Mogući vojni udar na Iran

[Dreadnought]

"Nijedna strana ne može da priušti rat"


Priroda diplomatije je danas daleko naprednija, s partnerima i povratnim kanalima kojim Vašington i Teheran mogu da komuniciraju rečima, ne raketama, piše FP.

Posle ubistva iranskog generala Kasima Sulejmanija prošlost je, kao što se često događa, navela na paralelu sa sadašnjim dešavanjima, i to zahvaljujući popularnim haštagovima - #WWIII (treći svetski rat) i #FranzFerdinand - koji su preplavili društvene mreže, posebno Tviter.

Ne iznenađuje da se takva sećanja, posebno ona na svetske ratove, pojave u kolektivnoj svesti u ovakvim trenucima, ocenjuje "Forin polisi".

Kako navodi taj list, dok ratoborniji misle da se neprijatelji, koji se porede sa Hitlerom, moraju sprečiti po svaku cenu, miroljubiviji su zabrinuti da bi svet mogao da ponovi katastrofalne greške iz 1914. kada je Evropa uništila sebe.

Ocenjući da je reč o odjecima prve krize evropskog imperijalizma, citira se koscenarista novog filma o Velikom ratu "1917" Kristi Vilson-Kerns da su "motivacije za Prvi svetski rat nejasne. Delom se radilo o profitu, a delom zato što su imperijalističke sile počele da gube svoje uloge na stranim teritorijama".

Globalne i regionalne sile sučavaju se sa sličnim uslovima na sadašnjem Bliskom istoku - uticaj Sjedinjenih Država se smanjuje posle 30 godina skoro neprekidnog rata; Rusija se drži jednog od poslednjih ostataka sovjetskog uticaja u Siriji; Turska raspoređuje trupe za borbu u ratu u Libiji nastojeći da povrati slavu Otomanskog carstva...

Kao nadvojvoda Franc Ferdinand 1914. godine, Sulejmani je bio simbolički značajan vođa kojeg je ubio protivnik povezan sa interesima velikih sila, iako je, kako piše "Forin polisi", američka vojska po obimu i organizaciji znatno drugačiji entitet od srpskih nacionalista.

List navodi da svet sada ima niz diplomatskih alata i opcija koje su vođama 1914. bile nedostupne, pa umesto fatalističkih poziva na treći svetski rat, Amerikanci i Iranci moraju da podsete svoje vođe na potrebu da se vrate za pregovarački sto.

Možda je najvažnija lekcija Prvog svetskog rata vrednost diplomatije, navodi list uz podsećanje da se decenijama pred Prvi svetski rat pojavilo se novo naoružanje i da su formirani savezi, ali nije bilo diplomatske infrastrukture koja bi omogućila postizanje i poštovanje međunarodnih sporazuma.

Pre Prvog svetskog rata, većina zemalja diplomatiju je doživljavala kao ad hok, usku i prilagođenu za postizanje određenih ciljeva kada se za to ukaže prilika.

Vlade su komunicirale na najvišim nivoima kako bi formirale saveze i bavile se trgovinom, ali zbog nedostatka komunikacione tehnologije, nemogućnosti putovanja i normi koje zabranjuju uplitanje u unutrašnje poslove, diplomatija je bila manje održiva.

Sto godina kasnije, Iranci i Amerikanci bi morali da dovedu svoje vođe do pregovaračkog stola, prenosi "Forin polisi".

Priroda diplomatije je danas daleko naprednija, sa partnerima i povratnim kanalima preko kojih Vašington i Teheran mogu da komuniciraju rečima, a ne raketama.

Postoje brojni presedani, od pregovora dve Koreje do kubanske raketne krize, kako bi SAD i Iran mogli da postignu sporazum koji sprečava dalju eskalaciju ako već ne uspeju da reše razlike u vezi sa nuklearnim oružjem i terorizmom.

Apsurdan je i nedostatak formalnih diplomatskih odnosa, koji su među neprijateljima važniji nego među saveznicima, jači se uvek može osloniti na treće strane, poput Švajcarske ili UN.

Iran ne može da pobedi u ratu sa SAD, niti Amerika može da sebi priušti da ratuje, zaključuje "Forin polisi".

izvor

[fazan]

Da pojednostavimo, operater može sam sebe da odreže od javnog interneta, ali ostali (npr amerikanci) vrlo teško isključe jednog operatera, a skoro nemoguče više operatera od javnog interneta. Osim ako preseku sve kablove i ometaju brezžične veze.. ali to je nemoguče.

Uvek se može provuči neki tunel do javnog interneta, kako god ometali i trudili se.

Поједностављено, као када би ваш интернет провајдер одузео вашу IP адресу и дао је вашем комшији. Ви бисте остали физички прикачени, али не би сте имали конекцију на интернет. Могли би да користите Darknet за одређене ствари, али могућности да покренете напад из ваше куће би биле минималне.

[Dreadnought]

Islamska država pozdravila ubistvo iranskog generala


Islamska država pozdravila je u petak ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija, koji se istakao savetovanjem snaga koje se bore protiv ekstremista.

Oni su na svojoj internet stranici istakli da je njegova smrt "zadovoljila srca vernika".

Iako su SAD i Iran strogo izbegavali da deluju zajedno, nekada su bili na istoj strani u borbi protiv Islamske države. Kao komandant elitne jedinice Kuds iranske Revolucionarne garde, Solejmani je bio jedan od glavnih komandanata na terenu koji je predvodio borbu protiv Islamske države.

