Mogući vojni udar na Iran

[MOTORISTA]

Zarif Hantu: Tanker mora da prođe pravni postupak
Srna  20.07.2019.

Tanker "Stena Impero", koji je plovio pod britanskom zastavom i zaplenjen je u Ormuskom moreuzu, mora da prođe kroz pravnu proceduru jer je prekršio pomorske propise, rekao je iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif britanskom kolegi Džeremiju Hantu.

Iranski pomorski zvaničnik rekao je ranije da je tanker zaplenjen zbog incidenta sa iranskim ribarskim brodom i sada se nalazi u iranskoj luci Bandar Abas. U međuvremenu vlasnik zalenjenog tankera, kompanija "Stena Balk", čije je sedište u Švedskoj, saopštila je danas da priprema formalni zahtev za posetu članovima posade, prenela je ISNA.

"Naši predstavnici u kontaktu su sa pomorskim i lučkim vlastima u Bandar Abasu koji su rekli da je posada tankera dobro", navodi se u saopštenju. Iranci su zatražili da se podnese formalni zahtev za posetu posadi broda. Posadu tankera čine državljani Indije, Rusije, Filipina i Letonije.

--------------------------------------------------------------

Stanje sve napetije: Britanija mora da odgovori na ova pitanja
I.Z.K.  20.07.2019.

Zapad je besno reagovao na vest da je Iran zaplenio britanski tanker "Stena impero" u Persijskom zalivu i nastala je nova kriza u odnosima dve strane. Ova kriza je u potpunosti bila predvidljiva, ali da li je mogla da se izbegne?

Početkom ovog meseca Gibraltarske vlasti - uz pomoć odreda Kraljevskih marinaca Velike Britanije - zaplenile su tanker za koji se verovalo da nosi iransku naftu namenjenu Siriji. To bi predstavljalo kršenje sankcija EU protiv raznih sirijskih entiteta i pojedinaca. Gibraltar i Velika Britanija insistiraju da se ponašaju potpuno u skladu sa zakonima, ali je Teheran opisao tu epizodu kao "piratski napad". I od kada je taj brod zaplenjen, Iranci su zapretili da će iz osvete zapleniti brod koji plovi pod britanskom zastavom. A to je ubrzo i pokušao, ali nije uspeo, samo zahvaljući intervenciji ratnog broda Kraljevske mornarice, fregate "HMS Montroz".

Ali, jedan usamljeni britanski ratni brod ne može mnogo toga sam da učini. Ovaj put se čini da nije stigao dovoljno brzo na mesto dešavanja i "Stena impero" i njegova posada sada su u iranskim rukama. Drugom brodu koji su Iranci zadržali, kasnije je dozvoljeno da ode, što naglašava činjenicu da je ovo direktna odmazda za zaplenu iranskog tankera pored Gibraltara.

Diplomatija, a ne sila

Šta će se sada dešavati, zapitao se BBC. Pa, prva stvar koju treba zapamtiti jeste da je ovaj specifičan spor između Teherana i Londona samo jedan aspekt već ionako nestabilne situacije u Zalivu.

Odluka administracije američkog predsednika Donalda Trampa da se udalji od međunarodnog nuklearnog sporazuma sa Iranom i da ponovo primeni sankcije ima ogroman štetan uticaj na iransku ekonomiju. Iran zato uzvraća udarac.

Iako Iran negira, SAD i njihovi saveznici smatraju da je on odgovoran za napad na nekoliko naftnih brodova. Takođe je oborio sofisticiranu američku bespilotnu letelicu. I kao da žele da naglase rizik od sukoba, SAD su u četvrtak objavile da su oborile iransku bespilotnu letelicu koja se približila jednom od njegovih brodova. Iranci poriču da su ostali bez drona i tvrde da je američka vojska greškom pogodila jednu od svojih letelica. Zapad se međutim nada diplomatskom rešenju problema.

Ministar spoljnih poslova Džeremi Hant je jasno stavio do znanja da želi da se taj problem hitno reši, ali da će se put koji predstoji oslanjati na diplomatiju, a ne na silu. On je već razgovarao sa svojim američkim kolegom - državnim sekretarom Majkom Pompeom. Pokušao je, ali do sada nije uspeo, da razgovara sa svojim iranskim kolegom.

Verovatno će biti mnogo više bilateralnih razgovora u satima i danima koji su pred nama, jer Britanija želi da razvije što je moguće širu koaliciju zemalja kako bi ohrabrila Iran da oslobodi njen tanker. Iako Britanija neće želeti da se ovo predstavi kao jednostavna razmena plovila - ona ​​tvrdi da su iranske akcije, suprotno njenoj, nezakonite - vrlo je verovatno da će sudbina "Grace 1" - broda zaplenjenog u Gibraltaru - morati da se odluči u pregovorima.

Pitanja na koja London mora da odgovori

Pošto su iranske pretnje brodovima koji plove pod zastavom Ujedinjenog Kraljevstva bile dobro poznate, ova epizoda je veoma neugodna za britansku vladu. Sada će biti prioritet da se osigura bezbedan povratak broda i njegove posade. Međutim, na teška pitanja treba odgovoriti u vezi sa donesenim odlukama i raspoloživim resursima.

Imajući u vidu veoma krhku i nestabilnu situaciju u Zalivu, zajedno sa očajničkom potrebom za jačanjem iranskog nuklearnog sporazuma, da li je bilo razumno zadržati brod koji nosi iransku naftu kod Gibraltara? Jesu li šire potencijalne posledice adekvatno ispitane? Šta su britanski ministri mislili da će Iran učiniti? I da li su zaista verovali da se ovo hapšenje može izolovati od šire krize u Zalivu? Drugo, zašto britanski brodovi nisu bili adekvatno zaštićeni u Zalivu?

