Mogući vojni udar na Iran

[fazan]

Америка може да искључи Иран са интернета, јер контролише доделу IP адреса. Зна се који су блокови адреса у употреби у Ирану. Једноставно се IP адреса додели другом хардверу. Поједностављено, као када би код куће резервисали IP адресу за уређај са једном физичком (MAC) адресом, па онда одлучили да ту IP адресу доделите уређају са другом MAC адресом.

Америчка влада се пре пар година званично одрекла контроле над ICANN. Међутим, у сличају потребе, будите сигурни да ће поново преузети контролу. Шта мислите зашто су Руси направили своју националну мрежу?

[Bozo13]

I iranci pređu (ako jos nisu, hw vec par godina to suportira) na ipv6 i sta onda?

[fazan]

I iranci pređu (ako jos nisu, hw vec par godina to suportira) na ipv6 i sta onda?

Иста ствар, и IP6 је контролисан од стране исте организације.

[Prvačić]

Ja se u informatiku ne razumijem.
Kakve su mogućnosti da Iran isvrši taj sajber napad sa teritorije druge države?
Iz svog diplomatskog predstavništva, nekog kulturnog ili vjerskog centra, fiktivne firme...

[Bozo13]

Da pojednostavimo, operater može sam sebe da odreže od javnog interneta, ali ostali (npr amerikanci) vrlo teško isključe jednog operatera, a skoro nemoguče više operatera od javnog interneta. Osim ako preseku sve kablove i ometaju brezžične veze.. ali to je nemoguče.

Uvek se može provuči neki tunel do javnog interneta, kako god ometali i trudili se.

[Dreadnought]

"Uhvatili smo totalno čudovište. Uništili smo ga. To je trebalo da se dogodi mnogo ranije"


Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da je Kasem Sulejmani, iranski general ubijen u američkom napadu dronom, planirao da digne u vazduh ambasadu SAD u Bagdadu.

"Reći ću ovo - uhvatili smo totalno čudovište. Uništili smo ga. To je trebalo da se dogodi mnogo ranije. To smo učinili jer su nameravali da dignu u vazduh našu ambasadu. Uradilo smo to i iz drugih očiglednih razloga. Neko je poginuo, jedan od naših ljudi iz vojske je poginuo. Ljudi su teško ranjeni samo nedelju dana ranije", rekao je Tramp, prenosi portal Politiko.

Nešto kasnije, na mitingu u okviru svoje predizborne kampanje u Toledu u Ohaju, Tramp je rekao da je Sulejmani planirao napade na više američkih ambasada.

"Sulejmani je aktivno planirao nove napade i ozbiljno razmatrao naše ambasade, ne samo ambasadu u Bagdadu, ali mi smo ga zaustavili", poručio je predsednik svojim biračima.

Tramp je, kako konstatuje Rojters, ubistvo Sulejmanija pretvorio u temu svoje kampanje.

Tramp je veći deo govora u Toledu posvetio braneći svoju naredbu da iranski general bude odbijen i odbacujući kritike demokrata koji tvrde da je prekoračio ovlašćenja, dodaje britanska agencija.

Opozicione demokrate i pojedini republikanski članovi Kongresa oštro su kritikovali Trampa i njegove saradnike zato što su odbili da otkriju kakva je "neposredna opasnost" pretila od Sulejmanija u trenutku kada je ubijen u automobilu kojim se vozio na aerodromu u iračkoj prestonici prošle nedelje, napominje Glas Amerike.

Zvaničnici Trampove administracije prethodno su krivili komandanta elitne jedinice Kuds iranske Revolucionarne garde za ubistvo američkih vojnika i jednog radnika pod ugovorom, koga je Tramp pomenuo, kao i za podsticanje nemira u Iraku i Libanu, ali nisu želeli da otkriju specifične razloge za ubistvo Sulejmanija.