U bombardovanju američkih snaga prošlog petka u Iraku ubijeni su iranski general Kasem Solejmani i visoki irački komandant paravojne grupe Abu Mahdi al Muhandis.

Islamska država je navela da su njeni pripadnici godinama pokušavali da ih ubiju, ali da je "Bog učinio da poginu od ruku svojih saveznika", te da su obojica otišla predaleko "u prolivanju krvi muslimana u Iraku i Siriji".


Šojgu i Esper razgovarali o Bliskom istoku

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i američki ministar odbrane i šef Pentagona Mark Esper razgovarali su danas o krizi na Bliskom istoku.

"Oni su se u razgovoru fokusirali na Bliski istok", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, prenosi Tas.

Kako se navodi, oni su razgovarali telefonom.

izvor
izvor

[Dreadnought]

Da li je raketni napad zapravo WIN-WIN situacija za Teheran i za Vašington?


Iako dramatično ubistvo iranskog generala u Iraku nije dovelo do sveopšteg rata – bar ne još uvek – američki predsednik Donald Tramp nije uradio ništa da umiri tenzije koje će se sasvim sigurno ponovo uskovitlati. Iako obe strane tvrde da su stekle stratešku i političku prednost, suočavanje dvoje decenijskih neprijatelja može lako da podigne njihov sukob na novi, opasniji nivo, piše CNN.

Nakon što je krajem decembra u Iraku u napadu militanata poginuo američki ugovarač, SAD su bombardovale lokacije te grupe ubivši više od 20 boraca. Nakon nekoliko dana pristalice te grupe upale su u američku ambasadu u Bagdadu, nakon čega su Sjedinjene Američke Države neočekivano naredile ubistvo iranskog generala Kasem Sulejmanija vazdušnim udarom 3. januara. Rakete su potom u sredu sletele na dobro utvrđenu Zelenu zonu u Bagdadu, gde su smeštene ambasade uključujući američku. Ovo bi mogla biti dobitna situacija za obe strane, ocenjuju analitičari – Iran može reći da se osvetio, a SAD mogu to da prihvate i ne šire dalje sukob.

Dronovi i projektili su trenutno povučeni, ali ova epizoda je daleko od kraja. Agresivniji političari iz Trampove administracije mogli bi da iskoristite raketni napad na najveću američku bazu u Iraku u sredu kao izgovor za sveopšti rat sa Iranom. Ipak, verovatnije je da će im to poslužiti da se izvuku iz krize, piše “Gardijan”.

Da situacija postane još komplikovanija, doprineli su informacije iz Pentagona, u kojima se navodi da ukrajinski avion koji je pao nedaleko od Teherana 8. januara, greškom oboren raketama iranske protivvazdušne odbrane. Tom prilikom poginulo je svih 176 ljudi.

Iranski napad je odisao simbolizmom – rakete su, na primer, lansirane u 1.30 ujutro, što je vreme kad je ubijen Sulejmani blizu bagdadskog aerodroma u petak ujutro. Operacija je nazvana “Mučenik Sulejmani”. Iako dramatičan, napad je bio pažljivo osmišljen da se izbegnu američke žrtve.

Napadnute su lokacije koje su bile obezbeđene nakon ubistva generala, a za sada nema potvrđenih smrtnih slučajeva. Iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif rekao je da su napadi bili u svrhu odbrane i u granicama međunarodnog prava, a ne prvi pucnjevi u ratu. On je istakao da su napadi za sada okončani. Čak je i tvrdokorna Revolucionarna garda – čiju je specijalnu jedinicu Kuds vodio upravo Sulejmani – rekla u saopštenju da će smatrati ovu rundu razmene neprijateljstava okončanu ukoliko SAD ne uzvrate.

Ovo je idelna prilika za Trampa da se povuče, a izgleda da je i on to uvideo.

- Sve je u redu. Projektili su lansirani iz Irana na dve vojne baze u Iraku. U toku je procena štete i žrtava. Za sada je sve u redu. Mi imamo najmoćniju i najbolje opremljenu vojsku u svetu - naveo je on.

Ako Amerika ne način sve su šanse da će obe strane izbeći dužu krizu i sukobe, ali ne i obraz pred domaćom javnošću. Iran će moći da kaže da se osvetio za Sulejmanija, SAD će reći da je iranska osveta beznačajna. To bi bio najbolji mogući scenario, ali evo kako stvari stoje za oba protivnika i kako bi situacija mogla ponovo da eruptira.


Šta je Tramp postigao?

Iako je delovalo da će uvući SAD u krizu na Bliskom istoku iz koje je obećao da će se povući kad se kandidovao 2016. za predsednika, Tramp se sa zadovoljstvom povukao u sredu.

- Iran deluje da se povukao, što je dobra stvar za sve umešane strane i veoma dobra stvar za svet – izjavio je on.

Predsednikov tim koji radi na njegovom reizboru sada će se hvaliti kako je Tramp preduzeo smeo korak kojeg su se njegovi prethodnici plašili i zbrisao “čudovišnog teroristu” s planete, kako navodi CNN. Tramp je, štaviše, ustanovio princip koji će biti značajan u budućim tenzijama između dve zemlje. Ubistvo Sulejmanija, koji je upravljao iranskom regionalnom mrežom savezničkih milicija – poput Hezbolaha i Hamasa – signal je da Vašington sada vidi aktivnosti Irana kao tlo za vojne akcije, novi prag u sukobima.