Postoji samo relativno mali broj brodova pod zastavom Ujedinjenog Kraljevstva koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ali, kao što su pokazali događaji, previše ih je da bi ih branio samo jedan ratni brod. Drugi ratni brod je na putu, razarač "HMS Dankan". Rečeno je da je odluka o slanju drugog broda bila dugo razmatrana - balansirajući potrebu za bezbednošću sa željom da se ne učini ništa da bi se eskalirala napetost. Ipak, Iran je glasno i jasno signalizirao svoje namere.

BBC zaključuje da Velika Britanija nije dovoljno ozbiljno shvatila iranske pretnje, ali i da više nije onakva pomorska sila kakva je nekad bila, te i da nema dovoljno ratnih brodova koje bi mogla da pošalje u Zaliv u slučaju nužde.

----------------------------------------------------------------------------------

Koliko je opasna iranska taktika "Oko za oko"
J.R.  20.07.2019.

Početkom jula 1982. godine, automobil sa diplomatskim tablicama sa četiri visoka iranska zvaničnika zaustavila je u Bejrutu Hrišćanska milicija. Isti automobil je kasnije nađen napušten.

Iran je odmah pozvao na međunarodnu akciju kako bi se pronašli taoci, posebno saveznike Hrišćanske milicije, SAD i Izrael, ali se ništa nije dogodilo. Dve nedelje kasnije, naoružani napadači su oteli Dejvida Dodža, vršioca dužnosti predsednika Američkog univerziteta u Bejrutu. On je proveo godinu dana u iranskom zatvoru pre nego što je oslobođen. Ta razmena "oka za oko" između Irana i SAD bila je početak sage koja je u narednoj deceniji odnela mnoge žrtve u narednim decenijama. Ona je, takođe, tipizirala strategiju Irana u odgovoru na pretnje.

- Mi uvek vratimo. Lekcija je da se ne treba igrati sa nama - rekao je juče iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif. Od početka maja ove godine, Amerika se suočava sa još jednom rundom tenzija sa Iranom.

Američka mornarica je oborila iranski dron iznad strateški važnog Ormuškog moreuza. Iranska nacionalna garda je sutradan objavila da je zaplenila britanski naftni tanker u Persijskom zalivu zbog "nepoštovanja međunarodnih pomorskih zakona". Najnovija kriza u zalivu prati britansku zaplenu iranskog tankera u Gibraltaru početkom meseca. Velika Britanija je tvrdila da je tanker prevozio naftu u Siriju, čime je prekršio evropske sankcije. Eskalacija tenzija između Irana i zapada ugrožava sigurnost tankera koji prevoze naftu kroz moreuz.

Za razliku od SAD, Britanija je nastavila da poštuje nuklearni sporazum iz 2015. godine i pokušala je da posreduje u dogovoru da se zaobiđu sankcije koje je Donald Tramp nametnuo Iranu.

- Ovo samo pokazuje da sam bio u pravu kada sam rekao da Iran samo donosi nevolju - rekao je Tramp. Njegova administracija okrivila je Iran za nedavne konflikte, uključujući napade na šest stranih tankera u moreuzi i obaranje američkog drona.

Iz perspektive Irana, trenutni ciklus je inicirao Tramp kada je povukao SAD iz istorijskog nuklearnog sporazuma šest svetskih sila i Irana. Američki predsednik je u novembru ponovo uveo sankcije Iranu da bi naterao državno rukovodstvo da ograniči kontroverzni nuklearni program.

Iran je odgovorio obećanjem da će "i drugi patiti, ako i oni budu morali". U suočavanju sa Iranom najveći je izazov naći načina da se prekine ciklus "oko za oko", piše "Njujork tajms". Iranci imaju dugu istoriju i odlično pamćenje.

- Mi ćemo preživeti i prosperirati dugo nakon što Tramp ode s vlasti. Naši vremenski slotovi su u milenijumima - rekao je Zarif. Čak i kada tenzije eskaliraju, ključni igrači u Vašingtonu i Teheranu deluju zainteresovano da spreče rat. Ove nedelje "Politiko" je izvestio da je Tramp pristao da se upozna sa Zarifom tokom njegove posete Americi.

------------------------------------------------------------------------------------

"SAD uništavaju nuklearni sporazum"
Srna  20.07.2019.

Iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif optužio je američku Vladu da uništava iranski nuklearni sporazum, bez obzira na to šta je svet sve učinio da bi ga postigao.

- Ovim nije samo prekršena rezolucija Saveta bezbednosti UN, već su SAD nametnule sankcije onima koji pokušavaju da implementiraju rezolucije - rekao je Zarif na ministarskom sastanku Koordinacionog biroa Pokreta nesvrstanih u Karakasu. On je istakao da je iranski nuklearni program, uprkos naporima Teherana da ukloni zabrinutost u vezi sa njih, postao jedna od glavnih žrtava jednostranog pristupa SAD, prenosi "Sputnjik".

- Težnja za jačanjem mira kroz poštovanje međunarodnog prava osnovno je pitanje našeg vremena - rekao je Zarif i dodao da "novi talas američkih avantura predstavlja važno pitanje i rizik sa kojim se zemlje suočavaju na ovaj ili onaj način". Velika Britanija, Nemačka, Kina, Rusija, SAD, Francuska i Iran su u julu 2015. godine objavili da su postigli Zajednički sveobuhvatni akcioni plan o iranskom nuklearnom programu.  Sporazumom je predviđeno ukidanje sankcija u zamjenu za ograničavanje iranskog nuklearnog programa. SAD najavile su u maju 2018. godine jednostrano povlačenje iz Sporazuma i ponovno uvođenje teških sankcija Iranu.

-------------------------------------------------------------------------------------

Francuska: Zabrinuti smo zbog situacije sa tankerom, ali Velika Britanija ima našu solidarnost
Tanjug  21.07.2019.

Francusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je veoma zabrinuto zaplenom britanskog tankera u Ormuskom moreuzu, uz ocenu da takvi postupci štete naporima deskalacije u regionu.

