Turska obnavlja glamurozno odmaralište na Kipru, a iza svega se kriju sultanove imperijalističke ambicijeJutarnji list 21.07.2021.
Od turske invazije na Kipar prošle su četiri decenije. Za to vreme brojna naselja na Kipru, oko demarkcione linije, ostavljena su da trunu.Obnova jednog on njih, Varoše, nekadašnjeg glamuroznog odmarališta za svetski džet-set došla je kao iznenađenje. Plan obnove je podržao lično presednik Turske, Redžep Taip Erdogan. I dok jedni vide u ovome znak da za Kipar dolaze bolja vremena, drugi ukazuju da je to u suštini Erdoganov
"trojanski konj" čiji je cilj da učvrsti poziciju Turske na severu Kipra koji je od vremena invazije de fakto nezavisna država iako nema međunarodno priznanje, piše britanski Gardijan, a prenosi hrvatski "Jutarnji list".
Od grada duhova do turističkog centra"Želite da se vozite ili ćete hodati?", pita Sejki Mindik. Gradski službenik po jakom julskom suncu pokazuje na višebojne bicikle poređane nedaleko od policijske rampe na ulazu u Varošu.
"Ima toliko toga što se može videti. Turisti vole da borave ovde", kaže.
Ne tako davno sama ideja da bi najpoznatiji grad duhova na istočnom Mediteranu mogao da postane tematski park u stilu 21. veka nije bila zamisliva. U više od četiri decenije nije bilo gotovo nikakvog života unutar ratnih ruševina koje su bile ostavljene zubu vremena. Ali na severu Kipra, kako piše britanski list, koji je okupiran od strane turskih snaga, transformacija je na putu. Na lokaciji čija sudbina bi mogla biti faktor promene u pokušaju da se podeljeno ostrvo ponovno ujedini, građevinski radnici su vredno radili: postavljali su cement, uklanjali krhotine, obnavljali zgrade koje su bile nevidljive javnosti otkad je Ankara poslala vojne trupe i tenkove 1974. godine.
U ulici Demokratijas, pored zgrada koje su 47 godina propadale nakon što su njihovi stanovnici grčki Kiprani bili prisiljeni na beg, pokretni kiosk s hranom nudi kolače i sokove onima koji žele da posmatraju ostatke konflikta: na delu plaže pored hotela kojeg je priroda prisvojila, vlasti turskih Kiprana su postavile stolove, kišobrane i stolice.
Sve su to sitni znaci bitke za odmaralište, koje je, pre nego je nastradalo u geopolitičkim igrama, bilo najglamuroznija destinacija na Mediteranu. Ovde, na poznatoj peskovitoj plaži su ležali Elizabet Tejlor i Ričard Barton. Ovdje je Pol Njuman uživao u tirkiznom moru kad je u leto 1960. snimao film "Egzodus". Ovde je evropska elita dolazila sve dok desničarski ekstremisti koji su želeli ujedinjenje sa Grčkom nisu organizovali neuspešan puč uz podršku pukovnika koji su tad vladali u Atini, na šta je Turska uzvratila sa invazijom.
Dolazak kao provokacijaSve dok Ankara nije zaprepastila diplomate prošle godine s najavom da će Varoša biti opet delomično otvorena, jednom živahna enklava grada Famaguste, koja je u najboljim danima bila dom za oko 40.000 Grka, nalazila se iza bodljikave žice, simbola podele, ali isto tako i nade za njene bivše stanovnike koji su optimistični da barem nije ponovno okupirana kao drugi delovi teritorije koji su osvojeni 1974. U ovakvoj situaciji je na Kipar je došao turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kako bi obeležio godišnjicu napada u utorak. U potezu koji je naišao na osude iz Evropske unije, turski predsednik je podržao predlog Ersina Tatara o dve države kao rešenju kiparskog problema.
U petak, nakon jutarnjih molitvi, obećao je
"dobre vesti" za odmetnutu republiku, ukazujući na potencijalno važne izjave kad se u Nikoziji obrati parlamentu turskih Kiprana. Otkad je ova republika jednostrano proglasila samostalnost 1983, priznaje je samo Turska, što je dovelo do dugogodišnje međunarodne izolacije za populaciju koja nije samo umanjena politikom preseljenja nego i sve više zavisna od Ankare od koje traže pomoć. Ovog meseca Brisel je ponovio da bilo koje rešenje koje ide protiv nastojanja da se opet ujedine dve etničke zajednice u dvozonsku i dvodruštvenu federaciju nije prihvatljivo.
- Želim da ponovim da nikad nećemo prihvatiti rešenje o dve države - rekla je presednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, uz insistiranje da će evropski blok od 27 država pažljivo posmatrati Erdoganovu posetu.
Varoša u središtu političkih igaraZa mnoge, promene u Varoši reflektuju frustracije turskih Kiprana desetinama neuspešnih razgovora. U 2004, kad je Kipar došao najbliže dosad da osigura mirovni sporazum pod vodstvom Kofija Anana, manjinska zajednica je većinski glasala za taj plan. Grčki Kiprani su ga odbacili. Napori iz prošle godine da se pronađe zajednički jezik kako bi se pokrenuli pregovori nisu bili uspešni. Postepena komercijalizacija Varoše se takođe posmatra kao deo šire Erdoganove politike da poboljša uticaj Ankare u vreme kad postoje potencijalno eksplozivne tenzije oko tvrdnji da će energetska prava na istočnom Mediteranu biti data kompanijama iz inostranstva.