Jedan visoki zvaničnik Pentagona izjavio je da, kada su Trampu predstavljene opcije kako da se odgovori na iransku pretnju, drugi predlozi, pored ubistva Sulejmanija, sadržali su mogućnost daleko više žrtava.

Neki američki zvaničnici veruju da je Iran planirao da ubije američke vojnike balističkim raketama kojima su napadnute baze u Iraku u sredu rano ujutru, iz osvete zbog ubistva Sulejmanija.

Tramp je u sredu u Beloj kući objavio uvođenje novih ekonomskih sankcija protiv Teherana.

Američki potpredsednik Majk Pens izjavio je za TV mrežu NBC da je iranska namera bila da se ubiju Amerikanci.

"Imamo obaveštajne podatke koji potvrđuju da je to bila namera Iranaca", rekao je Pens.

Pre Pensa, takvu ocenu je izneo i načelnik združenih generalštaba američke vojske, general Mark Majli.

On je novinarima u Pentagonu rekao da su projektili pali "dovoljno blizu" osoblja i opreme u bazi u Iraku.

"Na osnovu onoga što sam video i znam, nameravali su da izazovu strukturalnu štetu, unište vozila, opremu i avione i ubiju vojno osoblje u bazi".

izvor

[Dreadnought]

 


Crna Gora osudila iranske akcije protiv SAD


Crna Gora je oštro osudila iranske akcije protiv SAD i snaga koalicija u Iraku koje su, kako navode, dovele u opasnost živote crnogorskih partnera i saveznika.

To je u četvrtak saopšteno iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore.

Iz resora ministra Srđana Darmanovića su poručili da mir i stabilnost ne mogu prevladati na Bliskom istoku sve dok se nastavlja nasilje, nemiri, mržnja i rat.

“Žao nam je što je Iran izjavio da namerava da nastavi sa nuklearnim ambicijama, doprinoseći regionalnoj nestabilnosti”, objavljeno je na nalogu crnogorskog MSP-a na Tviteru.

izvor

[Dreadnought]

Izbegnuti rat SAD i Irana dao vetar u leđa berzama


Akcije na američkoj i evropskim berzama beleže nove maksimalne nivoe.

Do rasta je došlo pošto su se Sjedinjene Države i Iran uzdržali od daljih vojnih akcija, a na rast optimizma investitora uticala je i najava da će sledeće nedelje biti potpisana "prva faza" američko-kineskog trgovinskog sporazuma.

Berzanski indeksi na Vol stritu dostigli su na otvaranju trgovanja rekordne visine, pri čemu je njihovom rastu najviše doprineo skok akcija tehnoloških kompanija - Fejsbuka, Alfabeta, Amazona, Epla i Netfliksa - nakon optimističnih komentara predstavnika brokerskih kuća, prenosi Rojters.

izvor

[MOTORISTA]

Kongres ograničio Trampa u vojnim akcijama protiv Irana!
Tanjug 10.01.2020.

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je rezoluciju koja ima za cilj da ograniči ovlašćenja predsednika SAD Donalda Trampa da pokrene vojne akcije protiv Irana, nekoliko dana pošto je naredio ubistvo komandanta iranske elitne jedinice Kasema Sulejmanija.

Sa 224 glasa za i 194 protiv, uglavnom u skladu sa strankama, juče je potvrđena duboka podela u Kongresu između demokrata, koji su optužili Trampa da se ponašao nepromišljeno i glasali za rezoluciju, i Trampovih kolega republikanaca, koji snažno podržavaju predsednika, javlja Rojters. Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi prethodno je najavila da će se glasanje održati jer su pojedini članovi Kongresa zabrinuti zbog toga što Trampova administracija nije razmatrala strategiju i odluke tokom brifinga s poslanicima, preneo je sinoć Rojters.

