Mogući vojni udar na Iran

[Dreadnought]

Njujork tajms: Buš odbio da napadne Iran


11.01.2009.

Odlazeći predsednik SAD Džordž Buš odbio je prošle godine molbu Izraela za pomoć u napadu na glavni nuklerani kompleks Irana, piše "Njujork tajms".

Buš se opredelio da odobri novu tajnu američku operaciju za sabotažu navodnog iranskog programa za proizvodnju nukleranog oružja. Izrael je zatražio posebne bombe za uništavanje bunkera koje bi upotrebio za napad koji bi obuhvatao preletanje Iraka, na putu do glavnog nuklearnog kompleksa u Natanzu gde je jedino nađeno iransko postrojenje za obogaćivanje uranijuma, piše list.

Bela kuća je odbacila zahtev za bombe i odobrenje preleta Iraka, ali je rekla da će poboljšati pristup Izraela obaveštajnim informacijama o tajnim naporima SAD da sabotiraju nuklearni program Irana.

Ti tajni napori koji su počeli početkom 2008. godine, sadrže plan za prodor u lanac snabdevanja Irana nukelarnim materijalom u inostranstvu i "potkopavanje" elektro-sistema i druge mreže Irana, piše "Njujork tajms", pozivajući se na razgovore sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima SAD, stručnjacima i međunarodnim nuklearnim inspektorima koji su govorili za list pod uslovom da im se ne objavi ime.

Tajni program će biti predat novom predsedniku Baraku Obami koji će odlučiti da li će se nastaviti.

Prema navodima lista, Buš je u konsultacijama sa najvišim zvaničnicima svoje vlade odlučio da ne odobri otvoren napad na Iran, jer bi bio neefikasan i jer bi mogao izazvati širi rat na Bliskom istoku.

Obama je prošlog meseca izjavio da bi u slučaju Irana mogla delovati kombinacija ekonomskih inicijativa i strožih sankcija. On je rekao i da će voditi odlučnu diplomatiju.


Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Изостало бомбардовање Ирана


12.01.2009

Откриће „Њујорк тајмса”: Бушова администрација одбацила предлог Израела за помоћ у нападу на нуклеарна постројења Исламске Републике, али је појачала тајне акције.

Свет је био на ивици лома који би прилично увећао текуће кошмаре: Израел је планирао да бомбардује нуклеарна постројење Ирана, после чега би се, највероватније, додатно распалили сукоби на проширеном Блиском истоку и додатно потресла глобална сцена. Пројектовани напад је изостао, што не значи да не би могао да уследи…

Овакве констатације произлазе из ексклузивног извештаја у данашњем „Њујорк тајмсу”. У опсежном чланку се, наиме, тврди да до бомбардовања није дошло зато што је влада Џорџа Буша одбацила предлог Тел Авива да му пружи неопходну стратешку помоћ за извођење удара по погонима Исламске Републике осумњиченим да стварају услове за производњу атомског оружја.

Наводи дневника засновани су, каже се, на разговорима, протеклих 15 месеци, са садашњим и бившим члановима овдашње администрације, међународним инспекторима, европским и израелским званичницима. Саговорници, додаје се, нису желели да буду именовани јер су у питању збивања најстроже поверљивости.

Израелци су, по тим верзијама, пре свега тражили да добију бомбе које би могле да униште иранска главна подземна нуклеарна постројења у Натанцу, и да им Американци дозволе прелет преко Ирака. Оба захтева је Беле кућа одбила, додаје се, проценивши да је извесније да би такви удари више повећали кошмар на Блиском истоку него што би разорили мете, као и да би повећали опасности по америчке трупе у Ираку. Међу онима који су упозорили на могућне контрапродуктивности био је и шеф Пентагона Роберт Гејтс.

Вашингтон је, истовремено, обећао да ће појачати тајне акције за „саботажу” иранског нуклеарног програма. У том смислу почете тајне операције имају за циљ – упад у ланац техеранског нуклеарног снабдевања у иностранству и подривање комуникацијског система Исламске Републике.

