Mogući vojni udar na Iran

[MOTORISTA]

Iluzije Irana nakon pobede Bajdena
IZVOR: DW SUBOTA, 14.11.2020.

Čini se da Iran veruje da će mu odlazak neprijatelja Donalda Trampa omogućiti više diplomatskog prostora za regionalne ambicije. Ali moglo bi da se ispostavi da je to teška zabluda.

Prošle subote konačno je postalo jasno da je Džozef Bajden pobednik predsedničkih izbora u SAD. Tri dana kasnije iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif se liderima susednih zemalja obratio putem Tvitera: "Iskrenu poruka našim susedima: Tramp odlazi za 70 dana, ali mi ostajemo ovde zauvek. Nikada nije dobro uzdati se u strance da pruže bezbednosti u regionu. Mi našim susedima pružamo ruku za dijalog, kako bi premostili razlike. Samo zajedno možemo graditi bolju budućnost za sve". Zarif je sastavio tvit kratko uoči dvodnevne posete Pakistanu. Ali radost zbog konačnog odlaska predsednika SAD - koji je iz iranskog ugla bio krajnje težak i ni malo spreman na kompromise – i zbog dijaloga sa susedima, mogla bi da bude znatno kraća nego što sugeriše trijumfalni ton tvita, piše Dojče vele (DW). Jer među susedima Irana je mnogo zemalja koje su saveznice SAD. Među njima je i Pakistan. Premijer te zemlje, Imran Kan, veoma brzo je čestitao na pobedi Bajdenu i novoizabranoj potpredsednici SAD Kamali Haris. "I dalje ćemo se, zajedno sa SAD, zalagati za mir u Avganistanu i regionu".

Hladan tuš iz Rijada

Ni kod najmoćnijeg iranskog protivnika, Saudijske Arabije, Zarifova poruka nije dobro primljena. Gotovo istovremeno kada je iranski ministar spoljnih poslova objavio tvit, saudijski kralj Salman je održao govor i izneo svoje viđenje odnosa prema susedima. Pritom je stavio do znanja da se o Iranu i dalje ne misli dobro. Pretnje od suseda na severu za Kraljevstvo su i dalje jedna od najvećih briga. Iran podržava terorizam i rasplamsava versko sektaštvo u regionu: "Saudijska Arabija naglašava opasnost koju za region imaju aktivnosti Irana".

Povratak "diplomatskom putu"?

Kralj Salman doduše nije imenom spomenuo Trampovog naslednika, ali sigurno zna da će njegove reči dopreti i do novog šefa Bele kuće. Još uoči izbora Bajden je u više navrata i opširno govorio o Iranu i o potrebama saveznika SAD. "I dalje ćemo suzbijati destabilizirajuće aktivnosti Irana, koje ugožavaju naše prijatelje i partnere u regionu", istakao je Bajden u septembru ove godine u komentaru za CNN. Ukoliko Iran bude tražio sukob, on je spreman, kako je ocenio, da štiti vitalne interese Amerike i njene vojske. "Ali isto tako sam spreman i da idem diplomatskim putem, ukoliko Iran za to takođe pokaže spremnost".

Šansu za to bi mogao da ponudi aktuelni, poverljivi izveštaj Međunarodne organizacije za kontrolu nuklearnog oružja (IAEA). U njemu stoji da Iran još uvek nije na zadovoljavajući način objasnio odakle potiču određene manje količine neprijavljenog obogaćenog uranijuma, koje su otkrivene još 2019. godine u jednom postrojenju blizu Teherana. Ukoliko Teheran ponudi valjano objašnjenje, to bi onda mogao da bude taj prvi mali korak koji očekuje Bajden.

"Novoizabrani predsednik SAD je u više navrata ponovio da je spreman da fleksibilno gradi odnos prema Iranu", kaže Ginter Majer, direktor Centra za istraživanje arapskog sveta na Univerzitetu u Majncu. "To se odnosi kako na razvoj iranskog nuklearnog programa, tako i na odnose prema susednim zemljama".

Dilema u Jemenu

Bajden je u više navrata istakao i da želi da redefiniše odnos SAD prema Saudijskoj Arabiji. Naročito je kritikovao vojnu intervenciju regionalne koalicije pod vođstvom Saudijske Arabije u Jemenu. Taj rat važi za posrednički rat između Saudijske Arabije i Irana. Međutim, ukoliko Bajden primora saudijski režim da se povuče iz Jemena, Iran bi mogao da iskoristi taj vakuum, kako bi proširio svoj uticaj u toj siromašnoj zemlji. Novi predsednik SAD će zato veoma pažljivo morati da odluči koje korake će zahtevati od svog saudijskog partnera, a da pritom ne ojača njihov glavni protivnik.