Pelosijeva je to rekla nakon što je Iran ispalio rakete na vojne baze u Iraku u kojima se nalaze američki vojnici, a nakon ubistva komandanta jedinice Kuds Kasema Sulejmanija u vazdušnom napadu SAD u Iraku. Nensi Pelosi je u saopštenju navela da je ubistvo Sulejmanija, koje je izvela Trampova administracija, ugrozilo američke vojnike, diplomate i druge, "rizikujući ozbiljnu eskalaciju tenzija u odnosima sa Iranom", navodi Si-En-Bi-Si.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Iransko elektronsko ratovanje - smrt za američke dronove
NovostiOnline   09. januar 2020.

Ubrzo nakon raketnog napada Irana na američke baze u Iraku, iranski vojnici su onesposobili američke bespilotne letelice, koristeći metode elektronskog ratovanja, izjavio je komandant vojnih svemirskih snaga Korpusa čuvara islamske revolucije Amir Ali Hadžizade. Bila je to smrt za američke dronove.

„Izveli smo operaciju elektronskog ratovanja približno 15 minuta nakon napada na bazu ’Ejn el Asad‘, nakon čega su američke bespilotne letelice bile van kontrole“, rekao je on. Komandant je dodao da je onesposobljavanje tehnike nanelo Amerikancima „ozbiljan psihološki udarac“. „Uprkos tome što su imali mnogo aviona i vojne tehnike oko baze ’Ejn el Asad‘, oni nisu uspeli da se suprotstave našim raketama“, objasnio je komandant.

U noći između utorka i srede Iran je raketama gađao položaje SAD u Iraku u znak odmazde zbog ubistva generala Revolucionarne garde Kasema Sulejmanija. Prema navodima američke strane, u napadu nije bilo žrtava u bazi, a i materijalna šteta je bila mala.

Izvor: www.novosti.rs

[Milan (longtrip)]

Ratovao sam u BiH, svuda gde su muslimani!


Hasan Haidar Diab (56) je poznati hrvatski novinar i ratni izveštač. Međutim, njegova povezanost sa Balkanom seže u osamdesete godine prošlog veka, kada je iz rodnog Bejruta došao na studije u tadašnju SFR Jugoslaviju i to ponajviše zahvaljujući liku i delu Josipa Broza Tita, odnosno njegovom ulogom u Pokretu nesvrstanih.

Tokom godina rata, prvenstveno zbog poznavanja arapskog jezika, proputovao je ratom zahvaćena područja, gde je uradio veliki broj intervjua i reportaža sa političarima i izbeglicama. Sa pojavom izbegličke krize u Evropi usled započetog građanskog rata u Siriji 2011. godine, postao je jedan od nasjtručnijih sagovornika u emisijama emitovanim na javnim servisima Hrvatske, Slovenije, Bosne, Srbije, ali i Evrope.

Jedan od njegovih sagovornika bio je i iranski general Kasim Sulejmani, sa kojim je pričao u dva navrata, 2016. i 2017. godine, o čemu je pisao u autorkom tekstu za Večernji list.


Tom prilikom, Sulejmani mu je potvrdio svoj boravak na Balkanu tokom ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka.

"S generalom Sulejmanijem lično sam se susreo dva puta u Iranu, jednom u Teheranu na konferenciji 2016, a drugi put u gradu Mešadu godinu dana kasnije. Delovao je jako skromno, videlo se da je vagao svaku izgovorenu reč. Iako nismo dugo razgovarali, kada je saznao da dolazim iz Hrvatske, samo je dobacio pitanje: “Kakva je situacija u BiH?” Na moje pitanje da li je bio u BiH, Kasem mi je odgovorio: “Naravno da sam bio, ali davno, 1993. i 1994. Gde god muslimanima treba pomoć, ja sam tu”. Na rastanku sam mu rekao neka se čuva, a njegov je odgovor bio: ”Molite se za mene da poginem kao mučenik, to mi je najveća želja", naveo je Diab u svom tekstu.


SULEJMANI JE PREDVODIO BORBU PRESUDNU ZA SIRIJU

Diab se osvrnuo ni kult ličnosti ubijenog iranskog generala, odnosno, na njegove impozantne taktičke i borbene strategije. Okarakterisan je kao Džejms Bond Bliskog istoka, a bio je vođa borbe koja je preokrenula tok istorije, pogotovo za Siriju.