"Izuzetno smo zabrinuti zbog zaplene britanskog tankera, što mi oštro osuđujemo", saopštilo je Ministarstvo. U saopštenju se izražava puna solidarnost sa Britanijom u ovom slučaju.

Iran je saopštio da je zaplenio britanski tanker "Stena Impero", koji je plovio prema luci u Saudijskoj Arabiji i koji je iznenada promenio kurs nakon što je prošao kroz Ormuski moreuz.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Iran tvrdi da je posada zaplenjenog broda na bezbednom, oglasio se i NATO
Tanjug , Srna  21.07.2019.

Iranske vlasti saopštile su danas da je svih 23 članova posade zaplenjenog britanskog naftnog tankera "Stena impero" na sigurnom i dobrog zdravlja.

Rojters prenosi da je to na iranskoj državnoj televiziji izjavio šef Lučke i pomorske organizacije Irana za pokrajinu Hormozgan Alahmorad Afifipur. "Svih 23 članova posade koji se nalaze na brodu na sigurnom su i dobrog zdravlja u luci Bandar Abas", kazao je Afifipur. Agencija podseća da je Velika Britanija iransku zaplenu tankera u Persijskom zalivu juče nazvala "neprijateljskim aktom", odbacivši objašnjenje Teherana da je brod zaplenjen zbog toga što je učestvovao u nesreći s iranskim ribarskim brodom. Navodi se da su članovi posade iz Indije, Letonije, Filipina i iz Rusije.

Velika Britanija obratila se pismom Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija navodeći da su iranske snage pristupile i zaplenile britanski tanker dok je ovaj bio u teritorijalnim vodama Omana i ocenile da akcija Teherana "predstavlja ilegalno mešanje".

"Brod je ostvarivao zakonito pravo tranzitnog prolaza kroz međunarodni moreuz u skladu sa međunarodnim pravom. Međunarodno pravo predviđa da pravo tranzitnog prolaza ne može da se sprečava i stoga akcija Irana predstavlja ilegalno mešanje", navodi se u pismu u koje je Rojters imao uvid. Agencija navodi da je pismo iste sadržine poslato i generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu. Iranske vlasti zaplenile su dva broda 19. jula, od kojih je jedan registrovan u Liberiji, a drugi je tanker koji je plovio pod britanskom zastavom. Liberijski brod je pušten nakon kraćeg vremena, ali je brod koji je plovio pod britanskom zastavom "Stena Impero" zaplenjen i prebačen u iransku luku.

NATO osudio Iran

NATO je osudio plenidbu brodova u Ormuskom moreuzu, ističući da takvi incidenti predstavljaju izazov međunarodnoj slobodi plovidbe. NATO je izrazio podršku diplomatskom angažovanju između Londona i Teherana. "Osuđujemo plenidbu dva komercijalna broda u Ormuskom moreuzu. Apelujemo na Iran da odmah oslobodi brodove i posadu", navodi se u saopštenju NATO-a. NATO se založio za diplomatsko rešenje situacije. "Britanija je bila veoma jasna kada je rekla da je njen prioritet rešiti situaciju dijalogom i diplomatijom. NATO podržava sve diplomatske napore s ciljem rešavanja situacije. Svi saveznici su zabrinuti zbog destabilizirajućih aktivnosti Irana", navodi se u saopštenju.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Snimak iskrcavanja Iranskih komandosa na tanker.

[MOTORISTA]

Dok obaraju jedni drugima dronove, nafta i oružje nesmetano teku
Novosti Online   21. jul 2019.

DOK Vašington optužuje Teheran za sponzorstvo terorizma, svi sa Zapada nastavljaju da trguju, otvoreno ili ilegalno, s Iranom. Čak i sada postoje osnovane sumnje da SAD posredno, preko nekih južnoameričkih kompanija, kupuju iransku naftu, piše Miroslav Lazanski, čiju najnoviju kolumnu za Politika.rs prenosimo u celosti:

Teatar apsurda u Persijskom zalivu se nastavlja. Prvo su Iranci oborili američki dron, onda su Amerikanci odlučili da zbog toga bombarduju Irance, ali su ih ipak pre toga priupitali šta da bombarduju u Iranu da ne bi previše zabolelo, pa su onda ajatolasi u Teheranu odbili taj dil, pa je onda Donald Tramp deset minuta pre lansiranja raketa sve zaustavio.

Sledi britansko zarobljavanje iranskog tankera u Gibraltaru koji je navodno iransku naftu vozio za Siriju, i to preko Gibraltara(?!). Dobro da nije preko Panamskog kanala. Zatim Iranci zarobljavaju u Zalivu strani tanker, koji navodno švercuje naftu. Britanci odmah požure da kažu da nije njihov. Onda američki ratni brod u vodama Hormuza obara, navodno, iranski dron. Teheran demantuje da je dron pripadao Iranu i sugeriše da su Ameri zapravo greškom oborili svoj dron. Što ne bi bilo nemoguće, jer je pre tridesetak godina američka krstarica upravo u tim vodama greškom oborila civilni putnički avion na redovnoj liniji i u međunarodnom vazdušnom prostoru.

Sada kod oborenog drona nema ljudskih žrtava, a Pentagon tvrdi da se dron oglušio na američka upozorenja da je prišao isuviše blizu američkom brodu. Nekako mi to nije jasno, pošto dron nema pilota, niti mogućnost da stupa u radio-vezu sa američkim ratnim brodom. Kako su to Ameri upozoravali dron da je isuviše blizu njihovom ratnom brodu? Pucnjavom pored drona da bi operateri drona, ako je reč o Irancima, videli da su malo previše ambiciozni? Ili su Ameri ušli u radio-komunikaciju za iranskom revolucionarnom gardom, jer se pretpostavlja da je ona vlasnik drona, i lepo zamolili pasdarane da odmaknu dron od američkog ratnog broda? Ili je ovo, zapravo, bila samo izlazna strategija i za Amere i za Irance: „Mi smo vama oborili dron, vi sada nama isto, ali ćemo mi reći da dron nije naš nego vaš”. I niko nije izgubio obraz, ne mora da dođe do rata, hajde da mi nastavimo trgovinu kao da ničega nije bilo.

