Mogući vojni udar na Iran

[MOTORISTA]

Iran tvrdi da je zaplenio tanker iz Južne Koreje
Tanjug 04.01.2021.

Saudijska televizija Al Arabija, pozivajući se na neimenovane izvore, javila je da je Iran zaplenio tanker pod zastavom Južne Koreje koji je prevozio hemikalije, prenosi Rojters.

Pomorske vlasti Ujedinjenog Kraljevstva nadležne za trgovinske operacije (UKMTO), saopštile su danas da je došlo do "interakcije" između iranskih snaga i trgovačkog broda u Ormuskom moreuzu, što je dovelo do toga da je brod promenio pravac kretanja i ušao u iranske vode. Na zvaničnoj internet strani UKMTO za sada nije sapšteno više detalja.

Iranski mediji potvrdili su da je mornarica iranske revolucionarne garde zaplenila južnokorejsko trgovačko plovilo zbog, kako su naveli "zagađivanja Persijkog zaliva hemikalijama", prenosi Rojters.

Ovaj potez dolazi usred tenzija između Teherana i Vašingtona tokom poslednjih nedelja Trampovog predsednikovanja, ali i nakon informacije da je Iran obnovio obogaćivanje uranijuma od 20 odsto u svom podzemnom nuklearnom postrojenju Fordo, što predstavlja nivo čistoće koji nije dozvoljen teheranskim nuklearnim sporazumom sa šest svetskih sila iz 2015. godine.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Teheran: Zaplenjeni brod zagađivao Persijski zaliv, posada zadržana u iranskoj luci


Posada južnokorejskog tankera, koji je ranije danas zaplenio Iran u Ormuškom moreuzu, zadržana je u luci Bandar Abas, javila je poluzvanična agencija Tasnim.

Članovi posade su iz Južne Koreje, Indonezije, Vijetnama i Mjanmara, navodi agencija ne precizirajući o kom broju se radi ni gde se nalazi, prenosi Rojters.

Iranski mediji potvrdili su danas da je mornarica iranske revolucionarne garde zaplenila južnokorejsko trgovačko plovilo zbog, kako su naveli "zagađivanja Persijskog zaliva hemikalijama".

izvor

[MOTORISTA]

Iran saopštio da proizvodi uranijum obogaćen do 20 odsto
SVET Autor: Beta 05. jan. 2021

Iran od sada proizvodi obogaćeni uranijum do 20 odsto, potvrdio je portparol Iranske organizacije za atomsku energiju Behruz Kamalvandi. "Oko 19.00 (ponedeljak u 15.30 GMT) dostigli smo proizvodnju od 20 odsto", rekao je Kamalvandi u intervjuu koji je prenela iranska državna televizija.

On je dodao da posle dostignutih 20 odsto proces proizvodnje takvog uranijuma treba da postane potpuno stabilan. Medjunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da je Iran pokrenuo postupak proizvodnje obogaćenog uranijuma do 20 odsto ​​fabrici Fordo, što je novo kršenje nuklearnog sporazuma potpisanog 2015. godine. Iranski parlament nedavno je doneo odluku o povećanju nivoa obogaćivanja uranijuma posle ubistva iranskog fizičara Mohsena Fahrizadeha. Iran sumnja da je Izrael iza ubistva naučnika.

Sporazumom je iransko obogaćivanje uranijuma ograničeno na 3,67 odsto, što je dovoljno da bi se pokretale nuklearne elektrane. Da bi bio pogodan za atomsku bombu, uranijum ;treba da bude obogaćen do oko 90 odsto. Medjutim, naučnici tvrde da kada se uranijum jednom obogati do 20 odsto, vreme potrebno da se dostigne 90 odsto se prepolovljava. Iran je ranije obogaćivao uranijum do 20 odsto.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Izveštaj pokazao: Iran pokrenuo procese dodatnog obogaćivanja uranijuma
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 4.01.2021.

Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je u izveštaju zemljama članicama da je u Iranu pokrenut viši nivo procesa obogaćivanja uranijuma.

Taj nivo je viši od dosadašnjeg, koji se odvijao u okvirima sporazuma sa svetskim silama iz 2015. godine, izjavio je iranski ambasador pri ovoj agenciji UN Kazim Garibabadi. On je potvrdio da se sa dosadašnjeg procesa obogaćivanja uranijuma do 4,1 odsto prešlo na obogaćivanje prvih 137,2 kilograma uranijuma do nivoa od 20 odsto, koliko je Iran već uspešno uspevao da obogaćuje uranijum pre postizanja sporazuma 2015. godine, preneo je Rojters.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Iranska vojska najavila dvodnevne vežbe obuke sa bespilotnim letelicama


Iranska vojska saopštila je da od utorka u centralnom delu zemlje sprovodi vežbe obuke sa bespilotnim letelicama, koje uključuju nekoliko rodova vojske, javila je agencija Irna.

