PALUBA
March 29, 2024, 12:12:16 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Timacum Minus  (Read 836 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« on: February 23, 2022, 01:42:31 pm »

Timacum Minus (други називи: Равни, Кулине, Градиште) је археолошки локалитет који се налази поред насеља Равна, 8 км северно од Књажевца у Зајечарском округу, на левој обали Белог Тимока. Равни је најстарије војно утврђење у тимочкој области, које се датира у период између I и VI века. Данас су опстали само темељи града. Град се 1187. године налазио у византијским рукама када га је Стеван Немања освојио и разорио.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Timacum Minus.jpg (486.89 KB, 1320x878 - viewed 7 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1 on: February 25, 2022, 10:58:41 am »

Град. - На један сахат од Књажевца северу, поред самог Белог (Књажевачког) Тимока, а на његовој левој обали, познају се и данас врло добро темељи некадањег града Равни. Име је добио од места, на коме лежи, т. ј. од равнице. Истим именом звала се у Немањино време и данашња Ћуприја (у римско доба Horreum Magri), у којиј су се састали Стеван Првовенчани и маџарски краљ Андрија II. (1212).
То је град четвороугаоног вида, коме су источна и западна страна по 130, а северна и јужна по 160 корака дугачке.
На сваком рогљу налазила се је по једна четворострана кула, које су, као бастиони, бранили градска платна. На северној, западној и јужној страни постојале су по 3 полуокругле куле, на растојању од 35 до 45 корака.
На источној страни није било кула, али се на средини тога платна види велико тесано камење, које је било с обе стране уласка (капије) градског, који је на тој страни постојао и који је био око 5 корака ширине (в. слику 1. околина града Равни). Изгледа, да је некада Тимок на тој страни текао поред самог градског бедема, што се види из цртежа околине (обала престављена цртама), и то је био узрок, што на тој страни град ни једне куле не имађаше за одбрану платна (бедема). Јер, док је источна страна, наслоњена на Тимок, била доста осигурана од насилнога непосредног напада, дотле западна страна брањаше приступ с брда: Подине и Слога, северна. уз, а јужна низ Тимок.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
За јачу одбрану града постојали су засвођени простори, с поља и изнутра уза сами бедем прислоњени (галерије и кaзaмaти), где је посада становала, за двоструку градску одбрану (в. слику 2. нацрт пресека градског зида код А Б). Патос спољних галерија стајао је ниже од унутрашњих; њихова унутрашња висина била је 1– 1.5 м.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Градско платно (бедем) било је око 1 метра дебело, а висине биће да је било и преко 3 м. Бедем и куле зидане су понајвише од речног округлог камена с малтером, који је био помешан ситним шљунком и добро печеном истуцаном циклом. Сем камена употребљавана су била за зидање и парчад од црепа, ћерамиде и цигле разног вида и величине. Обично у сводовима употребљавана је цигла (тугла) у 3 реда, као и око капија. Све је особито јако испечено и веома чврсто се држи, тако, да има великих делова градскога зида одваљених, али је малтер с каменом тако спојен, да је као једно цело.
Цигла је обично 35 сантиметра дужине, 25 ширине, а 3 дебљине; а има је и других размера. Цреп је обично квадратног вида, стране 30, а дебљине 2 сантиметра, нокат за закачивање 2 см. Цреп је мало савијен, и близу обе ивице има по две плитке браздице са обе стране.
На средини града, нешто ближе западној страни, налази се бунар. У унутрашњости града има више закопина темеља од разних грађевина.
Градски зид је доста порушен, и на неким местима једва се познаје. Откопавањем темеља могле би се добити тачније размере свега, а можда и шта друго нашло; а овако се излажу белешке само онога, што сам на површини земље могао приметити, када сам у Марту 1877. године обилазио овај град, Кожељ и Сврљиг.
Од Кожеља до Равни нема пуна 2 часа.
Развалине града Равни народ зове 'Кулине' или 'Градиште', а село, које се у непосредној околини налази, зове се Равна.
Историја. - Госп. Драгашевић у својим археологијско-географијским истраживањима тврди, да је град Равни римски castrт, како по своме згодном топографском тако и по географском положају, само му је чудно, да се нигде у римским путним таблицама ово место не помиње, и због тога држи, да је ово место засновано после Пајтингерових таблица, дакле у време Јустинијана (VI. век). Згодно је пак место, јер лежи поред веће реке, и на плодном земљишту; а преко овог места, - по Драгашевићу, пролазио је пут, који је водио из Бољевца - Равни – за дибогаз (Combustica) и даље у Арчер Паланку (Ratiaria).
Ово тврђење има основа, али постојећи трагови градскога бедема, по нашем мњењу, вуку порекло из феуднога доба (VIII-XI века), јер му такав печат његова фортификација удара на чело.
Наш велики жупан Немања освојио је од Грка и порушио и град Равни исте године, кад и град Кожељ (1184 - 1185), као што смо тамо навели. Народног предања из познијег времена о његовом опстанку нема.
Околина. - На 100 корака од северо-источног рогља градског ка Тимоку, налази се четвороугаони зидани темељ некакве грађевине, која је зидом везана с градом, и на том зиду има неколико испупчених стубова према реци. То ће бити кулица, која је непосредно бранила мост на Тимоку, и која је везана била с градом.
Од града и негдашње вароши Равни водио је калдрмисан пут преко Муртине баре у село Штипину и даље, вероватно на састав оба Тимока (Трговишки и Сврљишки), а то је у римски Timacus majus1). Из Равни такође водио је калдрмисан пут у град Кожељ, јер су сувременици.
На местима Ширини и Вртопи, око потока Равне, и западно од града на косама, виде се остаци од некадање вароши. Сада је туда и даље уз косе, село Равна.
У граду и непосредној околини налазе се по некад стари новци, али ја не могох ниједан од њих добити.

1) По Др. К. Ј. Јиречеку. (Његово дело: Die Heerstrasse von Belgrad nach Constantinopel, стр. 162.). Г. Драгашевић (Гласник ХLV. стр. 124), налази, да је Tіmacus majus код Нишеваца, a Timacus minus код Баранице, дакле обратно, него г. Јиречек. Положај места и њихова важност, као и новији извори говоре у корист последњега. Сем тога, ја не држим, да је Бараницца римско насеље, него град Голубац, мөсто код састава Сврљишког и Трговишког Тимока, и то одма испод њиховог састава, на десној обали састављено - Књажевачког Тимока. То се место зове Кованлук, и ту се налазе неке закопине. Бараница мислим, да је из фудалног доба, и Трговиште из турске епоке, а сва три места односе се на исто обитно место или варош, која је према узроцима и положај топографски мењала

Јов. Мишковић, официр.
Старинар, 1/1888.



* околина града Равни.jpg (174.19 KB, 878x668 - viewed 3 times.)

* пресек А Б.jpg (24.1 KB, 547x163 - viewed 3 times.)
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.021 seconds with 23 queries.