Нови налази сведоче, наставља „Тајмс”, и да се, упркос несагласностима око врсте акција против Ирана, врхови Вашингтона и Тел Авива слажу у критици овдашњих Националних обавештајних процена (комплетираних крајем 2007. г.) обуставио програм изградње нуклеарног оружја. Подсећа се и на Гејтсове примедбе да су речене процене „недовољно поткрепљене”, да представљају „ударац дипломатији САД” и да „стварају утисак да војна акција не долази у обзир”. Медијски истраживач напомиње, уједно, да интервјуи сугеришу да Буш, супротно честим упућеним му примедбама, није наложио Пентагону да предузима „ишта више од планирања”.

До обелодањивања свих ових деликатности и експлозивности долази у време израелске војне акције у Гази (против којих је овде јуче протестовало више хиљада демонстраната), а које званичници из Тел Авива и Вашингтона објашњавају као одговор на нападе палестинског Хамаса „кога подупире Техеран”, као и пред пренос америчке власти (20. јануара) с Буша на Барака Обаму. Новоизабрани председник САД је данас подсетио да, независно од промена које је обећавао, у наступу Вашингтона према Блиском истоку постоји и континуитет, што ће рећи – трајна стратешка опредељења, а која подразумевају да је Израел главни партнер Вашингтона у тамошњем региону.

Обама је, уједно, опет наговестио – новитет. Потврђујући да је Иран „један од највећих изазова” за Америку, најавио је „нов” приступ.„Уважаваћемо тежње иранског народа, али и изразити (руководству) очекивања како треба да се делује на међународној сцени”, изјавио је у интервјуу телевизији Еј-Би-Си. То би требало да значи да ће појачати дипломатске притиске на Техеран. Истовремено се од њега очекује да одлучи да ли ће наставити „саботажне операције” према Ирану, које му у наслеђе оставља Буш.

У изборној кампањи су ривали замерали Обами да је инсистирањем на дијалогу и с противницима показао „попустљивост”. Он је такве квалификације одбацивао, уз образложење да су противнике ојачале – неспремности Вашингтона да у директном, свестраном, контакту дођу до „одговарајућег решења”.

Извор:Политика

[Dreadnought]

Iran: Obama ne treba da ponavlja Bušove lažne optužbe


12.01.2009

Iran je danas pozvao novoizabranog američkog predstavnika Baraka Obamu da ne ide stopama svog prethodnika i ne ponavlja lažne optužbe protiv Islamske republike. Administracija predsednika Džordža Buša optužuje Teheran da, pod plaštom civilnog nuklearnog programa, pokušava da razvije atomsko oružje.

Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Bela kuća: Obama ne isključuje vojne napade na Iran


30.01.2009

Američki predsednik Barak Obama ne isključuje mogućnost vojnih napada na Iran kako bi sprečio tu zemlju da i dalje razvija sporni nuklearni program, preneli su danas izraelski mediji. Upitan da li je vojna opcija još "na stolu", portparol Bele kuće Robert Gibs je rekao, na konferenciji za novinare u četvrtak, da "predsednik nije promenio svoj stav da bi trebalo da sačuva sve opcije", preneo je "Džerusalim post".

Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Peres preti Iranu


12. april 2009.

Predsednik Izraela Šimon Peres zapretio je vojnom akcijom protiv Irana, ako ponude predsednika SAD Baraka Obame Iranu o dijalogu ne urode plodom.

Peres je u intervjuu radiju Kol Hai, rekao i da hapšenje ekstremističke grupe libanskog Hezbolaha u Egiptu, protekle nedelje, predstavlja udarac za iranskog predsednika Mahmuda Ahmedinežada.

