Stari kontinent nije bio ovako ranjiv još od Hladnog rata

[MOTORISTA]

"Nestabilnost pritisla Evropu, širi se na Balkan, dok globalni predatori njuše krv": Stari kontinent nije bio ovako ranjiv još od Hladnog rata
M.I.M. 30.11.2021.

Da li Evropa ulazi u opasno novo doba nestabilnosti? Još od vrhunca Hladnog rata sa Sovjetskim savezom nije delovala toliko ranjivo spram neprijateljskih sila, piše Sajmon Tisdal u autorskom članku za “Gardijan”.

“Akumulisanje spoljnih pretnji i unutrašnjih podela, zajedno sa slabljenjem bezbednosne alijanse Sjedinjenih Američkih Država, neumornim ruskim subverzijama i kineskim ratom protiv zapadnih vrednosti, izlažu fundamentalne strateške slabosti”, navodi Tisdal.

“Evropa sve više podseća na opkoljeno demokratsko ostrvo u anarhičnom svetu, gde rastuća plima autoritarizma, nekažnjivosti kršenja međunarodnih pravila prete da ga poplave”.

"Siledžije" na granicama

Tisdal navodi da neki evropski lideri, poput francuskog Emanuela Makrona, to razumeju, ali da nedostaju dugoročna politička rešenja. On je kao primer naveo beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka koji je upotrebio migrante da pritisne Evropsku uniju, ocenjujući da je to “očigledno nečuveno”.

“A ipak je uspelo, u smislu da ga je odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala telefonom na razgovor, prekidajući time njegovu izolaciju nakon puča”, navodi Tisdal, odnoseći se na sporne predsedničke izbore na kojima je Lukašenko osvojio šesti mandat.

“Njen unilateralni demarš razumljivo je razbesneo baltičke zemlje. To je bio ustupak siledžiji a ne trajno rešenje”.

Drugi primer “siledžijstva” je tekuće zastrašivanje Ukrajine od strane Rusije koje rizikuje “širenje požara”. Poslednje gomilanje oko 90.000 ruskih vojnika na granici moglo bi da ispadne “zveckanje sabljama, slično provokacijama u Donbasu i Crnom moru prošlog proleća”.

“Ako ne, Evropa će moći da krivi samo sebe. Neodlučnost (Vladimira) Putina potiče direkton iz njegovog de fakto pristanka na ilegalnu aneksiju Krima 2014”.

O Balkanu

Tisdal se dotakao i Balkana.

“Nestabilnost na periferiji Evrope širi se na Balkan usred dobro zasnovanih strahova da Bosna i Hercegovina klizi nazad u konflikt 26 godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma. Rastući etnički nacionalizam, otelovljen u separatističkom lideru bosanskih Srba Miloradu Dodiku, podstiču Beograd i Moskva. A veći, strateški problem je nesposobnost EU da ispuni obećanja bliže integracije sa regionom”, ističe Tisdal.

“Evropski odnos sa Turskom, čuvarom kapije, je takođe disfunkcional, delimično zahvaljujući Redžepu Tajipu Erdoganu, njenom veoma neprijatnom predsedniku. Kad je prošle godine pretio članicama EU Grčkoj i Kipru, Makron je poslao pomorske snage u Istočni Mediteran, dok je ostatak Evrope sedeo na svojim rukama”. Tisdal je ukazao da se Erdogan takođe umešao u Ukrajinu i sukob između Jermenije i Azerbejdžana, koji se ponovo zapalio prošle nedelje.

“Ipak, Brisel mu plaća da drži dalje bliskoistočne migrante, pa teško da se usuđuje da ga izazove”.

Migracije i humana politika

Tisdal je rekao da je “čvrst krug nestabilnosti koji steže Evropu više od stvarnog ili potencijalnog oružanog kofnlikta”, a jedna od većih dilema je - migracija.