Iran sve više izolovan

U Siriji, na drugom regionalnom bojištu gde je i Iran umešan, situacija se menja. I finansijski i humanitarno gledano cena višegodišnjeg prisustva iranskih snaga u toj zemlji je podjednako visoka. Iran je u velikoj meri doprineo tome da se Asadov režim održi na vlasti, ali vlada u Teheranu od toga nije imala neke značajnije koristi. Naprotiv: "Rusija, donedavno najvažniji partner Irana u Siriji, sada pokušava da smanji uticaj Teherana u toj zemlji i da ga što je više moguće potisne", smatra Ginter Majer.

A što se tiče Libana i tamošnjeg Hezbolaha, čiju miliciju oprema i finansira Iran, Bajden je jasno izneo američku poziciju: upozorio je da su Iran i Hezbolah možda ohrabreni u nameri da koriste svoje položaje u Siriji, kako bi sa Golanske visoravni i drugih uporišta započeli napade na Izrael. Ali on to, kako je istakao, neće dozvoliti: "Amerika će blisko sarađivati sa Izraelom, kako bi on mogao da se odbrani od Irana i njegovih savezničkih snaga", kazao je Bajden za CNN.

Izrael sada može da računa i na podršku iz Arapskog zaliva: u avgustu su Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), kao i Bahrein potpisali sporazum o normalizaciji. Pojedini posmatrači to vide kao neku vrstu indirektnog odbrambenog saveza protiv Irana.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Iran izvršio zastrašujuće gađanje
Tanjug 14. 11. 2020.

IRANSKE snage gađale su danas naoružane pobunjenike u severozapadnom pograničnom području, dan nakon što su ubijena tri iranska graničara u udaljenom regionu gde se sastaju granice Irana, Iraka i Turske, izvestili su državni mediji.

Revolucionarna garda je navela da su njene kopnene snage gađale položaje "kontrarevolucionarnih terorističkih grupa s druge strane severozapadne granice naše zemlje", nanoseći velike gubitke i žrtve, javila je iranska državna novinska agencija IRNA. Sukobi sa iranskim kurdskim militantnim grupama česti su u tom području, a Iran povremeno granatira severni Irak, gde se, prema navodima, pobunjenički borci sklanjaju.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Umalo rat


Sa još dva meseca koliko mu je preostalo u Beloj kući, aktuelni američki predsedniki Donald Tramp dvoumio se da li da napadne iranska nuklearna postrojenja.

Kako Rojters saznaje od dobro upućenih američkih zvaničnika, predsednik SAD je nakon konsultacija sa najbližim saradnicima na kraju ipak odlučio da odustane od napada.

Tramp je sazvao sastanak u Beloj kući i konsultovao se sa svojim savetnicima za nacionalnu bezbednost, među kojima su bili potpredsednik SAD Majk Pens, državni sekretar Majk Pompeo, novoimenovani sekretar za odbranu Kristofer Miler i general Mark Mili, načelnik združenog generalštaba američke vojske.

Njujork tajmsu je zvanično potvrđeno da je Tramp prihvatio savete svojih saradnika i odlučio da odustane od ove dramatične zamisli zbog rizika od izbijanja sukoba širih razmera.

Iranski predstavnik u UN Alireza Mirijusefi izjavio da je iranski nuklearni program namenjen za civilnu upotrebu i nema vojnu svrhu.

"Ipak, Iran je dokazao da je sposoban da primeni legitimna vojna sredstva s ciljem da spreči ili uzvrati na svaku nepromišljenu avanturu bilo kog agresora", istakao je iranski ambasador u UN Alireza Mirijusefi.

izvor

[Dreadnought]

Američki mediji: Tramp planirao da izvede napad na nuklearne objekte u Iranu


Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp konsultovao se 12. novembra sa svojim savetnicima o mogućnosti „preduzimanja mera“ protiv glavnog iranskog nuklearnog objekta u narednim nedeljama, objavio je „Njujork tajms“ pozivajući se na bivše i sadašnje američke zvaničnike.

Potpredsednik SAD Majk Pens, državni sekretar Majk Pompeo, v.d. ministar odbrane Kristofer Miler i šef Združenog štaba oružanih snaga SAD, general Mark Mili, odgovorili su predsednika od vojnog udara, upozoravajući ga da bi takav potez mogao dovesti do velikih sukoba u poslednjim nedeljama njegovog predsedavanja.

Svaka mera, bilo da je reč o kibernetičkom ili raketnom napadu „gotovo sigurno“ bi ciljala iransko nuklearno postrojenje u Natanzeu, smatra „Njujork tajms“.

„Nakon što su Pompeo i general Mili opisali potencijalne rizike vojne eskalacije, zvaničnici su napustili sastanak uvereni da se više ne razmatra raketni udar na Iran“, rekao je list pozivajući se na zvaničnike Trampove administracije.

