Istine ili zablude

[SKYLARK]

Verujem da istu stvar vidite svi vec po milioniti put, ali sam dosta googlao ovu tematiku da mi nije jasno. Sa jedne strane stoje cinjenice o potpunoj vazdusnoj nadmoci NATO sanga koju je glupo i komentarisati, ali sa strane stoje nebrojeni izvori, od kojih za neke mozemo reci da su pouzdani (zamenika nacelnika vazduhoplovstava iz ratnog perioda) koji izlaze sa pricama o akcijama nase avijacije tokom bombardovanja. Interesuje me koliko su tacne price o tuzli, rinasu, o navodnom pilotu koji je sam bobardovao apace u albaniji i zatim poginuo, a evo jedne koju sam naso i koju prema izvoru smatram tacnom:

„Орлови” дејствовали упркос надмоћи
НАТО-а у ваздушном простору
(Фотодокументација „Политике”)


Тог јутра, 25. марта 1999. године, припадници ОВК су ликовали јер је претходне вечери НАТО почео рат против СР Југославије, када су се изненада њихове базе широм Космета нашле на удару авијације. У први мах нису схватили ко дејствује по њима, али им је убрзо постало јасно да, упркос надмоћи западне војне алијансе у ваздушном простору, по њима дејствују авиони југословенског РВ и ПВО. Реч је о широј јавности непознатој епизоди из тог рата, чији се детаљи први пут званично објављују у „Политици”.

У ратно пролеће 1999. године Ваздухопловство ВЈ обавило је невероватних 248 летова, од чега 36 борбених. Ово је прича о ратним акцијама 98. ловачко-бомбардерског авијацијског пука (98. лбап), јединице која је базирана на аеродрому у Лађевцима код Краљева.

– Годинама смо проучавали ратна искуства, укључујући и ангажовање НАТО-а током рата у БиХ. У јесен 1998. године, у време жестоких сукоба на Космету и увођења извиђачких летова НАТО-а над покрајином, преузео сам команду над јединицом – каже пуковник Срето Малиновић, данас помоћник команданта Ваздухопловства и ПВО Војске Србије, у време рата 1999. године командант 98. лбап.

У бришућем лету над Косметом

У марту 1999. године у региону је било било је извесно да ће доћи до сукоба. Направљени су ратни планови, извиђачки „орлови” снимили су положаје ОВК на Космету, могуће циљеве. Ваздухопловци су приступили дислокацији људства и технике, авиони су склањани са аеродрома и маскирани у њиховој околини. Одлучено је да две ескадриле из пука којим је командовао Малиновић дејствују са аеродрома Лађевци и Поникве код Ужица.

– Пилоти ескадриле, која је до тада била у Батајници, тек су обучени за летење на „орловима” и пребазирани су на Поникве. Неколико сати пре почетка рата, 24. марта, био сам у Батајници која је већ била пуста. Вратио сам се на Поникве, а тек што смо распоредили људство оглашена је узбуна. Рат је почео – сећа се Малиновић.

Нападнута су оба аеродрома на којима су се налазили „орлови” .

Прве ратне ноћи писта у Лађевцима није погођена, бомбе су пале између ње и стајанке. И са писте у Пониквама могло се полетети.

– Ујутру смо кренули у напад на команде, кампове и касарне ОВК. У нашим копненим јединицама били су ваздухопловни официри за навођење, такође пилоти, док се у команди у Приштини налазио ваздухопловни официр за везу. Одлучено је да се радио-веза, због прикривености лета, користи само у крајњој нужди или ако официр на земљи процени да напад угрожава наше јединице – објашњава Малиновић.

Летело се у бришућем лету, брзином од 800 километара на сат, авиони су пратили конфигурацију терена. Групу од два или четири „орла” обично је предводила двоседа верзија ове летелице, на другом седишту седео је навигатор чији је задатак био да авионе прецизно доведе до циљева. Летови, који су представљали велико физичко напрезање за пилоте, трајали су око пола сата, па чак и 50 минута када су били у питању најудаљенији положаји ОВК према Албанији.

Б-52 уништили Лађевце и Поникве

И потпуковник Живота Ђурић (1963–1999), командант ескадриле у Лађевцима, полетео је на задатак 25. марта. Док је прелетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно место и складиште, које је уништио са две бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље. „Орао” је, према расположивим сазнањима, под релативно малим углом ударио у земљу. Детаљи његове погибије нису да краја утврђени, претпоставља се да је погођен паљбом из тешког митраљеза и да је одмах изгубио свест због чега је авион пао без маневрисања. Сахрањен је у родном Параћину.

– Погибија потпуковника Ђурића није уздрмала борбени морал пилота, напротив. Настављено је са нападима на положаје ОВК, чиме је олакшан посао копненој војсци која је ову паравојну формацију потиснула према Албанији. Пилоти су били изложени могућој борби са противничком авијацијом, уређаји су повремено сигнализирали да се налазе у радарском снопу, али су успели да избегну нападе. После недељу дана више није било потребе за нашим ангажовањем. Највећи успех наших дејстава је да су њиховом прецизношћу потпуно дезорганизоване терористичке снаге, као и да није било дејства по цивилним објектима, нити је било такозване колатералне штете – објашњава Малиновић.