“Uprkos sirijskoj izbegličkoj krizi iz 2015, EU i dalje nema dogovorenu humanu politiku”, smatra on, dodajući da to “garantuje još više nevolja”.

“Jedan od glavnih kritičara, ironično, je Poljska, koja odbija migrantske kvote. Ipak, suočeni sa nevoljama na granici, njeni licemerni desničarski lideri koji su, poput mađarskog Viktora Orbana, u gorkoj svađi sa Briselom u vezi vladavine prava i demokratskih pitanja, apelovali na solidarnost EU”. Tisdal smatra da je jednako uznemirujuć i način na koji je, kako deluje, mnogo evropske javnosti prihvatilo ilegalno odbijanje i rutinsko maltretiranje azilanata, “bilo u kampovima u Libiji ili na plažama Grčke, što je kršenje zakona EU”.

“To odražava drugu samonanetu ranu – povećani uticaj ksenofobije, desničarskih populista i ponovnu normalizaciju ultra-nacionalne politike iz vremena oko 1914. širom Evrope”.

“Ako Evropljani neće da ustanu za zapadne demokratske vrednosti u svetu koji su pregazili klonovi i imitatori Donalda Trampa, ko će? Nažalost, ne mogu da se okrenu ka Britaniji”, naveo je Tisdal, dodajući da je Britanija pod Borisom Džonsonom postala “periferna konfliktna zona za EU” i “više iritantna nego što je saveznik”.

"Putin miriše krv"

Ipak, nije sva odgovornost na EU. Tisdal navodi da su za doba nestabilnost kontinenta takođe zaslužna dešavanja van njene kontrole.

“Malo njih je predviđalo da će Tramp pokušati da oduva ono što je Frenklin Ruzvelt nazvao ‘arsenalom demokratije’ i zapadnu alijansu zajedno s tim. Možda će ponovo pokušati. Isto tako, malo ko je predviđao ono što Merkelova sada priznaje, da će se Kina pojaviti kao dominantni, ekonomski agresivan, antidemokratski globalni takmac”, istakao je.

Dok američki predsednik Džo Bajden ubeđuje Evropaljane da je NATO, “čak i nakon Avganistana, vitalan kao uvek, njegov video samit sa sastanka sa Sijem Đinpingom od prošle nedelje pokazao je gde leži njegov stvarni fokus”, navodi Tisdal.

“Putin to vidi i miriše krv. Evropsko snabdevanje gasom je jedna tačka pritiska. Druga su prikriveni sajber napadi”, istakao je on, dodajući da je nedavni ruski antisatelitski test bio “prvi zabeleženi čin huliganstva u spoljnom svemiru”. Tisdal zaključuje da “nesposobnost Evrope da natera Putina da plati za agresiju na Gruziju i Krim, njegovo uplitanje u strane izbore te pokušaj ubistva opozicionara Alekseja Navaljnog, povećava osećaj opadanja”.

"Podeljena kuća"

“U slučaju Kine, nema ničeg ni blizu ujedinjenog fronta, a takva slabost ohrabruje predatore. Evropa je, kao i uvek, podeljena kuća. Istočni Evropljani i dalje ulažu svoje poverenje u Vašington umesto u Brisel. Birokratija EU je slabo vođena, njen parlament je bezub. Nemačkoj manjka dokazani lider. U Francuskoj, Makron je suočen sa opakim prolećnim izborima protiv krajnje desnice koju podržava Rusija. Ipak, upravo Makronove ideje o pojačanoj evropskoj politici, bezbednosti i vojnoj ‘strateškoj autonomiji’ te snažnijoj, fiskalno i ekonomski integrisanijoj EU, nude stazu nade za napredak. Dok se Francuska priprema da preuzme predsedništvo nad EU, da li će drugi lideri prepoznati ovaj kritični momenat i podržati Makrona? U svetu ajkula, zmija i strašnih čudovišta, evropska nezavisnost, kohezija i vrednosti su na kocki kao nikad do sada”, zaključio je Tisdal.