Prethodno je portal „Akios“, pozivajući se na izvore, rekao da se Trampova administracija, zajedno sa Izraelom i zalivskim državama, sprema da uvede nove sankcije Iranu pre inauguracije Džozefa Bajdena u januaru.

Američko-iranski odnosi eskalirali su početkom godine, kada su Sjedinjene Američke Države sprovele operaciju u blizini međunarodnog aerodroma u Bagdadu sa ciljem ubistva iranskog generala, komandanta specijalnih snaga Islamske revolucionarne garde Kasema Sulejmani i zamenika komandanta iračkih šiitskih ustaničkih snaga Abua Mahdija el Muhandisa.

izvor

[MOTORISTA]

Iran odgovorio: Napad SAD bi naišao na razarajući odgovor
IZVOR: TANJUG UTORAK, 17.11.2020.

Bilo kakav napad SAD na Iran naišao bi na "razarajući odgovor", upozorila je danas iranska vlada.

Iran se oglasio povodom navoda da je američki predsednik Donald Tramp razmatrao prošle nedelje opcije za napad na iransko nuklearno postrojenje, ali je odlučio da to ipak ne uradi.

"Bilo kakva akcija protiv iranske nacije svakako bi naišla na razarajući odgovor", naveo je portparol iranske vlade Ali Rabiej, a objavljeno je na zvaničnom sajtu vlade, prenosi Rojters.

Kako je ranije objavljeno, Tramp se dvoumio da li da napadne iranska nuklearna postrojenja. Rojters je naveo, pozivajući se na dobro upućene američke zvaničnike, da je predsednik SAD, nakon konsultacija sa najbližim saradnicima, na kraju je ipak odlucio da odustane od napada.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Trampova suluda ideja šokirala savetnike: "On još nije odustao"
Jutarnji list 17.11.2020.

Američki predsednik Donald Tramp prošlog četvrtka razmatrao je opcije napada na glavni iranski nuklearni pogon u Natanzu, od čega je na kraju i odustao. Međutim, on i dalje ima namere da "kazni" Iran.

Njegovi savetnici su ga upozorili da bi vojna akcija mogla izazvati širi sukob. Sastanak Trampa i savetnika je organizovan nakon što je Međunarodna agencija za atomsku energiju objavila izveštaj u kojem se navodi da je iranska zaliha obogaćenog uranijuma 12 puta veća od one koja je dozvoljena nuklearnim sporazumom iz 2015. godine, prenosi BBC. U izveštaju se navodi da Iran ima 2.442,9 kilograma nisko obogaćenog uranijuma, u odnosu na 2.105,4 kilograma prijavljenih 25. Avgusta, prenosi "Jutarnji list". Nuklearni sporazum koji je Iran potpisao 2015. godine sa svetskim silama omogućio mu je stvaranje zaliha od 202,8 kilograma nisko obogaćenog uranijuma. Agencija je takođe objavila da je Iran premestio centrifuge za obogaćivanje uranijuma iz nadzemnog objekta u Natanzu u podzemni objekat, što je suprotno dogovoru iz Nuklearnog sporazuma.

"Njujork tajms" je u ponedeljak objavio da se Tramp raspitivao za opcije da napadne Natanz na sastanku u Ovalnoj sobi prošlog četvrtka sa svojim glavnim savetnicima za nacionalnu sigurnost, uključujući i potpredsednika Majka Pensa, državnog sekretara Majka Pompea, novog ministra obrane Kristofera Milera i generala Marka Milija, načelnika generalnog štaba američke vojske. Jedan od Trampovih savetnika kazao je da bi takav potez mogao dovesti do šireg sukoba.

- Tražio je opcije. Izneli su mu scenarije, a on je na posletku odlučio da ne ide dalje - kazao je savetnik Rojtersu. Drugi savetnik kazao je za "Volstrit džornal" da bi sukob s Iranom mogao loše da se završi za sve učesnike.

Predstavnik iranske vlade Ali Rabiej upozorio je u utorak da bi svaka akcija protiv iranske nacije mogla da rezultira nemilosrdnim odgovorom Irana, piše "Rojters". Američki zvaničnici su kazali da ne isključuju mogućnost da Tramp još traži načine da napadne glavni iranski nuklearni pogon. Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država i drugi zvaničnici za nacionalnu bezbednost izrazili su zabrinutost da bi Tramp do kraja mandata mogao da pokrene takvu operaciju, bilo javno, ili tajno.

