Mogući vojni udar na Iran

[Bandzi]

Meni se ovde neke kockice ne slažu. Ovo je isuviše precizno za balističke rakete. Naročito izdvojeni pogodak na drugoj slici.

[lovac]

Slušam i čitam vesti ovih dana - negde kažu da je napad izvršen balističkim raketama, a u nekim vestima se kaže da je napad izvršen balističkim i krstarećim raketama.
Pitanje je šta je Iran upotrebio od svog arsenala.
Čini se - napad je bio veoma ''slinav'', i da je sve unapred bilo obznanjeno i dogovoreno negde ''iza kulisa''.
Zašto amerikanci nisu upotrebili svoja odbrambena oružja - odgovor je u prethodnoj rečenici.

[fazan]

Те базе нису имале ПВО.

[MOTORISTA]

Da li je napad Irana na američke baze bio namerno blaži nego što je mogao da bude?
I.Z.K. 09.01.2020.

Analitičari smatraju da je Iran napadom na američke snage u Iraku poslao jasnu poruku da se sa Iranom ne može kačiti, ali i istovremeno ukazuju na to zašto je Iran namerno ciljao dve određene baze Al Asad i Erbil.

Iranski napad na iračke baze gde su bile stacionirane američke trupe, sproveden je sa ciljem da se pokaže da Iran može da napravi ozbiljnu štetu, relao je Hari Kazijanis, direktor odeljenja za odbrambene studije pri Centru za nacionalni interes. U osveti za ciljani napad i ubisto najvišeg iranskog vojnog komandanta Kasema Sulejmanija, Iran je u noći između utorka i srede ispalio balističke projektile na američke snage u Iraku, pogodivši baze Al Asad i Erbil.

- Moramo da imamo na umu da Iranci imaju preko 2.000 balističkih projektila - rekao je Kazijanis. Prema njegovim rečima, iransku osvetu ne treba shvatati olako.

- Zapravo, ako bi SAD pokušale da zaustave napad balističkim projektilima od Iranaca, od svih njih, ne bismo uspeli u tome. Čak i ako bismo svaku odbramenu platformu za balističke projektile, koju imamo razmestili na Bliski istok, ne bismo mogli da zaustavimo Irance - rekao je on za CNBC. Kazijanis je rekao da bi potpuni direktni sukob između Teherana i Vašingtona mogao da bude biti "prilično krvav". Rekao je da bi Teheran mogao da načini potencijalno "mnogo štete, ne samo po američke baze, već i po američke ratne brodove i sve tipove američkih baza u regionu".

- Opet smo malo na ivici noža i moraćemo da pričekamo da vidimo šta američki predsednik Donald Tramp kaže o ovome - iako njegov početni tvit podrazumeva da je to takav odgovor (Irana) koji su očekivali. Da li će Sjedinjene Države sada odlučiti da im je dovoljno za ovaj trenutak ili da li ćemo imati neke druge diplomatske, političke ili bilo kakve druge angažmane, videćemo - rekao je Kazijanis.

Tramp se obratio naciji posle napada na baze u Iraku

Predsednik Tramp, u međuvremenu je, u jučerašnjem obraćanju naciji, zaista i rekao da su "američke snage pripremljene na sve", ocenjujući i da se za sada "čini da se Iran povlači", te, između ostalog, naveo i da se "mora postići dogovor sa Iranom kako bi svet bio sigurnije mesto".

Prema rečima Kazijanisa, veoma je važno to što je iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif objavio tvit koji je veoma jasan i koji znači da je Iran preduzeo proporcionalne mere protiv SAD, što znači da ne planira niti želi novu eskalaciju. Pojedini analitičari ukazuju na to da je Iran namerno izveo napad sa ciljem da ne bude previše američkih žrtava. Analitičar Nik Robertson rekao je za CNN da je značajan izbor baza koje je Iran napao.