Jer, trgovina i naftom i oružjem između Zapada i Irana, bez obzira na to šta se sve zvanično sada tvrdi, odvija se nesmetano. Konvoji za Teheran i dalje tutnje i plove i to ima višedecenijsku praksu. Još 1987. godine Nemačka je prodala Teheranu civilne helikoptere, koji su zatim u Austriji prefarbani u maskirne boje, opremljeni naoružanjem i napunjeni elektronikom, da bi preko Libije stigli u Iran. Od 1980. do početka 1988. godine, a to je vreme iračko-iranskog rata, u Londonu je u Ulici Viktorija tri sprata na vrhu jedne velike zgrade zauzimao iranski centar za logističku podršku, u stvari aneks ratnog ministarstva iz Teherana sa specijalizovanim službama za kopnenu vojsku, vazduhoplovstvo i mornaricu.

Čak i kada je Velika Britanija u junu 1987. godine prekinula diplomatske odnose sa Iranom vlada Margaret Tačer nije htela da dira iransku centralu za kupovinu oružja u Ulici Viktorija. Bilo je potrebno da nekoliko loše raspoloženih pasdarana gađaju britanski tanker u septembru 1987. da bi desetine iranskih funkcionera i vojnih lica, koji su postali isuviše upadljivi, bili zamoljeni da napuste Viktorija strit. Ipak, nije poznato da li su svi i otišli, jer su "šoping liste" iranske vojske nastavile da stižu u britansku vojnu industriju. Što nisu stigli da urade Britanci, činili su Šveđani. Ogromne iranske porudžbine baruta i eksploziva učinile su da Švedska izgubi svoj oreol nevinosti u toj oblasti trgovine. I sam Ulof Palme bio je upoznat sa švedsko-iranskom trgovinom, koju je organizovala firma „Nobel”, koja je u Švedskoj primala iranske funkcionere zadužene da uruče porudžbine. Palme je ubijen u februaru 1986. Godinu dana kasnije, jedan drugi Šveđanin, glavni inspektor za izvoz naoružanja poginuo je u metrou u Stokholmu – pao je pod voz.

U tadašnjoj trgovini oružjem s Iranom učestvovala je 41 zemlja, među kojima su Finska, Belgija, Holandija, Austrija, Italija, Nemačka, Argentina, Vijetnam, Brazil, Kina, Severna Koreja, Libija, Švajcarska, Tajvan, Pakistan, a zahvaljujući svom arsenalu američkog naoružanja i Izrael je snabdevao Iran. Zapravo, istraga povodom „Irangejta” pokazala je usku povezanost penzionisanih izraelskih generala, koji su se reaktivirali u trgovini oružjem, s američkim generalima u penziji koji su opet dilovali s Irancima. Jednu protivoklopnu raketu koja košta oko 6.000 dolara Teheran je plaćao trostruko više.

Mali je broj država koje mogu odoleti takvim argumentima. Preko izraelskih i američkih posrednika Iran je nabavljao rezervne delove za borbene avione F-4, F-5 i F-14, za transportne avione „herkules”, za PVO sisteme „houk”, američke protivtenkovske rakete „tau”, od Severne Koreje je 1987. kupio oružje u vrednosti od 1,8 milijardi dolara, a od Kineza iste godine u vrednosti od dve milijarde dolara.

Dakle, to je sve bilo u vreme iračko-iranskog rata, kada je važio embargo UN za prodaju oružja Teheranu. Onda i sada razbacani delići slagalice kad je reč o prodaji oružja Iranu, iz Švedske, Francuske, Italije, Velike Britanije, Švajcarske i SAD, stvaraju sliku dvoličnosti i licemerja Zapada, odnosno sliku poštovanja samo svojih interesa. Dok Vašington optužuje Teheran za sponzorstvo terorizma, svi sa Zapada nastavljaju da trguju, otvoreno ili ilegalno, s Iranom. Čak i sada postoje osnovane sumnje da SAD posredno, preko nekih južnoameričkih kompanija, kupuju iransku naftu. Igra sa dronovima je poput igre sa zmajevima u Aziji. Za decu...

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Могућ рат ако Иран настави да плени трговачке бродове
недеља, 21.07.2019.

Немачки министар спољних послова упозорио је да је могућ рат ако Иран настави да плени трговачке бродове других земаља.

Поступање Ирана доприноси „спирали ескалације” која би могла довести до рата, рекао је министар Хајко Мас за данашње издање листа „Билд”, преноси Бета. Заплена британског танкера у петак, а накратко и другог, чини стање у Заливу много тежим и опаснијим него што је било. Мас је рекао да у „евентуалној неконтролисаној војној ескалацији не може бити победника, већ само поражених”. Немачки министар је позвао лидере Ирана да се придржавају „своје одговорности и не наставе спиралом ескалације”. Мас је рекао да су напори Европе усредсређени на одржавање дипломатских канала отвореним за „гласове разума”, упркос изазовима. „Ради се о спречавању рата”, рекао је он.

Izvor: www.politika.rs

[lovac]

Znači, ako Iran pleni tankere pred svojim vratima - moguć je rat!
Ako zapadna demokratija pleni iranske tankere po svetu - nikom ništa!

Baš je to interesantna ravnoteža sila!


I još nešto:

Odgovore na mnoga pitanja o kojima mi diskutujemo na ovom topicu možemo pronaći na topicu o Siriji u tekstu koji je postovao dread:

Rusija, SAD i Izrael postigli dogovor o Siriji,


Rusija, SAD i Izrael postigle su saglasnost oko većine pitanja u rešavanju sirijske krize, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.

Patrušev se sastao sa pomoćnikom američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džonom Boltonom i šefom izraelskog saveta za nacionalnu bezbednost Meirom Benom Šabatom.

