Mogući vojni udar na Iran

[Bozo13]

Morat ću parafrazirati Štimca iz "Sećaš li se Doli Bel": Svakog dana ustanovljavam, da sam sve gluplji u svakom pogledu...
Na slici pokazuju pomorske magnetne mine, koje su na boku broda... iznad vode... maltene, ko lenjirom u ravnini.... Mora da sam ozbiljno poremećen, pošto sam mislio, da se pomorske magnetne mine pričvrste na metal-trup broda ispod razine vode (bilo diverzantskim podvodnim putem bilo plutanjem-nasumice), na samoj ivici dna do boka-pošto bi tamo magnetizam morao biti naizraženiji. Ćak bi i pomislio, da imaju i magnetski upaljač. Ali da izrone iz vode, pa "izpužu" na određenu visinu, gde pazi sad njih, još zakažu.... E to kolege, još nisam čuo. A sad vidim, koliko sam needukovan. Ajte ljudi, molim, dajte me molim lepo malo edukovati po tom pitanju. (Pošto može svako da zalepi takvu minu sa nekog ćamca bilogde-ali to se vidi, kao i svaki piratski pokušaj ili u luci... ali se ili ne pominje ili je "nemoguće, nije dozvoljeno pomisliti...")

Bile su pod vodom, ali istecanjem nafte brod se digao pa se jih vidi..

U svakom slučaju mogli bi malo bolje da to urade, ne toliko providno..

[Dreadnought]

Neko je zapalio vatru u moru skupe nafte i sakrio šibicu


Šire područje Persijskog zaliva odavno je "zapaljivo", ali ne samo zbog nafte kojom to područje obiluje, ali svakako i zbog nje, ocenjuje euractiv.jutarnji.hr.

Reč je o delu Indijskog okeana, koji razdvaja Iran od Arapskog poluostrva i ima površinu od 233.000 km². Na istoku dolazi u kontakt sa Omanskim zalivom preko Ormuskog moreuza, a zemlje koje izlaze na njega su: Iran, Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija, Bahrein, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Na tom "parčetu" ratovalo se više puta poslednjih godina: između Iraka i Irana, u Kuvajtu, u Iraku, a poslednji put otkako je predsednik SAD Donald Tramp otkazao ugovor s Iranom o ograničenju upotrebe nuklearne tehnologije u toj zemlji, koja preti Izraelu, a Izrael podseća da ima rakete i ne poriče da ima nuklearne bombe, ocenjuje hrvatski portal.

"Igrati se vatrom u toj barutani više je nego opasno, a potpaliti vatru pa sakriti šibice više je nego neodgovorno", istiće se dalje u tekstu i dodaje da se izgleda baš to dogodilo u četvrtak kada su po vestima ne baš jasnim i pomalo protivrečnim, u Omanskom zalivu napadnuta dva tankera s iranskom naftom za Japan, nekim slučajem baš poslednjeg dana četvorodnevne posete japanskog premijera Šinzo Abea Iranu.

Japanski premijeri nisu viđeni u Tehranu od 1979, a Abe je pokušao da potraži kompromis s Vašingtonom jer je Taump preskočio i oštetio i EU i Japan. Svega mesec dana pre tog poslednjeg incidenta u istim vodama sabotirana su četiri saudijska tankera.

"Neko udara po džepu i pazi, zasada, da ne stradaju ljudi", ističe euractiv.jutarnji.hr.

izvor

[Dreadnought]

Tramp optužuje Iran za napad na naftne tankere u Omanskom zalivu


Predsednik SAD Donald Tramp optužio je Teheran za napad na naftne tankere u Omanskom zalivu, javlja Sputnjik.

Neko je zapalio vatru u moru skupe nafte i sakrio šibicu

Američki državni sekretar Majk Pompeo ranije danas je optužio Iran da je počinio napade na dva naftna tankera u Omanskom zalivu. SAD su takođe pokazale snimak koji navodno pokazuje da je Iran saučesnik u "nedoličnom ponašanju".