"Ahmedinežad regrutuje snage protiv nas, ali postoje i snage protiv njega. Ono sto se desilo u Egiptu stvorilo je snažnu opoziciju i mi moramo da ujedinimo sve njegove protivnike, sunite i Evropljane, kao i one koji se plaše nuklearnog oružja i terora", rekao je izraelski predsednik.

Vođa proiranskog Hezbolaha, šeik Hasan Nasralah, potvrdio je u subotu da je jedan član te šiitske proiranske organizacije među pedesetak ljudi uhapšenih u Egiptu, osumnjičenih da su pokušavali da prokrijumčare oružje u pojas Gaze.

Peres je rekao da se nada da će Obamin poziv na dijalog sa Ahmadinežadom imati odziv.

"Mi ćemo ga udariti" ako takav razgovor ne ublaži prostup iranskog predsednika, upozorio je izraelski predsednik.

On je odbio da ulazi u detalje evantualne vojne akcije čiji bi cilj bio zaustavljanje razvoja iranskog nuklearnog programa, ali je naveo da Izrael ne može da izvede nijedan udar na Iran bez SAD.

"Sigurno ne možemo ići sami, bez SAD i definitivno ne možemo ići protiv SAD. To bi bilo nepotrebno", naglasio je izraelski predsednik.

Izraelski lideri smatraju Iran najvećom pretnjom po egzistenciju svoje zemlje jer je iranski predsednik pozvao na brisanje Izraela sa mape sveta, a holokaust u Drugom svetskom ratu, u kome je ubijeno šest miliona Jevreja, nazvao mitom.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Izrael se sprema za napad na Iran


18.04.2009.

Izraelske vazduhoplovne snage se pripremaju za mogućnost napada na iranska nuklearna postrojenja, u roku od nekoliko sati od odluke vlade, prenose izraelski mediji pisanje londonskog „Tajmsa” u onlajn izdanju.

Pozivajući se na neimenovanog izraelskog bezbednosnog zvaničnika, list navodi da „Izrael želi da zna, da ako se snagama da zeleno svetlo, one mogu da udare na Iran u roku od nekoliko dana, čak i sati”.

„Oni se pripremaju na svim nivoima za tu mogućnost. Poruka Iranu je da pretnja nisu samo reči,” naveo je isti izvor.

Britanski list precizira da bi se ciljalo više od deset meta, uključujući postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natancu, kao i postrojenja Isfahanu i Araku i konvoji kamiona.

„Ne bismo pretili (Iranu ) bez snage koja to podupire,” rekao je jedan obaveštajni zvaničnik „Tajmsu”, naglasivši: ”Bilo je nedavnih poteza, više priprema na kopnu, koje ukazuju na volju Izraela da deluje”.
Međutim, isti izvor je dodao da napada Izraela neće biti bez američkog odobrenja, makar samo načelnog.
U izveštaju se takođe dodaje da je izraelska vojska izvela nekoliko priprema i da planira još nekoliko u slučaju da napad bude potreban.

Nedavne vesti o udaru izraelskih borbenih aviona na konvoj iranskog oružja u Sudanu, navodno namenjenog za pojas Gaze, je bio jedno takvo uvežbavanje.

Armija je takođe nedavno kupila tri nova sistema za upozoravanje i kontrulu u vazduhu - AWACS. Isti list je najavio da će se održati vežbe civilne odbrane širom Izraela u sklopu priprema za očekivanu osvetu Irana koja bi usledila posle napada.

Izvor: www.tanjug.rs

[Dreadnought]

Izrealska avijacija uvežbavala mogući napad na Iran


03.05.2009

Tel Aviv – Izraelske vazduhoplovne snage su izvele vojnu vežbu između Izraela i Gibraltara, prenose izraelski mediji izveštaje francuskog nedeljnika „L'Expreš”.

Činjenica da se nedavno uvežbavalo 3.800 kilometara daleko od Izraela „potvrđuje da se izraelske odbrambene snage konkretno pripremaju” da napadnu Iran u slučaju da i dalje bude odbijao saradnju s međunarodnom zajednicom oko kontroverznog nuklearnog programa, ocenjuje francuski list.