Izvor. www.blic.rs

[PakleniVuk]

‘Rezolucija o Srebrenici može biti početak poništenja Daytona i ukidanja entiteta’

Rezolucija o genocidu u Srebrenici 2. maja bi u Generalnoj skupštini Ujedinjenih naroda trebala „zacementirati“ i zaokružiti priču o najstrašnijem zločinu na evropskom kontinentu od Drugog svjetskog rata, ukoliko bude usvojena glasanjem zemalja članica UN-a. A, kako stvari stoje – hoće.

Rezolucija, kojom bi se 11. juli proglasio za Međunarodni dan sjećanja na genocid u Srebrenici, te kao takav pronašao mjesto u kalendaru UN-a, ne samo da će učvrstiti već dokazane činjenice iz rata u Bosni i Hercegovini, nego i kontinuirano podsjećati na njih.

Ujedno će i utišati glasove svih onih koji i godinama nakon presuda Međunarodnog suda iz Haga i mnogih drugih relevantnih svjetskih institucija o srebreničkoj golgoti i dan-danas poriču da se genocid desio – onih iz Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska koji su, čim je objavljena informacija o predstavljanju rezolucije koju su inicirali Njemačka i Ruanda, danima bjesomučno ponavljali iste izjave o tome da „genocida nije bilo“ i da je čitav „svijet protiv Srbije“.

Virus straha koji je poharao Republiku Srpsku i Srbiju je, kako je prije nekoliko dana u intervjuu za Al Jazeeru rekla dr. Nevenka Tromp, profesorica sa Univerziteta Amsterdam, utemeljen je, jer može dovesti do mnogobrojnih negativnih posljedica po njih. Srbija strahuje od mogućnosti da joj se ponovo stavi na teret „učešće u ratu u BiH“, sa mogućim zahtjevom za ratnom odštetom, dok entitet Republika Srpska, pak, strahuje od toga da bi, kako je rekla, mogao biti ukinut kao „plod genocida“.

‘Širenje koncepta Federacije BiH na cijelu zemlju’

Šta bi moglo biti poslije eventualnog usvajanja rezolucije, osim još jednog globalnog odavanja počasti žrtvama genocida na najvišem svjetskom nivou i disciplinskog šamara u lice onima koji ga poriču?

Sagovornici Al Jazeere tvrde – još tenzija u našoj regiji, još jači nastavak poricanja genocida, ali i, kako je rekla i Tromp, mogućnosti velikih strukturalnih promjena unutar Bosne i Hercegovine, te mogućih posljedica po Srbiju.

Ono što Davor Gjenero, politolog i nezavisni politički konsultant iz Hrvatske, želi izdvojiti je činjenica da je, pred 30. godišnjicu genocida u Srebrenici, on uspješno doveden u fokus međunarodne javnosti, u čemu vidi veliku važnost.

“Jasno je da nakon što je propala britanska inicijativa za izglasavanje ovakve rezolucije u Vijeću sigurnosti, zbog ruskog veta, nije moguće očekivati da se postigne obvezujući dokument, ali je pred tridesetu godišnjicu genocida u Srebrenici, on uspješno doveden u fokus međunarodne javnosti”, kaže.

Napomenuo je da se iz toga vidi kako bosanskohercegovački ambasador u UN-u Zlatko Lagumdžija “dobro radi svoj posao”, kao “ozbiljan političar koji dobro pliva u diplomatskim vodama, koji zna prepoznati političke okolnosti koje njegovoj državi idu u korist i zna stjecati povjerenje međunarodnih partnera”.

Strah u Srbiji i bh. entitetu Republika Srpska, Gjenero je ocijenio utemeljenim iz više razloga. Svakako je najvažniji taj da izglasavanje rezolucije može pokrenuti procese u kojima bi se krenulo ka poništavanju Dejtonskog sporazuma i entiteta koji su formirani njegovim odredbama, tvrdi.