"Kasim Sulejmani bio je najžešći borac protiv kalifata Islamske države, a zbog tajanstvenih misija koje je obavljao zvali su ga “Džejms Bondom Bliskog istoka”. General Sulejmani bio je prisutan u Iraku od američke invazije 2003, u Libanu i na području palestinske samouprave od ranih 90-ih godina, 2011. dobio je novi zadatak: zaustaviti pohod džihadista na Irak i Siriju. Od tada su u Damasku i Bagdadu prisutni zapovednici snaga Kuds. Poznato je da je često i lično vodio vojne akcije, kao onu kada je zaustavio ofanzivu islamista prema Damasku i onu prema Bagdadu. Uz to što je odbranio Damask i Bagdad, pod njegovim zapovedništvom je oslobođeno čitavo područje Al Kusara i veliki delovi provincije Homs u Siriji, Alep, a naposletku i Istočna Guta.

Zahvaljujući strategiji Kasema Sulejmanija, sirijski predsednik Bašar al-Asad opstao je na vlasti. Nakon što je ISIS zauzeo Mosul, Tikrit i niz drugih gradova, Sulejmani je odmah preuzeo zapovedništvo i najbolje ljude Kudsa doveo u Bagdad, čime je ujedno pomogao i da se odbrani irački Kurdistan i sam Bagdad. Vojni uspjeh protiv boraca ISIS-a postignut je zahvaljujući tome što su Sulejmani njegovi savetnici promenili strategiju ratovanja i u Iraku i u Siriji, na temelju iskustva u borbama protiv sovjetskih trupa u Avganistanu.


ŠTITIO JE ISLAMSKU ZAJEDNICU

Prema obaveštajnim podacima, Sulejmani je likvidiran na povratku iz Sirije gde je zapovedao ofanzivom na provinciju Idlib, zadnje uporište džihadističkih grupa. Zapovednik iranskih snaga Kudsa celi život je posvetio jednom cilju – zaštititi Iran i ideale Islamske revolucije.

Al Kuds je pretvorio u organizaciju koja se može suočiti sa svim geopolitičkim izazovima. Uvek je bio predan Islamskoj revoluciji i živeo skromno. Upravo se pod njegovim vođstvom ranih 2000-ih počela razvijati "Osovina otpora Sjedinjenim Državama” na Bliskom istoku, koja i dalje odoleva politici SAD Saudijske Arabije i Izraela.

Iranski vrhovni vođa Ali Hamenei imenovao je brigadira Ismaila Ganija zapovednikom Kudsa i naslednikom Kasema Sulejmanija kojem je do sada bio zamenik.

izvor

[Dreadnought]

Teheran bi mogao da ima nuklearno oružje za godinu ili dvije


Teheran bi mogao dobiti nuklearno oružje za godinu ili dvije ukoliko Islamska Republika nastavi da krši Sporazum o nuklearnom programu Irana, izjavio je ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Iv le Drijan.

On je za Radio RTL rekao da "nije opcija" da Iran dobije pristup nuklearnom oružju.

- Ukoliko nastave da raspetljavaju sporazum, onda bi u vrlo kratkom vremenskom periodu, između godinu i dvije, mogli imati pristup nuklearnom oružju, što nije opcija - upozorio je Le Drijan.

Ministri spoljnih poslova EU održaće danas vanredni sastanak radi pronalaženja načina da se SAD i Iran udalje od sukoba, znajući da bi loša procjena sa bilo koje strane mogla dovesti Uniju u situaciju da bude suočena sa ratom ili ozbiljnim širenjem nuklearnog oružja pred svojim vratima.

izvor

[Dreadnought]

Ko je naterao Trampa da ubije Sulejmanija


Državni sekretar SAD Majk Pompeo bio je inicijator odluke predsednika Donalda Trampa da odobri napad na iranskog generala Kasima Sulejmanija, prenosi CNN.