Donald Tramp je u intervjuu za Foks Njuz izjavio da je Iran odgovoran za eksplozije koje su oštetile dva naftna tankera koji su plovili kroz Oman 13. juna. Tramp je rekao da video snimak, koji je ranije objavio CENTCOM (Centralna komanda Sjedinjenih Država), navodno dokazuje krivicu Teherana.

Američki predsednik, odgovarajući na pitanje o mogućim koracima za suprotstavljanje Iranu, rekao je da će administracija "videti" šta se može učiniti po ovom pitanju.

izvor

[Dreadnought]

"Situacija na Bliskom istoku zahteva tešnju saradnju Irana i Rusije"


Hasan Rohani, iranski predsednik, smatra da Rusija i Iran treba da sarađuju na Bliskom istoku, a kao razlog navodi trenutnu situaciju i spoljni pritisak.

Dva predsednika, Putin i Rohani, sastali su se na marginama Šangajske organizacije za saradnju, prenosi Tas s.

Tom prilkom iranski predsednik je izjavio da saradanja Irana i Rusije postaje sve važnija.

"Razvoj situacije u regionu zahteva veću saradnju naše dve zemlje. U sadašnjim uslovima velikog spoljnog uticaja i stranih sankcija, neophodnost saradnje između regionalnih zemalja, naročito naših zemalja, postaje svakim danom sve važnija", rekao je Rohani.

Pored toga, ocenio je i da je trenutni nivo saradnje dve države visok i da nema sfere u kojoj Rusija i Iran ne sarađuju, navodi Tas s.

izvor

[Dreadnought]

Posada "Kokuke Kurejdžes" ponovo na svom tankeru


Dvadeset i jedan član posade, koje je spasio američki mornarički brod u Omanskom zalivu, vratili su se na svoj tanker Kokuka Kurejdžes.

Posada se vratila na tanker kako bi olakšali vuču tankera u luku, saopštila je danas američka Peta flota.

USS Bejnbridž ostaje u bliskom kontaktu sa tankerom, izjavio je Rojtersu Džošua Fraj iz Pete flote, preneo je Rojters.

Kokuka Kurejdžes, jedan od dva tankera koje su juče pogodile eksplozije u Omanskom zalivu, sada je sigurno i pod vučom plovi prema luci Hor Fakana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saopštio je ranije njen operator Bernhard Šulte Šipmenadžment.

Holandska inženjerska kompanija Boskalis je saopštila da je određena za spašavanje drugog pogođenog tankera Front Altera, čiji je operator Frontlajn.

izvor

[Dreadnought]

Rusija poziva na uzdržanost oko napada na tankere u Zalivu


Rusija je danas pozvala na uzdržanost i zatražila da se ne donose brzi zaključci posle napada na dva tankera u Omanskom moru za koje je Vašington direktno okrivo Iran.

„Mi oštro osuđujemo te napade ko god da je za njih odgovoran. Međutim, treba se uzdržati od donošenja prebrzih zaključaka”, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, prenosi Beta.

Ministarstvo navodi da je neprihvatljivo optuživati bilo koga za povezanost s tim incidentom pre zaključaka detaljne i nepristrasne međunarodne istrage i dodaje da je Moskva zabrinuta zbog tenzija u Omanskom moru.

„Svedoci smo veštačke eskalacije tenzija velikim delom zbog antiiranske politike SAD”, navodi se u saopštenju i pozivaju sve strane na „uzdržanost”.

SAD su direktno optužile Iran da je odgovoran za napde na tankere, za koje nije utvrđeno odakle su upućeni. Teheran odbacuje optužbe i osuđuje vraćanje na „diplomatsku sabotažu” od strane Vašingtona.