Dvodnevna vežba trebalo bi da uključi „nekoliko stotina operativnih bespilotnih letelica oružanih snaga kopna, vazduha i mornarice u provinciji Semnan i u drugim područjima“ zemlje, prenela je Irna. Bespilotne letelice iranske proizvodnje treba da izvode simulacije kratkog i dugog dometa „borbe, nadzora, izviđanja i informatičkog ratovanja“, dodala je iranska agencija. Iranska vojska takođe planira da pokaže svoja dostignuća u dizajniranju bespilotnih letelica, na prezentaciji kojoj će prisustvovati visoki vojni zvaničnici.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Napetost između Južne Koreje i Irana


Napetost između Južne Koreje i Irana se produbljuje, a južnokorejsko ministarstvo spoljnih poslova ponovo razmatra da li da u nedelju pošalje svoje diplomate u Teheran, kako je ranije planirano, s obzirom da su iranske snage zaplenile tanker koji je plovio pod južnokorejskom zastavom u Persijskom zalivu, a posadu lišile slobode.

Ovaj incident se dogodio nakon što je Južna Koreja zamrzla iranski novac deponovan u južnokorejskim bankama.

Iranska državna televizija je prenela izjavu jednog zvaničnika iz Teherana koji je rekao da je zamenik ministra spoljnih poslova Južne Koreje Čoj Džong-kun najavio da će razmotriti zahtev Irana da se odmrznu iranska sredstva u vrednosti od 7 milijardi dolara, preneo je Rojters.

U međuvremenu je južnokorejsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da zbog aktuelne situacije nije jasno hoće li Čoj putovati u Teheran.

Iranska državna televizija je prenela izjavu Saida Katibzadeha, predstavnika iranskog ministarstva inostranih poslova da je južnokorejski tanker, koji je prevozio hemijske supstance, zaplenjen jer je "zagađivao more".

izvor

[MOTORISTA]

Iran napada ameriku posle Bajdenove inaguracije? Bivši šef Mosada otkrio kako će izgledati udar!
Novosti online 05. 01. 2021.

DVOJE bivših šefova Mosada i bivši šef Saveta za nacionalnu bezbednost tvrde da Iran do sada nije uspeo da se osveti za smrt Kasema Solejmanija i da će verovatno preduzeti neku akciju nakon inauguracije izabranog američkog predsednika Džoa Bajdena, navodi izveštaj "The Jerusalem Post".

Bivši direktor Mosada Šabtaj Šavit primetio je da je ubistvo vrhunskog nuklearnog naučnika Teherana Mohsena Fahrizadea u novembru bio "dvostruki udarac protiv iranske vojne aktivnosti na Bliskom istoku" i da trenutni komandant snaga "Kuds" Ismail Gani nije na istom nivou kao i njegov prethodnik. Šavit je primetio da "strpljenju Iranaca nema kraja":

- Moramo uzeti u obzir da će oni odgovoriti. Čekaće priliku da napadnu veoma važnu metu.

Bivši direktor Mosada, Dani Jatom, zauzvrat je sugerisao da se "Kuds" nije oporavio od Sulejmanijeve smrti i sumnja da će se ikada oporaviti. Bivši šef Saveta za nacionalnu bezbednost i general-major Giora Eiland pretpostavlja da će se bilo akcija Teherana dogoditi tek nakon što Bajden preuzme dužnost.

- Neće zaboraviti da uzvrate. Možda tajming neće biti dok pregovaraju sa Amerikancima. Bilo bi glupo da izvrše napad tokom pregovora samo zato što imaju priliku. Ali oni su vrlo pametni ljudi, ne možete ih potceniti - rekao je on - Ova osveta mora imati najveći uticaj na neprijatelja i steći najveću podršku islamskog sveta - izjavio je on, a preneo "Mehr News".

Kako je u subotu izvestio "The Jerusalem Post", Izraelske odbrambene snage (IDF) pripremaju se za potencijalni napad Irana.

Iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif ranije je tvitovao da "izraelski agenti-provokatori" pripremaju napad na SAD i upozorio odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa da bude "oprezan zbog moguće zamke" nakon što je predsednik SAD optužio Teheran da stoji iza raketnog napada na američku ambasadu u Bagdadu 20. decembra. Dan uoči godišnjice Solejmanijeve smrti, Zarif je obećao da Teheran "neće mirovati" dok ljude koji su odgovorni za njegovo ubistvo ne izvede pred lice pravde. Kao odgovor, Teheran je pokrenuo raketne napade na dve američke vojne baze u Iraku - bazu Ajn al-Asad i vazdušnu bazu Erbil - napade koji su potom doveli do traumatičnih problema kod 100 američkih vojnika.

Prošle nedelje je načelnik Generalštaba iranskih oružanih snaga general-major Mohamad Bakeri ponovio da ne postoji "datum isteka" za osvetu Sulejmanijevim ubicama, rekavši da je američko povlačenje sa Bliskog istoka neizbežno.

Dana 3. januara 2020. godine, na generala Islamske revolucionarne garde (IRGC), Kasema Sulejmanija, komandanta snaga "Kuds", izvršen je atentat u američkom udaru dronom dok je njegov automobil napuštao Međunarodni aerodrom u Bagdadu, što je potez koji je direktno odobrio odlazeći američki predsednik Donald Tramp.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

"Obogaćivanje uranijuma od strane Irana imaće posledice"


Evropska komisija saopštila je danas da žali zbog toga što je Iran nastavio da obogaćuje uranijum za 20 odsto u svom podzemnom nuklearnom postrojenju.

EK je navela da je Iran time prekršio nuklearni sporazum iz 2015. godine, ali da veruje da sporazum treba održati.

"Krajnje smo zabrinuti zbog akcija koje je preduzeo Iran. Ovaj postupak je kršenje nuklearnih obaveza Irana i imaće teške implikacije", rekao je portparol EK na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

On je rekao da je postupak Teherana za žaljenje ali da je od izuzetne važnosti da se "sporazum održi".

Ovo je najnovije kršenje sporazuma od strane Irana, koje je počelo 2019. godine kao odgovor na povlačenje Vašingtona iz sporazuma i ponovno uvođenje sankcija Teheranu.

izvor

[Dreadnought]

Iran od Interpola traži poternicu za Trampa


Iran je uputio Interpolu zahtev za raspisivanje međunarodne crvene poternice za 48 američkih zvaničnika, uključujući i predsednika SAD Donalda Trampa, koje tereti za umešanost u ubistvo generala Kasema Sulejmanija.

Portparol iranskog Ministarstva pravde Gulam Husein Ismaili je rekao da se istraga o ubistvu komandanta elitne jedinice Kuds Iranske revolucionarne garde vodi u saradnji sa šest država, uključujući i Irak, prenosi agencija Anadolija.

„Utvrđeno je da je u Sulejmanijevo ubistvo umešano 48 osoba, uključujući predsednika SAD kao prvooptuženog, te komandante i zvaničnike Pentagona i američke vojnike u regionu“, kazao je Ismaili.
On je rekao da je Iran zatražio od Interpola da raspiše međunarodnu crvenu poternicu za osumnjičenima.

Sulejmani je ubijen pre godinu dana u američkom vazdušnom napadu dronom u Bagdadu. Tada je poginulo 10 osoba, prenosi Tanjug.

izvor

[Dreadnought]

Iran Uses Its Grip On Strait Of Hormuz To Fight Back US-imposed Sanctions

[MOTORISTA]

AP: Bajden se suočava sa sve neizvesnijom situacijom oko Irana
SVET Autor: Beta /AP 05. jan. 2021

Novoizabrani predsednik SAD Džozef Bajden suočava se sa sve neizvesnijom situacijom po pitanju Irana, višedecenijskog američkog protivnika kog Vašington u najvećoj meri okrivljuje za nestabilnost na Bliskom istoku.

Bajdena, koji 20. januara treba da stupi na dužnost, čeka problem s Iranom, koji svakim danom postaje sve složeniji, a tome su doprineli i provokativni potezi Teherana i nekoherentne akcije odlazećeg predsednika SAD Donalda Trampa. Trampov tim je prošle sedmice poslao u Persijski zaliv bombardere B-52, kao odgovor na navodno iransko planiranje napada, a zatim je preinačio odluku o vraćanju u SAD jedinog američkog nosača aviona na Bliskom istoku. Iran je u ponedeljak objavio da je obnovio proces obogaćivanja uranijuma do 20 odsto, čime krši međunarodni nuklearni sporazum sa velikim silama iz 2015. godine, a zatim je zaplenio tanker, koji je u Persijskom zalivu plovio pod južnokorejskom zastavom i uhapsio članove posade.