Njujork tajms, pak, navodi da iza toga stoji direktorka CIA Đina Haspel.

Izvori iz američke admnistracije tvrde da je napad na proiranske trupe u Iraku bio potez visokog uloga koji je pokazao Pompeov status najuticajnijeg zvaničnika za nacionalnu bezbednost u Vašingtonu.

Uklanjanje lidera elitne jednice Revolucionarne garde "sa bojnog polja" bio je cilj najvišeg američkog diplomate već deceniju, prenosi CNN izjavu neimovanog zvaničnika koji kaže da je Pompeo sa tim predlogom izašao pred Trampa.

Prema izvorima bliskim Pompeu, državni sekretar je tokom svoje karijere verovao da je Iran u korenu svih problema na Bliskom istoku i fokusirao se na Sulejmanija, "komandanta u senci", koji stoji iza terorizma širom tog regiona.

Kao bivši diplomac iz Vest Pointa koji još uvek ima mnogo prijatelja u vojsci na Bliskom istoku, Pompeo je bio uveren da je Sulejmani kriv za smrt stotine američkih vojnika, kao i da je arhitekta iranskih vojnih operacija u Iraku i Siriji.

Izvor kaže da je Pompeo izjavio da se "neće povući iz javne službe dok Sulejmani ne ode sa bojnog polja".

Posle izjave da se neće kandidovati za senatora u Kanzasu, gotovo je izvesno da će Pompeo nastaviti sa uticajem u Trampovoj administraciji, a koji je, prenosi CNN, u rangu "državnog sekretara, ministra obrane i direktora CIA".

Međutim, Njujork tajms prenosi da je druga ličnost uticala na Trampovu odluku potpuno predvidevši reakciju Irana.

Direktorka CIA Đina Haspel je ocenila da je pretnja koju predstavlja iranski general veća od pretnje od reakcije Irana ako bi on bio ubijen, navode izvori iz američke admnistracije.

Kako se navodi, ona je predvidela raketiranje baza sa američkim trupama kao najverovatniju reakciju Irana, što se u utorak i odigralo.

List navodi sa Đina Haspel nije formalno zauzela stav o tome da li Sulejmani treba da bude ubijen, njena analiza je protumačena kao uverenje CIA-e da bi njegova likvidacija ojačala, a ne oslabila, pozicije SAD i bezbednost na Bliskom istoku.

Prethodno su se nizali različiti scenariji o mogućoj odmazdi Irana za ubistvo Sulejmanija koji su ukljucivali raketne udare, terorističke akte usmerene na Amerikance na Bliskom istoku ili napad stotina pripadnika proiranske milicije na vazduhoplovnu bazu Al Asad.

Dobra procena američke obaveštajne službe doprinela je tome da su projektili uništili prazne hangare i havarisane avione, pa nije bilo poginulih američkih ili iračkih vojnika, prenosi Njujork tajms.

izvor

[Dreadnought]

Iran: "Amerika je prvi put u istoriji priznala neuspeh"


Iranska štampa proglasila je napad na američke snage u Iraku "mračnom noći za Amerikance", navodeći da je Vašington "prvi put u istoriji priznao neuspeh".

Istovremeno, na ulicama Teherana je vladalo olakšanje što nijedna strana nije bila spremna za rat, prenose mediji.

"Rat nije nešto poput video igre. To nije igra u kojoj ima pobednika", rekla je studentkinja arhitekture Dara Šodžai (23).

Ipak, kako navodi agencija AP, sa olakšanjem zbog završetka napada, pojavila su se pomešana osećanja oko toga koliko bi Iran daleko trebalo da ide u osveti za ubistvo generala Revolucionarne garde Kasima Sulejmanija u američkom vazdušnom udaru u Bagdadu prošle sedmice.

Iran je ispalio baraž balističkih raketa na dve iračke vojne baze u kojima su smeštene američke trupe, a zvaničnici SAD i njenih saveznika smatraju da je iranska protivavionska raketa tada verovatno oborila ukrajinski putnički avion blizu Teherana.