Vežba je navodno obuhvatila punjenje borbenih aviona gorivom u vazduhu.

Pre dve nedelje je londonski „Tajms” izvestio da se izraelska vojska priprema za masivni vazdušni napad na iranska nuklearna postrojenja kako bi bila u mogućnosti da ga izvede u roku od nekoliko dana, pa čak i sati, u slučaju odobrenja nove vlade.

Međutim, šef izraelske diplomatije Avigdor Liberman izjavio je prošle nedelje da Izrael neće napasti Iran, čak i ako međunarodne sankcije protiv Teherana ne ubede iranskog predsednika Mahmuda Ahmedinežada da se odrekne razvoja nuklearnog programa.

U međuvremenu, izraelska štampa piše takođe da rezervisti koji operišu odbrambenim sistemima „erou” i „patriot” od nedavno provode dan u sedmici na dužnosti kako bi se što bolje uvežbali, navodno u strahu da u mogućem sukobu s Iranom desetine dugometnih raketa bude ispaljeno na Izrael.

„Radimo naporno da budemo spremni za iransku pretnju,, rekao je jedan oficir izraelske avijacije.

„Pripremamo se za baražnu vatru, razdvojene bojeve glave i druga iznenađena i zato moramo držati visoki operatavni nivo, za sve, uključujući rezerviste”, naglasio je on, prenosi štampa.

Vežbe obuhvataju pripreme za napad na Izrael iz više zemalja ođednom, u kom slučaju će operator morati da odluči koju raketu prvo da presretne i u kom stadijumu njenog leta.

Kasnije ove godine izraelska avijacija izvešće veliku vojnu vežbu s američkom vojskom da ispita tri razna balistička odbrambena sistema, uključujući izraelski „erou” i američki „THAD” i „aegis”, koji će specijalno biti transportovani u Izrael radi vežbe.

Američki radarski sistem razmešten je krajem prošle godine na jugu zemlje u pustinji Negev, kao oproštajni poklon američkog predsednika Džordža Buša, piše izraelska štampa.

Vojni izvori navode da je sistem u stanju da upozori nekoliko minuta unapred na raketu lansiranu iz Irana pre nego što bi trebalo da padne na Izrael.

Izvor: www.tanjug.rs

[Bane]

Bilo kakva akcija uperena protiv Irana u ovom trenutku bi bila suluda i gurnula bi ovu zemlju u još dublji konzervatizam. U junu slede izbori za predsednika na kojima je apsolutno sve moguće u ovom trenutku. Reformisti su već istakli dva kandidata, od kojih je jedan bio popularni premijer iz osamdesetih godina prošlog veka. Konzervativci još nisu istakli ime svog kandidata, ali je evidentno da je i u njihovim redovima došlo do oštre podele na meku i tvrdu struju. Meka struja je za detant sa SAD-om i ne podržava Ahmadinedžada, dok tvrda struja traži još snažnije sukobljavanje sa Amerikom i Izraelom. Tvrda struja ima podršku delova Revolucionarne garde i službi bezbednosti, kao i podršku tvrde struje sveštenstva na čelu sa ajatolom. Kolika je ova podrška u procentima je stvar nagađanja. S druge strane, problem meke struje konzervativaca je taj što su svesni da ako bilo koji drugi kandidat osim Ahmadinedžada izađe protiv kandidata reformista, da će biti potučen do nogu. Čak je pitanje kakav će rezultat izbora biti ako i sam Ahmadinedžad izađe na izbore. Ovoga je svestan i sam Ahmadinedžad, koji je baš zbog ovoga "izduvao" malo svoju retoriku prema Americi (ali ne i prema Izraelu), nadajući se da će privoleti što više neodlučnih birača koji su ipak naklonjeni mekšem stavu i ne sukobljavanju sa Amerikom.