- Ako je želeo da ubije mnogo američkih vojnika u Iraku, mogao je da gađa baze koje su bile lakše mete. Bio sam u vazduhoplovnoj bazi al Asad - ona je velika i udaljena je. Mali je rizik da bi tamo bilo ubijenih civila. Iran je upozorio iračke vojne komandante da se drže podalje od američkih baza, a američki zvaničnici takođe potvrđuju da su njihove trupe imale odgovarajuće upozorenje da se sklone od napada. Iran je stvorio utisak zastrašujućeg napada, što je predstavio domaćoj javnosti, a istovremeno smanjio rizik od eskalacije - rekao je Robertson. Kako je rekao, Iran je posalo jednu poruku međunarodnoj zajednici, a drugiu Irancima koji su izašli na ulice na sahranu Kasema Sulejmanija.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Džonson i Tramp razgovarali o Iranu


Britanski premijer Boris Džonson razgovarao je sa američkim predsednikom Donaldom Trampom o iranskim raketnim napadima na vojne baze u Iraku.

Džonson je pozvao Trampa da pokuša da relaksira situaciju i izbegne dalji sukob, rekao je Džonsonov portparol i dodao da su se dvojica državnika dogovorila da ostanu u kontaktu.

Tramp je tokom vikenda zapretio da će američe vojne snage gađati 52 iračka cilja ukoliko se Iran bude svetio zbog ubistva iranskog generala Kasima Sulejmanija.


"Svetski sukob nije izgledan, ali Bliskom istoku preti haos"

Istraživač Centra za američku bezbednost Kali Tomas, povodom situacije na Bliskom istoku, ocenjuje da u ovom trenutku sveobuhvatni konflikt nije izgledan.

Ali upozorava da bi eventualna eskalcija sukoba gurnula region u haos.

Kali Tomas je rekla da svetski sukob nije izgledan, jer ostale države ne žele da se mešaju u direktan konflikt SAD i Irana.

Ona je za Radio slobodna Evropa naglasila da je američka konvencionalna armija daleko snažnija nego iranska, ali da SAD najviše brinu izometrički kapaciteti Irana, posredničke veze i mornarica Islamske revolucionarne garde (IGCR) kao dopuna konvencionalne mornarice, pre svega zbog malih brodova i mina.

"Tu je i mnogo drugih sredstava koji bi mogli biti korišćeni u godinama koje dolaze, a kojima bi, čak i bez većeg konflikta, Iran uspeo da isprovocira i razljutiti SAD. To bi moglo da dovede do trajnog raspoređivanja američkih trupa na Bliskom Istoku", navela je ona.

Kali Tomas smatra da će Iran u narednom periodu sigurno koristiti sva sredstva, a pogotovo raketne kapacitete i posredničke mreže kako bi osvetio generala Kasima Sulejmanija, ubijenog u napadu američkim dronom kod Bagdada 3. januara.

Iran je, pet dana kasnije, odgovorio na ubistvo Sulejmanija raketnim napadom na američku vojnu bazu Ain al-Asad u Iraku, a Kali Tomas kaže da bi to moglo da razljuti administraciju predsednika SAD Donalda Trumpa, ali ocenjuje da je opšti rat malo verovatan.

Kali Tomas, koja je ekspert za bezbednosna pitanja na Bliskom istoku, ocenjuje i da će intenzitet reakcije SAD zavisiti isključivo od broja američkih žrtava.

Na pitanje koliko bi eventualna eskalacija sukoba uticala na Bliski istok i ostatak sveta, Kali Tomas je rekla da bi to "definitivno, ionako komplikovani region, dodatno gurnulo u haos".

"Imalo bi svakako uticaja na Irak i Siriju, odnosno američko prisustvo u tim zemljama, kako u ovom trenutku, tako i nakon što sukob prođe. Već vidimo posledice napada projektilima iranske vojske u Iraku koje je otvorilo pitanje američkih trupa tamo", navela je Kali Tomas.

Ocenila je i da je fraza o trećem svetskom ratu, o kojem se govori na društvenim mrežama, preuveličavanje jer podrazumeva uključivanje velikog broja eksternih sila, za koje ne misli da žele da se mešaju u direktnu konfrontaciju između SAD i Irana.