Iz iranske Organizacije civilnog vazduhoplovstva još nemaju objašnjenje za tu nesreću, mada u preliminarnom iranskom istražnom izveštaju stoji da piloti nisu zatražili pomoć preko radio-veze, kao i da je avion pokušao da se vrati na aerodrom pre nego što se srušio.

Iako su američki i irački zvaničnici rekli da u napadu na baze nije bilo žrtava, iranska državna TV tvrdila je da je oko 80 američkih vojnika ubijeno tako da je vlada u Teheranu taj "osvetnički napad" predstavio kao pobedu.

List "Kajan" naveo je da su iranske rakete oštetile "američko dostojanstvo", dok dnevni list "Džavan" smatra da je to prvo priznanje američkog neuspeha u istoriji.

Reformistički dnevnik "Aftab jazd" na naslovnoj strani je oblavio da "iranski šamar tera Trumpa da se povuče i proglasi mir", dok je "Arman Meli" noć napada nazvao "Mračnom noći za Amerikance".

Uprkos tvrdnjama Teherana da su u napadima ubijeni Amerikanci, Iranci i pored blokiranog Tvitera imaju pristup toj društvenoj mreži i drugim izvorima informacija putem virtuelnih privatnih mreža.

Inženjer Ali Azimi (41) smatra da osveta Irana bila "preterana".

"Nije trebalo da to da radimo jer su mogli da udare na nas i da nas unište", rekao je za AP.

General Amir Ali Hadžizadeh, koji vodi iranski svemirski program, rekao je za poluzvaničnu agenciju Tasnim da cilj "Operacije mučenika Sulejmanija", kako je nazvana osvetnička kampanja, nije bio da se neko ubije već da "udari u neprijateljsku vojnu mašinu".

Širom Irana obični građani se spremaju za još teža vremena, pošto je Tramp obećao da će održati kampanju maksimalnog pritiska na Teheran.

izvor

[Dreadnought]

"Iran može uskoro imati nuklearno oružje"


Iran bi mogao imati nuklearno oružje za jednu do dve godine ukoliko ta zemlja nastavi da krši nuklearni sporazum iz 2015, rekao je šef francuske diplomatije.

"Ako nastave sa razbijanjem Bečkog sporazuma, onda bi u prilično kratkom roku, između jedne i dve godine, mogli da imaju pristup nuklearnom oružju, što nije prihatljiva opcija", rekao je Žan-Iv le Drijan za radio RTL, prenosi Rojters.

Ministri spoljnih poslova poslova EU održaće danas hitni sastanak na kome će se tražiti način da se zaustavi sukob Sjedinjenih Država i Irana.

Kako se navodi, pogrešna procena bilo koje strane mogla da bi da dovede do toga da se Brisel suoči sa ratom i ozbiljnom nuklearnom krizom na svom pragu.


Vanredni sastanak Saveta EU zbog Bliskog Istoka

U Briselu će danas biti održan vanredni sastanak ministara spoljnih poslova EU posvećen trenutnoj eskalaciji situacije na Bliskom Istoku.

Sastanak koji će početi u 15 časova sazvao je šef diplomatije EU Žosep Borel.

Na dnevnom redu biće trenutna situacija u Libiji, a ministrima EU 28 obratiće se i Specijalni izaslanik i šef UN Misije u Libiji Hasan Salame.

Druga tačka dnevnog reda su događaji koji su usledili nakon ubistva iranskog komandanta Kasima Sulejmanija u Iraku.

Fokus razgovora EU ministra biće na deeskaliciaji situacije u regionu, najavljeno je u Savetu.

U okviru ove diskusije ministrima zemalja članica EU obratiće se i generalni sektretar NATO Jens Stoltenberg.

Po završetku vanrednog sastanka medijima u Briselu će se obratiti šef diplomatije Žosep Borel.

izvor
izvor