[Dreadnought]

Izraelci podržavaju napad na Iran


04.05.2009.

Tel Aviv - Velika većina Izraelaca podržava vojnu akciju čiji bi cilj bio uništenje iranskih nuklearnih postrojenja, pokazuju istraživanja javnog mnjenja.

U anketi, koju je organizovala Liga za borbu protiv kleveta u SAD, u saradnji sa Centrom Begin Sadat za strateške studije u Tel Avivu, većina se izjasnila da bi podržala takav potez, čak i ako se administracija američkog predsednika Baraka Obame tome protivi.

Većina ispitanika je istovremeno uverena da su bliski odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama od suštinske važnosti za osiguranje bezbednosti Izraela.

Anketom je obuhvaćeno 610 ljudi koji se smatraju reprezentativnim uzorkom Izraelaca, starijih od 18 godina.

Odgovarajući na pitanje o vojnoj akciji protiv Irana, 66 odsto je navelo da bi je odobrilo, 15 procenata joj se protivi, a 19 odsto ne zna da li bi je podržalo ili bi bilo protiv.

Među onima koji bi podržali akciju armije 15 odsto je kazalo da bi izmenilo mišljenje ako bi joj se usprotivile SAD , dok je 75 procenata reklo da se ne bi predomislilo. Ostali su rekli da ne znaju ili nisu odgovorili.

Izjašnjavajući se o američko-izraelskim odnosima u eri Obame, anketirani su nagovestili da postoji zabrinutost da bi mogla opasti podrška SAD jevrejskoj državi i zbog približavanja te zemlje arapskim državama na njen račun.

Šezdeset procenata ispitanika je reklo da je njihov odnos prema Obami pozitivan ili vrlo pozitivan. Ipak, samo 38 odsto njih misli da je njegov odnos prema Izraelu prijateljski, dok je čak 73 odsto anketiranih 2007. definisalo odnos Obaminog prethodnika Džordža Buša kao prijateljski.

Na pitanje da li bi pomirenje s arapskim i muslimanskim svetom išlo na štetu izraelskih interesa, 63 odsto njih je odgovorilo da bi. Međutim, 71 procenat ispitanika smatra da su interesi SAD i Izraela slični i da se nadopunjuju.

Izraelski lideri smatraju Iran najvećom pretnjom po egzistenciju Izraela, jer je iranski predsednik Mahmud Ahmedinezažad pozvao na brisanje jevrejske države sa mape sveta.

Izrael veruje da je cilj razvoja nuklearnog programa Teherana proizvodnja atomske bombe, što Iran poriče, tvrdeći da će služiti u mirnodopske svrhe za proizvodnju energije.

Izrael je jedina nuklearna sila u regionu, mada to nikada nije priznala, ni porekla. Njeni lideri su tvrdili da nikada neće prvi upotrebiti atomsko oružje na Bliskom istoku.

Izvor: www.tanjug.rs

[Dreadnought]

Šef CIA: Napad Izraela na Iran bio bi velika nevolja


20.05.2009.

Šef američke Cetralne obaveštajne službe Leon Paneta ocenio je da izraelski premijer Benjamin Netanijahu zna da bi samostalan napad Izraela na Iran značio "veliku nevolju".

Paneta ja za politički magazin " Global vjuvpoint" istakao da je jasna zabrinutost jevrejske države zbog mogućnosti da Iran proizvodi nuklearno oružje, ali da bi za bezbednost te zemlje bilo bolje kada bi sarađivala sa međunarodnim silama da spreči pretnju. "Izraelci su očito zabrinuti zbog Irana i fokusirani na to. Ali on (Netanijahu) shvata da ako Izrael ide sam, to će značiti veliku nevolju. On zna da zarad izraelske bezbednosti oni moraju da rade zajadno sa ostalima", rekao šef CIA.