"Međutim, poslednje godine su pokazale koliko je bilo teško i za Iran i za SAD da odrede stepen i intenzitet svog odgovora na provokacije. Stoga, postoji šansa da dođe do pogrešne kalkulacije u narednim nedeljama, mesecima, pa čak i u narednih godinu dana. Bez adekvatnog kanala komunikacije, rizik od eskalacije sukoba ostaje prilično visok", upozorila je Kali Tomas.

Što se tiče reakcije Rusije i Kine, Kali Tomas je rekla da "svakako ne veruje da ćemo ikada videti Rusiju i Kinu da podržavaju američku politiku prema Iranu", uz tvrdnju da te zemlje "kalkulišu svoje interese".

"Ne mislim da će, u ovom trenutku, žuriti da odbrane Iran. Očekujem da će zadržati svoje veze sa Iranom i da u njihovim odnosima neće biti značajnih promena", rekla je Kali Tomas.


izvor
izvor

[Dreadnought]

Tramp i Stoltenberg o situaciji na Bliskom istoku


Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je danas o situaciji na Bliskom istoku sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, saopštila je Bela kuća.

Kako se navodi, Tramp je naglasio "vrednost povećanja uloge NATO u sprečavanju konflikta i očuvanja mira na Bliskom istoku", prenosi Rojters.

Iran je jutros ispalio više od 12 balističkih projektila na dve vojne baze u Iraku u kojima se nalaze američki vojnici, a Iranska Revolucionarna garda, koja je preuzela odgovornost za napad, navela je da su napadi na baze osveta za ubistvo komandanta jedinice Kuds Kasima Sulejmanija.


Sutra glasanje da se ograniče vojne akcije SAD

Predstavnički dom američkog Kongresa glasaće sutra o rezoluciji, koja ima za cilj da ograniči ovlašćenja predsednika SAD Donalda Trampa.

Ograničenje se odnosi na njegova ovlašćenja da pokreće vojne akcije protiv Irana, najavila je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi.

Pelosi je rekla da će se glasanje održati jer su pojedini članovi Kongresa zabrinuti zbog toga što Trampova administracija nije razmatrala strategiju i odluke tokom brifinga sa poslanicima, prenosi Rojters.

Pelosi je to rekla nakon što je Teheran ispalio rakete na vojne baze u Iraku u kojima se nalaze američki vojnici, a nakon ubistva komandanta jedinice Kuds Kasima Sulejmanija u vazdušnom napadu SAD u Iraku.

Pelosi je u saopštenju navela da je ubistvo Sulejmanija, koje je izvela Trampova administracija, ugrozilo američke vojnike, diplomate i druge "rizikujući ozbiljnu eskalaciju tenzija sa Iranom", navodi Si-En-Bi-Si.


izvor
izvor

[Dreadnought]

"Završili smo"


"Iran je završio svoju osvetu za ubistvo generala Kasima Sulejmanija i neće preduzimati nove vojne akcije ako ne bude bilo američke agresije".

To je rekao ambasador Irana pri Ujedinjenim nacijama Madžid Taht-Ravanči.

"Naša akcija je bila proporcionalna ubistvu Kasima Sulejmanija. Naša akcija je završena. Ako Amerikanci ne budu vojno delovali protiv Irana, što se nas tiče, nećemo uzvratiti", rekao je Taht-Ravanči, odgovarajući na pitanje Tas-a o reakciji Teherana na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa.

Tramp je rekao da su SAD spremne za mir sa Iranom, ali je najavio i nove oštrije sankcije prema Teheranu.

Iranski diplomata je dodao da je Teheran postupio u skladu sa Cclanom 51 Povelje UN koji govori o pravu na samoodbranu.

"Ali ako odluče da deluju vojno, Iran neće imati izbora nego da odgovori", dodao je on.

Iran je izveo raketne napade na dve baze sa američkim vojnicima u Iraku kao odgovor na američko ubistvo generala Revolucionarne garde Kasima Sulejmanija.

izvor

[Dreadnought]

Odgovor Iranu: "Albanija nije đavolska zemlja"


Albanski predsednik Ilir Meta izjavio je da Albanija "nije đavolska, već demokratska zemlja koja je stradala u neviđenoj đavolskoj diktaturi".