- To je deo šire turske strategije, koja se sprovodi zadnjih godina, da se kreira situacija na terenu koja bi poboljšala poziciju u pregovorima - kaže Hjubert Faustman, profesor istorije i politike na Univerzitetu u Nikoziji na međunarodno priznatom južnom delu ostrva
- To se očigledno radi da bi se zadovoljili nacionalisti u Turskoj i to na vrlo uvredljiv način za vladu Nikosa Anistasidesa.Danas je tamo malo mesta koja podsećaju na bol i patnju kroz koju su prošli grčki Kiprani, kada su preko noći postali izbeglice, dok su teško naoružani turski vojnici napredovali preko Mesaorijske ravnice prema istočnom lučkom gradu. Priče o domovima koji su izgubljeni u popodnevnim satima, hrani koja je ostala na stolovima, vrednim predmetima koji su naglo sakriveni prije nego su stanovnici pobegli s malo više od odeće na svojim leđima su dobro poznate.
- Šta reći? - kaže Aleksandra Orfanu dok se vraća u Varošu da bi videla grad i pronašla fotografiju koja je snimljena na dan njene veridbe sa suprugom Sotirisom, a koju je pronašao doktor koji je turski Kipranin i želi da joj je vrati
- Gubitak, gubitak, gubitak, to je ono što osećam - kaže ona dok posmatra građevine zamrznute u vremenu
- Živeli smo u selu u blizini, ali smo svaki dan dolazili ovde. Mogu da se setim kako sam ćerku vodila u osnovnu školu kao da je bilo juče.Ana Marangu, čija je porodica svako leto provodila u gradu, među onima je koji su pobegli u papučama, kupaćem kostimu i majici 14. avgusta 1974. kad je Ankara pokrenula drugu fazu svoje "mirovne operacije" u vojnom manevru kojim su turske jedinice okupirale 37 odsto ostrva. U sedamdesetoj godini života ona jasno može da se priseti kako je pila sokove na tremu vile iz koje su ona i njena rodbina pobegli.
- Stigli smo do britanske baze. Svi su rekli da ćemo se vratiti za nekoliko sati - kaže Marangu, poznata arheološkinja i istoričarka umetnosti.
U decembru, kad je Erdogan izrazio svoju nameru da uživa u pikniku u delu Famaguste koji je nekad bio ograđen ogradom ona mu je odgovorila u emotivnom videu koji je postao vrlo popularan i podsetila ga da to nije njegova domovina niti turskih investitora i naseljenika, nego pripada grčkim Kipranima koji su je ranije nastanjivali.
- Kloni se od Kipra, od grčkih Kiprana i turskih Kiprana i poštuj naša ljudska prava. Naše je pravo da donesemo ljubav i mir opet nazad u našu zemlju, uz poštovanje jednih prema drugima, prihvatanje naših sličnosti i naših razlika. Možemo da radimo zajedno dok god se držiš podalje od naše zemlje - kaže ona u video snimku.
"Sve ili ništa"Marangu je među osnivačima pokreta Famagusta za Kipar koji se nedavno nadmetao na parlamentarnim izborima. Ona tvrdi da su grčke kiparske administracije na pregovorima nastupale s pozicije "sve ili ništa".
- Famagusta je uvek bila poseban slučaj - kaže ona dodajući da bi dogovor koji bi prekinuo neslaganja oko teritorije mogao da odigra odlučujuću ulogu u postizanju sporazuma
- Bila je pod turskom vojnom okupacijom i nikad nije pripadala Turskoj republici Severnog Kipra. Postojala je UN-ova rezolucija kojom se tražilo da bude vraćena stvarnim vlasnicima. To nam je bilo ponuđeno 7 puta, uključujući 1978. kad smo se mogli vratiti u domove, ali uvek postojao taj pristup "sve ili ništa"Anastasiadesova vlada je kažnjena i kod kuće i u inostranstvu zbog svog nezinteresovanog odnosa prema mirovnim pregovorima. U 2017. lider grčkih Kiprana je navodno napustio pregovore kad je umereni turski Kipranin Mustafa Akinči bio spreman na dotad neviđene ustupke. Ipak, mogućnost rešenja situacije s kreiranjem dve države ne prihvataju ni turski Kiprani, od kojih su mnogi začuđeni činjenicom što će grad duhova koji nikad nije bio njihov sada biti otvoren za turiste.
- Ovo mesto ne pripada nama. Pravi vlasnici bi trebalo da se vrate. Trebali bismo zajedno da živimo na Kipru - kaže Peril Emirogluari.
Erdogan je najavio da će izvršiti uticaj na grčke Kiprane da se vrate kućama. Više od 300 osoba je već podnelo zahtev komisiji na severu Kipra kako bi povratili nekretnine, a to bi Tursku moglo da košta milijarde. Ako ne uspeju na lokalnim sudovima, obratiće se Evropskom sudu za ljudska prava.
- Grčkim Kipranima je oduzeto njihovo pravo da koriste svoju imovinu i ja pozivam sve da se usprotive vladinoj politici - kaže Ahilej Demetriades vodeći advokat koji se bavi ljudskim pravima na ostrvu, a koji je takođe u detinjstvu boravio u Famagusti. Mogući kandidat na sledećim predsedničkim izborima, 60-godišnjak ostaje optimističan uprkos svim ukazateljima koji ukazuju na dublju podelu. Kipar je, kaže on, premali da bi bio podeljen i postoji potreba za mirom.
- U interesu je obe zajednice da reše problem Kipra. Možda se nalazimo u zamrznutom konfliktu, ali smo još uvek u konfliktu. Varoša je svetionik koji će nam pokazati put. Ako ga izgubimo, gubimo naš put prema rešenju - uveren je on.
Izvor:
www.blic.rs