 
"Mi smo se složili oko većine (pitanja) i o tome kakvu želimo da vidimo Siriju na kraju", rekao je Patrušev.
 
Prema njegovim rečima, terorizam ostaje jedan od glavnih problema u Siriji, a izazovi na Bliskom istoku su stvarni, stoga im se treba suprotstaviti.

"U potpunosti se slažemo sa mišljenjem premijera Netanijahua po pitanju toga kakva treba da bude Sirija na kraju naših akcija — mirna i bezbedna. Želim da dodam da se moraju osigurati suverenitet, nezavisnost, teritorijalni integritet Sirije", dodao je Patrušev.
 
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije izjavio je da je broj terorista u Siriji i Iraku značajno manji, zahvaljujući pomoći SAD.
 
Patrušev, Bolton i Ben-Šabat su razgovarali i o eskalaciji napetosti između SAD i Irana jer sve što se događa na Bliskom istoku može da utiče na jedan od najkrvavijih i najsloženijih sukoba koji traje već 8 godina - rat u Siriji.

Sastanak je ne samo jedinstven, nego pokazuje da između Izraela, Rusije i Sjedinjenih Država dijalog i dalje traje, te da ako Iran bude smatran glavnim ciljem američke i izraelske strategije u regiji, to nisu Asadova Sirija, još manje Rusija Vladimira Putina, koja je uspostavila izvrsne odnose sa svim regionalnim akterima i koja je Trampovoj Americi pokazala da želi dijalog upravo kako bi sprečila pogoršanje eskalacije na Bliskom istoku.

I dok su stavovi Izraela i Sjedinjenih Država jasni, za Vladimira Putina je igra izuzetno složena. S jedne strane mora da ograniči maksimalističke težnje dela iranskog vrha, a s druge mora da ograniči Izrael. U tom smislu, sastanak u okupiranom Jerusalimu predstavlja posebno zanimljivu trilateralu.

Svi se pitaju je li ovo bio samit na kom će Moskva pokušati da nametne svoj plan za Siriju tako što će marginalizovati Iran? Ovo je prvo tumačenje koje nema uporište, barem prema jedinoj izjavi koju je Patrušev dao pre odlaska u Jerusalim. Ali, deo analitičara tvrdi da Kremlju nije u interesu da Siriju pretvori u “dvorište” Teherana.

U tom smislu se ne sme podcenjivati glasina o mogućem sporazumu između Izraela i Rusije kako bi se proiranske milicije udaljile iz arapske zemlje. Ali, ovo je povlačenje najavio i sam Teheran kada završi rat protiv islamističkih terorističkih skupina povezanih s Al Kaidom i ostacima „kalifata“.

Drugo tumačenje je, međutim, da je Patrušev na ovom sastanku predstavljao i iranske interese, obzirom da Teheran nije uključen u dijalog s Izraelom i Sjedinjenim Državama, što je nemoguće s obzirom da je Islamska Republika večna meta Benjamina Netaniahua i raznih američkih uprava.
 
Vakuum koji nastaje u odsutnosti teheranskog pregovarača bi mogla popuniti ruska prisutnost, uz hipotezu da bi ovaj sporazum mogao značiti potvrdu da je Putinu Sirija važnija od svega.

izvor

[MOTORISTA]

Iran upozorava Britaniju na mogućnost eskalacije tenzija
Tanjug  21.07.2019.

Iranski ambasador u Velikoj Britaniji Hamid Bedinedžad upozorio je na moguću eskalaciju tenzija pošto su britanski zvaničnici odbili da isključe mogućnost uvodjenja sankcija Teheranu kao odgovor na to što je Iran zaplenio britanski naftni tanker u Ormuskom zalivu.

Britanija je prethodno zaplenu tankera "Stena impero" u Ormuskom moreuzu nazvala "neprijateljskim aktom". Bedinedžad je na Tviteru objavio da "Britanija mora da obuzda one političke snage koje žele eskalaciju tenzija, mnogo veću od pitanja zaplene tankera", kao i da je "momenat u regionu veoma opasan i osetljiv" i da je "Iran spreman na različite scenarije", javio je Rojters.

Ministar odbrane Velike Britanije Tobijas Elvud nije isključio mogućnost uvodjenja sankcija Teheranu: "Sada moramo da se pobrinemo da rešimo pitanje zaplenjenog broda i omogućimo da brodovi pod britanskom zastavom plove bezbedno u tim vodama". On je rekao da se razmatraju različiti odgovori Teheranu, medju kojima su i sankcije i da će London o tome razgovarati sa saveznicima. Britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant izrazio je danas "ekstremnu razočaranost" u telefonskom razgovoru s iranskim kolegom Muhamedom Džavadom Zarifom zbog zaplene britanskog naftnog tankera u Ormuskom moreuzu, dok je Zarif preneo Hantu da je tanker prekršio pomorska pravila i da mora da prođe predviđeni pravni proces.

Iranska revolucionarna garda presrela je u petak tanker "Stena impero" i zaplenila ga, dok su na njemu bila 23 člana posade, a u međuvremenu je iz Teherana saopšteno da su svi dobro. Rojters prenosi da je iranska agencija ISNA objavila da je Zarif šefu britanske diplomatije poručio da tanker "Stena impero" mora da prođe pravni proces zato što je prekršio pomorska pravila. Iranske vlasti prethodno su saopštile da je tanker zadržan zbog nesreće s iranskim ribarskim brodom i prebačen u luku Bandar Abas radi istrage.

---------------------------------------------------------------------

U blizini granice ubejena dva pripadnika Iranske revolucionarne garde
Srna  22.07.2019.

Dva pripadnika Iranske revolucionarne garde su ubijena, a dva su ranjena u napadu u blizini granice sa Pakistanom.