I dodao da su "zato ljudska prava za nju svetost".

Kako je prenela agencija Severne Makedonije MIA, Meta je tako prokomentarisao izjavu iranskog duhovnog vođe Ali Hamneija, koji je Albaniju proglasio za neprijatelja, dodajući da je to "đavolska zemlja koja podržava njihove protivnike".

Meta je poručio da Albanija ostaje čvrsto posvećena podršci SAD i zemljema NATO u borbi protiv međunarodnog terorizma i svega što ugrožava stabilnost i mir u svetu.

Predsednik Albanije je ocenio kao "provokaciju sa opasnim posledicama za stabilnost u regionu" iranski raketni napad na dve američke vojne baze u Iraku.

"Rakete ispaljene iz Irana na dve iračke vojne baze, u kojima su smeštene američke vojne snage i personal koalicije, provokativni su potez sa opasnim posledicama po region i njegovu stabinost. Iran mora da poštuje međunarodne dogovore, međunarodne zakone i sopstvene obaveze u interesu mira", ocenio je albanski predsednik Ilir Meta.

izvor

[Dreadnought]

"Amerikanci sigurniji nakon ubistva Sulejmanija, SAD imale informacije o napadu Irana"


Američki potpredsednik Majk Pens smatra da su Amerikanci sigurniji nakon što je predsednik Donald Tramp naredio napad u kom je ubijen Kasem Sulejmani.

On je u intervjuu za CBS rekao da građani mogu da budu mirni zahvaljujući liderstvu predsednika Donalda Trampa, kao i velikom profesionalizmu koji je američka vojska pokazala poslednjih nedelja.

"I pored iranskog napada na naše baze zbog spremnosti naše vojske nije bilo žrtava, ni među Amerikancima ni Iračanima. Imamo posla sa zemljom koja je vodeći državni sponzor terorizma više od 20 godina. Bićemo i dalje spremni i nastavićemo da se suprotstavljamo Iranu na način na koji je učinio Tramp", rekao je Pens.

On je dodao i da SAD ne traže promenu režima u Iranu, već promenu ponašanja aktuelnog režima.

Pens je rekao i da je SAD imala informacije da bi moglo da dođe do napada, zbog čega su američki vojnici izmešteni.


"Ubistvo Sulejmanija je bilo iz samoodbrane"

Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Keli Kraft uputila je pismo svetskoj organizaciji u kojem nudi obrazloženje akcije izvedene prošle nedelje u kojoj je ubijen iranski general Kasem Solejmani.

"Ubistvo Sulejmanija je bilo iz samoodbrane, a Amerika je spremna da preduzme dodatne slične akcije radi zaštite našeg osoblja i interesa na Bliskom istoku. Takođe smo spremni da bez preduslova započnemo ozbiljne pregovore sa Iranom, sa ciljem da se spreči dalje ugrožavanje mira i stabilnsoti u svetu", navela je Kraftova u pismu, prenosi Rojters.

Prema njenim rečima, ubistvo Sulejmanija opravdano je članom 51 Povelje UN, po kome se od zemalja zahteva da odmah podnesu izveštaj Savetu bezbednosti UN o svim merama preduzetim u ostvarivanju prava na samoodbranu.

Dodala je i da su smrt Sulejmanija i vazdušni napadi na Irak i Siriju bili odgovor na eskalaciju serije oružanih napada prethodnih meseci na Bliskom istoku.

"Cilj je bio da se Iran odvrati od sprovođenja ili podržavanja napada, kao i da se degradira njegova sposobnost da vrši napade", napisala je Kraft.

izvor

[Dreadnought]

Gutereš ohrabren smirivanjem tenzija između Irana i SAD


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ohrabren je znacima smirivanja konflikta između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.

