Automat Nikonova An-94 ''Abakan''

Savremeni „trendovi“ i pravci razvoja vojne teoretike i praktike, uslovili su potrebu za razvojem niza novih sredstava, opreme i delova opreme, koji će omogućiti vojniku, pešadincu veću pokretljivost, efikasnost i ubojitost u uslovima savremenog ratišta i koncepta sukoba niskog intenziteta.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina dvadesetog veka, svetlo dana su ugledali prvi projekti „nove vrste streljačkog naoružanja“, prvenstveno jurišne puške (assault rifle) kao osnovnog individualnog borbenog sredstva vojnika pešadinca 21. veka. Na zapadu vojni konstruktori su posle dužih ispitivanja, u kojima je učestvovalo više kompanija i proizvođača oružja i prateće opreme, „došli“ do projekta pod nazivom „Objective Individual Combat Weapons-OICW“ koje je predstavljalo kombinaciju modifikovane puške kalibra 5,56x45mm i integralnog bacača granta kalibra 20mm u sprezi sa opto-elektronskim računarom/nišanskim uređajem. Sama činjenica da je sa novim oružjem „upravljao“ složeni elektronski sistem, neminovno je vodio u niz pitanja, kako će se ceo sistem pokazati u uslovima ekstremne eksploatacije i kako će se konvencionalni vojnik „snaći“ u rukovanju sa vrlo zahtevnim oružjem.

Na drugoj strani Sveta, Rusi su u razvoju nove puške za vojnika 21. veka, ostali verni svom konceptu „čelik i led“. Nešto novo, pod nazivom „ASN-Automat Specijalni Nikonov“ (naziv potiče od konstruktora Gendady N. Nikonova), je prvi put zvanično široj javnosti predstavljeno 1993 godine, na vojnoj izložbi u gradu Nizhny Novogordu. Ne malo iznaneđenje u stručnim krugovima, izazvala je informacija Ruske vlade objavljena 1996 godine, da postoje razmišljanja o zameni postojeće vrlo efikasne puške AK 74 (5,45x39mm), sa novom puškom pod radnim nazivom „ABAKAN“.

Puška AN-94 nastala je kao produkt zahteva, postavljenih krajem osamdesetih godina Ruskim razvojnim institutima, a koji su potencirali razvoj i usvajanje nove jurišne puške sledeće generacije. Na osnovu postavljenih zahteva raspisan je konkurs početkom devedesetih godina. Najvažniji zahtevi bili su smanjenje trzaja oružija u cilju bržeg i preciznijeg gađanja, vatrene moći, povećanje precznosti u odnosu na postojeće rešenje na AK-74.

Trzaj kao posledica mehaničkog rada koji nastaje usled opaljenja metka iz zabravljene cevi streljačkog oružija, je fizički parametar i nemoguće ga je eliminisati, ali se može smanjiti na „prihvatljiv“ nivo, koji omogućava strelcu da poveća brzinu efikasnog gađanja, pogađanja ciljeva, uz zadržavanje ili povećanje preciznosti. Problematikom smanjenja trzaja oružija bavio se i sam Kalašnjikov, pa je kod modela AK107 i 108 primenio konstrukciono rešenje gde se pokretni delovi oružija kreću jedni prema drugima. Nikonov je pošao drugim pravcem, osmislivši oružije sa sistemom koji je nazvao „trzajem podignutog intenziteta“. Njegova predpostavka je bila da se „balans automatike“ može promeniti samo kod malokalibraskih pušaka. Primenjeni sistem se pokazao uspešnim u praksi, tako da su se prototipovi pod oznakom „6P33“ ubrzo našli na trupnim ispitivanjima. Uspešni rezultati trupnih i drugih ispitivanja doveli su do davanja odobrenja za prouzvodnju oružija u Izhmashu. Zanimljivo je da je konstruktoru Nikonovu, prilikom davanja odobrenja za proizvodnju puške lično čestitao tadašnji predsednik Boris Jeljcin.

AN-94 je napravljen uz primenu novih savremenih materijala i tehnologija. Delovi puške kundak, podkundak i pištoljski rukohvat su izrađeni od poliamida koji je dodatno ojačan vlaknima staklene vune. Magacin puške je izrađen od fiberglasa, crne boje, kapaciteta 30 metaka kalibra 5,45x39mm. Zanimljiva je činjenica da je položaj magacina u stanju „postavljen u pušku“ pomeren, zakošen u desnu stranu, što celom sistemu daje malo „futuristički“ izgled, ovo je učinjeno iz konstrukcionih razloga, jer je na taj način dat prostor za smeštaj i nesmetano kretanje povratne opruge unutar sanduka puške