Nastojeći da ne umanji razlog za brigu, on je ukazao da je pretnji Irana "posvećena puna pažnja".

"Iran je destabilizirajuća snaga na Bliskom istoku. Čak i ako administracija kreće ka diplomatskom angažovanju s tom zemljom, niko nije naivan prema izazovima", rekao je Paneta.

On je obelodanio da je procena američkih obaveštajnih službi da Iran drži otvorenom opciju da "razvije nuklearno oružje".

"Naša je procena da je Iran obustavio razvoj (nuklearnog) oružja 2003, ali nastavlja da razvija tehnologiju obogaćivanja uranijuma i balističke nuklearno sposobne rakete", ukazao je šef CIA.

On je zaključio da je "poslednja stvar koja je potrebna na Bliskom istoku trka u nuklearnom naoružavanju" i upozorio da bi u slučaju da se Iran naoruža atomskom bombom i druge zemlje u osetljivom regionu bile u iskušenju da idu tim putem.

Paneta je rekao da je borba protiv terorizma prioritet agencije pod novom američkom administracijom.
"Al Kaida ostaje najozbiljnija pretnja Americi i našim savezncima u inostranstvu", dodao je on i podsetio na veze Irana sa Sirijom, iransku podršku palestinskom islamističkom Hamasu i libanskom Hezbolahu i mešanje u događaje u Iraku.

Jedan izraelski zvaničnik izjavio je utorak da će Izrael biti primoran da se sam bavi spornim iranskim nuklearnim programom, kada propadne ponuda američkog predsednika Baraka Obame za dijalog sa Iranom.
Neimenovani zvančnik je rekao za televizijski "Kanal 10" da će insistiranje Obame na dijalogu sa Iranom primorati Izrael da donese tešku odluku o tome do kraja ove godine.

Netanijahu i američki poslanici su rekli juče, tokom njegove posete Vašingtonu, da su se Izrael i SAD dogovorili da Iranu ne sme biti dopušteno da razvija svoje nuklearne sposobnosti.

Izrael smatra Iran najvećom pretnjom po svoju egzistenciju jer je iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad pozvao na brisanje te zemlje sa mape sveta. Jevrejska država s druge strane poseduje atomsku bombu, ali njeni lideri to nikada nisu potvrdili, ni porekli, već su samo najavili da je neće prvi upotrebiti u regionu.

Izraelski mediji su nedavno objavili da je Paneta nedavno bio tajno u Izraelu i da je Netanijahu nastojao da ga uveri da nema nameru da iznenadi SAD napadom na Iran.

Izvor: www.tanjug.rs

[Dreadnought]

Saudijska Arabija saglasna sa izraelskim napadom na Iran


05.07.2009

Saudijska Arabija je pristala da dopusti izraelskim avionima prelete kroz njen vazdušni prostor, u slučaju napada Izraela na iranska nuklearna postrojenja, prenose izraelski mediji pisanje londonskog "Sandej tajmsa".

Kabinet izraelskog premijera jutros je, međutim, porekao pisanje britanskog lista, naglasivši da Izrael nema takav dogovor sa Rijadom.

"Ti izveštaji su pogrešni i neosnovani", navedeno je u saopštenju kabineta.

"Sandej tajms" pak tvrdi, pozivajući se na diplomatske izvore, da je šef Mosada Meir Dagan tajno razgovorao sa saudijskim zvaničnicima početkom ove godine o dozvoli za prelet izraelskih aviona preko teritorije Saudijske Arabije i obavestio izraelskog premijera Benjamina Netanijahua.

Diplomatski izvori rekli su britanskom dnevniku prošle nedelje da su "Saudijci prećutno pristali da izraelske vazdušne snage lete kroz njihov vazdušni prostor, u misiji koja bi trebalo da bude u zajedničkom interesu Izraela i Saudijske Arabije". Iako te dve zemlje nemaju diplomatske odnose, izraelski odbrambeni izvor potvrdio je "Tajmsu" da obaveštajna služba Mosad održava radne odnose sa Saudijskom Arabijom.