"Mir je najvažnija vrednost. Za mir je potrebno naporno raditi i ne smemo ga uzimati zdravo za gotovo. Svet ne može sebi da priušti još jedan rat", napisao je Gutereš na Tviteru.

Tenzije u odnosima Irana i SAD porasle su kada su američke snage 3. januara u vazdušnom napadu u Iraku ubile Kasima Sulejmanija, generala elitne jedinice Kuds Iranske revolucionarne garde.

Iran je odgovorio rano juče raketiranjem dve vojne baze u Iraku koje koriste američki vojnici.

Američki predsednik Donald Tramp se juče obratio naciji, navodeći da je SAD spremna da prihvati mir sa svima koji ga traže.

Tramp je rekao i da će SAD odmah uvesti nove sankcije Iranu kao odgovor na raketni napad na dve američke baze u Iraku.

Ambasador Irana pri Ujedinjenim nacijama Madžid Taht-Ravanči rekao je sinoć da je Iran završio svoju osvetu za ubistvo generala Kasima Sulejmanija i da neće preduzimati nove vojne akcije ako ne bude bilo američke agresije.

izvor

[Dreadnought]

"Napad imao za cilj ubistvo Amerikanaca"


"Napad balističkim raketama koji je Iran izveo u sredu imao je za cilj ubistvo američkih vojnika i da se nanese velika šteta američkoj bazi Al Asad u Iraku".

To je izjavio načelnik Generalštaba Vojske SAD, general Mark Majli, ističući da je reč o njegovoj ličnoj proceni.

"Verujem, na osnovu onoga što sam video i što znam, da je napad imao za cilj nanošenje štete strukturi baze, uništavanje vozila, letelica i ostalih sredstava i ubistvo osoblja. To je moja lična procena", rekao je Majli novinarima.

Majli je naveo da slučaj istražuju profesinalni anlitičari obaveštajnih službi, koji će doneti konačan zaključak o iranskom napadu.

Kako je preneo Asošijejted pres, on je dodao da je za sada rano govoriti o mogućnosti da Iran izvede nove napade na američke ciljeve.

izvor

[Dreadnought]

Iranski komandant najavljuje oštriju osvetu


Iran će se uskoro oštrije osvetiti za smrt iranskog generala Kasema Solejmanija, izjavio je komandant Iranske revolucionarne garde Abdolah Arahi, nakon što je Garda juče gađala dvije baze u Iraku u kojima su smješteni američki vojnici.

Novinska agencija Tasnim prenijela je upozorenje Arahija, koje je uslijedilo nakon što je predsjednik SAD Donald Tramp juče izjavio da se čini da se Iran "povlači" nakon napada koji nisu naškodili američkim vojnicima u Iraku.

Iranska agencija u odvojenom izvještaju citira zamjenika komandanta Garde Alija Fadavija, koji je rekao da su raketni napadi bili demonstracija vojne moći Irana i da vojska SAD ništa nije mogla da učini.

izvor

[Dreadnought]

"Bili smo spremni da lansiramo stotine raketa"


Brigadni general Ali Hadžizadeh koji vodi iranski vazdušno-kosmički program, izjavio je danas da su njegove snage lansirale 13 raketa na baze u Iraku.

Ali navode da su bili spremni da lansiraju stotine raketa na baze u Iraku koje koriste američke trupe.

Hadžizadeh je iranskoj državnoj televiziji rekao i da su njegove snage istovremeno juče izvele sajber napad na američku vojnu službu za praćenje u Iraku, preneo je AP.

On tvrdi da je u raketnom napadu ubijeno i ranjeno na desetine američkih vojnika, ali da im nije bila namera da bilo ko bude ubijen u ovoj operaciji.

"Hteli smo da pogodimo neprijateljsku vojnu mašinu", rekao je Hadžizadeh.

SAD je saopštila da u raketnom napadu nije poginuo nijedan Amerikanac.

Hadžizadeh je rekao i da je proterivanje američkih snaga sa Bliskog istoka "odgovarajuća osveta" za ubistvo najmoćinijeg iranskog generala Kasema Sulejmanija, objavila je iranska državna televizija.

