних резерви нафте и гаса и Анкара сада тражи у своје име и у име кипарских Турака ново разграничење у тим водама, да би се, како често кажу , исправиле
„историјске грешке” које су причињене Турској која има најдужу обалу у региону. Све ређи сусрети турских и грчких политичара у последње време су најчешће коришћени за међусобну размену оптужби.
То је довело до поремећаја односа Анкаре не само са Атином него и са Бриселом који позива Турску да поштује међународно (поморско) право и да избегава једностране потезе у Средоземљу. То се могло и очекивати пошто председник Ердоган безрезервно подржава самопроглашену турску државу на северу подељеног острва коју је досад признала само Анкара.
Турска сада – поновним оживљавањем преговора са Грчком – покушава пре свега да нормализује односе са Европском унијом, да покаже да је за дијалог. У Бриселу су недавно најавили да ће се Анкара суочити са новим, тежим санкцијама уколико настави да повлачи
„једностране потезе супротне међународном праву” у источном Медитерану. Извештај о томе ће, како је речено, бити на дневном реду самита ЕУ који се одржава у марту. Турска жели да побољша односе са ЕУ и очекује од европских земаља да заузму исти став, наглашено сада истичу званичници у Анкари. Отварањем преговора са Атином председник Ердоган жели да покаже да је Турска за мирно решење проблема у Медитерану, али истовремено истиче да неће одустати од својих принципа, да у разграничењу у спорним водама мора да учествује и Турска република северни Кипар, непризната држава.
Ако преговори пропадну у Анкари се унапред зна ко ће бити кривци – то су Грци.
„Година 2020. била је тешка у односима ЕУ и Турске пошто смо суочени са тешким питањима од којих су већина вештачки изазвана”, истакао је председник Ердоган после сусрета са амбасадорима. Поједине чланице ЕУ тражиле су интервенцију Брисела како би, оцењује он, под изговором солидарности решиле своје билатералне проблеме са Турском. Зато се у Анкари већ дуже време упире прстом у Атину мада председник то овог пута није конкретно рекао, иако је јасно на кога је мислио.
Izvor:
www.politika.rs