Iran i SAD ušli su u rat rečima danas posle napada na dva tankera u Zalivu, gde se strahuje od eskalacije zbog zaoštrenih odnosa između dve zemlje.

izvor

[Dreadnought]

Tramp i Abe razgovarali o napadu u Omanskom zalivu


Predsednik SAD Donald Tramp i japanski premijer Šinzo Abe razgovarali su telefonom o ovonedeljnim napadima na dva naftna tankera u Omanskom zalivu.

Generalni sekretar UN Antiono Gutereš je napade osudio i pozvao na utvrđivanje istine o događajima.

Tramp se zahvalio Abeu za njegov pokušaj da olakša razgovore sa Iranom, prenosi Rojters. Tramp i Abe su razgovarali i o pregovorima o trgovini dve zemlje i Trampovom predstojećem putovanju na samit Grupe 20, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je danas novinarima da je potrebno utvrditi istinu o napadu na dva naftna tankera u Omanskom zalivu, dodajući da je međunarodno telo osudilo napad.

Generalni sekretar Arapske lige Ahmed Abul-Geit, pozvao je Iran da "promeni kurs" nakon što su SAD okrivile tu zemlju za napad, prenosi agencija.

izvor

[MOTORISTA]

SAD fokusirane na postizanje konsenzusa o napadu u Omanu
Tanjug  15.06.2019.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa fokusirana je na stvaranje međunarodnog konsenzusa povodom napada na naftne tankere na Bliskom istoku za koji su Sjedinjene Američke Države okrivile Iran, izjavio je vršilac dužnosti američkog ministra odbrane Patrik Šenahan.

- Za mene i ambasadora Boltona kao i sekretara Pompea fukus je na stvaranju međunarodnog konsenzusa za ovaj međunarodni problem - Šenahan je rekao novinarima ispred Pentagona, misleći na savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i državnog sekretara Majka Pompea, prenosi Rojters. Šenahan je rekao da će uloga Pentagona u tom naporu uključivati razmenu obaveštajnih podataka, kao što je Centralna komanda vojske SAD uradila u četvrtak kada je javno objavljila video snimak na kojem se vidi kako iranska vojska uklanja neeksplodiranu minu sa jednog od tankera.

-----------------------------------------------------------

Tanker napadnut u Omanskom zalivu ide ka luci Kalba
Srna  15.06.2019.

Jedan od naftnih tankera koji su juče napadnuti u Omanskom zalivu japanski "Kokuka Karejdžes" je bezbedan i vuku ga ka luci Kalba u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saopšteno je iz kompanije "Bernard Šulte šipmenadžement".

Nešto ranije je saopšteno da brod ide ka luci Kor Fakan. Neimenovani zvaničnik kompanije rekao je da brod ide ka drugoj luci jer nema mesta u Kor Fakanu i Fudžairahu. Ranije je saopšteno da je holandska pomorsko-inženjerska firma "Boskalis" zadužena za izvlačenje tankera "Kokuka karejdžes" i drugog "Front Altar".

"Kokuka karejdžes je stabilan, biće izvršena puna procena oštećenja, ali nema opasnosti da će potonuti i ne ističe gorivo", navodi se u saopštenju. Teheran negira optužbe.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Kako je pokušaj Japana da sklopi dogovor sa Iranom zapaljen u Omanskom zalivu
NovostiOnline / Agencije   14. jun 2019.

Incident u Omanskom moreuzu se desio u trenutku istorijske posete japanskog premijer Šinza Abea Teheranu. Cilj sastanka, između ostalog, bilo je postizanje sporazuma o prodaji nafte Japanu. I gle čuda, jedan od tankera koji je juče napadnut pripadao je jednoj japanskoj kompaniji.

To nije prvi napad na tankere u Omanskom moreuzu, ali je važan trenutak kada se taj incident desio. Jedan japanski premijer je prvi put, nakon četrdeset godina, posetio Teheran. Slučajno ili ne, dok je Šinzo Abe imao sastanak sa iranskim verskim vođom Alijem Hamnejom stigla je vest da je izvršen napad na dva tankera u Omanskom zalivu, od kojih je jedan — japanski. Ministarstvo ekonomije Japana odmah je sazvalo hitnu sednicu resora.