Prethodno je novi komandant iranskih Kuds jedinica izjavio da će nastaviti putem njegovog prethodnika Sulejmanija, koji je prošle nedelje ubijen u američkom napadu dronom u Iraku.

"Nastavićemo ovim blistavim putem moći", poručio je brigadni general Esmail Gani.

Gani je rekao da će iranski raketni napadi na američke mete u bazama u Iraku na kraju isterati Ameriku iz regiona.

I komandant iranske Revolucionarne garde Abdulah Aragi poručio je da će se Iran uskoro još jače osvetiti za prošlonedeljno ubistvo najmoćnijeg iranskog generala Sulejmanija.

Kako prenosi agencija Tasnim, on je to rekao nakon jučerašnjeg govora predsednika SAD Donalda Trampa, u kome je Tramp poručio da se čini da se Iran povlači.

Agencija Tasnim citirala je i zamenika komandanta revolucionarne garde Ali Fadavija, koji je rekao da je raketni napad na američke baze u Iraku samo prikaz vojne moći Irana i da američke snage ne mogu ništa da učine.

izvor

[Dreadnought]

"Irak - arena sukoba stranih sila"


Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je u Bagdadu da treba sprečiti da Irak postane arena sukoba stranih sila.

"Turska i Irak će nastaviti saradnju da bi se prevazišao ovaj mračan period u istoriji Iraka. Pozivamo da se spreči da naš sused postane arena konfrotacije stranih sila", rekao je Čavušoglu na konferenciji za novinare u iračkoj prestonici, preneo je Tass.

Čavušoglu je ocenio da su "nedavni napadi na vojne baze u Iraku pokrenuli ozbiljna pitanja u regionu".

Turski ministar spoljnih poslova posetio je Bagdad u pokušaju smirivanja tenzija dan posle iranskog raketnog napada na dve baze u Iraku koje koriste američke snage.

Čavušoglu odlazi u Irak u okviru "pojačanih diplomatskih napora Ankare da smiri tenzije posle nedavnih dešavanja u regionu", navelo je juče tursko ministarstvo spoljnih poslova, preneo je Rojters.

Čavušoglu je u ponedeljak izjavio da je Turska u kontaktu sa svim stranama u regionu, kao i Vašingtonom sa ciljem deeskalacije tenzija, istitučhi da će se Ankara angažovati da pomogne u rešavanju tog pitanja.

izvor

[Dreadnought]

Sajber-rat je samo "pitanje vremena": Iran može da funkcioniše "oflajn", ali SAD...


Očekuje se da će hakeri koji podržava Teheran ciljati SAD i njihove saveznike kako bi se osvetili za ubistvo iranskog generala.

Dojče vele je pitao stručnjake za bezbednost: Kakva bi bila snaga Irana u takvom sajberratu?

Dan nakon što je u napadima američkim dronovima ubijen iranski general Kasim Sulejmani, američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost izdalo je upozorenje protiv mogućih sajbernapada Irana i njegovih pomagača.

"Iran ima snažan sajberprogram i može izvršiti napade protiv SAD. Iran je u najmanju ruku sposoban da izvrši napade sa privremenim razornim efektima na kritičnu infrastrukturu u SAD“, piše u tom upozorenju. Vlasti su tražile od građana da budu spremni na „sajbernapade, sumnjivu elektronsku poštu i zastoje na internetu".


Pitanje je samo kad će napasti

Samo nekoliko sati od objavljivanja tog upozorenja sajt savezne vlade napali su hakeri navodno povezani sa Iranom: fotografiju predsednika Donalda Trampa su obradili tako da izgleda kao da je udaren u lice i takođe su odali počast ubijenom Sulejmaniju.

"Hakovali Iranci iz grupe za sajberbezbednost. Ovo je samo mali deo iranske sposobnosti! Uvek smo spremni", potpisali su hakeri.