„Орлови” 98. ловачко-бомбардерског пука више нису летели, али је рат настављен даноноћним напорима да се сачувају авиони и људство. Често је коришћено ратно лукавство, на пистама су остављани расходовани авиони по којима је дејствовано. У једном тренутку, када су околна скровишта постала ризична, уместо старог насред стајанке постављен је исправан „орао”. Авиони НАТО-а нису дејствовали по њему, сматрајући да је у питању неупотребљива летелица. Писте у Лађевцима и Пониквама уништене су тек нападом тешких бомбардера Б-52, до краја рата на земљи уништена су три, а оштећено је више авиона. После Ђурића више нико из јединице није погинуо.

Милан Галовић

[објављено: 31.03.2007.] 

[vathra]

Priče o Rinasu, Tuzli itd su prilično glupe, i osim same priče ne postoje nikakav dokaz koji bi to potkrepio (a i same priče imaju prilično šupljina).
Za navodne napade na Tuzlu i bliže ciljeve u Albaniji i Makedoniji treba imati na umu da je VJ imala na raspolaganju sistem Orkan koji je vrlo efikasno mogao da tuče po njima, bez rizika po avione i pilote.

Ovaj članak koji si postavio je odličan. Jako je zanimljiv podatak o 36 borbenih letova koje je RV imalo tokom agresije (ako izuzmemo MiG-ove koji su pogođeni prvog dana, ispadne da je u proseku izvođena jedna opisana akcija nedeljeno)

[80sBoy]

Prenosim sta je napisao na ABG-u jedan od ucesnika prethodnog rata ,da bi stvari bile malo jasnije.

2. Bio sam ucesnik (i) u ovom poslednjem ratu (sa 5 izvrsenih letova) i tvrdim da je LBA izvrsila dosta letova u borbenim uslovima i da nijedan LBA avion nije oboren od strane NATO. Prvenstveno zato jer smo cekali da prodje vazdusna opasnost i da se NATO udalji pre nego poletimo, za razliku od lovaca koji su poletali kad ovi dolaze.
3. Bez obzira na veliko borbeno iskustvo nije mi bilo svejedno (imao sam strah) pre i u toku tih letova. Ljudi sa manje ratnog iskustva bili su uplaseniji od mene. Protivnicki piloti su se slicno osecali, mozda malo ipak sigurnije zbog svoje jacine.
4. Ako izuzmemo busanje u prsa po kafanama kada su sve PSS bile porokane (i svi su znali da nema vise poletanja) nije bilo nekog veceg otimanja oko toga ko ce primiti zadatak. Cinjenica je da su stariji mahom trazili da imaju prednost (mada ne uvek i u svim jedinicama), ali to objasnjavam cinjenicom da nije bilo fer odrediti nakog da ode na zadatak, a da doticni nije ni imao obuku za te uslove, a i pre rata smo mi matoriji vise leteli svoju trenazu i poligon od mladica. Dakle nije bilo u pitanju nikakvo junacenje vec cista logika.
5. Rat protiv NATO smo izgubili onog trenutka kada ga je Milosevic zapoceo. Naravno, RV je dovedeno pred svrsen cin i nismo imali kud nego prodati svoju kozu sto skuplje, pri cemu je nivo eskadrila odigrao kljucnu ulogu, posto su vise komande izgubile vezu sa zivotom. U celoj toj prici mi smo samo na nekoliko sati imali takticku prevlast, sto smo i iskoristili koliko smo mogli. Sto se tice Vrhovne komande - oni su mislili da necemo izdrzati ni jedan celi dan.
6. G-4 nije lovacki avion i ne moze se uporedjivati ni boriti sa lovackim avionima. G4 moze pobeci ako ima srece i uoci protivnika ili raketu na vreme. G-4 se ne sme upustati u borbu sa bilo kojim lovackim avionom. To bi bilo isto kao kad bi Rossi uzeo APN 4 za neku trku 500 kubikasa. Dzaba mu svo znanje. Pri tome ne mislim da uopste ima nekog u SCG da je toliko dobar pilot koliko je Rossi dobar vozac.
7. Niko nije (iz LBA) dejstvovao van granica SRJ i sve ostalo je ratna propaganda, koja je sastavni deo svih ratova.

[machak]

@SKYLARK:
У рату прво гине истина.

Ovaj članak koji si postavio je odličan. Jako je zanimljiv podatak o 36 borbenih letova koje je RV imalo tokom agresije (ako izuzmemo MiG-ove koji su pogođeni prvog dana, ispadne da je u proseku izvođena jedna opisana akcija nedeljeno)

@vathra:
Податак је тачан. Био је званично саопштен после рата.

[SKYLARK]

@machak
Hvala. Inace mi je ovo potpuno jasno jer nisam toliki laik da bi me neko ubedio da G4 moze da izvede tako nesto a i propaganda mi je sasvim logicna u takvim situacijama, samo mi nije jasno zasto "vojni analiticar" Lazanjski danas sebe kompromituije pokusavajuci da takve stvari u svojim clancima dokaze. Usput sam hteo da ovaj clanak sa vama podelim i proverim.