Tenzije između Vašingtona i Teherana pojačale su se nakon što su SAD počele da sprovode "kampanju maksimalnog pritiska" na Iran u svrhu prisiljavanja te države na novi Nuklearni sporazum s obzirom da je Tramp Ameriku povukao iz tog sporazuma 2018. uz tvrdnju da je sam sporazum loš te da bi se Iran mogao vratiti proizvodnji nuklearnog oružja vrlo brzo nakon njegovog raskidanja. Najstrožim ekonomskim sankcijama Amerika je iscedila iransku ekonomiju, što je rezultiralo velikom inflacijom i nestašicom lekova.

Promena po pitanju nuklearne diplomatije dve zemlje se nazire jer je novoizabrani američki predsjednik Džo Bajden obećao da će Iranu ponuditi "verodostojan povratak na put diplomatije", što je suprotno od Trampove agresivne retorike protiv Irana. Eskalacija u odnosima s Iranom mogla bi da oteža spasavanje nuklearnog sporazuma Bajdenu, koji se obavezao da će mu se ponovo pridružiti, nakon što je utvrdio da je to polazna tačka za dalje pregovore između Amerike i Irana.

"Da sam Iranac, ne bih bio miran"

Bilo kakav američki napad na Iran dobio bi žestok odgovor, rekao je predstavnik iranske vlade u utorak, nakon napisa medija da je američki predsednik Donald Tramp prošle nedelje razmatrao napad na glavni iranski nuklearni pogon.

- Bilo kakvo delovanje protiv iranske nacije sigurno bi dobilo nemilosrdan odgovor - rekao je predstavnik Ali Rabiej.

Agencija Reuters u ponedeljak je prenela tvrdnje anonimnog američkog funkcionera da se Tramp dva meseca pre odlaska iz Bele kuće na sastanku s glavnim savetnicima za nacionalnu bezbednost u Ovalnoj sobi raspitivao o opcijama napada na Iran, potencijalno na pogon Natanz. Oni su ga odgovorili od toga zbog rizika od šireg sukoba. Među njima je bio i državni skretar Majk Pompeo koji će u sredu posetiti Izrael, državu koja dugo razmatra vojnu akciju protiv neprijateljskog Irana.

- Da sam Iranac, ne bih bio miran - rekao je izraelski minister energetike Juval Štajnic nakon ovog izveštaja - Veoma je važno da Iranci znaju da će, ako zaista krenu prema obogaćivanju uranijuma za nuklearno naoružanje, postati podložni napadu vojne moći Sjedinjenih Država, a možda i drugih zemalja - dodao je Štajnic za izraelski vojni radio.

Iran odbacuje da je svrha njegovog nuklearnog programa vojna, a Rabiej je optužio Izrael za "psihološko ratovanje" protiv njegove države.

- Lično smatra verovatnim da bi SAD htele da izazovu nesigurnost u svetu i regionu - zaključio je portparol.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Misteriozno ubistvo - U avgustu je nađen ubijen "libanski profesor", a kada je klupko počelo da se odmotava usledilo je šok saznanje
M.I.M. 18.11.2020.

U noći 7. avgusta stanovnike predgrađa u severnom delu Teherana uznemirila je pucnjava. U belom “Renou” pronađena su beživotna tela sredovečnog muškarca i mlađe žene. Najmanje četiri metka su ispaljena u njih, a još jedan je pogodio auto koji je prolazio u vreme pucnjave. Dvoje ubica su bila na motoru, kako su prenele iranske novinske agencije.

- Čuli smo da je bilo pucnjave, otišli na mesto dešavanja i videli ubijene. Bilo ih je dvoje – izjavio je tada jedan svedok.

Za nekoliko sati poluzvanične iranske državne agencije izvestile su o ubistvu libanskog akademika profesora Habiba Davuda povezanog sa grupom Hezbolah i njegove ćerke Mirijam. Nije izneto objašnjenje njihovog ubistva niti je iko uhapšen, ali je bar jedna iranska agencija – FARS – kasnije objavila identitete žrtava, piše CNN. Tu je priča i stala, dok se na društvenim mrežama sredinom oktobra nije pojavila tvrdnja da žrtve nisu Libanci već jedna od najvažnijih figura terorističke organizacije Al Kaida – Abu Mohamed al Masri i njegova ćerka Mirijam, udovica sina Osame bin Ladena Hamze. Originalni izveštaj o misterioznom Davudu delovao je sumnjivo je nije bilo podataka o libanskom akademiku tog i sličnog imena. Ni u pro-hezbolaškim medijima u Libanu nije potvrđen identitet žrtava.