“Naravno da je strah Srbije i manjeg entiteta od ovakve rezolucije opravdan, jer se doista može postaviti pitanje ‘priznavanja rezultata genocida’, a međunarodne okolnosti i nerazumna Dodikova politika zaoštravanja secesionizma, mogu voditi prema nulifikaciji Daytona i dokidanju oba entiteta, te širenju koncepta Federacije na cijeli teritorij Bosne i Hercegovine. Upravo zato to što se radi strpljivo i promišljeno u UN-u može biti vrlo važno”, kaže Gjenero.

“Osim toga, za političku kulturu u regiji važno je da činjenica da se u Srebrenici nedvojbeno dogodio genocid sa svim njegovim obilježjima, a da su neka od obilježja genocida imali i zločini u Vukovaru, Škabrnji, Prijedoru i desetak općina u BiH, te oni na Kosovu. Važno je podsjetiti i na to da je UN-ov Međunarodni sud u Haagu prepoznao odgovornost Srbije za nesprečavanje i nekažnjavanje genocida u Srebrenici, pa je u tom kontekstu moguća rezolucija vrlo neugodna za vladu u Beogradu, koja pokušava voditi revizionističku politiku”, mišljenja je Gjenero.

Srbija će nastaviti ‘po svome’
No, šta god svijet govorio, Srbija priča drugo – i nastavit će to raditi. “Srbijanska revizionistička politika” tako, kako kaže Duško Radosavljević, politolog i univerzitetski profesor iz Novog Sada, neće biti ugušena niti u Beogradu, niti u Banjoj Luci. Stava je da će se u Srbiji i RS-u malo toga promijeniti, osim podizanja regionalnih tenzija.

“Međunarodna zajednica, i kada radi nešto principijelno, to uvek ovde podiže tenzije. Odmah bude – čitav svet je protiv Srbije i Srba. Poludržavama na našim prostorima smeta sve što se radi vani i jedva se čeka razlog za tenzije. Dakle, mislim da će (predsjednik bh. entiteta Republika Srpska Milorad) Dodik i dalje biti ono što jeste: ljubiće ruke (predsjedniku Srbije Aleksandru) Vučiću, a to znači nove desetke miliona maraka, jer znamo kako funkcioniše Dodikov režim – dok je na snazi ‘odbrana od Zapada’, iza leđa naroda se nastavlja pljačka”, kaže Radosavljević.

Vlasti u Srbiji bi, kako kaže, voljeli da se u svijetu priča samo o onome što njoj odgovara, dok u svemu drugom vide „atak na Srbiju i Srbe“. Tako će govoriti i dalje, smatra.

„Vlast je sada ljuta, jer kad nešto radiš pogrešno i uporno to radiš, onda si prisiljen govoriti da su se svi urotili protiv tebe. A od početka radiš pogrešno“, mišljenje je Radosavljevića.

„Kada vlasti čuju nešto što im otežava uobičajene aktivnosti, pričaju o Zapadu kako je bezobrazan, kako je protiv njih, kako nema potrebe za rezolucijom. A druga stvar, zašto je ovakva reakcija iz Srbije, je da oni zaista veruju da genocida nije bilo, da je bezobrazno da se uopšte govori o tome. Oni to odmah smatraju uvredom. Takođe, na vlasti su potomci onih koji su to i uradili – i u Hrvatskoj, i u BiH, pa i na Kosovu. Svojom politikom su zaratili sa svima, celim svetom, dok u srpskom društvu nema snage da se odupre tome“, priča Radosavljević.

„Njihova greška je što misle da nije bilo genocida, te da Srbi nisu odgovorni niti za one zločine koje su zaista počinili. A to je sudskom presudom utvrđena činjenica“, objašnjava.