Iranska državna televizija javila je da su za napad odgovorni "teroristi", ali nisu saopšteni detalji. Jugoistočna provincija Sistan i Balučistan mesto je sukoba sunitskih militanata i krijumčara droge. Grupa povezana sa Al Kaidom u februaru je izvela samoubilački napad automobilom bombom na autobus u kome su bili pripadnici Revolucionarne garde kada je ubijeno 27 vojnika. Revolucionarna garda je elitna vojna grupa koja je veća od regularne vojske i odgovara direktno vrhovnom vođi ajatolahu Ali Hameneiju čija je reč poslednja po svim državnim pitanjima, navodi AP.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Saudijska Arabija "oslobodila" iranski tanker posle pregovora


Iranske vlasti su danas saopštile da je Saudijska Arabija danas "oslobodila" iranski tanker koji je krajem aprila zbog kvara pristao u njenoj luci Džedi.

Tanker "Hepines uan" (Happiness One) je u subotu "oslobođen" posle pregovora, i plovi ka Persijskom zalivu, izjavio je ministar transporta Irana, Mohamed Elsami.

Tanker za sirovu naftu od 160.000 tona, dugačak 330 metara, u Džedi je bio dok mu nije popravljen motor koji se pokvario tokom plovidbe Crvenim morem.

Iran i Saudijska Arabija, rivalske zemlje na dve obale Zaliva, koje se bore za uticaj u regionu, pre tri godine su prekinule diplomatske odnose.

izvor

[Dreadnought]

Tviter blokirao profile iranskim novinskim agencijama


Društvena mreža Tviter blokirala je profile Iranske novinske agencije (IRNA), novinske agencije Unije mladih novinara (YJC) i agencije Mehr, javlja Anadolija.

Tviter je blokirao profile novinskih agencija na kojima se vesti objavljuju na persijskom jeziku, dok na profilima istih agencija, na kojima se emituju vesti na engleskom, arapskom i drugim jezicima, nije došlo do blokade.

Nakon što su Sjedinjene Američke Države, sredinom aprila ove godine, uvrstile iransku vojsku Čuvari revolucije na listu terorističkih organizacija, društvena mreža Instagram je zatvorila profile brojnim komandantima iranske vojske, uključujući i načelnika Generalštaba generala Muhameda Bakirija.

Jedan od iranskih komandanata kojima su blokirani profili na Instagramu, šef za ljudske resurse pri Oružanim snagama Irana Musa Kemali izjavio je ranije kako su "Instagram profile zatvorili cionisti".

Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana je 8. aprila uvrstio američku Centralnu komandu (CENTCOM) na listu terorističkih grupa, kao odgovor na odluku SAD-a kojom je Iranska revolucionarna garda uvrštena na terorističku listu.

Iranski mediji objavili su kako, zatvaranjem profila iranskih vojnih zvaničnika, Instagram podržava politiku američkog predsednika Donalda Trumpa kojom želi da poveća napetost. Instagram se još uvek nije oglasio u vezi sa pomenutim slučajem.

U Iranu Telegram koristi oko 55 posto korisnika interneta, a na drugom mestu se nalazi Instagram.

izvor

[Dreadnought]

Iran saopštio: Otkrili smo CIA špijune u zemlji, sledi smrtna kazna; Čeka se reakcija SAD


Iranske vlasti saopštile da su otkrile špijunsku mrežu CIA agenata koji su "vršljali" po Iranu, prenela je poludržavna iranska agencija Fars.

"Velika američka sajber-špijunska mreža kojom rukovodi CIA otkrivena je u Iranu. Nekoliko agenata je uhapšeno", saopštio je jedan zvaničnik iranske obaveštajne agencije, a preneo Rojters i Sputnjik internešenel.

Agencija Fars je prenela da je taj zvaničnik izjavio da je identifikovano 17 špijuna CIA, a da je nekoliko njih osuđeno na smrt. Nije jasan broj osuđenih, a neke agencije su prenela da je reč op bar jednom špijunu CIA.

Sputnjik internešenel je preneo da je u junu već ubijen jednog od uhapšenih "špijuna". Reč je o Džalalu Hadž Zvaru, koji je navodno sarađivao sa CIA a radio je u iranskom ministarstvu odbrane.

Takođe, objavljeno je i da je ta akcija Irana pokrenuta u junu i da su s Teheranom na otkrivanju tajnih agenata CIA bili angažovani i obaveštajci drugih zemalja, ali se ne navodi kojih.

Očekuje se reakcija SAD, koja je s Iranom već mesecima u sve većem i većem sukobu, najpre oko povlačenja Vašingtona iz iranskog nuklearnog sporazuma, a zatim i oko "igre" sa napadnutim i zaplenjenim tankerima u Persijskom zalivu.

izvor

[Dreadnought]

Objavljen snimak razgovora broda Iranske garde sa Stenom Impero, u sve je bio uključen i britanski vojni brod


Nakon što su iranski specijalci u petak u Ormuskom moreuzu zauzeli i zaplenili tanker "Stena Impero", koji je plovio pod britanskom zastavom, pojavio se i snimak radio-komunikacije, koja se odigrala neposredno pre zauzimanja.

Kako prenosi Miror, na snimku se čuje glas pripadnika Iranske revolucionarne garde, koji upozorava posadu broda da promeni kurs.

"Postupite prema uputstvu i ništa se neće desiti", ponavlja glas nekoliko puta.

Nakon toga se uključuje brod britanske Kraljevske mornarice "HMS Montrouz", koji opominje iranski brod da ne smeju da ometaju i otežavaju prolazak kroz međunarodne vode.

Iranski brod, međutim, ponovo upozorava tanker da odmah promeni kurs, bez odgovora britanskom vojnom brodu. Tek kada se "HMS Montrouz" ponovo uključio, reagovao je i iranski brod, koji je uzvratio radio vezom:

"Ne želimo zaoštravanje. Želim da prekontrolišemo brod iz bezbednosnih razloga". Zatim je britanski vojni brod ponovo upozorio iranski brod da će prekršiti međunarodno pravo ako zauzme naftni tanker, a iranski brod je ponovo uzvratio: "Postupite prema upustvu i ništa vam se neće desiti".

izvor

[Dreadnought]

Iranska zastava podignuta na tankeru „Stena impero“


Iranska državna televizija objavila je snimak na kom se vidi britanski tanker „Stena impero“ sa iranskom zastavom okačenom na jarbolu.