Sredinom oktobra je na “Tviteru”, na nalogu “AnbaDžasim” koji navodno pripada frilens novinaru u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, objavljen post koji ukazuje da su u stvari ubijeni Al Masri i njegova 27-godišnja ćerka. “AnbaDžasim” je rekao da je upitao veteran avganistanskog rata i da su mu oni potvrdili da su upravo oni žrtve. Dve nedelje kasnije je agencija “Šamšad njuz” takođe tvrdila da je u Teheranu ubijen Al Masri. Ali iranske vlasti su ćutale. U petak je zvaničnik za kontraterorizam rekao CNN-u da je “Al Masri verovatno mrtav”, a “Njujork tajms” je prvi izvestio o njegovom ubistvu, pozivajući se na neimenovane zvaničnike koji su rekli da je napad izvršio Izrael.

Kancelarija izraelskog premijera je odbila da komentariše slučaj. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Saed Hatibzadeh je rekao da Vašington i Tel Aviv “šire laži kako bi prikazali da je Iran povezan sa tim terorističkim grupama”. Zvanični Teheran je takođe demantovao izveštaj.

Smrt Al Masrija – čije je pravo ime Abdulah Ahmed Abdulah – nanela je gubitak Al Kaidi jer je on bio jedan od najboljih planera i najiskusnijih operativaca, navodi CNN. Smatralo se da je 57-godišnji Egipćanin iza napada na američke ambasade u Najrobiju i Dar es Salamu u avgustu 1998, tačno 22 godine na dan uoči pucnjave u Teheranu. Dokumenta do kojih su američki istražitelji došli 2001. u Avganistanu pokazuju da je Al Masri bio jedan od osnivača Al Kaide.

Zajedno sa ostalima iz hijerajhije organizacije, Al Masri se preselio u Teheran nakon terorističkog napada na Sjedinjene Američke Države 2001. i proterivanja Al Kaide iz Avganistana. Proveo je mnogo godina u zatvoru i kućnom pritvoru. Njegova ćerka Mirijam udala se za Hamzu bin Ladena oko 2005, kad su oboje bili tinejdžeri, u kompleksu u Teheranu u kojem je bio smešten contingent Al Kaide. Snimak sa tog događaja je krasnije pronađen u objektu u Abotabadu u kojem su američke snage šest godina kasnije ubile Osamu bin Ladena, a CIA ga je objavila 2017. Prema Aliju Sufanu, bivšem istražitelju FBI i stručnjaku za Al Kaidu, Al Masri je odbio iranski predlog da se vrati u Egipat, a pre pet godina pušten je iz pritvora u okviru dogovora koji je Iran sklopio kako bi oslobodio svog diplomatu kojeg je otela Al Kaida u Jemenu.

SAD su vidno smatrale Al Masrija za ozbiljnu i trajnu pretnju, te su 2018. udvostručile nagradu za informaciju o njemu i drugom lideru Al Kaide Saifu al Adlu sa pet na 10 miliona dolara. Neki analitičari videli su Al Masrija kao mogućeg naslednika Ajmana al Zavahirija na mestu lidera Al Kaide. Prošle godine mediji su izvestili da je Al Zavahiri u lošem zdravstvenom stanju.

- Al Kaida je izgubila jednog od osnivača i najiskusnijeg i najsposobnijeg operativnog planera – rekao je Sufan o Al Masriju, dodajući da je “poetska pravda” što je on ubijen 7. avgusta, na godišnjicu napada iz 1998.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

18.11.2020.

Iranski ministar: Ako Bajden ukine sankcije, vraćamo se nuklearnom sporazumu
AUTOR: Anadolija

Ministar spoljnih poslova Irana Muhamed Javad Zarif izjavio je da bi se ta zemlja bezuslovno vratila poštovanju svih obaveza preuzetih međunarodnim nuklearnim sporazumom, ako novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden ukine američke sankcije.

Zarif je za lokalni list "Iran" rekao da očekuje da novoizabrani američki predsednik Biden vrati SAD u međunarodni nuklearni sporazum iz 2015. godine.

"Ukoliko buduća američka administracija bude želela da poništi odluku još uvek aktuelnog predsednika Donalda Trampa i vrati se u međunarodni nuklearni sporazum, Iran je spreman na pregovore o takvom koraku“, poručio je Zarif.

Podsetivši i na rezoluciju 2231 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja predviđa ukidanje sankcija Iranu i podržava međunarodni sporazum, Zarif je kazao da SAD treba samo da poštuje svoje obaveze po toj rezoluciji, a da bi i Iran bezuslovno počeo da ispunjava svoje obaveze iz sporazuma.

"Bajden po ulasku u Belu kuću kao predsednik SAD sa tri dekreta može da ukine sve sankcije", kazao je Zarif.

Međunarodni nuklearni sporazum potpisan je 2015. godine, a američki predsednik Tramp je jednostrano 2018. godine kazao da SAD istupa iz tog sporazuma i obnovio sankcije Iranu. Njegov demokratski rival Baden je, prema nezvaničnim rezultatima, pobedio na nedavnim predsedničkim izborima u SAD i ranije je najavio da će vratiti SAD unutar međunarodnog sporazuma, koji je i potpisan za vreme njegovog potpredsedničkog mandata u administraciji bivšeg američkog predsednika Baraka Obame.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

18.11.2020.