- Dogodio se direktan napad. Direktan napad na američku ambasadu, američkog suvereno tlo, od strane iranskih pristalica. Predsednik Tramp je, za razliku od njegovih prethodnika, odlučio da kaže: “SAD više neće dozvoljavati Iranu da ih napada preko svojih pristalica – ističe Dejvid Urban, Trampov politički savetnik i veteran prvog Zalivskog rata.

Novi princip je značajan, međutim mogao bi izazvati buduće konflikte.


Šta je postigao Iran?

Iran je takođe poslao poruku Trampu, nakon napada na američke lokacije u Bagdadu u sredu – postavio je novu granicu u sukobu sa SAD. Ovakvom reakcijom su američki saveznici i komšije Irana obavešteni da njihovi projektili mogu pogađati mete poput vojnih baza, aerodroma i gradova, a sledeći put možda neće biti programirani da promaše.

Tu je i brižljivo orkestrirana sahrana Sulejmanija, koja je odložena u utorak za sredu zbog nereda koji su nastali u masovnoj povorci, sa najmanje 50 mrtvih i 213 povređenih. Trampova novija ratna poruka da će uništiti iranska kulturna dobra samo je učvrstila navode da SAD egzistencijalna pretnja za Iran, koju je verska vlada na čelu sa ajatolahom Ali Hamnejem godinama koristila da se održi u vrhu.

Ipak, dublje naznake postoje da se Iran i SAD neće tako lako vratiti u svoje ćoškove i smiriti na neko vreme. Iako je Bela kuća signalizirala da je vojna akcija za sada gotova, SAD su se nakon ovog konflikta našle u goroj geopolitičkoj poziciji. Iran se iskobeljao iz poslednjih ograničenja nuklearnog sporazuma iz ere Trampovog prethodnika Baraka Obame, što je povećalo zabrinutost o mogućoj trci u atomskom oružju. Takođe, SAD su sada veliki korak bliže tome da budu izbačene iz Iraka, nakon ubistva Sulemanija na iračkom tlu i povrede njihovog suvereniteta, a odlazak Amerikanaca za Iran bi bio kao poručen.

izvor

[Dreadnought]

SAD uvode nove sankcije Iranu


SAD su objavile da uvode nove sankcije protiv Irana posle iranskih napada na američke baze u Iraku.

Državni sekretar Majk Pompeo i ministar finansija Stiven Mnučin rekli su na konferenciji za novinare da su na meti novih sankcija osam visokih iranskih zvaničnika uključenih u "remetilačke" aktivnosti na Bliskom istoku kao u raketni napad u utorak, i kompanije u industriji čelika i drugih sektora.

Mnučin je rekao da će predsednik Donald Tramp izdati izvršno naređenje kojim se uvode sankcije za svakog uključenog u iranski tekstilni, građevinski, prerađivački i rudarski sektor. SAD će takođe uvesti odvojene sankcije za sektor čelika i gvožđa.

"Kao rezultat ovog delovanja prekinućemo podršku vrednu više milijardi dolara iranskom režimu", rekao je Mnučin.

Sankcije se odnose na najveće proizvođače čelika, aluminijuma, bakra i gvožđa u zemlji. Administracija predsednika SAD Donalda Trampa odredila je 17 iranskih proizvođača metala i rudarskih firmi, mrežu od tri firme sa sedištem u Kini i u Sejšelima i brod uključen u kupovinu, prodaju i transfer iranskih metalskih proizvoda, kao i u snabdevanje sastojaka važnih za iransku proizvodnju metala, rekao je Mnučin, prenosi Frans pres.

SAD su već ranije ponovo uvele sve američke sankcije koje su bile ublažene posle potpisivanja nuklearnog sporazuma između Irana i šest svetskih sila 2015. godine. SAD su se povukle jednostrano iz tog sporazuma 2018.

Novouvedene američke sankcije izazvale su znatne teškoće za Iran i smanjile njegov izvoz nafte na istorijski minimum. Iran je ove nedelje izveo napade na dve američke baze u Iraku kao odgovor na američki napad dronom u kome je u Bagdadu prošlog petka ubijen visoki iranski general Kasem Solejmani najmoćniji komandant u zemlji.

izvor

[Dreadnought]

Zbog Sulejmanijeve smrti Putinu treba "Plan B" za ceo Bliski istok


Smrt iranskog generala Kasema Sulejmanija mogla bi da iznudi promenu ruske strategije i kalkulacija u vezi sa čitavim Bliskim istokom.

Sulejmani, kojeg su prošle nedelje ubile američke snage pomoću drona, prema nekim izvorima, ima zasluge za nagovor ruskog predsednika Vladimira Putina da vojno interveniše u Siriji 2015. godine, što je tvrdnja koju Kremlj negira, piše "Blumberg".

Bez obzira na istinitost te priče ili ne, neizbežna eskalacija nakon smrti Kasema Sulejmanija može potencijalno da promeni Putinove kalkulacije u regionu.

Komentarišući Sulejmanijevu smrt, rusko ministarstvo odbrane pohvalilo je njegov "nesporni doprinos" porazu Islamske države u Siriji. Odali su mu počast za organizovanje oružanog otpora ISIS-u, mnogo pre nego što je SAD stvorio sopstvenu koaliciju za borbu protiv islamista.