Brod je usidren u luci Bandar Abas na jugu Irana.





Video snimak prikazuje britanski tanker pod iranskom zeleno-belo-crvenom zastavom. Na kratkom snimku se vidi i patrolni brod kako kruži oko tankera.

Sudeći prema snimku, brod je trenutno pratkično prazan. Samo se na gornjem delu palube u jednom trenutku vidi nekoliko ljudi.

Iranski ambasador u Velikoj Britaniji Hamid Bedinedžad upozorio je da je moguća eskalacija tenzija, pošto su britanski zvaničnici odbili da isključe mogućnost uvođenja sankcija Teheranu kao odgovor na to što je Iran zaplenio britanski naftni tanker u Ormuskom zalivu.

Život i zdravlje članova posade tankera „Stena impero“ nisu ugroženi, ali mornari kao i pre ostaju na brodu, saopštila je ambasada Rusije u Iranu.

„Uspeli smo da stupimo u kontakt sa portparolom iranskog MIP-a u Bender Abasu. Po njegovim rečima, čitava posada broda, kao i pre, ostaje na brodu, vrši se istraga. Mornari se slobodno kreću palubom bez ikakvih ograničenja“, rekao je Ganjenko.

izvor

[Dreadnought]

Britanija: Hitna sednica zbog iranske zaplene tankera


Britanska premijerka Tereza Mej predsedavaće hitnom sednicom na kojoj će se diskutovati o tome kako odgovoriti na iransku zaplenu britanskog tankera.

Na sastanku ministara bezbednosti i zvaničnika danas će se raspravljati o tome kako osigurati plovidbu u ovom osetljivom regionu, koji je od vitalnog značaja za svetsko snabdevanje naftom, prenosi AP.

Očekuje se i da će ministar spoljnih poslova Džeremi Hant izvestiti Parlament o zapleni tankera "Stena Impero" u petak, u sada dobro čuvanoj iranskoj luci.

Britanija razmatra brojne opcije za pojačavanja pritiska na Iran, ali zvaničnici kažu da se vojne operacije trenutno ne razmatraju.

Britanija takođe traži diplomatsku i operativnu podršku od ključnih evropskih saveznika u nastojanju da zadrži Ormuski tesnac otvorenim za plovidbu.

izvor

[Dreadnought]

Kako je Trampov jastreb namamio Britaniju u opasnu zamku


Savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džon Bolton poznat je po svom agresivnom stavu prema Iranu. U svojoj misiji da pripitomi Teheran, Bolton ne brine mnogo o tome ko će stradati, čak i ako kolateralna šteta uključuje bliskog američkog saveznika kao što je Velika Britanija, piše "Gardijan".

Čini se da je upravo on u velikoj meri kriv što je izbila velika kriza u odnosima Velike Britanije i Irana koji je zaplenio britanski tanker u Ormuskom moreuzu, navodi britanski list.

Kada je Bolton čuo da su britanski marinci zaplenili iranski tanker kod Gibraltara 4. jula, u vreme kada su SAD slavile Dan nezavisnosti, njegova radost je bila neobuzdana.

- Odlične vesti: Velika Britanija je zadržala supertanker 'Grejs 1' pun iranske nafte namenjen Siriji, što krši evropske sankcije - napisao je on na Tviteru.

Boltonova oduševljena reakcija sugeriše da je zaplena bila iznenađenje. Ali prikupljanje dokaza sugeriše da je upravo bilo suprotno, odnosno da je Boltonov tim za nacionalnu bezbednost bio direktno uključen u Gibraltarski incident. Moguće je da su konzervativni političari u Britaniji, ometeni odabirom novog premijera, borbom za vlast i Bregzitom, upali u američku zamku, navodi list.

Posledice gibraltarskog incidenta tek sada postaju jasne. Zaplena "Grejs 1" dovela je direktno do odmazde u petak kada su snage iranske revolucionarne garde zaplenile britanski tanker, "Stenu Impero", u Ormuskom moreuzu. Iran je još ranije obećao da će se osvetiti za britanski „piratski čin“ kod Gibraltara. Sada je Iran dobio svoju osvetu. Kao rezultat toga, Britanija je upala u centar međunarodne krize za koju je loše pripremljena. Tajming nije mogao biti gori. Nespremni novi premijer, ove nedelje počinje posao. Britanija je na ivici neurednog izlaska iz EU čime se sve više otuđuje od svojih najbližih evropskih partnera. A njen odnos sa Trampovom Amerikom je veoma zategnut.

Veliki deo ove krize se mogao izbeći. Britanija se protivila Trampovoj odluci da napusti nuklearni sporazum sa Iranom iz 2015. godine, što je okidač za današnju krizu. Ona je uznemireno posmatrala Trampovu i Boltonovu politiku "maksimalnog pritiska", koja uključuje kaznene sankcije i embargo na naftu i koja je radikalizovala i mnoge umerenije Irance.

Ipak, čak i dok je Britanija podržavala pokušaje EU da spasi nuklearni sporazum, premijerka Tereza Mej i Džeremi Hant, šef diplomatije, pokušali su da sede na dve stolice i da i Trampa odobrovolje. Oni su javno podržali žalbe Vašingtona na iranske "destabilišuće" regionalne aktivnosti i raketni program, i kritikovali Iran kada je zaobišao dogovorene granice iz nuklearnog sporazuma.

Najveći problem je što britanska vlada nije uspela značajno da poveća zaštitu za brodove pod britanskom zastavom koji su prolazili kroz Zaliv nakon iranskih napada na strane tankere u maju i junu. Ovo je delimično i zbog toga što kraljevska mornarica nema kapacitet da nagomila odgovarajuće patrole. Ali i zato što su se zvaničnici plašili da bi jačanjem vojske u regionu Britanija mogla da bude uvučena u oružani sukob sa Iranom.