SAD uvele nove sakcije Iranu, "kažnjena" dobrotvorna organizacija
AUTOR: Beta

SAD su uvele nove sakcije Iranu, nakon što je državni sekretar Majk Pompeo rekao da bi koraci suprotni prethodnoj politici Trampove administracije bili "glupi i opasni".

Sankcijama je pogođena vodeća iranska dobrotvorna organizacija Mostazafan i oko 160 njenih ogranaka, zbog, kako su naveli Ministarstvo finansija i Stejt department, kršenja ljudskih prava.  Pompeo je u izjavi pod nazivom "Važnost sankcija uvedenih Iranu" naveo da su potezi Trampove administracije protiv Irana učinili svet bezbednijim.

"Iako je to prividno dobrotvorna organizacija zadužena za pružanje pomoći siromašnima i potlačenima, njena imovina je eksproprisana od iranskog naroda, a koristi je vrhovni vođa Ali Hamnei za bogaćenje, nagrađivanje svojih političkih saveznika i progon neprijatelja režima", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.  Trampova administracija pokušava da pojača pritisak na Iran pre nego što vlast u SAD preuzme Džozef Bajden.

Bajden je rekao da želi da radi na zbližavanju sa Iranom koje je započelo za vreme vladanja Obamine administracije.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Vašington uveo nove sankcije Iranu
Tanjug 19.11.2020.

SAD su danas uvele nove sankcije Iranu, stavljajući na crnu listu fondaciju koje koristi vrhovni vođa Ali Hamnej, jer Vašington smatra da Iran krši ljudska prava godinu dana nakon anti-vladinih protesta u kojima je bilo nastradalih.

O novim sankcijama su izvestili čelnici ministarstva finansija SAD, kojima se na meti našao i iranski ministar obaveštajne službe, čime Trampova administracija želi da izvrši maksimalan pritisak na ovu azijsku zemlju. Sankcije su uvedene samo dva meseca nakon što bi Donald Tramp trebalo da napusti Belu kuću, a na njegovo mesto dođe izabrani predsednik Džo Bajden, preneo je Rojters. Ministarstvo finansija je uvelo sankcije, kako se navodi, glavnoj Hamnejevoj pomoćnoj finansijskoj mreži. Navodi se još i da je na crnoj listi Bonjad Mostazafan, odnosno Fondacija potlačenih, koju kontroliše Hamnej, kao i još deset pojedinaca i 50 podružnica fondacija iz oblasti energije, rudarstva i finansija.

Sankcijama će biti zamrznuta sva novčana sredstva lica koja su se našla na crnoj listi, a američkim kompanijama i državljanima će biti zabranjeno da prave bilo kakve poslove sa njima. Svaki Amerikanac koji ne bude poštovao odluku ministarstva finasija, biće na udaru i suočhiće se sa kaznama. Fondacija Alija Hamneja je prikupila veliku količinu novca, sve na štetu iranske ekonomije i kontroliše kompanije i vlašništva koja su konfiskovana još od Islamske revolucije 1979. godine, dodaje Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Tenzije sa SAD preteće": Iran pokrenuo veliki vojni brod
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 19.11.2020.

Teheran -- Iranska elitna Revolucionarna garda saopštila je da je aktivirala veliki vojni brod koji može da nosi helikoptere, dronove i bacače raketa usred tenzija sa SAD.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na fotografijama broda, koji je nazvan po ubijenom komandantu Abdulahu Rudakiju, vidi se kamion koji nosi rakete zemlja-zemja i vojne projektile, prenosi AP. Takođe, na brodu se vide i četiri mala, brza čamca, koja garda koristi u Persijskom zalivu.

Garda je saopštila da je brod dugačak 150 metara, što je upola manje u odnosu na američki nosač aviona klase "Nimic", koji je dugačak 332 metara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iranski brod nema pistu, ali ima helidrom. AP dodaje da Garda obično pokriva oblast u Persijskom zalivu, dok iranska mornarica patrolira Omanskim zalivom, pa i dalje od toga.



AP zaključuje da izgleda da je brod "odgovor na patroliranje američkih brodova u regionu", koje Iran vidi kao pretnju, kao i sve veće prisustvo Izraela u regionu.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

"Iran će poraziti izraelski pokušaj nanošenja štete u Siriji"
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 22.11.2020.

Teheran -- Iran je danas saopštio da će poraziti svaki izraelski pokušaj nanošenja štete njegovoj ulozi u Siriji, rekavši da je era Izraela "pogodi i pobegni" završena.