Neki mediji su odmah povezali napad sa posetom japanskog premijera Teheranu. Šinzo Abe je trebao da pripremi posredničke predloge za samit G20 u Osaki kojim bi se smanjila napetost između Irana i SAD. Tim napadom su, izgleda, sve šanse za sklapanje mir sahranjene. Abe je, izgleda, svoju posredničku misiju završio, pre nego što ju je i počeo.

Međutim, ono što je još važnije od posredništva jeste to da se tokom posete japanskog premijera razgovaralo o izvozu iranske nafte u Zemlju izlazećeg sunca. U trenutku kada SAD stežu obruč oko Irana, pooštravanjem sankcija, izvoz nafte u Japan značio bi jako mnogo za Teheran. I onda se desio ovaj incident. Iran je, naravno, odmah optužen sa druge strane okeana.

IZNENAĐENjE, BEZ IZNENAĐENjA

Dok su mnogi u svetu, ipak, sa iznenađenjem dočekali vest iz Omanskog zaliva, jer niko ne očekuje da će se neko usuditi da napadne tankere u regionu kroz koji prolazi 20 odsto nafte za svetsko tržište, Iran prilično uzdržano reaguje na optužbe iz SAD.

„Ovo nije bilo iznenađenje za Iran. Svi su čekali kad će Amerikanci optužiti Iran za neki incident. Iran je spreman na sve. Iranska vojska je razlog zbog kojeg SAD i dalje ne kreću na Iran. Amerika je još za vreme Bila Klintona planirala napad na Iran, ali im proračuni mogućih gubitaka to nisu dozvoljavali“, smatra ruski politikolog Aleksandar Dudčak.

Iran odavno upozorava da će pružiti otpor u slučaju da bude napadnut. Međutim, mnoge iznenađuje reakcija Irana, imajući u vidu da njegovi zvaničnici često ne biraju reči kada su SAD u pitanju. Ipak, šta u ovoj situaciji Iran može da uradi? Da se požali međunarodnim institucijama? Kakve su šanse da prođe neka rezolucija protiv SAD u SB UN? Ravne nuli.

„Iran je rekao da on nije kriv, a vi ako možete dokažite suprotno. Optužbe bez istrage i dokaza već su tradicija. SAD su majstori za to. Pronalazi se povod i optužuje država koja treba da bude kažnjena. Verovatno su već imali scenario prema kojem sada rade. A šta Iran može da uradi? Opet da dokazuje da nije kriv? Više ne postoji pretpostavka nevinosti, ne postoji međunarodno pravo. Ono ne postoji od 1999. godine i agresije na Jugoslaviju“, objašnjava ruski ekspert.

Iran je pokušao da poštuje nuklearni sporazum i sve zahteve SAD, ali pokušaji Teherana da se dogovori sa Vašingtonom pokazali su se kao gubljenje vremena. SAD trenutno sabotiraju sve pokušaje Irana da probije ekonomsku blokadu, čemu smo svedoci i u ovim događajima sa Japanom.

„Zato se Iran sprema za rat. Ako SAD žele da sačuvaju mir, moraće da razmisle, jer sukob može da preraste u globalni konflikt“, zaključuje ruski ekspert.

VELIKA BRITANIJA OKRIVILA IRAN ZA NAPAD NA TANKERE

Velika Britanija danas je okrivila Iran i Islamsku revolucionarnu gardu te zemlje za napade na tankere u Omanskom zalivu, navodeći da nijedna druga država ne može biti odgovorna za to. Šef britanske diplomatije Džeremi Hant osudio je napade, ističući da oni krše međunarodne norme i pozvao Iran da obustavi sve oblike destabilizujućih aktivnosti, javio je Rojters.