Zapravo, da nije bilo takozvane Osovine otpora, koja uključuje miliciju Hezbolaha u Libanu i drugih regionalnih oružanih grupa, za Rusiju ne bi imalo smisla da ulazi u sirijski sukob.

Hezbolah i iranske snage, kojima je komandovao Sulejmani, pružile su vojnike na terenu i podržale trupe sirijskog predsednika Bašara al Asada, u nastojanju da preokrene situaciju na ratištu u svoju korist. Putinu je bilo važno da Asad ne bude sam. Da je to bio slučaj, bilo bi mu lakše da ga ostavi na cedilu.

Neki analitičari tvrde da je uvek bilo u interesu Rusije da ograniči ulogu Irana u Siriji, jer Kremlj nema kontrolu nad Iranom ili Hezbolahom. Taj argument, međutim, pretpostavlja da Rusija želi kontrolu. Putin, sa svoje strane, nikada nije hteo da kontroliše sirijsku krizu, već da podrži snage kojima bi ruski ekonomski i vojni interesi bili ispred američkih. To je značilo održavanje statusa kvo, koji je za Rusiju predstavljao podršku Osovini otpora, a ne samo Asadovom režimu.

- Reći ću direktno: iranski uticaj na sirijski režim ne treba biti ograničen. Postoji snažan, nepokolebljiv savez među Damaskom, Teheranom i Hezbolahom. Tako će ostati i u budućnosti - rekao je Aleksander Zasipkin, ruski ambasador u Libanu, rekao je to u intervjuu u martu 2019. godine.

U isto vreme, ruske diplomate i sam Putin izbegavali su da Iran zovu ruskim saveznikom. Za njih je to bio samo centralni deo geopolitičkog uređenja, koje nisu želeli da zamene pro-američkim.

U pokušaju da se postavi kao posrednik na Bliskom Istoku, a ne kao deo jednog od zaraćenih logora u regionu, sarađivao je i sa iranskim neprijateljem Izraelom, kao i Turskom, čije se regionalne ambicije ponekad sukobljavaju sa iranskim.

Što se tiče Sulejmanijeve smrti, Putin nije podržao iransku odmazdu napadima na američke baze.

Međutim, ako Iran nastavi sa napadima, pa se situacija otrgne kontroli, Putin će morati da reaguje.

Ruski vojni analitičar Pavel Felgenhauer čak je uporedio ubistvo Sulejmanija sa atentatom na Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine, događajem koji je pokrenuo Prvi svetski rat. Jedan mogući scenario koji je opisao bio bi iranski udar na Izrael i izraelski odgovor protiv iranskih snaga i posrednika u Siriji, što bi moglo ugroziti ruske trupe. Putin je planirao posetu Izraelu ovog meseca, a situacija u Siriji biće jedna od ključnih tema razgovora s premijerom Benjaminom Netanijahuom.

Na strateškom nivou, dalja eskalacija između Irana i Sjedinjenih Država mogla bi da poremeti geopolitičku ravnotežu zbog koje je Rusija intervenisala u Siriji. To je nešto što Putin želi da spreči uz pomoć evropskih lidera.

Pored razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, on je pozvao nemačku kancelarku Angelu Merkel da poseti Rusiju sledećeg vikenda, a na vrhu dnevnog reda će biti i Iran. Putin, međutim, ne može da odbaci mogućnost direktnog rata između SAD i Irana, rata u kojem iranski režim ne može da pobedi. U takvoj situaciji, Putinu bi bila potrebna zamena za "Osovinu otpora" u Siriji - nekakav aranžman, zbog kojeg ne bi morao da angažuje više trupa, ali i koji bi sprečio promenu režima, i omogućio Rusiji da održi svoje vojne baze u toj zemlji.

izvor

[Dreadnought]

"Veliki rade ono što mogu, mali ono što moraju" - Opravdanje SAD-a ili kršenje međunarodnog prava?


Iran je priznao da je "greškom" oborio ukrajinski civilni avion, ali i optužio SAD za "avanturizam". Da li su SAD ubistvom generala prekršile međunarodno pravo?

O tome su mišljenja različita.

Zvanični Teheran je priznao da je vojska "nenamerno" u sredu oborila civilni avion ukrajinske aviokompanije kada je stradalo 176 putnika i članova posade. Iranska vojska je držala letelicu za "neprijateljski avion" i projektili zemlja-vazduh su ispaljeni "ljudskom greškom", prenosi iranska državna televizija.

Predsednik Hasan Rohani je putem Tvitera izrazio žaljenje za "neoprostivu grešku". Saopšteno je da će biti pozvani na odgovornost oni koji su načinili tu grešku. Ministar spoljnih poslova Džavad Zarif je, uz izraze saučešća, dodao da je "avanturizam SAD doveo do katastrofe", prenosi Dojče Vele.

Tako se nastavljaju napetosti koje su počele kada je američka vojska usmrtila vodećeg iranskog generala Kasima Sulejmanija, nakon čega je Iran raketirao američke baze u Iraku. Međutim, u debati stalno izmiče pitanje koje bi valjalo prvo postaviti – ko je ovde prekršio međunarodno pravo?

"U međunarodnom pravu je ovako: Velike države rade ono što mogu, a male ono što moraju. To nedvosmisleno važi i u ovom slučaju", rekao je Folker Pertes za nemački javni servis ARD odgovarajući na pitanje – da li je ciljano ubistvo iranskog generala Kasima Sulejmanija, i to ne u Iranu nego u Iraku, u skladu sa međunarodnim pravom.