Ta dva poteza Teherana, svega dve nedelje uoči inauguracije Bajdena, ugrožavaju njegove planove da SAD ponovo postanu deo nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, koji je Tramp napustio 2018. godine i ponovo uveo oštre sankcije Iranu. Tenzije su izrazito povišene nekoliko nedelja unazad, pre svega zbog očekivanja Vašingtona da će Iran izvesti osvetnički napad na prvu godišnjicu ubistva generala Kasema Solejmanija, 3. januara, koje je naredio Tramp.

Iako ni obogaćivanje uranijuma ni zaplena broda ne deluju kao potezi povezani s ubistvom Solejmanija, oni jesu dodatno podigli tenzije u dugo vremena nestabilnom regionu. Zabrinutosti doprinosi činjenica da jedan jedini pogrešan potez ili svesna provokacija imaju potencijal da dovedu do rata. Znakova da SAD planiraju napad na Iran nema, iako je Tramp rekao da bi odgovorio na svaki napad Teherana ili njemu bliskih paravojnih formacija u Iraku koje su raketirale baze u kojima su američki vojnici.

Scenario koji brine američke vojne zvaničnike je napad Irana, u Iraku ili drugde u regionu Persijskog zaliva, na koji bi Tramp odgovorio, što bi moglo da izazove širi ratni sukob. To je deo razloga zbog kojeg je Vašington ipak odlučio da zadrži jedini nosač aviona u regionu, gde je poslat u maju 2019. godine, kada je Bela kuća prvi put objavila da Iran planira napade na američko osoblje. Ta krajnje neobična odluka vršioca dužnosti ministra odbrane Kristofera Milera, da naredi povratak nosača aviona, a potom da ga zadrži u regionu, deluje kao protivteža nastojanju Centralne komande SAD da ubedi Iran da neće platiti cenu za eventualni napad na američke snage.

Nosač aviona „Ju-Es-Es Nimic“ bukvalno je krenuo put SAD kada je dobio naredbu da se okrene i vrati nazad. Otkazivanje naredbe da nosač aviona bude vraćen u SAD iznenadio je neke funkcionere Ministarstva odbrane, što nagoveštava da je odluka možda doneta u Beloj kući, a ne kao rezultat novih argumenata vojnih zvaničnika. SAD su u poslednja dva meseca tri puta slale bombardere B-52 u Persijski zaliv, poslednji put 30. decembra. Ti direktni letovi iz SAD služili su da pokažu vojnu snagu, odnosno, koliko brzo bombarderi mogu da stignu do Bliskog istoka.

Bajdenov tim je odbio da komentariše najnoviji razvoj dogadjaja oko Irana i šta bi on mogao da znači za planove buduće administracije. Međutim, Bajden i njegovi glavni savetnici su objavili kakav će pristup zauzeti prema Iranu, a na vrhu liste je da se Teheran privoli da ponovo počne da poštuje odredbe sporazuma iz 2015. godine kojim je ograničen razvoj iranskog nuklearnog programa. Takođe, Bajdenov tim namerava da proširi taj sporazum, kako bi njegov deo postali i potezi Irana koji nisu vezani za nuklearni program.

S druge strane, Iran navodi da će ponovo početi da poštuje odredbe jedino ako se SAD ponovo pridruže sporazumu i ukinu sankcije koje je Tramp uvodio Teheranu u prethodne dve godine. Bajdenovi savetnici istovremeno navode da Iran ne može da računa na ukidanje sankcija dok ne počne ponovo da poštuje sporazum. Najnoviji potezi Irana, zajedno s Trampovim pokazivanjem vojne moći, komplikuju diplomatske akcije i povećavaju rizik od pogrešne procene, naročito u vreme visokih tenzija između Irana i njegovih suseda. Povećane tenzije na Bliskom istoku mogle bi da otežaju nastojanja Bajdenove administracije da agresivnije usmeri vojsku prema Rusiji i Kini.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Bura u Nemačkoj zbog odluke Teherana o obogaćivanju uranijuma
Tanjug 05. 01. 2021.

IRAN je nastavio s obogaćivanjem uranijuma, a to je objava rata međunarodnoj zajednici, piše Dojče vele, navodeći da iza svega stoji borba za vlast u Teheranu.