U izveštaju lista se takođe navodi da su nedavni neredi u Iranu, nakon predsedničkih izbora i nestabilnost u toj zemlji podstakli brigu umerenih sunitskih arapskih zemlja da će ona postati ratoborna nuklearna sila.
"Saudijci su veoma zabrinuti zbog iranske nuklearne bombe, čak više nego Izraelci", rekao je bivši zvaničnik Mosada.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Nekadašnji američki ambasador u UN Džon Bolton, koji je nedavno posetio zemlje Zaliva, smatra da je sasvim logično da Izraelci koriste saudijski vazdušni prostor. On je razgovarao sa nekoliko arapskih lidera i naglasio da "nijedan od njih neće reći ništa o tome javno, ali će oni (Saudijci) sigurno pristati na prelete, ako Izraelci to ne predstave kao veliki uspeh".

Bolton je takođe ocenio da bi arapske zemlje javno, kada bi govorile u Ujedinjenim nacijama, osudile eventualni napad Izraela, ali bi u stvari bile smirene, u slučaju da se ukloni pretnja iranske bombe.

Istovremeno je podsetio na izraelski udar na navodni sirijski nuklearni reaktor pre nepune dve godine, naglasivši da do dans Izraelci nisu priznali detalje, ali je "sada jedno manje nuklearno postrojenje u Siriji". Izrael inače smatra Iran glavnom pretnjom po svoju egzistenciju i tvrdi da Iranci razvijaju nuklearni program da bi proizveli atomsku bombu. Teheran poriče te tvrdnje, navodeći da će taj program služiti u mirnodopske svrhe, za proizvodnju energije.

Izvor: www.tanjug.rs

[Dreadnought]

Bajden: SAD ne mogu govoriti Izrealu šta da radi

 
05.07.2009

Vašington – Američki potpredsednik Džozef Bajden izjavio je da SAD neće stajati na putu Izraelu ako ta zemlja veruje da je potrebna vojna akcija za uklanjanje nuklearne pretnje iz Irana.

Bajden je na televiziji Ej-Bi-Si rekao da SAD „ne mogu diktirati drugoj suverenoj državi šta može a šta ne može raditi”.

Izrael smatra Iran najopasnijim neprijateljem i podozriva je prema iranskom predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu koji je na spornim predsedničkim izborima 12. juna ponovo izbaran.

Ahmadinežad je više puta rekao da Izrael treba zbrisati s mape.

Izrael i SAD optužuju Iran da nastoji da stekne nuklearno oružje pod maskom programa razvijanja nuklearne energije, što Teheran negira.

Bajden je rekao da Izrael može sam da odluči šta je u njegovom interesu i šta da radi u odnosu prema Iranu ili bilo kojoj drugoj državi.

Izvor: Beta

[Nenad]

Kako ameri pale vatru i mandaju to je strasno! Sto da se oni muce kad ima ko ce to da radi za njih!

[dexy]

Ja sam jos prosle godine cuo iz nekih diplomatskih krugova da su saudijci odobrili izraelcima prelet u slucaju da se odluce za vazdusen udare. Isto tako i jordanci. Arapima nikako ne odgovara da Iran postane regionalna, pa jos i nuklearna sila, ali sami ne mogu to da rese, tako da im veoma odgovara da to Izrael ucini za njih. Na taj nacin bi oni ostali cisti pred svojim narodom, Iran bi bio usporen u razvoju nuklearnog programa, a oni bi i dalje mrzeli Izrael, barem zvanicno pred "rajom".

[Dreadnought]

Vašington post: Izrael se boji da traži američko odobrenje za Iran


08.07.2009.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu i njegovi zamenici nisu zvanično tražili američko odobrenje za mogući napad na iranska nuklearna postrojenja, iz straha da ga Bela kuća ne bi odobrila, preneli su izraelski mediji pisanje "Vašington posta".
  