Za Boltona, međutim, privlačenje Britanije nedvosmisleno na američku stranu bilo je poželjan ishod. Kada su američki špijunski sateliti, zaduženi za blokiranje iranskog izvoza nafte u skladu sa Trampovim globalnim embargom, počeli da prate iranski tanker na putu, navodno, u Siriju, Bolton je video svoju šansu.

Španski list "El Pais", pozivajući se na zvanične izvore, preneo je sledeće: "'Grejs 1', koji plovi pod panamskom zastavom, bio je pod nadzorom američkih satelita od aprila, kada je bio usidren u Iranu. Supertanker, pun sirove nafte, bio je prevelik za Suecki kanal, pa je plovio oko Rta Dobre nade pre nego što je krenuo prema Mediteranu. Prema američkim obaveštajnim službama, on je išao ka sirijskoj rafineriji nafte u Banijasu. Vašington je obavestio Madrid o tankeru 48 sati pre nego što je stigao i španska mornarica ga je pratila dok je prolazio kroz moreuz. Očekivalo se da uđe u međunarodne vode kao što mnoga iranska plovila rade, a da ih niko ne zaustavlja".

Iako su španski zvaničnici, govoreći nakon događaja, rekli da bi presreli brod "da smo imali informacije i priliku", Španija nije preduzela nikakve korake u to vreme.

Ali Bolton se u svakom slučaju nije oslanjao na Madrid. SAD su već dojavile Britaniji o tankeru. Dana 4. jula, nakon što je brod ušao u teritorijalne vode Britanije i Gibraltara, sudbonosna naredba je izdata u Londonu - nije poznato od koga - i 30 marinaca je upalo na brod. Reakcija Irana bila je neposredna i besna. Iran je tvrdio da je Britanija postupila nezakonito, jer embargo EU na isporuke nafte Siriji, za koji je Hant tvrdio da je zbog njega zadržan brod, važi samo za države EU, a ne za treće zemlje kao što je Iran. U svakom slučaju, rekao je Teheran, destinacija broda nije bila Sirija.

Iransko ogorčenje delio je, u manjoj meri, Đuzep Borelj, španski socijalistički ministar spoljnih poslova. Borelj je zamerao britanski upad u teritorijalne vode Gibraltara, koji Madrid ne priznaje. Izgleda da je i on bio uznemiren zbog toga što je i Španija uvučena u konflikt, jer je u Teheranu, španski ambasador je pozvan da objasni ulogu Madrida. Njegova reakcija je bila pokušaj da razdvoji Španiju od afere. Iranski tanker je zaplenjen "nakon zahteva Sjedinjenih Država upućenog u Ujedinjeno Kraljevstvo", rekao je on. I iako je Britanija navodno podržavala propise EU, Evropska služba za spoljne poslove (EEAS),nije se oglašavalo o incidentu.

Iranska odmazda i zaplena broda "Stena Impero" dodatno je otkrila diplomatsku izolaciju Britanije i njenu vojnu i ekonomsku ranjivost. Vlada je savetovala britanskim brodovima da izbegavaju Ormuski moreuz, što je priznanje da ne može da ih zaštiti. Ali između 15 i 30 tankera pod britanskom zastavom svaki dan prolazi kroz Ormuz. Ako se trgovina zaustavi, uticaj na cene nafte može biti ozbiljan. Malo ko se osim Francuske i Nemačke odazvao na Hantov poziv za međunarodnu podršku Britaniji. Kina, Japan i druge zemlje koje se oslanjaju na naftu iz Zaliva ne pokazuju znake da bi joj pomogle.

U međuvremenu, Trampovo obećanje da će podržati Britaniju ima malu praktičnu vrednost - i nosi svojevrsnu opasnost. Boltonov gambit je uspeo. Britanija se našla na frontu sukoba Vašingtona sa Iranom. Proces polarizacije na obe strane se ubrzava. Nuklearni sporazum je bliži potpunom kolapsu. I dok preti Iranu "ozbiljnim posledicama", ne znajući ni sama šta one mogu da znače, Britanija slepo pleše u ritmu Boltonovih ratnih bubnjeva.

izvor

[Dreadnought]

Objavljene fotografije uhapšenih CIA agenata; "Neki su već ubijeni"


Iranska agencja objavila fotografije nekolicine uhapšenih CIA agenata. "Nekoliko njih osuđeno je na smrt", prenosi Fars.

Ranije danas, ta poludržavna agencija prenela je izjavu jednog zvaničnika iranske obaveštaje agencije da je u akciji Teherana u junu razbijena mreža CIA agenata, navodno sajber - špijuna. Identifikovano je, kako je rečno, 17 obaveštajaca CIA-e, od kojih je nekoliko osuđeno na smrtnu kaznu.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Ostatak je osuđen na doživotini zatvor, dodaje agencija Fars, čiji izveštaj je preneo Sputnjik internešenel.

Još uvek nema zvanične reakcije iz Vašingtona, a u međuvremenu Iran je putem medija počeo da objavljuje fotografije uhapšenih CIA agenata.
 
Pre tvrdnjama iranskih medija, neki su uhapšeni prilikom podnošenja zahteva za vizu, a neki su vize imali od ranije, "ali ih je CIA naterala da ih obnove".

Takođe, objavljeno je i da je ta akcija Irana pokrenuta u junu i da su s Teheranom na otkrivanju tajnih agenata CIA bili angažovani i obaveštajci drugih zemalja, ali se ne navodi kojih.

Očekuje se reakcija SAD, koja je s Iranom već mesecima u sve većem i većem sukobu, najpre oko povlačenja Vašingtona iz iranskog nuklearnog sporazuma, a zatim i oko "igre" sa napadnutim i zaplenjenim tankerima u Persijskom zalivu.

izvor