"Ovi poslednji napadi nadovezuju se na ranije destabilizujuće ponašanje Irana i predstavljaju ozbiljnu opasnost po region", kazao je Hant.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Велика Британија окривила Иран за напад на танкере
петак, 14.06.2019.

ЛОНДОН – Велика Британија данас је окривила Иран и Исламску револуционарну гарду те земље за нападе на танкере у Оманском заливу, наводећи да ниједна друга држава не може бити одговорна за то.

Шеф британске дипломатије Џереми Хант осудио је нападе, истичући да они крше међународне норме и позвао Иран да обустави све облике дестабилизујућих активности, јавио је Ројтерс. „Ови последњи напади надовезују се на раније дестабилизујуће понашање Ирана и представљају озбиљну опасност по регион”, казао је Хант, јавља Танјуг.

Америчка војска објавила је раније данас видео снимак на којем се, како тврди, види како иранска Револуционарна гарда уклања мину која није експлодирала са једног од два нападнута нафтна танкера у Оманском заливу. Централна команда америчке војске објавила је и фотографију на којој се наводно види магнетна мина, која је причвшћена за једну страну јапанског брода, пре него што је уклоњена, преноси Ројтерс.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Tri moguća scenarija sukoba između SAD i Irana


Napadi na dva tankera u četvrtak pojačali su tenzije između SAD i Irana. Mogući dalji scenariji su: verbalni okršaji, sporadični raketni udari ili sveopšti rat.

Trampova administracija od početka se postavila izuzetno oštro prema Iranu te se protivno stavovima EU i ostatka sveta jednostrano povukla iz teško sklopljenog nuklearnog sporazuma s Iranom kojim se obustavio razvoj nuklearnog oružja i započela normalizacija odnosa između Irana i Zapada, analizira Jan Ivanjek za Jutarnji list .

Odnosi između dve države posebno eskaliraju od 6. maja, kada su Sjedinjene Države objavile da će rasporediti dodatne snage u Perzijskom zalivu radi suprotstavljanja Iranu i njegovim saveznicima.

Tenzije su naglo porasle 12. maja kad su u napadima nedaleko od teritorijalnih voda UAE oštećena četiri tankera. SAD je odmah okrivio Iran, koji je osudio napad i pozvao na međunarodnu istragu, a međunarodna istraga utvrdila je sofisticiranost operacije, no bez imenovanja mogućih počinitelja.

Proteklog četvrtka izveden je novi napad većeg opsega u Omanskom zalivu nedaleko od Ormuskog moreuza, u kojem su oštećena dva tankera, ali ovaj put je reč o oštećenjima iznad linije vode. Pritom, oštećenja su manja od onih iz majskog napada te je moguća upotreba naboja ili manjih mina, ali neki članovi posade izjavili su da su pre napada videli leteće objekte, a eventualno može da bude u pitanju o radarski navođena PZO raketa usmerena na površinski cilj s obzirom na oštećenja. Serija raketa Standard ima takvu dvostruku namenu, prvu verziju i kopije koristi Iran, a SAD raspolaže najnovijima.

Američki državni sekretar Majk Pompeo istog dana utvrdio je da je počinilac Iran te je objavljen i snimak koja prikazuje navodni iranski brzi čamac čija posada uklanja predmet s trupa tankera Kokuka Courageous. Mada je rezolucija loša, čamac znatno nalikuje onima koje koriste mornaričke snage Iranskog korpusa islamske revolucionarne garde. Posada istog tankera opovrgla je navode, tvrdeći da su napadnuti letećim objektima. Iran je odbacio bilo kakvu upletenost.

Za kontekst je važno da je japanski premijer Šinzo Abe u trenutku napada bio u Teheranu, a jedan od brodova je pod japanskim vlasništvom.

Iran je intenzivno koristio napade na tankere za vreme iransko-iračkog rata, a nakon što je američka raketna fregata USS Samuel B. Roberts 1988. naišla na minu prateći jedan konvoj i gotovo potonula, pokrenuta je operacija Praying Mantis, najveća pomorska bitka u kojoj je SAD učestvovao od kraja Drugog svetskog rata, u kojoj je potopljena gotovo polovina tadašnje iranske flote.