‘Plaše se istine, demokratije i vladavine prava’
Na pitanje kakva će biti korist od neobavezujuće rezolucije, a kakve posljedice, prof. dr. David Pettigrew, profesor filozofije i studija genocida i holokausta na Univerzitetu Južni Connecticut i član Upravnog odbora studijskog programa o genocidu Univerziteta Yale, priču svodi na njenu globalnu važnost. Kaže da je rezolucija o Srebrenici „svjetionik nade za ljudsko pravo na memorijalizaciju i tranzicionu pravdu”.

Podsjetio je da je u novembru 2005. godine, Generalna skupština UN-a ustanovila 27. januar kao Međunarodni dan sjećanja na holokaust, a u januaru 2018. godine proglasila 7. april Međunarodnim danom sjećanja na genocid nad Tutsima 1994. godine u Ruandi, čime su te rezolucije „potvrdile istinu i odale počast žrtvama“.
No, posljedica po regiju bi moglo biti, dodaje, uz još naglašenije tenzije. Na to je upozorio i Nemanja Stevanović, stalni predstavnik Srbije pri UN-u, koji je u pismu generalnom sekretaru UN-a spomenuo “opasne posljedice” takve rezolucije.

„Kako pokazuje to prijeteće pismo, oni koji negiraju genocid se plaše istine, demokratije i vladavine prava, ideala koje afirmira rezolucija UN-a o genocidu u Srebrenici. Reakcije u Republici Srpskoj i Srbiji pokazuju da poricanje dovodi do prijetnji ‘opasnim posljedicama’ i djelovanja protiv mira i stabilnosti. Rečeno je da je poricanje najsigurniji znak da će se zločini ponoviti. Rezolucija UN-a je ubrzala novu prijetnju secesijom od strane Dodika, što je jasna prijetnju miru“, komentira Pettigrew.

Zbog toga, tvrdi, potreban je odgovarajući odgovor.

„Jedini ispravan odgovor na takve prijetnje bio bi da Generalna skupština UN-a podrži donošenje Rezolucije o genocidu u Srebrenici, kojom se osuđuje poricanje genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca, najvećom mogućom većinom. Rezolucija UN kojom se priznaje genocid u Srebrenici podržala bi demokratske ideale i postala svjetionik nade za one koji brane istinu i traže pravo da postave spomen obilježja žrtvama na mjestima zločina kao što su magacin u Kalinoviku ili Sportska dvorana ‘Partizan’ u Foči. Dok se prisjećamo žrtava genocida u Srebrenici, ova rezolucija daje novu nadu o ovakvim inicijativama za tranzicijsku pravdu u Bosni i Hercegovini“, naveo je Pettigrew.



„Proglašavanjem međunarodnog dana sjećanja, Rezolucija daje izuzetno važan doprinos kulturi sjećanja koja nastoji spriječiti ponavljanje zločina“, dodao je američki profesor.

Izvor


Voleo bih da pročitam neka mišljenja na ovu temu , što obrazloženija to bolje. Najbolje bi bilo ako bi imali i mišljenja onih koji zastupaju i jednu i drugu stranu (i za i protiv) da bi mogli što pravilnije da vidimo šta je rešenje,zato sam i preneo tekst Aldzazire jer oni su sami po sebi strana "protiv" ,pa da odatle možemo da probamo da razumemo šta ta strana zastupa. Smisleno sam postavio ovo baš u predmetnu temu jer mislim da ovde odgovara . Imam i svoje mišljenje koje ću izneti kasnije ako se članovi foruma uključe u diskusiju .

[Boro Prodanic]

„Njujork tajms” naložio novinarima da ne koriste termin genocid kada izveštavaju o Gazi

„Njujork tajms” je naložio svojim novinarima koji izveštavaju o ratu u Gazi da ograniče upotrebu termina „genocid” i „etničko čišćenje” i da „izbegavaju” korišćenje izraza „okupirana teritorija” kada opisuju palestinsku zemlju, piše portal „Intersept koji je imao uvid u interni dokument američkog lista.