Evropljani bi morali da preispitaju svoju politiku, navodi Barbara Vezel, novinarka DW u svojoj analizi. Ni za jedan međunarodni sporazum se Francuska, Velika Britanija i Nemačka nisu toliko borile, kao za nuklearni sporazum sa Iranom. On je potpisan pre pet godina, a od kraja 2018. je na ledu, otkako je Tramp napustio sporazum. Ugovor o smanjenju iranskog nuklearnog programa dugo je važio kao najveći uspeh zajedničke evropske spoljne politike - a sada je međutim ozbiljno doveden u pitanje.

Izgleda da su jastrebovi u Teheranu prevladali. Tako je zakonski uređeno da se u nuklearnom postrojenju Fordas poveća proizvodnja uranijuma na 20 procenata. Iran je tako i dalje ispod granice koja je potrebna za proizvodnju materijala za naoružanje, ali prelazi ugovorom dogovoreni limit za preko tri procenta. Istovremeno, inspektorima međunarodne atomske organizacije iz Beča ne bi trebalo da se dozvoli pristup postrojenjima. Poverenje ne ulivaju ni zaplena južnokorejanskog tankera, niti nastavak cinične talačke politike Teherana sa zarobljavanjima građana zapadnih zemalja ili onih s dvojnim državljanstvom. Zato da je ova najava obogaćivanja uranijuma zapravo objava rata međunarodnoj zajednici.

Cilj sporazuma bio je da se spreči da Iran preraste u nuklearnu silu, koja bi vršila pritisak na susedne zemlje i ionako eksplozivan region još više destabilizovala. Vojni uticaj Teherana već sada održava tinjanje rata u Siriji i stoji na putu međunarodnim mirovnim naporima. Iran koji poseduje nuklearno oružje, za Zapad je jeziva vizija. Predsednik Rohani kritikovao je najavljenu promenu politike. Ali, umereni poput njega gube tlo pod nogama, a izbori su na leto. Formira se frakcija tvrdolinijaša koja agresivno grabi napred. S obzirom na ekonomsku krizu u koju je zemlja zapala, između ostalog i zbog najnovijih američkih ekonomskih sankcija, iranski eksperti se takođe pitaju kako će mule uopšte da plate nove centrifuge i ubrzani nuklearni program. Jer, izgleda da se tu ne radi o realnoj ekonomiji. Teheran izaziva međunarodnu zajednicu i pokušava sa ucenama. Recimo ovako: kada drugi potpisnici sporazuma, a posebno SAD, ponovo budu ispunjavali svoje obaveze, Iran bi vrlo brzo mogao da se vrati poštovanju sporazuma.

Stoga je odnos s novom američkom vladom već u startu zategnut. Savetnici Džoa Bajdena nagovestili su da bi moglo da dođe do povratka sporazumu. Ali, teško će se ta priča prodati na unutrašnjepolitičkom planu u SAD ako se vidi da je Vašington izazvan otvorenim kršenjem sporazuma od strane Teherana. Činjenica da je Iran najavio novo obogaćivanje uranijuma godinu dana nakon što je Tramp napustio sporazum i nakon ubistva moćnog vojnog komandanta Sulejmanija američkom bespilotnom letelicom, signal je nacionalistima i ima za cilj da pokaže moć režima mula. Najbolji saveznici režima u Teheranu do sada su sedeli u Parizu, Londonu i Berlinu. Uvek iznova su davali podršku vladi te zemlje - ekonomsku i političku. Neposredno pred Božić izjavili su da će odobriti nastavak pregovora sa Iranom bez ikakvih uslovljavanja Teherana.

Za to Evropljani nisu zauzvrat dobili ništa. Kada je nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas na kraju apelovao na Teheran da se ne zatvara prema SAD, delovao je očajno i bilo je očigledno da govori u vetar. Možda se ovakvi diplomatski napori u Teheranu tumače kao slabost, na koju nekažnjeno može da se odgovori agresivnošću. Evropljani su sa svojom metodom baršunastih rukavica došli do kraja. Sada bi morali da se dogovore sa Bajdenovom administracijom i postave jasne uslove o tome da li i na koji način može da se oživi nuklearni sporazum. Tu takođe spada i diskusija o iranskom raketnom programu i političko-vojnoj ulozi zemlje u regionu. Vlast u Teheranu se više ne može poštedeti od konfrontacije: konstruktivan saradnja, kojoj su se pre pet godina nadali svi potpisnici sporazuma, može da se ostvari samo prepoznatljivim protivuslugama, zaključuje se u tekstu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Kina pozvala na uzdržanost
Tanjug 05. 01. 2021.