Cev puške je iznutra tvrdo hromirana sa 4 žljeba, koji imaju korak uvijanja u desnu stranu od 195mm. Puška dejstvuje iz zabravljene cevi i koristi gasni sitem rada bez regulatora. Cev se bravi rotirajućim zatvračem. Čelični delovi puške su zaštićrni postupkom fosfatizacije, čime je puška zaštićena u crnu mat boju, što onemogućava refleskiju svetlosti i demaskirajući efekat. Pored mogućnosti prihvata svih vrsta standardizovanih opto-elektronskih dnevnih/noćnih Ruskih nišana, putem bočne montaže, smeštene na levoj strani sanduka, puška je u standardnoj konfiguraciji opremljena mehaničkim nišanima, diopterskog tipa, pri čemu zadnji nišan ima pet rotacionih položaja, daljina. Zadnji nišan je postavljen, usađen nisko pod uglom u zadnji deo sanduka puške, manipulacija i promena daljine je laka, brza i tačna. Oblik, dimenzije i položaj nišana, omogućavaju strelcu da bez obzira iz kog položaja dejstvuje, uključujući da na rukama ima i debele zimske rukavice, lako i brzo zauzimanje željene daljine. Prednji nišan je standardna mušica smeštena u četvrtasto kućište, koje omogućava široku sliku gledanja, uočavanja i praćenje cilja koji se gađa. Retifikacija prednjeg nišana vrši se pomeranjem po visini i pravcu.

Na ustima cevi nalazi se dvokomrni pojačnik trzaja, zanimljive konfigiracije koji znatno utiče na usmeravanje i isticanje barutnih gasova, a time i na trzaj oružija. Ispod cevi sa prednje strane nalazi se vođica, montaža koja omogućava prihvat i postavku standardnog Ruskog bacača granata GP-25 (40mm) i istovremeno mogućnost montiranja puške u otvor pri dejstvu iz oklopnih transportera i vozila. Ovaj deo, vođica takođe vodi cev sa zatvračem prilikom njenog kretanja, prilikom dejstva puške, napred-nazad u sanduku.

Princip rada

Ono što ABAKAN čini različitom i naprednom u odnosu na druge postojeće modele pušaka i na njima primenjene sisteme rada, jeste sitem nazvan „polupunjenje“ ili „predpunjenje“. Primena ovog radikalno novog sistema omogućava da brzina gađanja u ovom režimu iznosi 1800 metaka u minutu. Sastavni delovi puške koji čine deo ovog složenog sistema jesu čelična sajla i čekrk, koji su smešteni sa leve strane cevi u sanduku puške. Ovaj sklop povlači prvi sledeći metak iz magacina i smešta ga ispred cevi. Nosač zatvarača i zatvarač su znatno smanjeni, čime je postignuta veća brzina njihovog kretanja, tako da se zajedno kreću velikom brzinom unutar sanduka puške. Na samom kraju puta, prilikom povratka u prednji položaj, zatvarač udara u gumeni amortizer, koji smanjuje impuls trzaja. Zatvarač sa nosačem se jedan deo puta, kreće unazad zajedno sa cevi, koja opet ima svoju povratnu oprugu smešetu ispod cevi u prednjem delu podkundaka.

Čim sklop cevi, zatvarača i nosača zatvrača krene unazad, sledeći metak dolazi odmah ispred cevi i biva ubačen, čim unazad prođe prazna čaura. Na taj način bivaju ispaljena prva dva metka velikom brzinom, posle drugog ispaljenog metka, poluga razdvajača ulazi u svoje ležište i isključuje prenosnu polugu, iako je obarač još uvek povučen u zadnji položaj (rafalna paljba), brzina gađanja opada na standardnu od 600 metaka u minutu. Ponovnim vraćanjem obarača u prednji položaj, sistem se ponovo aktivira i spreman je za sledeča dva „brza“ metka.

Primenjeni sistem rada automatike povećava mogućnost eliminisanja cilja prvim metkom, a ne kao ranije velikom gustinom vatre. Takođe dobija se na uštedi municije i kod krosnika razvija osećaj psihičke sigurnosti i poverenja u svoje oružije.

Brzina opaljenja prva dva metka je veoma velika i traži pažljivo praćenje, brojanje ispaljenih metaka, takođe efekat na cilju je vrlo vidljiv, na daljinama od 100 metara iz stojećeg stava postizane su grupe (od dva metka) sa međusobnim rastojanjem od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara. Pri tome svakako uzimam u obzir da je i meni ovo bila prva prilika da, praktično gađjam sa ovom puškom, iako sam bio u prilici da istu vidim i držim u rukama ranije, sada sam prvi put sa njom pucao i bio u situaciji da sagledam deo njenih mogućnosti. Brzina „izletanja“ prva dva metka je toliko brza da praktično u vazduhu u jednom trenutku imate dve čaure koje „stižu“ jedna drugu.

Radni vek puške iznosi 40.000 metaka što joj je još jedna prednost u odnosu na puške iz familije Kalšnjikov, čiji radni vek iznosi 30.000 metaka.