Novinarima „Njujork tajmsa” je naloženo i da ne koriste reč Palestina „osim u veoma retkim slučajevima”, ali i da se klone termina „izbeglički kampovi” kada opisuju kampove na području Pojasa Gaze koji su naselili Palestinci proterani iz drugih delova enklave.

„Intersept” ističe da su Ujedinjene nacije te oblasti priznale kao izbegličke kampove i dodaje da se u njima nalaze stotine hiljada izbeglica.

Čelnici „Njujork tajmsa” su novinarima rekli da pravila imaju za cilj da održe objektivne novinarske principe u izveštavanju o ratu u Gazi, piše portal, pozivajući se na neimenovane izvore koji su zaposleni u listu.

Portparol „Njujork tajmsa” Čarli Štatlender rekao je da se ovakva uputstva izdaju kako bi se osigurala „tačnost i doslednost” u pokrivanju događaja u svetu.

„U svim našim izveštavanjima, uključujući složene događaje poput ovog, vodimo računa da obezbedimo da naš izbor jezika bude pažljiv, aktuelan i jasan našoj publici”, naveo je Štatlender za „Intersept”.

Izvor

B.P: postavio sam ovaj članak radi poređenja stavova Zapada o Srebrenici i Gazi, na primer. U Srebrenici je izvršen ratni zločin, u to nema sumnje. Sumnja postoji kada je u pitanju broj ubijenih, ali činjenica je da nisu ubijane žene i deca. U Gazi je oko trećine poginulih maloletno. Ali, to nije genocid.

Očigledno se ovde radi o političkoj stvari, ne pravnoj. Nakon usvajanja neobavezujuće rezolucije u GS UN, mislim da će se vremenom staviti na dnevni red pogibija više od 20 miliona Rusa u WWII, zločini NDH u Jasenovcu, drugim logorima, hercegovačkim jamama, zločini na Starom sajmištu, Jajincima, Kragujevcu, Kraljevu, pa čak i ubistvo više od milion Jermena tokom WWI. Dakle, otvoriće se spirala rezolucija i kontra - rezolucija kojoj neće biti kraja, čime će i sam termin genocid "devalvirati".

Siguran sam da ove rezolucije ne bi bilo da je Srbija uvela sankcije Rusiji. Neposlušni smo, to je naš problem već vekovima. Usudili se da podignemo Prvi srpski ustanak i od tada je Ujedinjeno Kraljevstvo uvek i u svemu protiv Srba - primera ima koliko god hoćeš, samo treba čitati istoriju.

[morska panda]

youtube.com/watch?v=CFlgPNm13Ew -> ovdje se moze cuti neko drugacije misljenje na ovu temu (za?). S time da i ovo moze biti (mozda?) nacin da se pasivizira srpska strana (ako postoji?).

Nisam strucan i bukvalno sam laik u svemu ovome, no samo nudim svoje vidjenje stvari (mastam bez nekog predznanja). Ovo kako ja vidim su "sahovski" potezi; nakon sto je BiH sa EU dogovorila neke izborne zakone, Smidt (US) rusi taj dogovor (silovito, kao da nisu na vrijeme bili spremni). Posljedicno ide ovaj potez (vec spreman), pretpostavljam na ustrb amerike.
Moguce i da je njemacka (u suradnji s ??) cekala ovaj period (turboletni navodno period prije izbora u USA) da bi zapocela ovu igru. Koje su sve posljedice neznam, al mislim da bi ovdje i rusi i amerikanci trebali imati isti interes (jer se to tice prevashodno njih - moje misljenje) kao i srbi.

A koji bi pozitivni (ako postoje) efekti mogli izaci za srpsku stranu - i da li je takva "etiketa" cijena za platiti za tako nesto - isto neznam i nisam siguran. Jedino (po meni) sto bi bio dobar interes bi moglo biti odbacivanje ovakve rezolucije i smirivanje strasti.