Gomilanje snaga u regiji i spomenute napetosti povećavaju verovatnost okršaja, ali snage koje je SAD rasporedio nikako nisu dovoljne za izbijanje velikog rata ili invaziju Irana. Čak je i američki predsednik Tramp, spominjući mogućnost slanja dodatnih 120.000 vojnika u regiju, kazao da bi za invaziju na Iran trebalo znatno više ljudi.


Snažna vojska

Američke udarne skupine nosača najbolje operišu na otvorenom moru, a u skučenim priobalnim područjima odbrambene mogućnosti im se smanjuju. Ormuski moreuz širok je manje od 70 kilometara, što je debelo u dometu iranskih kopnenih protivbrodskih raketa, kojima je iranska obala moreuza gusto pokrivena.

Iran ima znatnu flotu podmornica, sedam konvencionalnih napadnih podmornica, od čega tri ruske klase Kilo te tridesetak džepnih i diverzantskih podmornica koje sve mogu nositi barem dva teška torpeda od 533 mm. Iran raspolaže i sa oko 130 vrlo lakih raketnih i torpednih čamaca, naoružanim domaćim verzijama kineskih protubrodskih raketa poput C- 701 i C-802A te lakim torpedima od 324mm. Sedam raketnih fregata zapravo su najranjivije i manje opasne od brojnih brzih čamaca za američko brodove. Vazduhoplovstvo ima više od 300 borbenih aviona.

SAD se, osim na udarnu skupinu nosača aviona i bombardere B-52H, mogu osloniti i na lovce F-35A, koji su raspoređeni u zrakoplovnoj bazi Al-Udeid u Kataru te na znatne vazdušne snage Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nedvosmisleno je da su u Perzijskom zaljevu i Arapskom moru i američke nuklearne podmornice, potencijalno i one s krstarećim raketama koje mogu da izvode udare po dubini neprijateljskih teritorija.


Invazija nemoguća misija

Premda američke snage mogu tehnološki desetkovati iransku vojsku, zračnim i raketnim udarima naneti znatne gubitke, invazija Irana nemoguća je misija.

Država je izuzetno neprohodnog terena, visoko decentralizovanih strateških postrojenja i instalacija, sa snažnom vojskom i ideološki motivisanim stanovništvom koje broji 80 miliona ljudi. SAD je slomio zube na Vijetnamu, zemlji 10 puta manjoj i četiri puta malobrojnijoj od Irana, u razdoblju kad je američka vojna moć bila daleko masovnija, a tolerancije na žrtve, kako civilne, tako i vlastitih vojnika, bila osetno viša.

Ono što SAD trenutno ima u regionu krajnje je nedovoljno za veliki rat s Iranom. Čak i kad bi se potrebne snage rasporedile, što bi zahtevalo mesece intenzivne logističke pripreme i ne bi se moglo prikriti, SAD više nije sposobna da vodi dva velika regionalna sukoba, što je bila okosnica sposobnosti projekcije vojne moći od kraja prvog hladnog rata. Izazivanjem takvog sukoba, SAD bi morala da preusmeriti znatne vojne snage pa bi im prisustvo u Evropi i sposobnosti na Pacifiku posebno trpele, i pitanje je koliko je Tramp voljan da žrtvovuje američki uticaj u ostatku sveta da bi vodio opšti rat koji ne može da dobije.


Tri moguća scenarija:

1. Povremena koškanja

Međusobne pretnje i optuživanja SAD i Irana zadržavaju se na verbalnoj razini. Osim diplomatskih ispada, u ovoj su varijanti mogući su nefizički susreti iranskih i američkih snaga, poput presretanja aviona i brodova, no zavisno o intenzitetu političkih okršaja, moguće je američko intenziviranje podrške saudijskoj koaliciji u neuspešnom ratu protiv jemenskih pobunjenika Hutija, koje podržava Iran, kao metoda neizravnog udara na Iran.