Folker Pertes je svetski priznati stručnjak za Bliski istok, direktor berlinske Fondacije za nauku i politiku. Glavni zadatak te nezavisne institucije je da savetuje nemački parlament i Vladu o spoljnoj i politici.


Da li su SAD u ratu i protiv koga?

U nastavku je Pertes izneo možda ključnu dilemu, kada je reč o međunarodnom pravu u aktuelnoj situaciji između SAD i Irana: „Ako su SAD i Iran u ratu, onda se može opravdati i ciljano ubistvo viskorangiranog generala. A ako između SAD i Irana ne postoji ratno stanje – onda je ovo što su učinile SAD bio čin državnog terorizma.“

SAD su napad u kojem je ubijen i Sulejmani izvršile u Iraku, a tamo ih je svojevremeno zvanično u pomoć pozvala legitimna vlada te zemlje. Međutim, napad na Sulejmanija očigledno nije izvršen uz pristanak Iraka jer je ta zemlja pre nekoliko dana zvanično ukinula gostoprimstvo vojsci SAD i žalila se Savetu bezbednosti UN.

Po međunarodnom pravu, to bi značilo da su SAD višestrukim ubistvom dronovima izvršile ratna dejstva protiv Iraka.

Međutim Štefan Talmon, šef katedre za međunarodno pravo na univerzitetu u Bonu, iznosi drugačije viđenje: "Neposredno pred ubistvo iranskog generala je američko Ministarstvo odbrane objavilo dugo saopštenje. U njemu je pobrojano nekoliko napada na američke jedinice koje su od novembra 2019. izvele šiitske paravojske koje navodno kontroliše Iran. SAD su se legitimno branile od ove serije oružanih napada."


Da li SAD imaju pravo da budu u Siriji?

Talmon ipak kaže da to ne znači da su sve akcije SAD na Bliskom istoku u skladu međunarodnim pravom. "Na primer, u Siriji. Tamo su samo Rusija i Iran aktivni na sigurnoj međunarodnopravnoj osnovi, jer su došle na poziv međunarodno priznatog šefa države Bašara al Asada."

"Sve ostale države prisustvo temelje na sumnjivom pravu na kolektivnu samoodbranu od terorističke paravojske Islamske države. Ali, najkasnije od marta 2019, to opravdanje više ne važi. Tada je zvanično rečeno da je IS pobeđena i to znači da niko ko nije pozvan, tamo nema šta da traži – uključujući i Bundesver", ocenio je Talmon.

Folker Pertes je tu drugačijeg mišljenja. On je za list Velt rekao da Islamska država nije pobeđena. „Već vidimo da su mere za borbu protiv takozvane Islamske države obustavljene. To je zabrinjavajuće, jer IS ni u kojem slučaju nije poražena u regionu. Naprotiv: nestabilnost je plodno tlo na kojem IS ponovo jača.“

"Ako Sjedinjene Države povuku snage iz Iraka, Iran će postati jedini hegemon u Iraku. To bi izazvalo otpor iračkih nacionalističkih, sunitskih i kurdskih snaga, i moglo bi razbije ionako krhki Irak", dodao je Pertes.


Šta je najveća slabost međunarodnog prava?

Štefan Talmon priznaje da je glavna slabost međunarodnog prava u tome što faktički nema institucije koja može da konstatuje da li je neka država prekršila međunarodno pravo i da je kazni.

"Međunarodni sud (u Hagu) doduše postoji, ali on može da bude aktivan samo ako ga određena država priznaje. Do sada su to učinile samo 74 od 193 države članice UN. Ali, većina deklaracija kojim su 74 države priznale sud, pune su rupa kao kao švajcarski sir. Dakle i te države – uključujući Nemačku – isključuju brojne sporove iz nadležnosti Međunarodnog suda, jer nijedna država ne želi da bude zvanično potvrđeno da je prekršila međunarodno pravo."

Mada se države na međunarodno pravo često pozivaju kada im to odgovara, Štefan Talmon kaže da ono nije postalo običan politički instrument: „Činjenica da se sve strane pozivaju na međunarodno pravo pokazuje da je ono od ogromne važnosti. Pogotovo u zapadnim demokratijama, gde se vlade moraju suočiti sa javnim mnjenjem, teško da mogu učiniti bilo šta što bi bilo očigledno protivno međunarodnom pravu.“

"Međutim, to takođe često dovodi do toga da vlade tumače međunarodno pravo kako im odgovara, samo da bi legitimisale svoje postupke. Time mu čine medveđu uslugu", ocenjuje profesor Talmon.

On ističe da Međunarodno pravo privileguje međunarodno priznatu vladu neke države: "U Siriji je to Asad, a u Venecueli je to još uvek Nikolas Maduro. Oni vam ne moraju biti simpatični, ali međunarodno pravo ne dozvoljava da ih neko jednostavno eliminiše vojnim sredstvima, čak ni u slučaju najozbiljnijih kršenja ljudskih prava."

On takođe kaže da je upitno da li su ljudska prava zaista uvek motiv vojne intervencije: "Da se stvarno radi o ljudskim pravima, međunarodna zajednica bi morala da interveniše u mnogim drugim zemljama. Međutim, ona to ne radi."

izvor

[Dreadnought]

"Ako se to dogodi, biće katastrofa za ceo svet"


Rusija se nada da situacija na Bliskom istoku neće eskalirati u veliki vojni sukob, jer bi to bila katastrofa za ceo svet, rekao je ruski predsednik Putin.