U sredu je izraelski vojni portparol rekao da je napadnuto osam ciljeva, uključujući i iransko sedište na međunarodnom aerodromu u Damsku i tajno vojno mesto koje služi za smeštaj iranskih delegacija kada dođu u Siriju da deluju, preneo je Rojters. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Saed Katebzadeh rekao je na konferenciji za novinare da je cionisticki režim svestan da je era "pogodi i pobegni" završena i samim tim su veoma oprezni.

Iran negira da ima vojne snage u Siriji i navodi da je poslala u zemlju komandose kao vojne savetnike. Teheran je saopštio da će obezbediti vojne savetnike Siriji dok god je to potrebno.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

25.11.2020.

RSE: Budućnost iranskog nuklearnog sporazuma i uloga Trampa u njemu
AUTOR: Radio Slobodna Evropa

Stav SAD prema Iranu mogao bi se promeniti s administracijom novoizabranog predsednika Džozefa Bajdena čemu se nada i Evropa, ali obnova iranskog nuklearnog sporazuma neće biti jednostavna, ne samo što bi odlazeći predsednik mogao dodatno da zakomplikuje odnose, već i zbog podozrivosti u samom Teheranu, kao i medju najbližim saveznicima Vašingtona na Bliskom istoku, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Iako je na početku predsedničke trke Bajden rekao da će vratiti SAD nuklearnom sporazumu s Iranom ako Teheran to isto učini, a Iran poručio da će se vratiti sporazumu kada Vašington ukine sankcije, oživljavanje sporazuma bi moglo biti teže no što se čini, ukazuje Vašington post. Teoretski, povratak sporazumu Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA) koji su 2015. potpisale Kina, Francuska, Nemačka, Iran, Velika Britanija, SAD i Rusija, trebalo bi da bude jednostavan.

Ali, ocenjuje list, unutrašnja politika u obe zemlje i regionalna razmatranja promenile su se u odnosu na period otkada su se SAD, odlukom Donalda Trampa, povukle 2018. Iran verovatno neće odmah biti u vrhu prioriteta Bajdenove administracije naročito zbog brojnih izazova s kojima se mora suočiti, poput borbe protiv pandemije izazvane korona virusom, oživljavanja ekonomija i obnove savezništva u svetu. Bajden bi mogao da ukine Trampovu zabranu izdavanja viza za nekoliko zemalja s većinskim muslimanskim stanovništvom, a administracija može izdati smernice koje bi Iranu mogle olakšati pristup medicinskim potrepštinama.

Čak i ako se Bajden odluči na trenutni povratak u JCPOA, iranski vrhovni čelnik Ali Hamenei i dalje je duboko sumnjičav prema Vašingtonu, a Trampovo povlačenje iz sporazuma očito je potvrdilo njegove stavove da je Amerika dvolična, dodaje Vašington post. Iranski predsednički izbori u junu 2021. mogu se pokazati dodatnom preprekom naročito jer Hamenei i drugi tvrdolinijaši smatraju da bi povratak u JCPOA mogao poremetiti njihovu prednost na izborima, piše RSE.

Američki prijatelji na Bliskom istoku, posebno Izrael i Saudijska Arabija takođe će se snažno usprotiviti povratku dogovora jer veruju da je JCPOA premalo učinio da ograniči iranski nuklearni program a njihovo protivljenje bi moglo ugroziti održivost dogovora. Nastojeći da ožive iranski nuklearni sporazum, ministri spoljnih poslova tri evropske države sastali su se ove nedelje da razgovaraju o saradnji s Bajdenovom administracijom, izrazivši nadu da će SAD ukinuti sankcije Teheranu koji bi zauzvrat trebalo da prestane da krši sporazuma koji ograničava njegove nuklearne aktivnosti, piše Gardijan.

Ministri spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas, Francuske Žan-Iv Le Drian i Dominik Rab iz Velike Britanije sastali su se kod Berlina da razgovaraju o tome kako bi "dalji pristup koji uključuje sve potpisnike JCPOA, a možda i novu američku administraciju, mogao izgledati".

Sporazum pod znakom pitanja

Cilj je, tvrdi neimenovani diplomata, vratiti JCPOA na prvobitni cilj - ukidanje iranskog nuklearnog programa. Zvanični pregovori Bajdenovog tima i Evrope još ne mogu početi ali, ukazuje Gardijan, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, poznate kao E3, pozvane su da deluju kao posrednici između SAD i Irana. Neki evropski zvaničnici smatraju da bi E3 mogla lakše posredovati u dogovoru kojim bi Iran brzo okončao kršenje sporazuma, a američki predsednik ukinuo ekonomske sankcije izvršnim ukazom.