KINA je pozvala na suzdržanost sve strane uključene u spor oko iranskog nuklarnog programa, izjavila je danas predstavnica kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing povodom objave Teherana da će početi sa proizvodnjom 20 odsto obogaćenog uranijuma.

- Situacija sa iranskim nuklearnim programom i dalje je kompleksna i osetljiva. Apelujemo na sve involvirane strane da budu suzdržane, da ulože svaki napor kako bi se održao Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA) i da ne povlače poteze koji bi mogli da izazovu dalju eskalaciju. Pozivamo sve da obezbede dovoljno manevarskog prostora za diplomatske napore - poručila je Hua, prenosi TAS S. Ona je dodala da Kina očekuje od SAD da se vrate primeni odredaba JCPOA "što pre" i ukinu sankcije protiv Irana.

SAD su jednostrano istupile iz sporazuma velikih sila (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka) koji je predviđao odustajanje Irana od nuklearnog programa u zamenu sa ukidanje sankcije. SAD su posle istupanja iz sporazuma uvele dodatne sankcije Iranu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Obogaćivanje uranijuma od strane Irana imaće posledice"
IZVOR: TANJUG UTORAK, 5.01.2021.

Brisel -- Evropska komisija saopštila je danas da žali zbog toga što je Iran nastavio da obogaćuje uranijum za 20 odsto u svom podzemnom nuklearnom postrojenju.

EK je navela da je Iran time prekršio nuklearni sporazum iz 2015. godine, ali da veruje da sporazum treba održati.

"Krajnje smo zabrinuti zbog akcija koje je preduzeo Iran. Ovaj postupak je kršenje nuklearnih obaveza Irana i imaće teške implikacije", rekao je portparol EK na konferenciji za novinare, prenosi Rojters. On je rekao da je postupak Teherana za žaljenje ali da je od izuzetne važnosti da se "sporazum održi".

Ovo je najnovije kršenje sporazuma od strane Irana, koje je počelo 2019. godine kao odgovor na povlačenje Vašingtona iz sporazuma i ponovno uvođenje sankcija Teheranu.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Da li je to Iran indirektno objavio rat?
IZVOR: DW UTORAK, 5.01.2021.

Iran nastavlja obogaćivanje uranijuma, što predstavlja objavu rata međunarodnoj zajednici. Uzrok tome je borba za vlast u Teheranu, prenosi Dojče vele.

Nemačka, Francuska i Velika Britanija žestoko su se borile za nuklearni sporazum sa Iranom, koji je potpisan pre pet godina. Od kraja 2018. godine, otkako je Tramp napustio sporazum, njegova stabilnost je dovedena u pitanje, prenosi Dojče vele. Za najveći uspeh zajedničke evropske politike uzima se ugovor o smanjenju iranskog nukleanrog programa. Međutim, sada je poljuljan. Kako prenosi Dojče vele, zakonski je uređeno da se u nuklearnom postrojenju Fordas poveća proizvodnja uranijuma za 20 procenata. Iako je Iran tako i dalje ispod granice koja je neophodna za proizvodnju materijala za naoružanje, prelazi ugovorom dogovorenu granicu za više od tri procenta. Takođe, inspektori međunarodne atomske organizacije iz Beča ne bi trebalo da imaju dozvoljen pristup postrojenjima.

Ovo obogaćivanje uranijuma predstavlja objavu rata međunarodnoj zajednici, jer poverenje ne ulivaju ni zaplena južnokorejskog tankera, nastavak politike Teherana sa zarobljavanjem građana zemalja sa zapada i onih sa dvojnim državljanstvom. Kako Dojče vele prenosi, predsednik Rohani nije pristalica najavljene promene politike, a s obzirom na to da je zemlja zapala u ekonomsku krizu, i iranski eksperti se takođe pitaju kako će se platiti nove centrifuge i ubrzani nuklearni program. Ovakvim postupcima Teheran izaziva međunarodnu zajednicu i pokušava da ucenjuje. Smatra se da, kada bi SAD ponovo ispunjavale svoje obaveze, Iran bi se vrlo brzo vratio poštovanju sporazuma.

Odnos sa novom vladom u Americi otpočetka je zategnut. Bajdenovi savetnici nagovestili su povratak sporazumu, ali teško da će ta priča proći na planu unutrašnje politike SAD. Pogotovo ako se primeti da je Teheran svojim otvorenim kršenjem sporazuma izazvao Vašington, prenosi Dojče vele.

Izvor: www.b92.net