OSNOVNI TAKTIČKO-TEHNIČKI PODACI

Kalibar cevi: 5,45 mm

Metak: 5,45x39 mmM74

Težina puške bez magacina: 3,85 kilograma

Dužina, ukupna sa/bez kundaka: 943 / 728 mm

Dužina cevi: 405 mm

Magacin tip: kutijasti dvoredni

Kapacitet magacina: 30 metaka

Brzina gađanja teoretska: - u režimu „dva metka“ 1.800 metaka u minutu

- standardna 600 metaka u minutu

Dodatna oprema: bajonet, pribor za čišćenje i održavanje, optički nišan, noćni nišan, podcevni bacač granata GP-25 (40 mm)

Radni vek puške: 40.000 metaka

Puška ima selektor rada automatike, smešeten sa leve strane sanduka u visini zadnjeg dela obarača, koji ima tri položaja „OD-otkočeno“ u kome gađa kao polu-automat, jedinačno, položaj „2“ u kome gađa samo po dva „brza“ metka i položaj „AV“ u kome gađa u neograničenom rafalu. Mehanička kočnica je smeštena u visini prednjeg dela branika obarača sa donje strane sanduka puške.

Puška je opremljena fiksnim „punim“ kundakom koji ima dva položaja, preklopljeni u desnu stranu i fiksni u zadnjem položaju. Fiksiranje kundaka u prednjem „prelomljenom“ položaju se vrši standardnim sistemom profilisanog klina, jednostavnim guranjem kundaka na klin, bez potrebe bilo kakva predhodne radnje (ranije primenjen sistem bravljenja kundaka na familiji AK 74, 74K,..).

Otvaranje kundaka iz prednjeg, preklopljenog položaja, vrši se pritiskom na kružni utvrđivač smešten u zadnjem, ramenom delu kundaka. Utvrđivač je postavljen na pravom mestu, što omogućava uz malo vežbe i treninga, vrlo brzo i „tečno“ prevođenje kundaka, puške iz neborbenog u borbeni položaj.

Prevođenje kundaka iz borebnog, otvorenog položaja u preklopljeni, vrši se pomoću kružnog utvrđivača, smeštenog sa desne zadnje strane sanduka puške, u visini zadnejg dela rukohvata. Funkcionalno rešenje za smeštaja šipke za čišćenje i pomoćnog pribora, učinjenio je na taj način što se dvodelna šipka smešta u kanal „urezann“ u telu kundaka, a rezervni (standardni trodelni pribor) smešta se u prostor na zadnjem delu kundaka, zanimljivo je pomenuti da je ovaj način smeštaja „rezervnog probora i alata“ istovetan primenjenom na našoj pušci PAP M59/66 (7,62x39 mm).

Rasklapanje puške

Jeadn od vrlo bitnih parametara sa aspekta neposrednog korisnika puške, uvek je način, složenost i brzina rasklapanja i sklapanja puške. Upravo ovi parmetri omogućavaju konvencionalnom vojniku da redovno održava i čuva svoje oružije. Sigurno je da složenost primenjenog sistema podrazumeva i povećan broj delova (rasklopljen ABAKAN u osnovnoj varinati ima 12 delova) i veći i složeniji broj manipulativnih radnji. Početno rasklapanje puške vrši se promenom položaja utvrđivača poklopca sanduka, koji se nalazi na prednjem desnom delu šuške, neposredno ispred ručice zatvarača, zatim se skida gornji poklopac sanduka, tela puške, čime postaju dostupni svi ostali delovi puške, koji se vodećim putem rasklapaju i vade iz svojih radnih položaja. Svi delovi puške su manje-više standardni u osnovnom ili delimično redizajniranom obliku i dimenzijama, svakao apsolutna novina jeste čelična sajla i čekrk, koji radikalno odstupaju od prepoznatljivih i poznatih konfiguracija delova savremenih automatskih jurišnih pušaka.

Neposrednim uvidom u oblik, dimenzije i kvalitet završne obrade, vidljiva je primena visoke tehnologije u izradi istih. Svakako da povećan broj delova i izvesna tehnička zahtevnost u manipulaciji sa puškom, nose i pitanja složenosti eksploatacije i održavanja u terenskim uslovima od strane konvencionalnog vojnika, ali isto tako se nameće i odgovor, koji se upravo zasniva na jasnoj Ruskoj strategiji razvoja puške za 21. vek, koji je sigurno obuhvatio niz testova i ispitivanja upravo na ovom polju.

- Gađaje sa puškom je bilo pravo zadovoljstvo, zasnovano na njenim (narvno i mojim) realnim mogućnostima. Sam oblik i konfiguracija puške, anatomija i raspord težine su vrlo umereni i omogućavaju manipulaciju, gađanje u svim položajima, sa i bez bacača granata GP-25. U položaju „neograničeni rafal“ bez bilo kavih problema je moguće „odvojiti“ prva dva „brza“ metka, od trećeg koji prelazi u standardni rafal. Na rastojanju od 30-tak metara iz stojećeg stava, meta IDPA je u režimu dva „brza“ metka pogađanja u centralni deo konstantno i vrlo precizno.

- Puška AN-94 predstavlja zaista nešto radikalno novo, koja odstupa od svih do sada poznatih sistema rada, svakako da ona ispunjava uslove koji se stavljaju pred novog pešadinca 21. veka.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

	Author	Topic: Automat Nikonova An-94 ''Abakan'' (Read 13921 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.