Mogući povremeni, krajnje ograničeni okršaji s iranskim snagama, s malo ili nimalo žrtava. Budući napadi na tankere, ako budu sporadični i bez žrtava, ne bi trebalo da izazovu eskalaciju. Uticaj na svjetsku ekonomiju ostaće ograničen, uz moguće manje oscilacije cena nafte.


2. Eskalacija

Dolazi do događaja koji katalizuje eskalaciju međusobnih pretnji u vojni sukob, poput potapanja tankera sa mnogo žrtava, napad na američke brodove s ljudskim žrtvama, miniranje Orumuskog moreuza i slično. Kroz Ormuz prolazi trećina svetskog ukapljenog plina i petina nafte. Sukob koji izrasta iz ove verzije može imati raspon od ograničenih raketnih udara do velikih mornaričkih i zračnih bitaka s brojnim žrtvama, masovne udare po Iranu, posledično intenziviranje delovanja iranskih snaga protiv saudijske koalicije i u Siriji i Libanon protiv Izraela. Cena nafte zbog sukoba i nesigurnosti snažno raste, što jača Rusiju.


3. Totalni sukob

Prethodni scenario se ne zaustavlja, nego eskalira u totalni rat. SAD gomila snage i sa saveznicima kreće u kopnenu invaziju, napredovanje je sporo uz velike žrtve, a globalni poredak se destabilizuje. Iranske snage kreću u opšte ofanzive, Huti snažno udaraju jug Saudijske Arabije, a Hezbolah i iranske snage u Siriji pokreću novi rat protiv Izraela. Gubici se mere u desetinama hiljada. Sveetska ekonomija potpuno je destabilizovana, eksplozija cene nafte osnažuje Rusiju i spašava Venezuelu, Rusija i Kina spremne su na uključivanje u iranski sukob.

Moguća je upotreba nuklearnog oružja.


izvor

[lEO - ZD]

Čitajući ovaj članak postavlja se pitanje tko bi najviše profitirao iz eskalacije?

[kumbor]

Amerikanci misle da bi oni najviše profitirali, što nije tačno, jer bi štete za svetsku ekonomiju bile uništavajuće, u korist Kine i Rusije.

[Dreadnought]

Rohani: Teheran ne može jednostrano poštovati sporazum


Iran će nastaviti sa smanjenjem obima poštovanja obaveza iz nuklearnog sporazuma ukoliko druge potpisnice ne iskažu pozitivne signale, rekao je danas iranski predsjednik Hasan Rohani tokom sastanka sa ruskim, kineskim i liderima drugih azijskih država u Dušanbeu.

- Očigledno je da Iran ne može jednostrano poštovati sporazum. Neophodno je da sve strane u sporazumu daju svoj doprinos u obnovi dogovora - naglasio je Rohani, dodajući da Teheran treba da vidi "pozitivne signale" od ostalih potpisnica sporazuma - Rusije, Kine, Velike Britanije, Francuske i Njemačke.

On nije precizirao koje postupke će Iran preduzeti ili koje pozitivne signale Teheran želi da vidi.

Iran je prestao da poštuje obaveze iz sporazuma postignutog 2015. godine sa svjetskim silama, godinu dana nakon što su se SAD jednostrano povukle iz dogovora i potom su pooštrile sankcije Teheranu.

Teheran je prošlog mjeseca saopštio da će početi sa obogaćenjem uranijuma na višem nivou, ukoliko svjetske sile u roku od 60 dana ne zaštite iransku ekonomiju od američkih sankcija.

Francuska i druge evropske potpisnice sporazuma izrazile su želju da očuvaju sporazum ali broje kompanije iz njihovih zemalja su otkazale ugovore sa Teheranom zbog finansijskog pritiska iz SAD.

izvor