"Što se tiče situacije u celini, nadam se da situacija neće dovesti do velikih vojnih sukoba. Rat koji se tamo vodi je, kako vidimo, takozvanog malog intenziteta. Ali to su, ipak, borbena dejstva, ljude ubijaju. To je činjenica", rekao je Putin, prenosi Sputnjik.

"Bilo bi zaista dobro da se izbegnu velika borbena dejstva. Ako se to dogodi, to neće biti katastrofa samo za region Bliskog istoka, nego za ceo svet", dodao je ruski predsednik nakon sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Prema njegovoj oceni, takva dejstva će dovesti do "novih masovnih odlazaka ljudi sa teritorije na kojoj tradicionalno žive, do novih talasa izbeglica“ koji neće ići samo ka Evropi, nego i ka drugim regionima.

"To će biti humanitarna katastrofa, međureligijska katastrofa, ekonomska katastrofa, jer će to dovesti do razaranja ili ogromne štete za svetsku ekonomiju i svetsku energetiku", rekao je Putin.


"Primenićemo sva diplomatska sredstva da taj dogovor bude sačuvan"

Kako piše Sputnjik, ruski predsednik je rekao da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao o situaciji u vezi sa iranskim nuklearnim programom, naglasivši da je očuvanje Zajedničkog sveobuhvatnog plana dejstava za rešavanje iranskog nuklearnog problema važno, ne samo za taj region, nego za ceo svet.

"Nemačka je uverena u to da Iran ne treba da ima nuklearno oružje, zbog čega ćemo primeniti sva diplomatska sredstva da bi taj dogovor, koji, naravno, nije savršen, ali jeste dogovor i uključuje obaveze za sve države - bude sačuvan", rekla je Merkelova.

"Šestorka" međunarodnih posrednika (SAD, Rusija, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Kina) i Iran potpisali su 2015. godine Zajednički sveobuhvatni plan dejstava, koji podrazumeva ukidanje dugogodišnjih sankcija Iranu, u zamenu za ograničavanje iranskog nuklearnog programa. U maju 2018. godine SAD su jednostrano istupile iz sporazuma i obnovile sankcije Iranu. Teheran je potom saopštio da će po etapama smanjivati obim svojih obaveza iz sporazuma.

izvor

[Dreadnought]

Teheran: "Smrt vođi"; Uhapšen ambasador


Više hiljada ljudi okupilo se u subotu u centru Teherana zahtevajući ostavku vrhovnog iranskog verskog lidera ajatolaha Ali Hamneija.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Demonstranti su cepali slike nedavno ubijenog generala Kasima Sulejmanija.

Kako prenosi Rojters, iranska agencija Fars u retkom izveštaju o antivladinim protestima u Iranu, javila je da su demonstranti u Teheranu uzvikivali slogane protiv najviših državnih zvaničnika, nakon što su vlasti priznale da je raketom oboren ukrajinski putnički avion.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Demonstranti su na ulicama cepali slike generala Sulejmanija, ubijenog u americkom napadu dronovima.

Gardijan prenosi da je tokom protesta uhapšen ambasador Velike Britanije u Iranu Robert Makai.

"Vrhovni vođo, podnesi ostavku, podnesi ostavku", uzvikivale su stotine demonstranata koji su se okupili ispred Univerziteta Amir Kabir u Teheranu, kako se može videti na video snimku objavljenom na Tviteru.

izvor

[Dreadnought]

"Mogu da potvrdim da nisam učestvovao ni u kakvim demonstracijama"


Ambasador u Iranu Rob Maker negirao je da je učestvovao u bilo kakvim demonstracijama protiv vlasti kako su ranije preneli neki iranski mediji.

"Mogu da potvrdim da nisam učestvovao ni u kakvim demonstracijama", napisao je Maker na svom Tviter nalogu.

On je napisao da je otišao na događaj najavljen kao bdenje za žtrve tragedije srušenog ukrajinskog aviona, i da je normalna želja da se oda pošta žrtvama, tim pre što su neke od žrtava bili Britanci.

Kako je dodao u poruci, napisanoj na engleskom i na persijskom, napustio je to mesto posle pet minuta kada su neki počeli da uzvikuju slogane protiv vlasti.

Britanski minstar spoljnih poslova Dominik Rab javio je sinoć da je ambasador Maker uhapšen. Rab je napisao da hapšenje britanskog ambasadora u Teheranu "bez osnova i objašnjenja" predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava.

Prema listu Dejli mejl ambasador je uhapšen zbog toga što je navodno podstakao demonstrante u Teheranu da izraze bes prema vlastima posle katastrofe u kojoj su brojne žrtve bili Iranci. On je pušten oko sat kasnije, prema istom izvoru.

Do sada iranske vlasti nisu dale nikakvu izjavu o tom incidentu.

Noćas je iranska agencija Tasnim, bliska ultrakonzervativnim snagama, javila da je ambasdador držan u pritvoru nekoliko sati. Prema agenciji on je ispitivan za umešanost u "sumnjiva dela" tokom skupa ispred univerziteta Amir Kabir u Teheranu.

Iranska policija je sinoć rasturila okupljene studente koji su uzvikivali "destruktivne" i "radikalne" slogane prilikom skupa u sećanje na žrtve udesa aviona, prenela je iranska agencija Fars.