Još nije potvrđeno da li su ti hakeri bili povezani sa Teheranom, ali napad na američki sajt ličio je na napade iranskih hakera iz prošlosti. Iran je isprva obećao „snažnu osvetu“ nakon ubistva Sulejmanija, ali se onda zaustavio na nekoliko ispaljenih projektila na ciljeve u Iraku. Da li će možda udar hakerskim snagama biti nastavak odmazde?

"Mislim da Iran neće koristiti sajbernapade kao primarni mehanizam osvete, već kao deo šireg osvetničkog pohoda. Nije pitanje da li će to uraditi, već samo kada će to uraditi“, izjavio je za DW Filip Ingram, bivši britanski vojni obaveštajni oficir.


Moderna sajbervojska

Veruje se da je Iran veoma razvio svoje hakerske sposobnosti kao odgovor na napad virusom Stuknet iz 2010. na iransko nuklearna postrojenja. Smatra se da su taj napad izveli SAD i Izrael.

Otad je Teheran optužen za više razornih sajberudara na rivale, od kojih je najpoznatiji napad na naftnu kompaniju Saudi Aramko 2017. Taj napad je prisilio Aramko da potpuno zameni kompjutersku mrežu i hardver.

Hakeri koji rade za Iran takođe se sumnjiče za napade u SAD - na važnu infrastrukturu, velike banke i akademske institucije, uključujući i onaj kada je napadnuta jedna hidrocentrala u neposrednoj blizini Njujorka.

"Poslednjih godina, posebno pod budnim okom pokojnog Sulejmanija, Iran je veoma razvio kapacitete za digitalni rat, kako bi nadoknadio slabu konvencionalnu vojnu silu zemlje", kaže za DW Jana Popkostova, direktorka Evropska centra za energetsku i geopolitičku analizu.

Međutim, Popkostova kaže da će se Iran potruditi da izbegne direktnu konfrontaciju ili sajberrat koji bi direktno vodila država. "Iako će se sajbernapadi sigurno koristiti, oni će se obavljati preko pomoćnika, kako bi Iran mogao da negira da su oni počinjeni u ime države", rekla je ona.

Jens Monrad, stručnjak iz firme za sajberbezbednost Fire Eye, ne predviđa skore akcije jer, kako kaže, takvi napadi zahtevaju detaljne pripreme. "Ne bih rekao da bi Iran danas, recimo, mogao da pritisne crveno dugme i izvrši takav napad", rekao je on za DW.

"Verovatnije je da će biti pokušaja špijunskih kampanja protiv vladinih i vojnih organizacija kako bi saznali kakva politika se vodi ili sprema, ili kako bi dobili osetljive informacije vezane za buduće napade", dodaje Monrad.


Saradnja s Rusijom?

Poučene napadima u prošlosti, SAD su tokom godina izgradile čvrstu odbranu od hakera. Ali to što se Amerika uzda u kompletnu umreženost infrastrukture - od finansijskih tržišta do brana - čini je ranjivijom za hakerske napade. Iran, nasuprot tome, i dalje može da funkcioniše i oflajn - van interneta.

Iako su iranske sajbermogućnosti dosta napredovale od napada Stukneta, one još e mogu da se porede sa zemljama kao što su SAD, Kina, Rusija i Izrael.

"Stavio bih Rusiju i Kinu na vrh liste, a kada govorimo o mogućnostima zapadnih zemalja, na vrhu su SAD, Velika Britanija i Izrael. Iran je malo iza njih, uglavnom zato što je pod jakim sankcijama, teže mu je da obuči ljude i da im obezbedi tehnologiju. Ali oni nisu potpuno izolovani", kaže Ingram.

Stručnjaci kažu da bi Iran nedostatke mogao da nadomesti pokretanjem sajbernapada u koordinaciji s bliskom saveznicom Rusijom.

"Te dve zemlje su sve bliskije. Rusija je imala agresivnu kampanju dezinformacija na internetu i šire. Ako bi Rusi mogli da iskoriste Iran, da se kriju iza njega i tako negiraju napade na različitim mestima ili da dobiju više iranske nafte i drugih stvari - mislim da su koordinirani napadi i te kako mogući, ako ne i verovatni", rekao je Ingram.

izvor