Sporazum bi se, dodaje list, mogao privremeno postići sa ili bez američkog formalnog povratka u JCPOA. Međutim, možda postoje prepreke za tako brz formalni povratak na sporazum, ako bi Iran tražio garancije, naglašava Gardijan, dodajući da je prošle nedelje iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif sugerisao da će Iranu možda trebati garancije pre nego što dopustiti SAD da se pridruži starom JCPOA.

Nemački zvaničnici takođe su dodali da će Evropa razmotriti odgovor u slučaju da Tramp u poslednjim danima svoje administracije izvede iznenadni napad na iranska nuklearna postrojenja. Vendi Šerman, američka vodeća pregovaračica o iranskom sporazumu 2015, izjavila je prošle nedelje da nuklearni sporazum "visi o koncu" u posljednjim mesecim.

Trampove administracije i da bi Bajdenov tim morao vrlo brzo da počne konsultacije s evropskim partnerima. Trampova administracija je u poslednje tri godine sprovodila strategiju maksimalnog pritiska na Iran uvođenjem sve oštrijih sankcija koje su imale ozbiljan ekonomski uticaj na Iran, ali nisu uspele da nateraju Teheran na novu rundu pregovora kakve je Vašington tražio, napisao je za Indipendent, saradnik think-tanka Difens prajoritiz iz Vašingtona, Danijel Depetris.

Američki kreatori politike pretpostavili su da će finansijske nevolje s vremenom prisiliti iransko vodstvo da se vrati za sto za novu rundu pregovora. Ipak, ističe Depetris, do razgovora nije došlo već su Iranci na maksimalan pritisak odgovarali maksimalnim otporom pa su - pokazuju podaci Međunarodne agencije za atomsku energiju - zalihe obogaćenog urana u Teheranu preko deset puta veće nego što su bile pre sankcija Vašingtona.

Da li će Vašington ponovo ući u nuklearni sporazum manje je važno za američku sigurnost od toga da li SAD i Iran mogu zajedno raditi na pronalaženju puta prema deeskalaciji u celini, ocenjuje Depetris. Bajden ne bi smeo da gubi vreme na preokret politike svog prethodnika, već bi uz posrednike mogao da pošalje jasnu poruku Teheranu da su SAD spremne za usvajanje skromnijeg aranžmana - delimično ublažavanje sankcija za delomično ograničenje nuklearne energije s ciljem da obe nacije izbegnu neprijateljstva koja su izbila u januaru 2020.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Vratiće američku politiku prema Iranu na onu koju je ostavio pre četiri godine
Tanjug 25. 11. 2020.

IRANSKI predsednik Hasan Rohani ponovo je danas izrazio nadu da će izabrani američki predsednik Džo Bajden vratiti američku politiku prema Iranu na onu tačku gde ju je kao potpredsednik ostavio pre četiri godine, prenela je državna televizija.

Ako bi Iran i SAD mogle da nađu put nazad ka "situaciji od 20. januara 2017.", dan inauguracije predsednika Donalda Trampa, "to bi bilo veliko rešenje za mnoga pitanja i probleme", prenosi AP. Tokom mandata Donalda Trampa tenzije između SAD i Irana su eskalirale zbog čega su dve strane dospele početkom godine na ivicu rata. Vašington se u međuvremenu i povukao iz nuklearnog sporazuma sa Teheranom. Rohani je pozvao Bajdena da "eksplicitno osudi" Trampovu kampanju maksimalnog pritiska kao i da "kompenzuje pogrešnu politiku sleđenu poslednje četiri godine".

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Mediji: Izrael se priprema za američki napad na Iran


Izraelska vojska je nedavno dobila nalog od Vlade da se pripremi za potencijalni napad SAD na Iran, piše portal „Aksios“, pozivajući se na izvor u Izraelu.

Portal piše da je Vlada Izraela izdala ovaj nalog jer smatra da region očekuje „vrlo težak period“, uoči inauguracije Džoa Bajdena u januaru naredne godine. Kako se navodi, izraelske vlasti u ovom trenutku ne poseduju tačne podatke o mogućem napadu, ali se plaše da kad stigne upozorenje za ovaj napad, neće imati dovoljno vremena da se pripreme.

Kako pretpostavljaju izvori lista, Vašington bi mogao izvesti napad na Iran pre odlaska predsednika Donalda Trampa sa svoje funkcije, dok bi Iran u tom slučaju mogao na napad da odgovori gađanjem Izraela.

Ranije je „Njujork tajms“, pozivajući se na bivše i sadašnje američke zvaničnike, izvestio da se predsednik Donald Tramp 12. novembra konsultovao sa svojim savetnicima o mogućnosti „preduzimanja mera“ protiv glavnog iranskog nuklearnog objekta u narednim nedeljama.

izvor