Jedan visoki anonimni izraelski zvaničnik, koga citira američki list, je rekao da Netanijahu smatra da nema smisla vršiti pritisak po tom pitanju, posle negativnog odgovora koji je bivši američki predsednik Džordž Buš dao Netanijahuovom prethodniku Ehudu Olmertu, kada je prošle godine tražio američku pomoć za moguće vojne udare na Iran.

"Postoji odluka da se ne vrši pritisak u vezi s tim, jer je, verovatno, neadekvatno za politiku približavanja i ono što znamo o pristupu (američkog predsednika Baraka) Obame Iranu", rekao je drugi zvaničnik.

Izraelski mediji su naveli da Izrael, po svoj prilici, neće napasti Iran, ako ne dobije bar prećutnu saglasnost SAD, delom zato što bi to zahtevalo saradnju te zemlje.

U najmanju ruku izraelski borbeni avioni bi, najverovatnije, morali da lete kroz irački vazdušni prostor, koji još kontrolišu američke vazduhoplovne snage.

Stejt department je u međuvremenu saopštio da izjava američkog potpredsednika Džozefa Bajdena da Izrael može da odluči sam da li da napadne iranska nuklearna postrojenja, ne može biti svaćena kao američko odobrenje za takvu akciju.

"Mi sigurno nećemo dati zeleno svetlo nikakvoj vrsti vojne akcije, ali Izrael je suverena zemlja i nećemo joj diktirati poteze," rekao je portparol Stejt departmenta Ian Keli, naglasivši da Vašington deli "duboku zabrinutost Izraela zbog iranskog nuklearnog programa".

"Ali moraćete da pitate Izrael hoće li izvesti udar," dodao je on.

Izraelski ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman pozdravio je Bajdenovu izjavu, označivši je logičnom, ali su ostali izraelski lideri izbegli da je komentarišu. Oni je očito ne smatraju odobrenjem za napad na Iran.

Obama je istovremeno istakao da diplomatija s Iranom ostaje opcija.

U intervjuu objavljenom juče u "Njujork tajmsu" on je rekao: " Mi smo ponudili put Iranu da se ponovo uklljuči u međunarodnu zajednicu".
  
Izrael smatra Iran strateškom pretnjom zbog razvoja nuklearnog programa i raketa dugog dometa. Izraelski zvančnici odbacuju poricanje Teherana da je nuklearni program usmeren na proizvodnju atomske bombe. Izraelska štampa je navela da postoji nervoza u Izraelu zbog pokušaja Obamine administracije da vodi dijalog s Iranom i da se iz Izraela šalju jasni signali o vojnim sposobnostima te zemlje, uz apele na akciju sveta kako bi se Teheran zaustavio u svojoj nameri.

"Izrael je suverena zemlja i na kraju krajeva vlada Izraela je sama odgovorna za bezbednost i budućnost zemlje, niko drugi", rekao je Liberman.

Netanijahuov kabinet je odbio da da bilo kakav komentar Bajdenovih reči, što odražava osetljivu poziciju Izraela prema Iranu i politici SAD prema Teheranu.

Izrael, koji se smatra jedinom nuklearnom silom u regionu, pribojava se da bi mogao biti meta Irana zbog ponovljenih poziva iranskog predsednika Mahmuda Ahmedinežada da se izbriše sa mape sveta.

Međutim, ne samo analitičari, već i takozvani jastrebovi u izraelskoj politici, poput Libermana, shvataju da su mogućnosti za napad ograničene.

Izrael je bombardovao i uništio irački nuklearni reaktor 1981, ali je nemoguće da isto postupi sa iranskim postrojenjima raštrkanim po toj zemlji, skrivenim i dobro zaštićenim. Izrael takođe mora imati u vidu želje SAD, svog najvažnijeg političkog i vojnog saveznika.

Izvor: www.tanjug.rs