Novinari agencije Frans pres koji su izveštavali sa komemoracije, javili su da se skup pretvorio u iskazivanje besa. Okupljeni su osuđivali "lažove" i tražili da se kazne odgovorni za tragediju, koju, su prema demonstrantima pokušali da sakriju.

izvor

[Dreadnought]

Izrael umešan u ubistvo Sulejmanija?
"Amerikancima pružili ključne podatke"


Izrael je pomogao SAD u operaciji u kojoj je ubijen vođa iranske jedinice Kuds, general Kasem Sulejmani, prenose izraelski mediji izveštaje američke TV NBC.

Kako je navedeno, jevrejska država je bila umešana u operaciju izvedenu 3. januara, pruživši Amerikancima ključne obaveštajne podatke.

To je pomoglo da se potvrde informacije koje su dali dostavljači na sirijskom aerodromu da se Solejmani ukrcao u avion koji je leteo noću od Damaska do Bagdada. NBC se poziva na dva izvora upoznata sa operacijom i neimenovane zvaničnike SAD. Nakon što je avion sleteo četiri rakete su ispaljene iz drona na vozilo u koje je general ušao.

Izraelski mediji su izvestili dan nakon udara da je državni sekretar SAD Majk Pompeo obavestio premijera Izraela Benjamina Netanjahua o američkim planovima za ubistvo Solejmanija.

Pompeo je telefonirao Netanjahuu 1. januara da mu tobože zahvali za podršku Izraela u naporima suprotstavljanja Iranu i nakon napada na Ambasadu SAD u Iraku. Netanjahu je narednog jutra, pre nego što je otputovao u Atinu, aludirao da se "vrlo, vrlo dramatične stvari" dešavaju u regionu.

Nekoliko sati kasnije ubijeni su Solejmani i komandir iračke milicije koja ima podršku Irana i još nekoliko zvaničnika visokog ranga, navode izraelski mediji i prenose izveštaj Njujork tajmsa da je Netanjahu jedini strani lider koji je unapred znao za operaciju.

Ranije su agencije javile da je čitav niz sirijskih i iračkih dostavljača osumnjičen da je dao SAD informacije koje su dovele do ubistva Solejmanija, između ostalog dva bezbednjaka na aerodromu Bagdad i dva zaposlena u privatnoj sirijskoj avio kompaniji Čam vings (Cham wings).

izvor

[Dreadnought]

Tramp poslao poruku "hrabrom i napaćenom" narodu Irana


Predsednik SAD Donald Tramp je na Tviteru objavio poruku na persijskom, u kojoj navodi da je "uvek bio uz narod Irana".

Donald Tramp je objavio da je tvit posvećen "hrabrom i napaćenom narodu Irana".

- Bio sam uz vas od početka mog mandata i moja vlada će nastaviti da vas podržava. Pažljivo pratimo vaše proteste. Vaša hrabrost je inspirišuća - naveo je američki predsednik.

U narednoj objavi je naveo da iranska vlada mora da dozvoli organizacijama koje se bore za ljudska prava da vrše monitoring i izveštavaju o protestima Iranaca sa lica mesta.

- Ne sme da dođe do još jednog masakra mirnih demonstranata, niti do gašenja interneta. Svet posmatra - naveo je Tramp.

Demonstranti su se danas okupili kod univerziteta u Teheranu, uzvikujući slogane protiv vlasti i cepajući slike ubijenog generala Kasema Solejmanija.

Protest je usledio nakon što su vlasti priznale da je raketom oboren ukrajinski putnički avion.

izvor


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kumbor]

Када у земљи од скоро 100 милиона људи више стотина демонстраната на тргу узвикују пароле против власти, ја сам сигуран да је режим пред падом!

[Dreadnought]

Šef Iranske revolucionarne garde podneo izveštaj parlamentu u vezi sa ubistvom Sulejmanija, odmazdom Teherana i obaranjem aviona


Šef Iranske revolucionarne garde Hosein Salami podneo je danas izveštaj parlamentu u vezi sa ubistvom komandanta Kasema Sulejmanija, odmazdom Teherana i obaranjem putničkog aviona, javila je agencija ISNA.

General Salami obratio se članovima Madžlesa na zatvorenoj sednici. On je morao da objasni ubistvo Sulejmanija 3. januara u američkom napadu dronom u Bagdadu, odmazdu Irana koja je usledila i na kraju obaranje ukrajinskog putničkog aviona 8. januara kada je poginulo svih 176 putnika i članova posade, javila je ISNA nakon početka sednice.

Nakon ubistva Sulejmanija iranska vojska gađala je američke vojnike u bazama u Iraku. Iranska vojska saopštila je da su u trenutku obaranja aviona protivvazdušne snage bile u pojačanjom stanju pripravnosti i da je raketni operater delovao nezavisno.

Predsednik parlamenta Ali Laridžani zatražio je od parlamentarne komisije za bezbednost i spoljne poslove da istraže "težak incident" i načine da se takvi slučajevi spreče u budućnosti.

Listovi u Iranu danas su osvanuli sa crnim naslovnim stranama na kojima su odali poštu poginulima u padu aviona, navodi AFP.

Policija je sinoć rasterala studente na Univerzitetu "Amir Kabir" nakon komemoracije poginulima koja je prerasla u proteste i sukobe, javlja Fars. Studenti su uzvikivali "lažovi" i zatražili ostavku i procesuiranje odgovornih za obaranje aviona i za prikrivanje istine o tome.

izvor

[Dreadnought]

Sankcije jačaju tvrdolinijaše u Teheranu


Revolucionarna garda kojoj je pripadao i ubijeni general Sulejmani nije samo vojna, već i ekonomska sila u Iranu.