[trpe grozni]

Pitam se jesu li u tih 36 borbenih letova racunati i letvi helikoptera ( poddrska trupama ) ili su to samo letovi lovacko bombarderske avijacije.
Znam da Mi-24 nisu spadali u RV i PRO , ali i Mi-8 je mogao da vrsi misije poddrske trupa sa sacastim lanserima.

[machak]

Податак се односи само на летове ЛБА.

[FF]

Pozdrav,

letova lba je bilo itekako tokom rata, uključujući tu i borbene letove nad samim Kosovom. Kako se navodi u prenetom tekstu, i k-dant 254.lbae Života Đurić je poginuo na jednom takvom borbenom letu. Brojni su bili i letovi u cilju dislokacije lovačke i lovačko-bombarderske (MiG-21, J-22, G-4), čak i transportne avijacije (preleti sa An-22). Na a. Ponikve bilo je tokom rata bilo veći broj sletanja i poletanja 21-ca i Orlova u cilju prebaziranja/skrivanja aviona. Letova i dejstava peko granice NIJE bilo. Svako polemisanje na tu temu samo kvari sliku o pilotima RViPVO jer svaku diskusiju čini neozbiljnom, što oni svakako nisu zalužili.

[Bane]

k-dant 254.lbae Života Đurić je poginuo na jednom takvom borbenom letu.

Inače, on je poginuo svojom početničkom greškom u brišućem letu.

[SKYLARK]

kako to milsis pocetnickom greskom???

[Bane]

kako to milsis pocetnickom greskom???

Svi se slažu da je avion bio nepotrebno nisko, što jasno pokazuje i činjenica da je avion dotakao zemlju pod izuzetno malim uglom. Jedna priča kaže da je Đurić posle dejstva namerno leteo nisko kako bi plašio šiptarske teroriste, te da je izgubio kontrolu nad aparatom i skliznuo na zemlju. Druga priča, u koju ja lično više verujem, kaže da je u izuzetno niskom i sporom letu odbacio bombe, te da je udarni talas poremetio aparat koji je kasnije udario u zemlju.

U svakom slučaju, mnogi piloti tvrde da su u pitanju klasične početničke greške, te da je sama narav Đurića kriva za to što mu se desilo.

[SKYLARK]

Ako je leteo nisko i sporo kao si rekao onda to jeste pocetnicka greska jer se bombe u niskom letu bacaju samo pri velikm brzinama i potom se vrsi ili penjanje ili snazan zaokret. Mada meni ipak nije jasno da iskusan pilot pravi takve greske

[Bane]

Ako me sećanje dobro služi, Đurićev aparat je bio naoružan fugasnim bombama, što je još jedan veliki razlog zbog koga ne treba odbaciti bombu na malim visinama.

[pvanja]

Posle bitke svi su generali !

Sama cinjenica da se letelo na ekstremno maloj visinama i na konstantnu pretnju od NATO avijacje dovoljno govori o slozenosti leta. Koliko se secam po prici (ipak je proslo 9 godina) on je prilikom izvlacenja zakacio breg. Mada jako je tesko utvrditi sta se tacno desilo jer nije bilo ocevidaca.

Djuric kao komadan nije morao da leti cak je bilo i pozeljno da ne leti ali on je ipak hteo da predvodi svoje pilote sopstvenim primerom. To su cinejnice sve ostalo su rekla kazala i to obicno od onih koji nisu leteli te 99.
Oni koji su leteli 99 nisu tako pricali - ovo znam pouzdano!

Recimo Malinovic je ekspert za brisanjce . Dobro covek je jako dobar pilot u svakom pogledu i jedva su ga odvukli iz Kraljeva za Beograd u komandu jer covek voli da leti, pa je i on sam reko da je to moglo i njemu da se desi.

Takodje da su lovacku avijaciju zadrzali u korpusu PVO mislim da bi bolje prosli 99, ako nista drugo ono barem zbog boljeg sadejstva.

Evo sad izgleda ponovo uvode neke restrikcije oko minimalne visine leta a vec im se ta prica obila o glavu 90-tih.

[Bane]

Sama cinjenica da se letelo na ekstremno maloj visinama i na konstantnu pretnju od NATO avijacje dovoljno govori o slozenosti leta. Koliko se secam po prici (ipak je proslo 9 godina) on je prilikom izvlacenja zakacio breg. Mada jako je tesko utvrditi sta se tacno desilo jer nije bilo ocevidaca.

Pvanja, niko ovde nije rekao da su letovi i zadaci bili jednostavni. Niko ne spori hrabrost tih ljudi. Naravno da greška može svakom da se desi, ali to ne treba da bude prepreka da se kaže da je greška načinjena, i to po svemu sudeći sasvim banalna. Ako se ide okolo i priča isključivo o herojima i njihovim podvizima, bar po meni se čini velika greška. Tako se stvaraju samo mitovi, a iz mitova se pouke ne mogu izvući. Zabašuruju se greške iz kojih se mnogo više pouka može izvući za ubuduće.