Zbog sankcija uticaj Garde i verskih vođa jača, a slabi se pozicija umerenog predsednika Hasana Rohanija, piše Dojče vele.

"Vojska čuvara Islamske revolucije", poznata i pod imenom Pasdaran iliti Revolucionarna garda, je paravojna organizacija koja sačinjava oružane snage Irana zajedno s regularnom vojskom Arteš.

Za SAD je Revolucionarna garda teroristička organizacija i zato američki predsednik Donald Tramp i tvrdi da je ubistvo generala Kasima Sulejmanija, komandanta garde, bio čin samoodbrane.

Ali ta organizacija nije samo vojna, već je i ekonomska sila. Poznavaoci prilika procenjuju da najmanje jedna trećina BDP Irana potiče od preduzeća koja su pod kontrolom Garde. Tome bi još trebalo dodati i verske fondacije, ali i to da je iranski parlament nedavno povećao budžet te organizacije.


Četiri moćne organizacije

Behzad Nabavi, iranski reformski orijentisan političar i bivši potpredsednik parlamenta, procenjuje da se 60 odsto državnog bogatstva nalazi u vlasništvu četiri gardine organizacije koje kontrolišu banke, naftne i telekomunikacione kompanije i druge firme.

Iako se vlada u Teheranu poslednjih godina svim silama trudila da privatizuje deo iranske privrede, granice između državnog, verskog, privatnog i vojnog i dalje su nedefinisane.

"Prema pravnoj definiciji, većina banaka su danas privatna deoničarska društva. Ali te deonice su često u vlasništvu državnih investicionih preduzeća", kaže Mihael Tokus, direktor Nemačko-iranske trgovinske komore sa sedištem u Hamburgu.

Brojne firme se često vode kao privatne, ali na njihovom čelu isto tako često sede penzionisani generali. Pripadnici vojnih snaga, objašnjava Tokus za DW, po pravilu odlaze u penziju sa 50 godina, pa im se tako otvara još jedna karijera.


Korupcija i nepotizam

Takva tesna povezanost plodno je tlo za korupciju i nepotizam, na šta se u javnosti često žali i predsednik Hasan Rohani. Lično je u novembru naložio pravosuđu da se pozabavi slučajevima korupcije u kojima se radi o milijardama dolara. „Gde su te krupne zverke, zašto se ne progone“, zapitao se Rohani

Uticaj vojske i verskih vođa manje je prisutan samo u mirnijim periodima, kao recimo 2017. kada je Zapad olabavio sankcije protiv Irana. Nakon toga je vlada u Teheranu poslove na dva velika tendera dodelila francuskim i južnokorejskim kompanijama.

Pravo na dodelu javnih poslova obično međutim dobija firma Katam El Anbija koja je pod kontrolom Garde. Često nema nikakvog tendera.

Vrhovni vođa Ali Hamenei odlučio je da general Ismail Kani nasledi ubijenog Sulejmanija na čalu Revolucionarne garde

U međuvremenu su se stvari ponovo vratile na staro, kaže Tokus. „Vraćanjem sankcija SAD, siva ekonomija ponovo je procvetala. Zbog toga u ovom trenutku niko ne može da kaže koliko nafte Iran u stvari izvozi.“ Pored zvaničnog izvoza, pominju se i „velike količine“ nafte koje izlaze iz Irana preko susednih zemalja i tankera koji „plove bez oznaka i odašiljača“.

"Vreme sankcija je loše vreme za transparentnost i ekonomski napredak", zaključuje Mihael Tokus.


Borba za devize

Sigurno je samo da je izvoz nafte – glavni izvor deviza za Iran – nakon uvođenja sankcija Vašingtona naglo opao. To u priznaje i predsednik Rohani koji je u novembru ocenio da se Iran nalazi u "vanrednom stanju".

"Kako da upravljamo zemljom kada se suočavamo s velikim problemima prilikom izvoza nafte?“, rekao je Rohani. Ocenio je da se Iran nalazi u „najvećim problemima od osnivanja Islamske republike".

Rohanijeva iznenađujuća otvorenost očito služi za to da se narod pripremi na teška vremena. „On želi da ljude pripremi na to da će se državni izdaci ubuduće dodatno morati da budu finansirani porezima i doprinosima“, smatra Tokus.

Koliko je to politički rizično pokazuju protesti nakon podizanja cena benzinu u novembru koji su, prema Iran Reportu, bili „najnasilniji u poslednjih 30 godina“. Nezadovoljstvo u narodu je veliko – masovni protesti protiv vladajuće klike nastavljeni su i povodom priznanja Teherana da je oborio ukrajinski civilni avion. Stradalo je 176 nedužnih ljudi.

Međutim, ekonomsko zatvaranje i podizanje cena idu na ruku konzervativnim krugovima koji žele da pokažu da reformski političari okupljeni oko predsednika Rohanija stvari ne drže pod kontrolom.

"Moguće je da će Rohani biti prisiljen da podnese ostavku, a da Revolucionarna gard preuzme vlast i uvede još strožu cenzuru i pojača nasilje", smatra iranski publicista Bahman Nirumand.

Mihael Tokus međutim zaključuje da se ekonomskim pritiskom iranski režim ne može baciti na kolena: "Granice izdržljivosti Iranaca ne bi trebalo potceniti."

izvor